RADMILO KOSTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1.decembra 1971. godine. Živi u Pirotu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Predsednik je okružnog odbora SNS za Pirotski okrug i poverenik SNS u Pirotu. Direktor ’’Jokohame’’ za balkanske zemlje.

Bio je narodni poslanik u sazivima 2012 – 2014. godine i 2014 – 2016. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

Hvala predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava za predsednika i članove Saveta komisije za hartije od vrednosti ne bih posebno govorio, obzirom da sam na Odboru podržao taj predlog. Koleginica Tomić je danas u uvodnom izlaganju detaljno predstavila sve kandidate i njihove biografije.
Osvrnuo bih se na značaj tržišta kapitala i hartije od vrednosti, obzirom da je i kolega Kovačević govorio o nerazvijenosti ovog segmenta. Šta ovo zapravo treba da bude? Hartije od vrednosti u užem smislu su investicioni instrumenti, odnosno one hartije od vrednosti kod kojih postoji rizik ulaganja i koji se kompenzuje potencijalnom zaradom. U ovoj grupi hartija nalaze se akcije, obveznice, opcije, derivati, itd. One se prodaju i kupuju na specijalizovanom tržištu, finansijskom tržištu tj. tržištu kapitala i predstavljaju najznačajniju grupu finansijskih instrumenata kojima se trguje na finansijskim tržištima.
Hartije od vrednosti u savremenom prometu mogu da igraju razne uloge, a da se pojave kao sredstva plaćanja kredita, obezbeđenje potraživanja, robnog prometa i slično. Osnovni organ koji zadužen za uređenje i sprovođenje trgovanja u skladu sa zakonima Republike Srbije. Komisija je odgovorna za zakonito funkcionisanje tržišta hartije od vrednosti sa ciljem zaštite investitora i obezbeđivanje pravičnosti, efikasnosti i transparentnosti tog tržišta.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom privredom. Preko finansijskih tržišta vrši se lokacija akomulacije sa ciljem da se ona najefikasnije upotrebe u proizvodnji. Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju jer dovode do povećanja mobilnosti finansijskih sredstava. Srpsko finansijsko tržište je bankocentrično. Kredit je i dalje glavni finansijski proizvod.
Zbog navedenog jedan od ključnih zadataka Komisije je jačanje i razvoj tržišta hartija od vrednosti u cilju jačanja privrednog razvoja Republike Srbije. Ono što bih još jednom istakao u danu za glasanje, ja i poslanici SNS podržaćemo predlog Odbora za finansije. Hvala.

Sedamnaesto vanredno zasedanje, 25.09.2015.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pripremajući se danas za ovu sednicu sa svim izmenama i dopunama zakona koji danas donosimo, imam problem što su moje kolege pre mene gotovo rekle sve i o izmenama i dopunama Zakona o PDV-u i Zakona o hipoteci i Zakona o republičkim administrativnim taksama, pa bih ja želeo da ne govorim o tome, nego čisto neke sugestije i nešto što nas sve ovako muči, a to je siva ekonomija i siva zona.
Verovatno je ministar Vujović kao čovek koji je radio i u Svetskoj banci i međunarodno iskustvo koje on ima sigurno u Srbiji vrlo mali broj ljudi ima, prati časopis, odnosno izdanje časopisa „Tax Tribune“ itd, gde se navode podaci da više od polovine prometa robe i usluga u našoj zemlji se obavlja u toj sivoj zoni.
Ako je neko malopre od kolega pomenuo, sada malo da skrenemo temu i na budžet, da u toku ove budžetske godine plan od naplate PDV-a, nekih 350 milijardi dinara, otprilike tako, ne zamerite mi ako sam pogrešio koju milijardu, i ako je tačan podatak da polovina prometa se ostvaruje u toj sivoj zoni, onda možemo misliti šta bi bilo kad bi mi mogli da dostignemo, recimo, neki nivo razvijenih zemalja, skandinavskih zemalja, gde se legalan promet obavlja negde u granicama 80 do 85%. To bi verovatno imalo dobre indikacije na budžetski deficit, odnosno verovatno bi mi bili spašeni budžetskog deficita.
Takođe, pomenuo bih, dok ste bili ministar privrede, ako se sećate, imali smo jedan neoficijelni razgovor u Regionalnoj privrednoj komori Niš. Vi ste mi rekli tada da ste nekad istraživali Staru planinu osamdesetih ili sedamdesetih godina, ne zamerite mi ako grešim, zašto sada nemamo toliko ovaca na Staroj planini, itd.
Sve bi to moglo da bude kada bi ovaj deo, malopre o čemu smo govorili, kada bi uspeli da kao ozbiljna država imamo ozbiljne poreske izvore i što je više poreskih izvora, to je jača država, naravno, i da taj novac koji bi prikupili iz sive zone upravo investiramo na primer u Staru planinu, da bi mogli ljudi da se bave stočarstvom, da bi mogli da poboljšamo proizvodnju ovaca, mesa, vune, za sve to treba nam infrastruktura. Same opštine to vrlo teško mogu da svojim sredstvima iz lokalnih budžeta sprovedu, tako da bi u tom smislu pomoć države iz tog dela gde bi naplatili taj PDV što nam nedostaje, sigurno poboljšali neke grane.
Takođe, tekstilna industrija, koja nam je stvarno na izdisaju, evo, imali smo u Pirotu primer „Prvog maja“, koji je bio nekad dika i ponos Pirota, a i stare Jugoslavije, Industrija odeće „Prvi maj“, a.d. je u stečaju, drugi deo što je privatizovala slovenačka firma i to se gasi. „Jumko“ je u ozbiljnim problemima, „Beneton“ u Nišu, koliko-toliko nešto održava proizvodnju, tako da bi možda trebalo da i vi kao ministar finansija, da vam se predlože u narednom periodu neke strateške mere da bi se ta tekstilna industrija očuvala, ako želimo da očuvamo tekstilnu industriju, pa makar primeniti neke carinske ili necarinske barijere, da kažem, u saglasnosti sa evropskim zakonodavstvom.
Evo, ja sam hteo samo toliko. Izvinjavam se možda i predsedavajućoj što sam malo iskočio iz teme, ali da se ne bi svi ponavljali, ja samo apelujem na gospodina ministra. Hvala vam puno.

Deveta sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.05.2015.

Hvala predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gosti iz Ministarstva privrede i Agencije za privatizaciju, ja ću se truditi da budem veoma kratak. Ova Vlada je preuzela rešavanje mnogih teških zadataka, ali mi se čini da je jedan od najtežih sigurno revitalizacija privrede, reforma javnog sektora i konačno završetak privatizacije u Srbiji.
Zakon o privatizaciji je donet prošle godine, da podsetimo one koji su malo zaboravili, prošavši veoma kvalitetnu javnu raspravu, kako stručne domaće, tako i međunarodne javnosti.
Samo produžavanje rokova koji se predlažu ovim izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, odnose se za grupu preduzeća, što pokazuje spremnost samog ministarstva i Vlade, da se konačno ovaj proces završi.
Iako smo svesni činjenice da gotovo sva preduzeća u restrukturiranju su tehnološki zaostala, 50% od njih više i ne obavlja delatnost, izgubljeno je tržište, izgubljeni dobavljači, dugovanja prema državi itd. Ulažući maksimalne napore, uskoro ćemo i ovu stranicu naše nemari zatvoriti, kroz pronalaženje strateških partnera, kupaca, kroz stečaj i slično i konačno ćemo znati na čemu smo. Završićemo proces presipanja šupljeg u prazno, ponavljanje postupaka privatizacije i slično.
Svesni smo da ćemo, zbog loših procena u privatizaciji, plaćati svi mi zajedno ceh na osnovu sudskih presuda zbog nezakonitosti u raskidu nekih privatizacija. Ali, izborićemo se i sa tim.
Ja ću samo navesti jedan primer loših privatizacija, tako da kažem, a to je privatizacija „Prvog maja“ iz Pirota, koja je prvi put sprovedena 2004. godine, pa je raskinuta privatizacija 2007. godine, pa 2012. godine je opet privatizovana, a u međuvremenu se vratila u restrukturiranju. Potrošene su pare, dobijeni podsticaj od SIEPA i danas radnici na ulici, menadžment nije odgovoran, pa ministarstvo neka se nosi sa tim problemima.
Obzirom da vidim da je i gospodin Šubara nestrpljiv jer ga čeka veliki posao da se vrati u Agenciju, a i ljudi iz Ministarstva, ja ću time i završiti i želim vam puno uspeha u budućem radu i u Danu za glasanje podržaćemo ove izmene. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 14:38