NENAD MITROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1973. godine. Živi u Bujanovcu.

Po zanimanju je ekonomista.

Predsednik opštinskog odbora SNS-a u Bujanovcu.

Bio član Srpske radikalne stranke i njen poslanik u sazivu 2004-2007. godine. U poslaničke klupe se vraća 2014. godine, ali sa liste Srpske napredne stranke, i na tom mestu je ostao sve do 03. juna 2016. godine.

Za narodnog poslanika je ponovo izabran 11. avgusta 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri zakonska predloga – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticaju u poljoprivredi i ruralnom razvoju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ja ću se u svom govoru osvrnuti na prva dva zakonska predloga o izmenama i dopunama zakona.
Mogu da kažem da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i neophodnost izmena i dopuna ovog zakona je što ovom izmenom i dopunom omogućavamo nesmetano korišćenje sredstava IPA fondova namenjenih poljoprivredi i ruralnom razvoju. Novčana sredstva IPA fondova značiće nam za poljoprivredu i ruralni razvoj, a biće realizovana preko Uprave za agrarna plaćanja.
Naime, ovim zakonom uređujemo postupak rada Uprave u pogledu dodeljivanja sredstava iz IPARD fonda koji predstavljaju finansijski instrument EU za pretpristupnu pomoć ruralnom razvoju. IPARD podsticaji su podsticaji ruralnom razvoju koji se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i drugim licima u skladu sa IPARD programom.
Cilj svega ovoga biće rast proizvodnje i stabilnost dohotka proizvođača, kao i to da ćemo stvoriti uslove da 175 miliona evra novčanih sredstava koji su na raspolaganju Srbiji iz pretpristupnih fondova iskoristimo.
Kada posmatramo izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, dolazimo do zaključka da je pod jedan – širenje kruga korisnika koji mogu da ostvare pravo na podsticaj i pod dva – uvođenje kategorije mladih lica, poljoprivrednih proizvođača koji će moći preko podsticajnih sredstava organizovati poljoprivrednu proizvodnju.
Kada govorimo o širenju kruga korisnika koji mogu da ostvare pravo na podsticaj, pre svega odnosi se na stočarstvo, odnosno proizvodnju junećeg mesa, uvodi se podsticaj za krave, za uzgoj teladi i tov. U opštinama Bujanovac i Preševo podsticajna sredstva za 2016. godinu, po osnovu matičenja životinja, iznose oko 74 miliona dinara.
Širenjem kruga korisnika koji će na osnovu ove izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju po proceni za Bujanovac i Preševo imaćemo povećanje iznosa podsticajnih sredstava za oko 15 miliona dinara, što je od izuzetne važnosti za korisnike podsticajnih sredstava. Što znači da ćemo u narednoj, 2017. godini po osnovu matičenja životinja imati blizu 100 miliona dinara.
Širenjem kruga korisnika koji imaju pravo na podsticaj, sa jedne strane ostvariće se novčani prihod za korisnike koji imaju pravo na podsticaj, a sa druge strane smanjićemo mogućnost nelegalnog prometa žive stoke.
Druga bitna stvar, ovih izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, to što se uvodi mera podrške za mlade poljoprivrednike. Cilj ove mere je podrška mladim poljoprivrednicima, pre svega u nerazvijenim opštinama, da preko bespovratnih novčanih sredstava u formi start-ap kredita, mogu otpočeti poljoprivrednu proizvodnju u okviru svojih poljoprivrednih gazdinstava i na taj način obezbede novčana sredstva za normalnu egzistenciju svoje porodice i da ostanu da žive na svojim imanjima kako ne bi dolazili u situaciju da napuštaju svoja vekovna ognjišta i sele se u razvijenije sredine.
Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve izmene i dopune predloženih zakona, pozivam i ostale kolege narodne poslanike da podrže ove zakonske predloge. Hvala.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.05.2015.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas na dnevnom redu Predlog izmena i dopuna Zakona o privatizaciji i Zakona o standardizaciji. Ja ću se malo zadržati na izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, koji ima za cilj rešavanje dugog procesa privatizacije koji kod nas traje skoro dve decenije.
Vlada Republike Srbije je prihvatila odgovornost za rešavanje sudbine oko 500 preduzeća. Od ovih 500 preduzeća malo koje od njih može da izdrži tržišnu utakmicu. Pred ovom Vladom postavljeno je pitanje - kako rešiti problem ovih 500 preduzeća i kako prekinuti ovu ekonomsku utopiju? Nemamo održive ekonomije zbog toga što preduzeća ne plaćaju svoje obaveze prema dobavljačima, prema državi i prema radnicima. Vlada se preko ovih izmena i dopuna Zakona o privatizaciji odlučila da konsoliduje i oporavi firme koje će kasnije moći da prežive od svog rada.
U prethodnom periodu praksa je bila da se nešto obezvredi i uništi, kako bi se lakše prodalo. Ideja ove Vlade je da se loše stanje u privrednim subjektima popravi, da se pojedine firme ožive i kao takve da budu interesantne za potencijalne investitore. Izmene i dopune Zakona o privatizaciji između ostalog definišu uslovni otpis duga, popis i procenu fer tržišne vrednosti, pripremu privatizacione dokumentacije i, naravno, član 2. kojim se definišu određeni subjekti privatizacije od strateškog značaja.
Strateški značaj za Republiku Srbije imaju subjekti privatizacije koji ispunjavaju sledeće kriterijume: pozitivan uticaj na nivo zaposlenosti u regionu; pozitivan uticaj na poslovanje drugih privrednih subjekata; tržišno učešće i tržišni potencijal; održivost tekuće proizvodno-poslovne aktivnosti; proizvod i usluge od značaja. Period od godinu dana predstavlja period u kome će biti mnogo manje poverioca. Imaćemo likvidnu privredu, odlazak radnika, odnosno smanjenje broja radnika preko odlaska u redovnu penziju i rešavanja viška zaposlenih otpremninama.
Hoću kao pozitivan primer svega ovoga da spomenem „Jumko“ iz Vranja, jer imali smo priliku da je tamo bio štrajk i da su radnici bili na blokadi auto-puta. Moram da kažem da je novi menadžment i novi nadzorni odbor u ovoj kompaniji, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i sa resornim ministarstvima, uspeo da radnike koji su bili u štrajku vrati u fabričke hale i organizuje proces proizvodnje. Naravno da su i radnici koji rade u „Jumku“ za svaku pohvalu, jer su shvatili da ih predlog menadžmenta i Vlade Srbije vodi u proces ozdravljenja i oporavka ove kompanije.
Danas u „Jumku“ radi ukupno 1860 radnika, smanjeni su troškovi za energente i isplaćen je deo duga za električnu energiju. Na drugoj strani, došlo je do povećanja prosečnih plata, od oko 13.000 na 18.500 koliko je to danas, sa tendencijom daljeg rasta. Plate se isplaćuju iz sopstvenih izvora realizacijom ugovorenih obaveza. Dobavljačima se redovno izmiruju obaveze. Trenutni procenat izvršenja povećan je sa 40 na 70%, sa tendencijom daljeg rasta. Započeta je i realizacija socijalnog programa.
„Jumko Vranje“ je strateški važno pozicionirana firma na krajnjem jugu Srbije i ima fabriku mineralne vode „Bivoda“ u Bujanovcu, koja zapošljava 103 radnika, a koja bi uz određeno ulaganje u liniju za punjenje staklene ambalaže i racionalizacijom troškova mogla da poveća broj zaposlenih. Za Bujanovac, kao opštinu koja spada u red nerazvijenih opština u Republici Srbiji, od velikog je značaja tih stotinak radnih mesta koliko imamo u „Bivodi“. Takođe, hoću da spomenem i „Jumkovu fabriku“ u Bosilegradu, koja je posle godinu i po dana otpočela sa radom.
Gospodine ministre, vi ste na početku svog izlaganja spominjali i „Simpo“. Ove izmene i dopune zakona ne dotiču „Simpo“, ali hteo bih samo da kažem, s obzirom da „Simpove“ fabrike imamo skoro u celom Pčinskom okrugu, da je posle 186 dana blokade „Simpo“ počeo da radi. Blokada je bila negde oko milijardu i po dinara. Dobro je da je sa poveriocima napravljen sporazum i da su deblokirani računi ove kompanije.
Takođe, moram da kažem da je sa upravom prihoda, sa lokalnom samoupravom, sa Fondom PIO izvršena konverzija obaveza „Simpa“ u državni kapital. Urađen je i plan i program konsolidacije, a pre svega napušten je koncept proizvodnje za magacine, finansiranje skupih bankarskih kredita, okrenuli su se novoj organizaciji prodaje, asortimanu proizvoda i ceni proizvoda. Izmirili su deo svojih obaveza po različitim osnovama, a od januara 2015. godine organizovan je kontinuirani proces proizvodnje. Realizovan je i program rešavanja viška zaposlenih preko socijalnog programa.
Ovde ću pohvaliti menadžment „Simpa“ koji je, u saradnji sa Vladom Srbije, uspeo da ovako teško stanje dovede u neku normalu i koji stvaraju realnu osnovu za potpunu ekonomsko-finansijsku konsolidaciju koja podrazumeva da „Simpo“ postaje tržišno održivi sistem sa pozitivnim poslovanjem.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja vas pozivam da u Danu za glasanje svojim glasom podržite izmene i dopune Zakona o privatizaciji i standardizaciji. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.05.2014.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovane kolege narodni poslanici, odmah na početku ću reći da smo ovde stekli utisak kao da se brani pravo na izbor za nacionalni savet, naročito albanskoj nacionalnoj manjini. Moram da kažem da se predloženim izmenama i dopunama Zakona o savetima nacionalnih manjina garantuje izbor za nacionalne savete. Ovde se vodi polemika samo koliki će broj članova da broji Albanski nacionalni savet.
Amandmanom, koji su podneli moje kolege poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi, traži se, zbog toga što podaci zadnjeg popisa stanovništva nisu potpuni, da se prihvati popis iz 2002. godine. Moram da kažem da je popis stanovništva iz 2011. godine potpun i tačan. Međutim, ovde imamo to da je jedan deo albanske nacionalne manjine, naročito iz Preševa i Bujanovca, bojkotova popis stanovništva i da se nisu popisali na zadnjem popisu. Po podacima koje imamo, ukupno u Srbiji je popisano negde oko 5800 pripadnika albanske nacionalne manjine i oni imaju pravo na izbor za nacionalni savet, ali imaju pravo i na izbor 15 članova Albanskog nacionalnog saveta.
Slažem se da trebamo da nađemo neku mogućnost preko koje ćemo da utvrdimo pravi broj pripadnika albanske nacionalne manjine koji žive u Srbiji i takođe pozivam da zajednički i Srbi i Albanci na jugu Srbije, a naročito u Bujanovcu i Preševu, radimo na ekonomskom razvoju juga Srbije, jer podjednako loše u Preševu i Bujanovcu žive i Srbi i Albanci. Hvala.

Imovinska karta

(Bujanovac, 05.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Odbornik Opština Bujanovac Opština Mesečno 16000.00 RSD 16.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 13:45