MIRKO KRLIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1955. godine u Zrenjaninu.

Po zanimanju je novinar.

Bio je urednik i voditelj TV emisija političkog i opšte-društvenog sadržaja, glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“,analitički saradnik i dopisnik u više časopisa i dnevnih listova. Radio je i kao PR menadžer „Jugoremedija“ i direktor marketinga u „Servo Mihalj turistu“.

Odlukom Vlade Republike Srbije, 2012. godine, postavljen je za pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohinju.

Nakon osnivanja Srpske napredne stranke postao je predsednik Saveta za informisanje SNS-a u Zrenjaninu, kao i potpredsednik Gradskog odbora SNS-a u Zrenjaninu.

Na izborima 2014. godine izabran je za narodnog poslanika kada je bio član Odbora za Kosovo i Metohiju i član Odbora za kulturu i informisanje, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Oženjen je, otac četiri ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 46
  • 0
  • 0
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Članstvo u radnim telima

Odbor za Kosovo i Metohiju

Odbor za kulturu i informisanje

Poslanička grupa prijateljstva - Alžir

Poslanička grupa prijateljstva - Argentina

Poslanička grupa prijateljstva - Australija

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Indija

Poslanička grupa prijateljstva - Iran

Poslanička grupa prijateljstva - Irska

Poslanička grupa prijateljstva - Izrael

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Jermenija

Poslanička grupa prijateljstva - Kanada

Poslanička grupa prijateljstva - Kipar

Poslanička grupa prijateljstva - Kuba

Poslanička grupa prijateljstva - Litvanija

Poslanička grupa prijateljstva - Luksemburg

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Meksiko

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Velika Britanija

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Poslanička grupa prijateljstva - Sjedinjene Američke Države

Radna grupa za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 13 dana i 22 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 22 dana i 12 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Najmanje sporan bi smeo da bude ovaj zakon, što se politike tiče, ali evo i danas u formi poslaničkih pitanja, bez obzira na moje jučerašnje objašnjenje, imamo dežurnog stečajnog upravnika koji i dalje širi lažnu priču o oduzimanju dobrovoljačke zemlje u Banatskom Karađorđevu. To je posebno osetljivo pitanje zbog samog načina sticanja te zemlje. I dalje se pitam kakav je interes da se seje zla krv među složnim, poštenim i solidarnim stanovnicima Karađorđeva, čiji su dedovi napustili američki san i sa američkim državljanstvom došli da se bore za slobodu Srbije i 50% njih je ostavilo kosti na Kajmakčalanu.

U pitanju je odluka, još jednom ponavljam, o komasaciji doneta 2011. godine, koju niko nije sprovodio dok opština Žitište nije prešla u ruke SNS. Danas se ona sprovodi. Biću brz. Cilj je ukrupnjavanje poseda, izgradnja zalivnih sistema i puteva kroz atare, kako bi se došlo do finansijskih sredstava, pa i ostalo, iz ovih fondova koje spominjemo u ovom članu zakona i prelazak na moderniju poljoprivrednu proizvodnju.

Niko nije prebačen iz jednog atara u drugi da to nije potpisao, niko se nije žalio na zajedničko ulaganje od 2,1% zalivnih sistema. Plan komasacije je bio potpuno javan. Od 1.050, bilo je svega 50 žalbi, učesnici su mogli i pismeno da izraze svoje želje. Informacije dobija ova poslanička grupa od jednog dokonog, a takvog ima u svakom selu, kome je njiva pomerena za sedam metara. Pomerena, a ne oduzeta. Čak i on ima pravo žalbe ministarstvu i ima pravo sudskog procesa.

Prema tome, jedina veza ove stranke stečajnog upravnika i ovog novog „saveza za sve i svašta“ sa ekologijom jeste što potiču od reciklaže političkih kadrova, političkog otpada, propalih političkih stranaka u Srbiji. To je sve.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Hvala gospodine predsedavajući.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o zaštiti životne sredine ili izmene i dopune tog zakona po nekoj logici treba da bude najmanje sporan politički bar sporan zakon. Ovaj amandman ima samo nameru da tu činjenicu pojača i istakne ekosistem i razvoj ekosistema koji treba da unapredi sve životne uslove ili još bolje reći uslove života u našoj zemlji.

Koliko je razvoj ekosistema bitan i važan sve više shvataju svi naši građani i rasprava i u načelu i mojih kolega kroz amandmane je mnogo o tome reklo, ali mene upravo tu čudi činjenica da se baš ovde nalazi prostor za sejanje dezinformacija, sejanje panike i zabrinutosti kod jednog dela građana. Amandmane koje ću u daljoj raspravi braniti imaću upravo tu primenu, da razobliče loše informacije.

Poslednji primer zloupotrebe informacija jeste stanje u mom gradu Zrenjaninu gde stiže najveća do sada investicija od milijardu dolara od strane kineskog partnera, velikog proizvođača guma. Umesto da podelimo radost zbog novih 1.500 radnih mesta, zbog uspeha zajedničkog, zbog pokretanja građevinske operative, zbog punjenja budžeta kako države tako i grada i činjenice da će Zrenjanin za dve godine biti verovatno prvi gradu u Srbiji koji neće imati nezaposlenih ljudi. Seje se strah od tzv. prljave tehnologije, od ekološke bombe koju će ovakva fabrika doneti. Pitamo se naravno, kakav je cilj i kakva je namera.

Zaboravljamo da u centru grada godinama, decenijama je radila fabrika „Tegum“, gumarska industrija ima tradiciju u Zrenjaninu, i nikada nije zabeleženo ni jedno zagađenje. Ta fabrika je funkcionisala sa tehnologijom daleko ispod savremene tehnologije koju će imati ova nova fabrika. Naravno „Tegum“ je nestao i ako je bila vrlo uspešna firma u vreme poznate pljačkaške privatizacije posle 2000. godine.

Kada direktno pitate one koji seju paniku i strah među građane odakle im podaci da se ovde radi o ekološkoj bombi, obično dobijete jednu istu tvrdnju, da je nus produkt gumarske industrije čađ, a čađ uništava ekosistem. Jedino što je tačno u svemu ovome, da čađ ima veze sa gumarskom industrijom, ali se pre svega čađ koristi kao sirovina i ne treba biti ni tehnolog ni inženjer da bi ste to saznali. Koristi se zbog boje i zbog tvrdoće ili mekoće same gume, a čađ se proizvodi u fabrici čađi i koliko se ja sećam postojala je samo jedna u velikoj SFRJ i to u okolini Zagreba i ne znam da li još uvek funkcioniše.

Onda se pitamo, gde su granice ljudske zlobe i zavisti? Zar je sejanje panike i potreba da se podignu građani kako bi se možda oterao ovaj veliki investitor, da li je to cena za političku, materijalnu i ekonomsku štetu, koja želi da se nanese iz onih mozgova bez znanja, stručnosti i bilo kakve odgovornosti? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Razvoj ekosistema i uopšte životne sredine u mnogome zavisi od sinergije sa poljoprivredom, vodoprivredom i šumarstvom i to smo čuli u današnjoj raspravi mnogo puta i ta kompatabilnost u stvari jeste i suština svog napretka a za napredak su potrebne pare.

Mi moramo iskoristiti sve raspoložive fondove, pretpristupne, o čemu govori zakon i IPARD i sva druga finansijska sredstva kako bi do tog napretka došli. I pored opšte svesti i pored savesti pojave se oni koji bi da zloupotrebe i ovo pitanje i da zbog svojih političkih kombinacija sve vrate unazad.

Pre nekoliko dana smo u ovom parlamentu imali u formi pitanja Vladi, koleginicu koja nažalost nije ovde, voleo bih da je tu, pokrenula problem Dobrovoljačkog sela, Banatsko Karađorđevo. Za vašu informaciju radi se o selu boraca koji su žrtvovali svoje živote, žrtvovali svoju mladost da bi iz Amerike, uglavnom ličkog i crnogorskog porekla došli na Solunski front i oni su ti dobrovoljci koji su se prvi popeli na Kajmakčalan pod komandom vojvode Vuka u Drinskj diviziji. Pola njih se nije vratilo, ostavilo je kosti tamo i zaista svako oduzimanje zemlje od tih dobrovoljaca bi bio greh i bio bi veliki zločin.

Naravno, ne radi se o tome, ta zemlja jeste kupljena krvlju i hrabrosti ali ovde se radi o odluci o komasaciji, koja je doneta 2011. godine, tada SNS nije bila na vlasti, ali ja ne kritikujem DS i one koji su to doneli. Bilo je potrebno da se ukrupni posed. Bilo je potrebno da se omogući navodnjavanje, da se naprave novi sistemi, bilo je potrebno da se krene u novu proizvodnju i to vezuje za ovaj zakon da bismo bili kompatabilni sa svim fondovima koje tu treba iskoristiti.

Naravno, od 1050 učesnika u komasaciji, svega je 50 bilo prigovora i nikome nije zamenjena zemlja bez ličnog potpisa.

Samo ću na kraju da kažem, da se pitam, gde su granice ljudske zlobe i zavisti?

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:17