MIODRAG LINTA

Nestranačka licnost

Rođen je 1969. godine u Karlovcu. Živi u Beogradu.

Osnovne i postdiplomske studije završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek istorija. Predavao je istoriju u vise beogradskih osnovnih i srednjih škola.

Predsednik je upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma, nevladine organizacije koja okuplja Srbe iz Hrvatske. Obavlja funkciju i predsednika Koalicije Udruženja izbjeglica u Srbiji.

Na izborima 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Molba za gospodina Miodraga Lintu

čeka se odgovor 3 meseca i 6 dana i 5 sati

Postovani Gospodine Miodrag Linta, Obracam Vam se u ime stanara zgrade u ulici Kapetana Radica Petrovica 13, Zemun. Naime, mi smo se uselili u ovu zgradu u decembru mesecu 1996. godine kao izbegla lica. 1 juna 1997. godine sa DIPOSom smo zakljucili ugovor o stanovanju.

Pitanje za gospodina Miodraga Linta

čeka se odgovor 8 meseci i 12 dana i 8 sati

Postovani Potrebna mi je informacija Da li postoji u Srbiji (Novi Sad) pravna sluzba za resavanje imovinkih pitanja u Bosni i Hercegovini? unapred zahvalan Branislav Vasic ps. Sta se desava sa upitnicima za izbeglice koje smo popunjavali online?

Imanje u Hrvatskoj

čeka se odgovor 9 meseci i 9 dana i 10 sati

Interesuje me imanje u Hrvatskoj sto smo ostavili,izbjegli smo ´91. Kako da dobijemo nadoknadu sto smo sve pogubili?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Mihajlović, poštovani gosti, danas ću govoriti o Ppredlogu zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji predstavlja jedan od najvažnijih sistemski zakona u jednom društvu, jer reguliše jednu od najdubljih potreba čoveka, a to je obezbeđivanje krova nad glavom. Takođe, usvajanje ovog zakona biće važan korak ka usvajanju strategije stambenog razvoja tokom sledeće godine.
Pošto su druge koleginice i kolege govorile o gotovo svim aspektima ovog predloga zakona, ja ću se ograničiti na jednu ciljnu grupu, jednu grupu građana Srbije koji predstavljaju najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije, a to je gotovo pola miliona proteranih Srba koji žive u Republici Srbiji.
Kao što je poznato, u Srbiji je sredstvima međunarodnih organizacija, većim delom, i Vlade Srbije u prethodnom periodu sagrađeno oko 3.500 stambenih jedinica za izbegla i prognana lica. Oko 3.000 hiljade porodica je dobilo pravo otkupa na osnovu Zakona o izbeglicama iz 2010. godine. Međutim, to pravo nije dobilo 530 porodica, korisnika tzv. SIR programa, čiji su stanovi izgrađeni sredstvima italijanske vlade. Tih 530 stanova se nalazi u sedam lokalnih samouprava, a to su gradovi Niš, Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Pančevo, Valjevo i opština Stara Pazova.
Već dugi niz godina pokušavamo da ispravimo veliku nepravdu i da tih 530 porodica, od kojih su 80% izbegličke porodice, a 20% porodice domaćeg stanovništva iz ranjivih kategorija, konačno mogu da kažu da su se integrisali u srpsko društvo. Jedan od ključnih preduslova integracije jeste da čovek postane vlasnik nad tom stambenom jedinicom u kojoj živi.
Poznato je da je 2004. godine potpisan Memorandum o razumevanju između Vlade Italije i Vlade Srbije po kome je jasno rečeno da će korisnici tih stanova steći pravo otkupa kada se u njih usele. Međutim, tokom useljenja tih porodica u te stanove, tokom 2008. godine, na volšeban način je promenjena ta odredba Memoranduma o razumevanju i tim ljudima je rečeno da nemaju pravo otkupa, nego samo da budu u statusu zakupca, što je izazvalo i izaziva već punih osam godina ogorčenje tih porodica.
Sada imamo jednu paradoksalnu situaciju da, recimo, u gradu Nišu imamo tzv. zgradu nemačke vlade, znači stanove koji su izgrađeni sredstvima nemačke države, i tu živi čovek iz jednog sela sa Korduna, Banije, Like, sever Dalmacije, zapadne Slavonije, ili Bosanske Krajine, ili Federacije Bih, on ima pravo otkupa tog stana, a pored te nemačke zgrade imamo zgradu, uslovno rečeno, italijanske vlade, gde živi drugi čovek iz tog istog sela i on nema pravo otkupa tog stana. To je isto kada imate dvoje dece, pa jednom detetu kupite patike, a drugom detetu ne kupite patike, ili kupite jednom i drugom detetu patike, ili nemojte ni jednom detetu da kupite patike, ili komad odeće, ili bilo šta drugo.
U prethodnom smo periodu imali nekoliko sastanaka u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Prvi sastanak je održan 15. aprila 2015. godine na kom su bili gospođa Mihajlović i gospodin Vulin, bila je gospođa Damnjanović, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, i bio je gospodin Stanković, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Tu smo dogovarali da je zaista došlo vreme da se ta nepravda ispravi i ja sam pozdravio rečenicu da su gospođa Mihajlović i gospodin Vulin rekli da smatraju da to pitanje treba konačno rešiti i omogućiti tim ljudima pravo otkupa tih 530 stanova.
Dogovoreno je da se održi drugi sastanak na kome će biti pozvani predstavnici svih sedam lokalnih samouprava i taj sastanak je zaista održan 14 dana kasnije, 29. aprila 2015. godine, gde je bilo nekoliko gradonačelnika ili zamenika gradonačelnika ili načelnika gradskih opštinskih uprava. Tu je bio prisutan gospodin Vulin, a u ime Ministarstva građevinarstva je bila prisutna gospođa Damnjanović. Tu je, takođe, konstatovano da je potrebno da se formira jedna radna grupa koja će pripremiti rešenje ovog problema u narednom periodu.
Održan je treći sastanak septembra 2015. godine, šest meseci kasnije. Na tom sastanku je bila gospođa Damnjanović, znači, po treći put, gde smo takođe razgovarali kako tehnički da to pitanje rešimo.
Tada je nastala pauza od godinu i razgori su nastavljeni oktobra ove godine kada je održan četvrti sastanak, gde je bila prisutna gospođa Brnanović i gospođa ili gospođica Atanacković, gde smo takođe na tu temu razgovarali i konstatovali da to pitanje jedino možemo da rešimo donošenjem jednog zaključka. Taj zaključak će pripremiti Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Treba da prođe Sekretarijat za zakonodavstvo, da dođe na Vladu, da ga usvoji Vlada i da suština toga zaključka bude, da se jasno kaže da se na 530 korisnika SIR programa primeni Zakon o izbeglicama, da se pored ovih 3.000 porodica, na koje se primenjuje Zakon o izbeglicama, primeni i na ovih 530 porodica. Očekujem u narednom periodu da ćemo u vrlo razumnom vremenu to pitanje rešiti, da će biti donet zaključak i da će to pitanje biti ispravljeno.
Samo bih želeo još nekoliko stvari da kažem. Od ovih 3.000 porodica, takođe, imamo problem da jedan deo tih porodica ne može da otkupi te stanove, iako Zakon o izbeglicama to dozvoljava. Imamo primer 18 stanara u Pančevu, gde Memorandum o razumevanju sa gradom Pančevo i nemačkom organizacijom ASB to dozvoljava. Međutim, upućen je dopis Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Odgovor je bio neodređen. Ljudi su ogorčeni, jer iako im memorandum jasno dozvoljavam otkup tih stanova, oni nažalost to ne mogu da učine.
Takođe, imamo nekoliko slučajeva u opštinama Alibunar, odnosno Vršac, sela Gudurica, Vlajkovac, gde se izbegličkim porodicama onemogućava pravo da otkupe svoje stambene jedinice, iako im to Zakon o izbeglicama to dozvoljava.
Ja želim da pohvalim posebno, kao primer dobre prakse, opštinu Novi Kneževac, predsednika opštine gospodina Overića, i moga kolegu narodnog poslanika, gospodina Radovana Jančića, koji su pomogli da 100 izbegličkih porodica na području opštine Novi Kneževac, u selima Srpski Krstur pod lokalnim i Banatsko Aranđelovo, dobiju pravo otkupa po razumnim cenama, po realnim cenama koje važe u tim mestima. Prethodna DOS-ovska vlast je nažalost dala cene koje su bile sedam-osam puta veće nego što su realno cene u tim selima i koje važe i za domaće građane.
Realna cena jeste oko 1.000 evra, tako da i građani iz tih sela svoje puno veće kuće ne mogu prodati za veći iznos od 1.000, 1.500 evra, a prethodna vlast je, ponavljam dala, odredila cenu da ta kuća vredi 7.000 do 8.000 evra i da se po toj ceni mora otkupiti.
Na kraju, takođe, želim da pomenem jedan veliki problem koji se tiče 57 porodica od kojih je 51 izbeglička i šest porodica iz reda domaćeg stanovništva, a tiče se stanova kojima upravlja državna firma DIPOS. Naime, nekoliko desetina porodica je dobilo pravo otkupa tih stanova, to su državni stanovi, međutim, 57 porodica to pravo nema, ponavljam 51 izbeglička porodica. To su stanovi koji se nalaze u ulici Pere Todorovića 41 stan, u ulici Kraljevačka 12 stanova, ulica Braće Grim dva stana, Stevana Musića jedan stan i Prve Pruge jedan stan. Ti su stanovi trošni, ti su stanovi u lošem stanju i mislim da bi bilo dobro da Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pomogne da se taj problem reši i da tih 57 porodica dobije pravo otkupa tih stanova pod povoljnim uslovima.
Ja na kraju zbog nedostatka vremena ću završiti svoje izlaganje, apelujem na gospođu Mihajlović i na Ministarstvo da pomognu da svi ovi problemi koje sam u kratkim crtama izneo budu rešeni u razumno vremenskom roku. Na kraju, želim da kažem da ću u danu za glasanje glasati i za ovaj zakon i za druge zakone iz ovoga seta. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih postavio dva pitanja Ministarstvu spoljnih poslova i dva pitanja ministarki Mihajlović i ministru Vulinu.
Što se tiče Ministarstva spoljnih poslova, pitanja će se odnositi na situaciju u Hrvatskoj. Brojne situacije pokazuju da se u Hrvatskoj odvija otvoreni proces rehabilitacije ustaštva i ustaške ideologije i da hrvatsko društvo nema snage da se suoči sa svojom zločinačkom prošlošću iz vremena Drugog svetskog rata i iz vremena devedesetih godina.
Značajan doprinos tome procesu daje, nažalost, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović, jedan broj hrvatskih političara, ali i jedan broj javnih ličnosti, sportista, pripadnika katoličke hijerarhije, umetnika i drugih.
Naveo bih samo nekoliko primera, šovinističkoga i profašističkog, ponašanja hrvatske predsednice. Kolinda Grabar Kitarović je, nedavno, prilikom posete u Kanadi se slikala sa ustaškom zastavom i nakon povratka izjavila šokantnu izjavu da ona u tome ne vidi ništa sporno.
Zatim, hrvatska predsednica ide redovno na poklonjenje streljanim ustaškim zločincima u Blajburg i tamo polaže cveće na jednu spomen ploču na kojoj se nalazi ustaška šahovnica i na toj ploči piše – u čast i slavu poginulim hrvatskim vojnicima.
Hrvatska predsednica je izjavila da obožava da sluša, glavnu zvezdu na hrvatskoj estradi, proustaškog pevača Marka Perkovića Tomsona, koji peva o klanju Srba. Hrvatska predsednica nije osudila nedavno paljenje srpske zastave u Glini, čime se otvoreno poziva na linč preostalih Srba u Hrvatskoj.
Hrvatska predsednica, kao vrhovni komandant hrvatskih oružanih snaga, nije osudila misu koju je služio vojni vikar Treće gardijske brigade. Konačno. najnoviji događaj, jeste činjenica da se hrvatska predsednica nije usudila podizanje spomen ploče sa ustaškim pozdravom u centru Jasenovca, čime je direktno uvredila stotine hiljada ubijenih Srba, Roma i Jevreja u zloglasnoj NDH.
Postavio bih, prvo pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kada će naše Ministarstvo uputiti najoštriji protest hrvatskoj strani, u kome će izneti sve ove činjenice i tražiti da Hrvatska započne proces suočavanja sa svojom prošlošću?
Takođe, drugo pitanje – kada će naše Ministarstvo spoljnih poslova poslati oštar protest predsedniku Evropske komisije, predsedniku Evropskog parlamenta, predsedavajućem Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta, šefu grupacije Evropske narodne partije, čija jedna članica i Hrvatska Demokratska zajednica i zatražiti da institucije Evropske unije konačno pošalju jasnu poruku zvaničnom Zagrebu da je ovakvo ponašanje neprihvatljivo i da Hrvatska izaziva nemir, nestabilnost i širi mržnju u ovome regionu?
Postavio bih, takođe, dva pitanja Ministarstvu rada, zapošljavanja, socijalna i boračka pitanja i Ministarstvu građevinarstva, odnosno gospođi Mihajlović i gospodinu Vulinu, vezano za problem 530 porodica, korisnika SIR programa.
Naime, u Srbiji imamo oko 3.500 izbegličkih porodica koje su rešile svoje stambeno pitanje. Tri hiljade porodica je dobilo pravo da otkupi svoje stanove po Zakonu o izbeglicama, ali, nažalost, 530 porodica to pravo nije dobilo, a oni žive u sedam gradova. To su gradovi Niš, Čačak, Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Pančevo i opština Stara Pazova.
Mislim da se radi o jednoj velikoj nepravdi, da 530 izbegličkih porodica i jednim delom porodica domaćeg stanovništva nemaju pravo na otkup svojih stanova i čekaju da se ta nepravda ispravi punih osam godina.
Postavljam pitanje, gospođi Mihajlović i gospodinu Vulinu, – kada će pripremiti predlog zaključka za Vladu, po kome će se omogućiti da se na ovih 530 kartica primeni Zakon o izbeglicama i da te porodice konačno dobiju pravo otkupa i da znaju da žive u svojim stanovima? Na taj način bi bila ispravljena višegodišnja nepravda prema tim porodicama. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2016.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, postavio bih nekoliko pitanja Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Naime, navedeno ministarstvo je leta 2014. godine pripremilo Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Krajem 2014. godine bilo je održano nekoliko javnih rasprava i kroz te javne rasprave smo uočili da postoje određeni nedostaci u samom Nacrtu zakona. Podsećam da u Srbiji ima negde oko 400.000 boraca, od toga oko 50.000 pripadnika vojske i policije bivše Republike Srpske Krajine.
Ključna zamerka, pre svega, Krajišnika, krajiških boraca jeste da tim nacrtom zakona nije predviđeno pravo na priznanje ratnog staža u dvostrukom trajanju posle 27. aprila 1992. godine, dakle kada je osnovana Savezna Republika Jugoslavija. To je veliki problem, jer se Krajišnici zbog ovakvog nacrta zakona osećaju diskriminisano, uvređeno, povređeno, jer smatraju da su se časno borili za svoja ognjišta i za SFRJ, Saveznu Republike Jugoslaviju i Republiku Srbiju.
Drugi problem jeste što tim nacrtom zakona preti opasnost da invalidi, krajiški invalidi, porodice krajiških palih boraca izgube pravo na porodičnu i ličnu invalidninu ako su stradali posle 27. aprila 1992. godine. Takođe, ministarstvo je počelo na nezakonit način da primenjuje već ovaj nacrt zakona i svim onim invalidima i porodicama palih boraca koje borave tri meseca duže izvan Srbije se ukida pravo na porodičnu i ličnu invalidninu.
Takođe, ukinuto je i pravo ličnu invalidninu za 170 civilnih invalida rata sa područja Krajine. Mislimo da to nisu dobre stvari i da bi trebalo nadležno ministarstvo u narednom periodu da popravi ovaj nacrt zakona pre ulaska u skupštinsku proceduru. Zbog toga postavljam nekoliko pitanja.
Prvo pitanje jeste - zbog čega Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja uporno odbija da u nacrt zakona stavi odredbu da sa svim pripadnicima Vojske i policije RSK prizna ratni staž u dvostrukom trajanju u periodu od 1991. do 1995. godine
Drugo - zbog čega se porodicama palih boraca, invalidima ukida pravo na ličnu i porodičnu invalidninu ako borave više od tri meseca izvan Srbije? Pravo na porodičnu, ličnu invalidninu je stečeno pravo i ono ne sme biti ukidano.
Treće pitanje - zbog čega je civilnim invalidima rata sa područja Krajine ukinuto pravo na ličnu invalidninu?
Četvrto pitanje jeste - kada će konačno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da pošalje nacrt zakona na Vladu i kada će predlog zakona doći u Skupštinsku proceduru?
Mislimo da je krajnje vreme da se na jedan sistemski način reguliše pitanje 400.000 boraca u Srbiji, a posebno oko 50.000 Krajišnika, odnosno pripadnika Vojske i policije Republike Srpske Krajine. Mislim da je to važna stvar da je to civilizacijski i moralni i nacionalni dug države Srbije prema najvećim žrtvama rata na prostoru bivše Jugoslavije, a to su Srbi stradali na području sadašnje Hrvatske i Federacije BiH. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 05.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 80000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:12