MIODRAG LINTA

Nestranačka licnost

Rođen je 1969. godine u Karlovcu. Živi u Beogradu.

Osnovne i postdiplomske studije završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek istorija. Predavao je istoriju u vise beogradskih osnovnih i srednjih škola.

Predsednik je upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma, nevladine organizacije koja okuplja Srbe iz Hrvatske. Obavlja funkciju i predsednika Koalicije Udruženja izbjeglica u Srbiji.

Na izborima 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 60
  • 0
  • 0
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 12 dana i 8 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Hvala. O mom amandmanu ću govoriti u kontekstu tragedije, odnosno katastrofe koju je doživeo srpski narod 90-ih godina na prostoru bivše Jugoslavije.

Opšte je poznato da je sa područja današnje Hrvatske 90-ih godina prošlog veka proterano preko pola miliona Srba. Sa područja današnje Federacije BiH takođe je proterano pola miliona Srba, a sa područja Kosova i Metohije preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca. Dakle, bilans ratova koji su vođeni na prostoru bivše Jugoslavije 90-ih godina prošlog veka je tragičan srpski narod, preko 1,2 miliona Srba je doživelo tragediju i bilo prinuđeno da napusti svoje stanove i kuće.

Šta su bili uzroci tih ratova? Mi danas imamo na sceni u delu pojedinih zapadnih centara moći, delu zapadnog javnog mnjenja, kao i u Zagrebu, Sarajevu i u Prištini, priču o jednoj potpuno lažnoj, besmislenoj i apsurdnoj tezi da je glavni krivac za ratove 90-ih godina bila Srbija i srpski narod, a da su Albanci, Hrvati, Bošnjaci tobože bili žrtve koji su vodili oslobodilačke ratove.

Istorijske činjenice pokazuju potpuno suprotno. Glavni krivac za rat na području današnje Hrvatske bila je proustaška politika Franje Tuđmana, čiji cilj je bio stvaranje Hrvatske države bez ili sa što manje Srba. Hrvatska je vodila osvajački i agresivni rat prema srpskom narodu u Hrvatskoj, prema JNA i prema Jugoslaviji. Mi danas imamo kao mantru priču u Hrvatskoj kako je tobože tzv. Domovinski rat bio oslobodilački rat, to je čak definisano Deklaracijom o Domovinskom ratu iz 2000. godine i Zakonom o pravima branitelja, koji je usvojen u Hrvatskom saboru krajem prošle godine.

Mi moramo stalno da reagujemo na tu lažnu i bespravnu tezu hrvatskih političara i hrvatske javnosti da su Srbija, odnosno Jugoslavija, JNA i krajiški Srbi izvršili agresiju na Hrvatsku. Kako je moguće da su Srbi u Hrvatskoj izvršili agresiju na sami sebe, kad tamo žive vekovima? Kako je moguće da sam ja izvršio agresiju na moju opštinu Vrginmost? Kako je moguće da je kolega Atlagić izvršio agresiju na severnu Dalmaciju? Kako je moguće da su stotine hiljada Srba, a živelo ih je oko 700.000 zajedno sa Jugoslovenima, izvršili agresiju sami na sebe? Tu tezu demantuje jedan veoma važan dokument iz maja 1993. godine koji su sačinile Ujedinjene nacije. Prema tome dokumentu, do maja 1993. godine, dakle, prve dve godine rata, sa područja koje je bilo pod kontrolom hrvatskih snaga i hrvatske vlasti proterana je 251.000 Srba i još preko 250.000 je proterano u zločinačkim akcijama „Oluja“, „Bljesak“ i „Medački džep“.

Drugi problem koji imamo u Hrvatskoj jeste da punih 28 godina, od dolaska Franje Tuđmana na vlast, imamo državni projekat rehabilitacije ustaštva i ustaške ideologije koji je ušao u svoju završnu fazu. Tako da imamo i skandaloznu odluku tzv. Vijeća, odnosno Saveta za suočavanje s prošlošću u Zagrebu, da se ustaški pozdrav „Za dom spremni“, pod kojim je pobijeno stotine hiljada Srba u ozloglašenoj NDH, prema mišljenju toga saveta, može koristiti ponekad, u specijalnim prilikama. Da li je moguće da nekakav savet za suočavanje sa prošlošću u Berlinu bi doneo zaključak da se „Zig hajl“, nacistički pozdrav, može koristiti u pojedinim prilikama. Naravno da to nije moguće.

Glavni problem jeste što u Hrvatskoj nije izvršen proces denacifikacije i zato sada imamo tragičnu činjenicu da je ustaštvo temelj današnje Hrvatske, da imamo sistematsko kršenje ljudskih nacionalnih prava Srba u Hrvatskoj, da imamo stotine hiljada proteranih Srba koji ne mogu da ostvare svoja osnovna imovinska, stečena, statusna i druga prava, koji ne mogu da vrate stanarska prava, zaostale neisplaćene penzije, preko 10.000 srpskih kuća i poslovnih objekata je srušeno u klasičnim terorističkim akcijama tokom 1991, 1992, 1993. godine po hrvatskim gradovima.

U Srbiji se često, daću samo jedan primer, tragedija Srba iz Zapadne Slavonije svodi na „Bljesak“, kada je proterano oko 20-ak hiljada Srba. Većina, preko 70.000 Srba sa područja Zapadne Slavonije je proterano tokom leta i jeseni 1991. godine u zločinačkim akcijama „Otkos“, „Orkan“ i „Papuk“.

Slična situacija je nažalost i na području Federacije BiH. Rekao sam, i sa tog područja je proterano preko pola miliona Srba. Srbi su tamo građani drugog reda. Prema poslednjem popisu iz 2013. godine, od blizu 600.000 Srba, koliko ih je živelo uoči rata na području Federacije BiH, sada ih živi svega 56.000.

Danas sam, sticajem okolnosti, u Skupštini Srbije u svojstvu predsednika Odbora za dijasporu Srba u regionu primio Vladiku Bihaćko-petrovačkoga Sergija i predstavnike 12 zavičajnih udruženja, koja deluju u Srbiji, a čiji su predstavnici i članovi rodom i poreklom sa područja Federacije BiH. Danas smo konstatovali dosta sumorne činjenice. Imamo problem da i dalje obnova Federacije BiH, obnova porušenih kuća ide veoma sporo, da se ne obnavlja komunalna struktura, da imamo sistemsku diskriminaciju Srba koji ne mogu da se zaposle na nivou 10 kantona Federacije BiH u prosveti, u zdravstvu, policiji, u javnim preduzećima. Kao posledicu toga imamo iseljavanje, sve veća iseljavanja srpskih povratnika koji su se vratili početkom 2000-ih godina, svojim kućama i na svoja ognjišta.

Imamo problem vezano za učenje srpskog jezika. Naime, imamo četiri srpske opštine gde su Srbi većina. To su Glamoč, Grahovo, Drvar i Bosanski Petrovac. Na primer, u Drvaru uči se nacionalna grupa predmeta po nastavnom planu iz Republike Srpske samo za tri predmeta - istorija, geografija, književnost ali svi ostali predmeti se uče na hrvatskom jeziku i po hrvatskom nastavnom planu. U Glamoču je potpuno tragična situacija. Srbi su tamo većina. Nema apsolutno ni nacionalne grupe predmeta, ni mogućnosti da srpska deca na području opštine Glamoč uče na srpskom jeziku, makar nacionalnu grupu predmeta. Dakle, problemi su veoma brojni i ono što je važno jeste još aktivnija uloga naše države.

Poseban problem koji želim da istaknem, pošto je ovde i ministarka pravde, gospođa Nela Kuburović, jeste pitanje ratnih zločina. Mi imamo etnički motivisano pravosuđe u Sarajevu, imamo etnički motivisano pravosuđe u Zagrebu, imamo montirane sudske procese, imamo hapšenja Srba na osnovu poternica, imamo problem da svaki pripadnik Vojske Republike Srpske Krajine i policije Republike Srpske Krajine strahuje da putuju izvan države Srbije, jer preti opasnost da je Hrvatska pokrenula nekakvu istragu i da će biti uhapšen, da će biti zatvoren, pa će onda dokazivati svoju nevinost u zatvoru.

Ja apelujem na gospođu Kuburović, da napravimo jedan sastanak, da vidimo da se pri Ministarstvu pravde napravi jedna kancelarija za ratne zločine, da se angažuje nekoliko vrhunskih advokata iz te oblasti, da naši ljudi koji su bili na ratištu i na području BiH, na području Hrvatske, mogu da dođu da se obrate da dobiju savet i da osete da država Srbija stoji iza njih.

Ogromna većina Srba su se časno borili u Vojsci Republike Srpske, u Vojsci Republike Srpske Krajine i žele da speru ljagu sa svoga imena, ne žele da nose stigmu ratnih zločinaca. Zato je važno da država Srbija pomogne da insistira u razgovorima sa Zagrebom i Sarajevom, da se tim ljudima omogući pošteno suđenje, da Zagreb i Sarajevo, koji imaju dokaze da je Linta Miodrag, ili bilo ko drugi učinio bilo kakav ratni zločin, protiv ratnih zarobljenika ili protiv celog stanovništva, da se taj predmet dostavi i u Beograd, da se sudi ovde u Višem sudu u Beogradu, da Hrvatska monitoriše taj postupak, odnosno sudski proces, da to radi i BiH, ali da se spreči da se naši ljudi hapse i da se onda u montiranim procesima usuđuju u Sarajevu i Zagrebu.

S druge strane, mislim da je važno da naše tužilaštvo za ratne zločine, daleko aktivnije pokreće istrage za brojne zločine protiv srpskih civila i ratnih zarobljenika koji su se desili devedesetih godina na području Hrvatske, na području BiH i KiM. Ja sam imao više sastanaka i sa bivšim tužiocem za ratne zločine Vukčevićem i sa sadašnjim tužiocem gospođom Stanojković. Mislim da tu moramo biti daleko aktivniji, da moramo da jačamo službu za ratne zločine i da moramo da aktivno radimo na procesuiranju ratnih zločina protiv Srba.

Inače, u suprotnom preti opasnost da će Hrvatska, takođe i BiH, odnosno zvanično Sarajevo, nizom lažnih presuda, nizom optužnica, novim istragama, da verifikuju lažnu i besmislenu tezu, koju sam već pominjao, a ona glasi – ni u Sarajevu, ni u Zagrebu, ni Bošnjaci, mi Hrvati smo bili žrtve, mi smo bili oslobodioci a vi ste Srbi i Srbija kompletno i srpski narod, vi ste agresori i zločinci. To ne smemo dozvoliti. Znači, moramo se zalagati za politiku istih standarda, ko god je učinio zločin bio Srbin, Hrvat, Bošnjak, Albanac, on mora da odgovara. Sada to nije slučaj. Sada je na delu politika dvostrukih standarda.

Dakle, još jednom apel gospođi Kuburović, da napravimo jedan sastanak kod vas, da vidimo da pomognemo našim ljudima. Upravo su me i danas zvali naši zemljaci vezano za generala Borislava Đukića, koji je bio častan oficir u Vojsci Republike Srpske Krajine, koji već više godina čami u zatvoru Bilice u Splitu. Ja sam pre dve godine lično, poseti i generala Đukića i kapetana Dragana i molili su i apelovali su da država Srbija pomogne njihovu odbranu. Porodica generala Đukića je na ivici opstanka, iscrpeli su sva finansijska sredstva. Taj proces i dalje traje i bilo bi veoma značajno, gospođo Kuburović da vidimo da se obezbede sredstva i da se pomogne porodici generala Đukića, jednog časnog oficira, da se odbrani u sudskom postupku, u jednom montiranom sudskom postupku koji i dalje traje u Hrvatskoj. Zahvaljujem se.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2018.

Hvala.

Javnosti je dobro poznato da se u Srbiji sprovodi regionalni stambeni program, čiji cilj je rešavanje stambenih potreba desetine hiljada izbeglih i prognanih Srba, koji još uvek nisu rešili ključno pitanje integracije, a to je pitanje stanovanja.

Takođe, poznato je da su dve institucije nadležne za realizaciju tog programa. To su Komesarijat za izbeglice i Jedinica za upravljanje projektima.

Ono što ja želim posebno da istaknem jeste činjenica da te dve institucije treba daleko profesionalnije, efikasnije i brže da rade na realizaciji toga programa. Program se sprovodi veoma sporo, sprovodi se nekvalitetno. Imamo primere loše gradnje stanova, imamo primere loše gradnje montažnih kuća, imamo niz primera da se donose odluke za izbegličke porodice da su na papiru dobile ili montažne kuće ili stanove ili seoska imanja ili građevinski materijal, a onda čekaju godinu, dve, tri, da se to realizuje u praksi. LJudi su ogorčeni, jer često vide na televiziji kako su im dodeljene te odluke o rešavanju stambenog pitanja, a u praksi to sporo ide.

Znači, moj apel, odnosno zahtev i Komesarijatu za izbeglice i Jedinici za upravljanje projektima, ponavljam, da poštuju rokove. U pitanju su najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije i nedopustivo je da i pored tih formalnih odluka o rešavanju stambenog pitanja, moraju da čekaju, kao što sam rekao, godinu, dve, tri, da bi se to realizovalo u praksi. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2018.

Kao što je poznato u Srbiji živi oko pola miliona proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske, Federacije BiH i preko 200 hiljada interno raseljenih lica, sa Kosova i Metohije, to je gotovo 10% građana Republike Srbije.

Ta se populacija suočava sa velikim brojem problema, pre svega sa problemima povratka oduzetih imovinskih, stečenih, statusnih i drugih prava u mestima i područjima odakle su proterani, a sa druge strane suočava se velikim problemom rešavanja ključnih pitanja integracije.

Jedno od najvažnijih pitanja integracija jeste pitanje stanovanja. U Srbiji je u prethodnom periodu izgrađeno nekoliko hiljada stambenih jedinica za izbegla, interno raseljena lica.

Međutim, imamo jedan problem o kome sam ja više puta govorio sa gospođom Mihajlović, imali smo i sastanke, naime, imamo 530 porodica koji žive u sedam gradova u Srbiji, to su Niš, Kragujevac, Valjevo, Kraljevo, Pančevo, Stara Pazova. Šta je problem? Tih 530 porodica je jedina kategorija iz ove ranjive populacije koja nema prava otkupa svojih stambenih jedinica. Memorandumom Vlade Srbije i Italije dobili su to pravo. Nažalost, za vreme ministra za kapitalne investicije, Velimira Ilića, to im je pravo oduzeto.

Ja još jednom apelujem, na gospođu Mihajlović, da organizujemo sastanke i sa Kabinetom premijerke, da vidimo da taj problem rešimo i da tim ljudima omogućimo da dobiju pravo…(Isključen mikrofon)

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova. Povod za moje pitanje, jeste činjenica da sutra se obeležava svetski dan izbeglica, dakle, 20. jun. To je dan kada se sećamo jedne surove činjenice da je tokom 90-ih godina, kao i 2004. godine na prostoru bivše Jugoslavije proterano preko milion Srba, preko 500.000 sa prostora današnje Hrvatske, preko 500.000 sa prostora današnje Federacije BiH i preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.

Ove činjenice najbolje dementuju besmislenu i lažnu tezu političkih elita u Zagrebu, u Sarajevu, Prištini i delu međunarodne zajednice, da je Srbija i da su Srbi tobože bili agresori, zločinci, a da su Albanci, Hrvati i Bošnjaci vodili nekakve oslobodilačke ratove i da su bili žrtve.

Takođe, ostale činjenice koje ću pomenuti demantuju ovu tezu. Što se tiče Hrvatske, proterani Srbi i dalje potražuju preko 40.000 otetih stanova, pretražuju preko 50.000 zaostalih neisplaćenih penzija, preko 10.000 srpskih porodica potražuju naknadu štete za minirane kuće i lokalne van područja ratnih delovanja, van područja Krajine, u desetinama hrvatskih gradova, više hiljada proteranih Srba i dalje čeka da im se obnove kuće na području Krajine.

Imamo desetine hiljada proteranih Srba kojima, u većoj ili manjoj meri, nije priznat radni staž u celosti do 1991. godine. Imamo na primer Srbe koji su radili u tvornici vijaka u Tviku kojima nedostaje pet, deset godina do 1991. godine, a svaki Hrvat u tvornici vijaka Tvik koji je radio tada ima priznat radni staž. Da li je bilo moguće da se bilo kom radniku do 1991. godine ne uplate doprinosi? Hiljade Srba čekaju da im se prizna radni staž za vreme Republike Srpska krajine.

Takođe, imamo preko 10.000 Srba, proteranih Srba koji su prevareni prilikom prodaje kuća preko hrvatske agencije za promet nekretnina. Značajan deo njih su izgubili kuće na osnovu sistema lažnih ugovora. Jedan značajan deo njih je takođe izgubio deo sredstava na osnovu sistema dvostrukih ugovora, jedan ugovor je dobio za prodaju kuće gde je dobio manja sredstva, a pravi ugovor se nalazio u agenciji za promet nekretnina u Zagrebu. Te kriminalne radnje do današnjeg dana nisu rasvetljena.

Slična situacija je i na području Federacije BiH. Veliki broj Srba i dalje nije obnovio svoje kuće zbog komplikovane procedure, veliki deo njih takođe ima problema sa povratkom otetih stanova, poslovnih prostora, imaju probleme sa povratkom uzurpiranog i otetog poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kakva je situacija isto i u Hrvatskoj. Slični problemi su takođe i kod proteranih Srba i drugih nealbanaca na KiM. Spora obnova kuća, pogoršana bezbednosna situacija, takođe problemi sa otetom, uzurpiranom imovinom, dakle kućama, stanovima, poslovnim prostorima.

Temelj za rešavanje ovih problema bi morao da bude Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno aneks G tog Sporazuma u kome se jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata moraju biti proglašeni ništavnim.

Hrvatska od 2004. godine, kada je stupio taj Sporazum na snagu, opstruiše sprovođenje aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kada će da uputi jedan izveštaj, jedan memorandum UN, Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, USC, u kome će reći ove činjenice i tražiti od međunarodnih organizacija da insistiraju i da izvrše pritisak na Hrvatsku i na druge centre, i Sarajevo i Prištinu, da se poštuje temeljno načelo današnje civilizacije, a to su ljudska prava? Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 05.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:12