MILOVAN DRECUN

Srpska napredna stranka

Rođen je 4.10. 1957. godine u Vranju. Živi u Beogradu.

Osnovnu školu je završio u Surdulici, a gimnaziju u Vladičinom Hanu. 1981. godine diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na smeru međunarodni odnosi.

Počeo je da radi kao spoljno-politički urednik u listu “Narodna armija”, glasilu tadašnje JNA, koji je nakon raspada SFR Jugoslavije 1992. preimenovan u “Vojska”. U Radio-televiziju Srbije (RTS) prešao je 1993. i, kao vojno-politički komentator, uglavnom pratio zbivanja na Kosovu. U vreme bombardovanja NATO-a 1999. bio je izveštač RTS sa Kosova.
Odlikovan je Oredenom za hrabrost.

Napisao je nekoliko knjiga o sukobima na Kosovu i Metohiji i međunarodnim odnosima.

Bio je član Socijalističke partije Srbije (SPS), u koju se učlanio 1996. godine. Početkom 2000. osniva partiju “Preporod Srbije” čiji je bio predsednik i kandidat na predsedničkim izborima 2004. godine. U SNS se učlanio 2011. godine.

Nakon parlamentarnih izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. kada je bio predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju, kao i šef Delegacije Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je i ima dvoje dece, ćerku i sina..

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Zobs

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana

Poštovani gospodine Drecun, Kada će u Skupštinsku proceduru ući Predlog o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti u saobraćaju kao i kada će biti potpisan bilateralni sporazum o priznavanju vozačkih dozvola između Repulike Srbije i Nemačke? Unapred zahvalan na Vašem odgovoru.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 12 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SNS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Uvažena predsednice, gospođo Brnabić, kandidati za ministre, kolege narodni poslanici, program koji nam je prezentovan je napredan koncept izgradnje moderne, prosperitetne države koja će biti u funkciji građana, podizanja kvaliteta života.

Za realizaciju tog programa, gospođo Brnabić, imate punu, snažnu, jedinstvenu podršku SNS, koja ima podršku većine građana.

Ja ću se fokusirati samo na nekoliko elemenata programa koji ste izneli. Poglavlje povezivanje Srbije sa Evropom i svetom. Činjenica je da se stvari jedan policentričan međunarodni poredak. Srbija se međutim nalazi u središtu, uslovno da kažem, južnog krila evroatlanskog prostora i to definiše naše mesto u svetu, strateške prioritete i odnos prema centrima moći.

Pored našeg strateškog opredeljenja za članstvo u EU, veoma dobre bilateralne saradnje i strateškog partnerstva s državama poput Rusije i Kine, smatram da je od posebnog značaja, upravo zbog ove novonastale geopolitičke pozicije Srbije, izgradnja stabilnih, razvojnih bilateralnih odnosa sa SAD, koje imaju najveći kapacitet da utiču na procese u ovom regionu.

Poglavlje – Bliska saradnja sa zemljama u regionu. Smatram da je saradnja sa susedima prvi i najvažniji prsten našeg spoljnopolitičkog delovanja i pozicioniranja. Srbija je izborila sebi mesto regionalnog lidera, temeljni stub je regionalne bezbednosti i saradnje. Tu poziciju treba u narednom periodu da unapređujete, jer ćemo time jačati i našu ukupnu bezbednost.

Pitanje Kosova i Metohije je od presudnog značaja za budućnost Srbije, srpskog naroda, budućnost Republike Srpske, naše evropske perspektive. To pitanje se, međutim, ne rešava veleizdajničkim diskvalifikacijama, emocijama, teškim govorima, teškim rečima, zalaganjem za nekakva vatrena rešenja i to odavde iz Beograda. To je pogrešan put. Na taj način nećemo rešiti pitanje Kosova i Metohije.

Naveli ste kao jedan od ciljeva Vlade istorijski kompromis i pomirenje srpskog i albanskog naroda. U tome imate moju punu bezrezervnu podršku. Neophodno je, međutim, definisati održivi model za taj proces. Ne možemo biti večiti neprijatelji. To je bez perspektive i za nas i za njih, i za srpski narod i za albanski narod. Moramo konačno da zatvaramo tu ogromnu pukotinu između nas i Albanaca.

Predlog predsednika Republike da se pokrene unutrašnji dijalog o daljoj politici prema kosovskom pitanju mislim da je od posebnog značaja, upravo zbog promenjenih geopolitičkih okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Politička podrška Rusije nam je neophodna da bismo sprečili članstvo Kosmeta kao nekakve paradržave u UN. Ali, neophodno nam je, radi odbrane Kosmeta, stalni napredak u izgradnji naših odnosa sa EU i sa SAD. Ko to danas ne uviđa na potpuno je pogrešnom putu kada govori o odbrani Kosmeta.

Snažna podrška srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, prevashodno, preko Kancelarije Vlade Republike Srbije za Kosovo i Metohiju, mora da se nastavi u narednom periodu, da se isprave uočeni nedostaci i da se pomogne našem narodu da opstane. Nastavak dijaloga je nešto što nema alternativu. Zapravo, alternativa postoji, a ona će nas voditi u novo bezumlje.

Zajednica srpskih opština je temeljni stub procesa normalizacije odnosa i Briselskog sporazuma. Bez njenog formiranja nema procesa normalizacije odnosa, ni nastavka, ni onoga što je bilo.

Međutim, mislim da ćemo se suočiti sa činjenicom da moramo da vidimo šta ćemo raditi sa Poglavljem 35. Neophodne su promene u ocenjivanju napretka u tom poglavlju. Mi ne možemo da dozvolimo da budemo taoci neodgovornog ponašanja Prištine u procesu normalizacije odnosa. Naš odnos i naš doprinos u normalizaciji procesa mora odvojeno da se tretira kroz Poglavlje 35, od onoga što Priština radi, a to je potpuna blokada tog procesa i konačna realizacija i stvaranje zajednica srpskih opština.

U Poglavlju – Zalaganje za mir, stabilnost i bezbednost, želim da vam kažem da je terorizam, prevashodno radikalni islamistički terorizam i džihadizam dugoročna pretnja bezbednosti naše države i naših građana. Naveli ste da Srbija podržava borbu protiv islamske države. Najvažniji aspekt te borbe, međutim, je unutar Srbije. To znači sprečavanje finansiranja, regrutovanja, delovanja, a za to nam je potreban novi model objedinjene protivterorističke strategije, koji će ova Vlada, uveren sam, uspeti da pronađe i da izgradi. Ta borba će biti dugotrajna. Moramo da pripremamo kontinuirano kadrove, da ih edukujemo, da ih obučavamo, opremamo, usavršavamo, da zajedno mogu i na međunarodnom planu da se bore protiv terorizma.

Neophodni su nam jači kapaciteti za sprečavanje i ugrožavanje bezbednosti zemlje i sajber prostora, što će u narednom periodu sve više dolaziti do izražaja. Takođe, mislim da je neophodno, gospođo Brnabić, da definišete u narednom periodu sveobuhvatnu strategiju suprotstavljanja hibridnom ratovanju protiv naše zemlje, tj. pokušajima da se preko tzv. meke moći utiče na unutrašnje političke, ekonomske, bezbednosne procese u zemlji. To mora da bude jedan od stubova doktrine odbrane i nacionalne bezbednosti u narednom periodu.

Takođe ste naveli, očekujemo veći intenzitet i učestalost prirodnih nepogoda. Naravno, za to nam je neophodno jačanje kapaciteta kojima možemo da se suprotstavimo prirodnim nepogodama, poput kapaciteta Rusko-srpskog humanitarnog centra koji, nažalost, u poslednje vreme postaje predmet geopolitičkog sučeljavanja velikih sila.

Zbog toga je neophodno znati istinu o centru. Ne mogu da prihvatim da je taj centar nekakav špijunski centar. Nek neko navede koju je to špijunsku opremu video u tom centru. Samo da napomenem, grupacija snaga centra od 100 ljudi je u vreme katastrofalnih poplava spasila preko 2.200 ljudi, od toga 604 dece. Pomogli su i Sloveniji i Bosni i Hercegovini i Albaniji, pomažu migrantima, vrše razminiranje. Do sada je očišćeno četiri miliona kvadratnih metara. Koristi se najsavremeniji metod prognoziranja i modeliranja vanrednih situacija i koriste podaci sa ruskih satelita. Centar je predao 18 vatrogasnih vozila, vrši obuku i trening i ima saradnju npr. sa spasilačkom asocijacijom Mađarske. Pa, gde su tu špijuni?

Neka ambasador jedne zemlje, koji govori da Srbija nema kontrolu ni mogućnost inspekcijskog nadzora nad centrom objasni tu činjenicu, ko direktor tog centra, članovi sa srpske strane u nadzornom odboru, u upravnom odboru su delegirani od strane Vlade Republike Srbije. Dakle, imamo punu kontrolu nad onim što centar radi.

Ako dozvolimo da zbog neodgovornih izjava pojedinaca, kojih je bilo u ovom parlamentu, prihvatimo nametnutu tezu da se radi o špijunskom centru, onda smo postali talac geopolitičkog sučeljavanja Rusije i SAD, a to nikako ne može biti interes naše države.

Naveli ste, takođe, gospođo Brnabić, punu posvećenost ljudskim i manjinskim pravima. U potpunosti vas podržavam. Ali, posebnu pažnju mislim da treba da posvetite izgradnji međunacionalnih odnosa na jugu centralne Srbije, gde žive i Albanci i Romi i Srbi, posebno opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Ekonomskom razvoju tog kraja, da bi se suzio prostor za ekstremne političke ideje, poput one o velikoj Albaniji, intenzivnije uključivanje Albanaca u državne institucije, nešto što će biti najbolja odbrana od svega toga.

Nema govora u programu o otkrivanju i procesuiranju ratnih zločina. Očekujem da ćete pružiti punu podršku Tužilaštvu za ratne zločine, posebno novom tužiocu i spremnost da se procesuiraju i zločini nad srpskim narodom, što do sad nije bio slučaj jer je veoma restriktivno rađeno.

Želim da vas obavestim da je i Odbor za Kosovo i Metohiju Narodne skupštine formirao Radnu grupu koja prikuplja dokaze o zločinima koji su počinjeni od strane pripadnika terorističke OVK i da smo u direktnoj komunikaciji sa Specijalizovanim tužilaštvom suda za OVK. Mislim da ćemo odraditi veliki posao da zločinci budu privedeni pravdi. Zato očekujem da ovoj Radnoj grupi pružite punu podršku.

Na kraju, naveli ste – ljudi su najveća vrednost. U središtu delovanja Vlada treba da bude građanin, da razumete probleme građana, da razumete muku naroda, da učinite život boljim svim ljudima. Zato vam dajem podršku. Nemojte da izneverite ni nas poslanike koji vam ukazujemo poverenje, ni građane koji očekuju bolji život. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Poštovana predsednice, ministri, kolege narodni poslanici, izbor Tužioca za ratne zločine je od presudnog značaja za utvrđivanje istine, razotkrivanja zločina i procesuiranje onih koji su počinili zločine.

Na to nas snažno opominje i ovaj „Zid plača“ ispred Doma Narodne skupštine koji bi trebao da bude zapravo naša savest svih nas i budućih tužioca za ratne zločine i nas poslanika. Mora da nam nametne pitanje da li smo položili ispit savesti, da li smo uradili sve što smo mogli da se razotkriju zločini i zločinci procesuiraju.

Ja sam se opredelio za kog kandidata glasati kada je u pitanju izbor Tužioca za ratne zločine. Međutim, ne mogu da budem zadovoljan onim što je dosadašnji rad Tužioca za ratne zločine. U jednom delu su procesuirali one koji su iz redova srpskog naroda počinili zločine nad pripadnicima drugih nacionalnosti i taj posao podržavam. Međutim, mislim da je apsolutno nedovoljno učinjeno da se procesiraju zločini koji su počinjeni nad srpskim narodom i tokom rata u Hrvatskoj, u BiH, posebno na KiM.

Zato od novog tužioca za ratne zločine očekujem da reši neke probleme, prvo unutar Tužilaštva za ratne zločine na koje ću da ukažem, a onda da se maksimalno posveti procesuiranju onih, i to u odsustvu ako nisu dostupni, koji su počinili zločine posebno nad srpskim narodom, jer vidimo da situacija u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini i Kosmetu nije takva da možemo očekivati od sudova koji funkcionišu na toj teritoriji da će oni procesuirati one koji su počinili zločine nad srpskim narodom.

Ono što me posebno zabrinjava i na šta, gospođo ministarka, ukazujem, u Tužilaštvu za ratne zločine postoje osobe koje su na nezakonit način izabrane. To je neviđen skandal. Ne može da radi u Tužilaštvu za ratne zločine, posebno na mestu zamenika, neko ko je, recimo, deset dana nakon isteka konkursa podneo prijavu za zamenika i koji nije prošao izbor kroz Skupštinu. To nije samo posao budućeg Tužilaštva za ratne zločine da razreši, nego i vaš u Ministarstvu pravde. Ne može da se dozvoli falsifikovanje dokumenata.

Pogledajte zapisnik sa sastanka sa pravnim savetnikom jedne zapadne ambasade, gde se Tužilaštvo, tadašnji tužilac za ratne zločine obavezuje da će jednom mesečno informisati pripadnike ambasade o toku svakog predmeta, o toku predmeta. Ali, taj zapisnik je falsifikovan u više navrata, jer ono što su govorili na sastanku i što je u prvom zapisniku je mnogo, mnogo gore. Ne može se dozvoliti da tužilac za ratne zločine tuži poslanike koji žele da znaju šta je urađeno da bi se procesuirao zločinac Ramuš Haradinaj, da poslanika tuži i ometa ga u radu, ukida njegovo ustavno pravo. Tuži ga američkom ambasadoru. Ako se u narednom periodu nastave takve nepravilnosti u Tužilaštvu za ratne zločine, onda ja ne očekujem da će ono ispuniti svoju funkciju.

Zatim, mislim da je neophodno da se ispitaju detaljno i precizno načini trošenja sredstava koje je Tužilaštvo za ratne zločine u minulom periodu dobijalo na osnovu donacija. To nije utvrđeno. Ja sam dobio bezbroj primedbi, bezbroj informacija od pojedinaca koji mi ukazuju na te nepravilnosti, a posebno na funkcionisanje neke nevladine organizacije, sada ugašene, pod nazivom „Centar za tranzicione procese“. Ne radi se o iznosima od 5-10 hiljada evra ili dolara, radi se o mnogo većim iznosima. Uticaj sa strane na Tužilaštvo za ratne zločine je išao u dva pravca iz pojedinih ambasada koje nisu bile zainteresovane za procesuiranje onih koji su počinili zločine nad srpskim narodom, nego samo za one koji su iz redova srpskog naroda počinili zločine nad drugim nacionalnostima. Zatim, neviđen pritisak i neviđene uloge.

Moram da vas pitam, gospođo ministar, kako niko do sada nije objasnio ulogu Fonda za humanitarno pravo u radu Tužilaštva za ratne zločine? Kako je Nataša Kandić godinama imala, ne znam da li još uvek ima, kancelariju u Tužilaštvu za ratne zločine? Podmetali su lažne svedoke na osnovu kojih su ljudi bili osuđivani. Kako niko nije reagovao na saopštenje za javnost upravo Tužilaštva za ratne zločine od 14. novembra 2011. godine gde, citiram, piše - direktorka Fonda komentariše suđenje, rad suda i Tužilaštva pristrasno i nestručno, u postupke ulazi sa unapred stvorenim predubeđenjem o krivici i nevinosti. Postupanje sudija i tužilaca u predmetu vezuje za ličnosti koje postupaju, a ne sa sadržinom radnje koje se u postupku preduzimaju, uvek polazeći, obratite pažnju na ovo, sa stanovišta svojih interesa da se po svaku cenu, bez postojanja validnih dokaza, dokaže da je naša država, tj. država Srbija odgovorna za sve zločine u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, a ne sami izvršioci protiv kojih se vodi postupak.

Dakle, nekome je izgleda u interesu svih ovih godina da država Srbija bude označena kao odgovorna za zločine koje su počinili svi drugi i da se samo srpski narod proglasi nekakvim zločinačkim narodom. Ukazujem na ove nepravilnosti i opravdane sumnje zato što mislim da je sve ovo uticalo na rad Tužilaštva za ratne zločine, a da je upravo taj uticaj rezultirao time što imamo izuzetno mali broj optužnica koje je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo za zločine protiv srpskog naroda. Kakav je to bio izgovor da nema suđenja u odsustvu? Pa, nijedan Albanac koji je počinio zločine neće biti osuđen onda.

Prikrivanje dokaza o zločinima nad Srbima, u više navrata sam o tome govorio i to je izuzetno važno. To se odvijalo u vrhu Tužilaštva za ratne zločine i ti ljudi moraju da snose odgovornost za to prikrivanje zločina. U toku 2011. godine policijski službenici Službe za otkrivanje ratnih zločina došli su do saznanja da se u magacinskom prostoru Tužilaštva za ratne zločine nalaze desetine hiljada neobrađenih izjava lica koja su u Srbiju došla iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine za vreme i nakon ratnih dešavanja, a koje su prikupili predstavnici Komiteta za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, kao i predstavnici boračkih i Udruženja žrtava rata iz Republike Srpske i dostavili Tužilaštvu za ratne zločine na dalji rad i postupanje. U originalnim izjavama pred policijskim i sudskim organima Srbije izbegla lica su svedočila o svojim stradanjima i stradanjima svojih sunarodnika, često navodeći imena izvršilaca ratnih zločina, Hrvata i Muslimana, u svojim izjavama.

Neblagovremenom obradom i držanjem ovako dragocenog materijala u magacinskom prostoru tužilaštva do kraja 2011. godine u mnogome je otežano istraživanje i procesuiranje ratnih zločina koji su izvršeni nad Srbima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, kao i odbrana haških optuženika koji nisu imali pristup ovoj dokumentaciji. Ko je to radio? Za čiji interes? Ko plaća ljude koji rade u Tužilaštvu za ratne zločine? Ili, pogledajte ovo, jedna od pritužbi koju sam kao poslanik i predsednik Odbora za KiM dobio. Kako je moguće, piše u pritužbi, da tužilac 5. maja 2012. godine smatra da opisane radnje krivičnog dela predstavljaju ratni zločin protiv civilnog stanovništva, radi se o Albancima koji su bili optuženi za zločine, a 1. juna iste godine da one nisu ratni zločin, već udruživanje u vezi terorizma i da potpadaju pod Zakon o amnestiji? Ako je ovo u skladu sa zakonom, onda ja zaista uopšte ne znam šta znači funkcionisanje po zakonu.

Takođe, u narednom periodu očekujem da budući tužilac za ratne zločine skine kompletnu ljagu od ljudi koji su nadasve vrhunski, rukovođeni otkrivanjem istine, radili svoj posao kao novinari i u predmetu „Novinari, ratni huškači“. Oni koji su izmislili taj predmet, njima je cilj da sakriju zločine koji su pričinjeni i počinjeni nad srpskim narodom i u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini i na Kosmetu.

Konačno, mislim da ćemo i od novog tužioca, iskreno se nadam da će to biti osoba za koju sam se opredelio da ću glasati u danu za glasanje, dobiti i dalje veoma aktivnu podršku Radnoj grupi, koju je formirao Odbor za KiM, za prikupljanje dokaza o zločinima koji su počinjeni nad pripadnicima srpskog naroda.

U potpunosti podržavam ove kriterijume, gospođo ministarko, kada ste rekli da pored regionalne saradnje, koja treba da se nastavi i to je taj drugi deo naše savesti koji mora da bude uvek čist, da se procesuiraju zločinci u odsustvu ako nisu dostupni našim organima i da se veća pažnja posveti istraživanju, otkrivanju i procesuiranju zločina nad srpskim narodom. Jer, ko će, ako ne mi, ako ne država Srbija, da procesuira sve one koji se tako smeju i tako sprdaju sada kada mi pokazujemo „Zid plača“ ovde? To je naša savest, to je posao koji nam predstoji u narednom periodu. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Hvala predsednice.     
Ministre sa gostima, kolege poslanici, u više navrata sam proteklih godina insistirao da naša vojska učestvuje u većem broju misija EU, imajući u vidu strateško opredeljenje naše zemlje za članstvo u Uniji.
Pre nego što pređem na multinacionalne operacije samo bih jednu napomenuo hteo, gospodine ministre. Video sam u ovom izveštaju kada je u pitanju delovanje VOA da ste napisali, inače je VOA veoma bitna za prikupljanje informacija na osnovu kojih se procenjuje bezbednost naših vojnika koji odlaze u multinacionalne operacije – u ovom periodu primljeno je i obrađeno 2.184 telegrama i materijala informativnog karaktera i čak 3.962 stranice materijala iz otvorenih izvora na osnovu čega je izrađeno 403 dokumenta sa informativno analitičkim sadržajem koji su korišćeni u radu VOA.
Kada pogledam ove podatke pretpostavljam da pod otvorenim izvorima podrazumevate internet, novine, televizije, razne studije, imam osećaj da je VOA izgleda postala umesto ofanzivne, defanzivna služba koja svoja saznanja pretežno temelji na otvorenim izvorima koji često mogu da budu neprovereni, odnosno moram da postavim sebi pitanje, ako operativac VOA dođe do nekog dokumenta ili informacije iz direktnog kontakta sa svojim izvorom i ako ta informacija nije potvrđena na internetu – da li će biti odbačena ili ne? Voleo bi zaista da umesto 4.000 ovih stranica iz otvorenih izvora bolje da imamo 4.000 operativno agenturnih izveštaja, a ne toliko iz otvorenih izvora i verujem da će pukovnik Stojković, novi direktor VOA u temelj delovanja te službe staviti opet operativno agenturni rad. Uostalom, i vodeće službe u svetu i pored izuzetno savremene tehničke opreme sve se više okreću čoveku kao primarnom osnovcu delovanja obaveštajnih službi.
Samo da vam kažem jedan primer, kada sam pre nekoliko godina došao sopstvenim radom kao novinar do materijala centralno-obaveštajne jedinice UN o radikalnom islamu na KiM, otišao sam kod urednice jednih uglednih dnevnih novina da objavimo taj materijal. Veoma je dragocen bio jer ukazivao na to da zapadne službe veoma dobro znaj kakva se baza džihada stvara na Kosovu. Ona je odmah ušla na internet i tražila centralno-obaveštajnu jedinicu i rekla – pa nema je. Rekao sam – pa i ne treba da bude na internetu. Tek posle godinu dana kada je u jednom izveštaju UN spomenuto delovanje te centralno- obaveštajne jedinice i materijal do koga sam došao, onda su svi smatrali za shodno da treba objaviti. Želim samo da vam to napomenem oko tih otvorenih izvora.
Što se tiče multinacionalnih operacija naveli ste angažovanje pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama pod mandatom EU, što mene sada interesuje, u okviru zajedničke bezbedonosne i odbrambene politike Republika Srbija se integriše u ovu važnu oblast aktivnosti EU. Slažem se.
Ja mislim da je od posebno značaja za Poglavlje 31 pregovora sa EU, koji se tiče zajedničke spoljne i bezbedonosne politike, a koja može da postane goruće političko pitanje u Srbiji. zajednička bezbednosna i odbrambena politika sastavni je deo zajedničke spoljne i bezbedonosne politike EU i ona ume i pruža operativnu sposobnost koja se oslanja na civilna i vojna sredstva. Unija ih može koristiti u misija izvan, za očuvanje mira, sprečavanje sukoba i jačanje međunarodne bezbednosti, ali u skladu sa načelima Povelje UN za razliku od misija NATO pakta.
Ostvarivanje tih zadataka obavlja se korišćenjem sredstava koji osiguravaju države članice. Srbija aktivno učestvuje u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici od 2012. godine stvaranjem pravnog okvira za saradnju, odnosno usvajanjem sporazuma o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu tajnih podataka između Srbije i EU, sporazuma o uspostavljanju okvira za učešće Srbije u operacijama upravljanja krizama EU i donošenjem Zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije, čime je u potpunosti stvoren naš okvir za saradnju sa EU na tom planu.
Učešće Srbije u zajedničkoj bezbednosnoj odbrambenoj politici EU je od suštinskog značaja u fazi pregovaračkog procesa za članstvo naše zemlje u UN, jer obaveze iz poglavlja 31 imaju poseban značaj u pregovorima sa EU, iako se na to poglavlje gleda kao na relativno tehničko pitanje.
Usklađivanje spoljne i bezbednosne politike zemalja kandidata sa politikom EU nije lako, jer to znači da je potrebno uravnotežiti sopstveni nacionalni interes sa interesima glavnih aktera u regionu i svetu, a to su EU i SAD svakako, iako je i sama EU podeljena kada je reč o mnogim temama iz spoljne politike, kao što su pitanje KiM, pa onda Sirije, Iraka i Ukrajine. U slučaju Srbije, specifičnosti ili odstupanja u njenom pristupu određenim međunarodnim temama koje su od značaja za članice EU odnose se, između ostalog, na odnos prema NATO i posebno prema pitanju članstva u ovoj organizaciji, pitanje jednostrano proglašene nezavisnosti KiM i indirektne posledice ove situacije na spoljnu politiku Srbije, kao i na odnos prema Rusiji i njenoj spoljnoj politici, posebno u kontekstu krize u Ukrajini.
Upravo se, po mom mišljenju, negativan efekat tih spornih pitanja u poglavlju 31 može u značajnoj meri kompenzovati, a ocena o napretku biti povoljnija, preko učešća u zajedničkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU, a što se najsnažnije manifestuje u misijama EU.
Iz ovog plana upotrebe i učešća u mirovnim operacijama vidim da za 2016. godinu se značajno predviđa povećanje broja misija EU u kojima učestvujemo sa vojnim i policijskim snagama. Srbija je, koliko je meni poznato, sedma u Evropi, a prva na Balkanu po učešću u misijama EU. Te činjenice uverljivo potvrđuju stav da je članstvo u EU ključni prioritet Srbije koja treba da u svim kontaktima sa zvaničnicima u Briselu insistira na objektivnom vrednovanju našeg značajnog doprinosa zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici EU, te na ukupnoj pozitivnoj oceni kada se radi o napretku u poglavlju 31.
U izveštaju takođe kažete, što je novina, u cilju definisanja modaliteta učešća pripadnika Ministarstva odbrane Vojske Srbije u sastavu borbenih grupa EU. Helbrou, Generalštab Vojske Srbije prema planu međunarodne vojne saradnje predložio je termine za ekspertske razgovore. Planira se dakle naše učešće pored civilnih operacija i vojnih misija i u borbenim grupama EU, čime bi se zaokružio naš okvir saradnje sa EU u zajedničkoj odbrambenoj i bezbednosnoj politici.
Zemlja koja poput Srbije teži članstvu u EU svakako da ne može i ne treba da izbegava da učestvuje, već treba da puni doprinos zajedničkom evropskom odgovoru globalizovanju bezbednosnim izazovima, ali da pri tome kao država kandidat maksimalno zaštiti svoje specifične političke i bezbednosne interese. Zato je potreban određen oprez kod angažovanja u borbeni grupama.
Šta su uostalom borbene grupe? To su jedinice koje se sastoje od 1.500 vojnika oficira, koje se mogu rasporediti u roku od deset dana od odluke EU o započinjanju operacije i mogu biti održane na terenu do 30 dana, odnosno 120 dana sa rotacijama. Veće države članice samostalno formiraju svoje borbene grupe, dok se manje države udružuju, formiraju zajedničku u kojima mogu učestvovati države partneri. Učešće naših snaga u borbenim grupama EU predstavlja će suštinski pomak u saradnji na tom planu. To su snage za brzo reagovanje, elitne trupe koje idu u borbu, pa je neophodno podići planiranje našeg učešća u borbenim grupama EU na najviši nivo, bez prava na grešku, jer će angažovanje tih grupa nositi najveći mogući rizik po naše vojnike, ali više zbog mogućih negativnih implikacija u slučaju da borbena grupa u kojoj će biti naši vojnici eventualno bude upotrebljena u području i protiv strane sa kojom Srbija nema razloga da se sukobljava i mogla bi u tom slučaju da pretrpi veliku geopolitičku štetu. Zato je kod odlučivanja učešća u borbenim grupama EU neophodno izbeći moguće političke zamke.
Konačno, naše strateško spoljno-političko opredeljenje jeste članstvo u EU, te je potrebno stalno unapređivati, podizati na viši nivo naše učešće u zajedničkoj spoljnoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici EU. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 13.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik odbora Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 7000.00 RSD 20.09.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 11:32