VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 10 dana i 11 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem, verovatno ste mislili na član 4, ne smeta.

Govoriću o vanrednim situacijama i reći ću o vatrogasnim spasilačkim jedinicama. Vanredne situacije su ovde posebno naglašene i mislim da treba da budu posebno naglašene i to je nastavak moje diskusije u odnosu na prethodni amandman koji sam podneo. Ovde se jasno definiše kada se proglašavaju vanredne situacije, šta treba da bude ispunjeno da bi se proglasile vanredne situacije, kada se ukidaju vanredne situacije i ko ih ukida, ko proglašava, odnosno ukida vanredne situacije, ko ih predlaže itd. To je dosta jasno i dobro obrađeno u ovom zakonu.

Međutim, da bi vanredne situacije mogle da se prevaziđu na jedan dobar način, bez manje posledica potrebne su dobre vatrogasno-spasilačke jedinice. S obzirom da mi imamo jedno malo šarenilo, moj predlog je bio i ostaje da vatrogasno-spasilačke jedinice kao uniformisana lica budu popunjene sa 100%, a da onaj civilni deo ako treba da trpi, da trpi civilni deo, jer vatrogasno-spasilačke jedinice su motor održavanja i održanja vanrednih situacija. Iz tih razloga predlažem da praktično, i tamo gde imamo vatrogasce koji su iz drugih opština i gradova, da se vrate u svoje gradove i opštine i tamo da rade svoj posao, a da se popunjavaju vatrogasci sa teritorije onih opština i gradova, tamo gde su vatrogasno-spasilačke jedinice.

Još jedan samo jedan detalj, najbolje je kada vatrogasno-spasilačke jedinice ne rade. Znači da imamo dobro stanje, kao i u fabrikama kada održavanje ne radi, to je dobro za fabriku, tako mislim i za vatrogasno-spasilačke jedinice. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je napravio ogroman napredak samim nazivom zakona i stavljanjem ispred smanjenje rizika od katastrofa, pa tek onda je upravljanje vanrednim situacijama. To je nešto, ne znam da li je dobro poređenje, ali dobro objašnjava ovu prethodnu stvar pre vanrednih situacija, a to je, recimo, kao i u zdravstvu. Ako preventivno delujete, neće doći do bolesti, do epidemije itd. Tako je i ovde. Znači, jedna dobra dijagnoza svega onog što bi moglo da se desi u pripremi i u nečemu što treba odraditi da ne bi došlo do katastrofa, a mislim da samim tim smanjujemo same katastrofe. Mi ne možemo njih isključiti, s obzirom da ne možemo predvideti ni obim ni količinu same eventualne katastrofe, ali verovatno možemo to i ublažiti. Zato je ovo i rečeno u članu 3, da je praktično sadržaj ovog zakona nacionalni i lokalni prioritet. Znači, sam zakon je rekao da je ovo nacionalni i lokalni prioritet.

Što se tiče subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, svi mi smo u državi subjekti koji učestvujemo u svemu tome. Međutim, ja bih počev od Vlade, Ministarstva privrede do građana, ja bih se tu samo kratko zadržao što se tiče građana. Građani treba da budu obavešteni, u svakom slučaju, treba da učestvuju u svemu tome. Ono što je dobar pomak je da je praktično obaveza da je u osnovnom i srednjem obrazovanju predviđeno da će doći do edukacije i obuke tih đaka koji će sutra biti odgovorni za ono što nam se bude dešavalo i da budu spremni i obučeni za takve vanredne situacije, odnosno katastrofe.

Po mom mišljenju, to je strašan pomak. Ovo treba da se razume, da se shvati, da svi mi pojedinačno kao građani razumemo i učestvujemo u svemu ovome. Kao građani smo dužni da učestvujemo i u zaštiti i u spasavanju, u civilnoj zaštiti i svakoj drugoj zaštiti.

Rekao bih ovde nešto što je bivša vlast uradila, mislim da je to 2010. godina, a to je Zakon o vodama. Vode su kompletno bile na nivou Republike. Tim zakonom 2010. godine deo tokova je zadržan na nivou Republike, znači, velikih tokova, a svi mali tokovi su preneti na lokalni nivo. Sad ni po jada što je došlo to na lokalni nivo, ali nigde nisu predviđena sredstva kako da se ti tokovi održavaju. Iz tih razloga mislim da je napravljena ogromna greška i da danas dan trpimo zbog te greške.

Ono što bih preporučio i što je neko nasleđe od ranijih vlasti, to je da damo prednost uniformisanim licima u Sektoru za vanredne situacije. Mislim da treba dati prednost u odnosu na civilna lica jer to zaslužuju, pogotovo vatrogasno-spasilačke jedinice, jer jednostavno bez njih ne bi mogli da funkcionišemo ili gotovo nikako da funkcionišemo, i da neke greške iz ranijeg perioda, mada je to sada ispravljeno, da gledamo da ispravimo, u smislu da nam vatrogasci-spasioci ne budu putnici koji menjaju tri ili četiri prevoza da bi došli negde da budu vatrogasci, jer jednostavno oni ne poznaju tu situaciju, treba im mnogo vremena da dođu, koštaju mnogo, jednostavno ne mogu da dejstvuju kao neko ko je sa tog terena. Ima primera da neko putuje iz Krupnja do Loznice, od Loznice do Šapca, od Šapca do Koceljeve, tu obavlja posao i istog dana se vraća. Nemam ništa protiv da taj momak radi, ali mislim da to nije dobro ni za tu vatrogasno-spasilačku jedinicu ni za državu. Mislim da pomeranjem takvih tamo u mesta odakle su, a gde se stvori upražnjeno mesto popunjavati ljudima koji su sa te teritorije, mislim da je to prava stvar. Iz tih razloga, predlažem da to ubuduće radimo, jer imamo jedan ukupan interes.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, ja ću se potruditi da napravim nastavak iz onog dela rasprave u kojem sam učestvovao, u načelnom delu rasprave u kojem sam učestvovao.

Ima ovde oblasti koje se gotovo ne pominju, a mislim da su jako bitne, tako da je, po meni, jako bitna urbana komasacija. Mislim da je to jedna novina ili jako mlado, ne znam da li u Srbiji imamo nekih većih iskustava sa urbanom komasacijom, ali urbana komasacija sama po sebi je jako bitna, pogotovo što je u članu 107. u stavu 2. predviđeno i kaže – urbana komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Znači, to samo po sebi govori o njenom značaju. Mi svi kad govorimo o komasaciji mislimo na onu komasaciju koja znači komasaciju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, urbana komasacija ima svoj značaj u urbanom delu u izgradnji, u onom delu gde praktično imamo određeni nivo planske dokumentacije urađene. Ali, ona ne može do kraja da se primeni zato što postojeće katastarske parcele nisu, ili sa površinom, ili sa oblikom, ili nisu u mogućnosti da se uradi dobra infrastruktura, itd. Onda se nameće pitanje kako to urediti, a to se uređuje po pravilima urbane komasacije, s tim što sva prava koja imaju vlasnici, odnosno korisnici katastarske parcele koje se pretvaraju u građevinske parcele, jednostavno prenose ta prava na nove građevinske parcele.

Razlika između katastarske i građevinske parcele gotovo ne postoji, samo što je razlika što je građevinska parcela praktično uvek spremna za građevinsku primenu, a, gradska parcela može biti primenjena u građevini, a i ne mora. Zato smatram da je ovo nešto novo, mlado i da jednostavno naša javnost treba da zna za ovako nešto. Mislim da će lakše i nama svima biti, pogotovo onima koji primenjuju urbanu komasaciju, da to sprovode i rade na jedan lakši način.

Urbanu komasaciju sprovode komisije na lokalnom nivou, gde Skupština opštine donosi Rešenje o formiranju tih komisija, ili ako se radi između dve opština i više, to radi ministarstvo. Tako da je, kažem, urbana komasacija nešto dosta bitno, nešto relativno novo, koje treba podržati i da ima svoju jednu efektnu primenu u brzoj realizaciji urbanističkih planova.

Dalje, u delu ozakonjenja imamo isto jednu novinu koja do sada nije bila poznata u praksi, a to je da u članu 35. kaže se – nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi evidenciju objekata koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti.

Znači, ovde kaže – koristi evidenciju koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti. Do sad se uvek koristila evidencija upisanih u Katastar nepokretnosti, a ovo – nisu upisani u Katastar nepokretnosti. I, to će isto raditi državni organ koji upisuje u Katastar nepokretnosti, što je dobro. Na jednom mestu imamo i jedno i drugo.

Jednostavno, mislim da tu ne postoje ni bliža pravila, ali ovde će ministar doneti određenu podzakonsku regulativu koja će regulisati način i postupak tog rada. Mislim da je to dosta bitno da imamo i tu evidenciju iz koje će se crpeti podaci za ozakonjenje.

Dalje, možda je to, ovako, stvar koja nije previše bitna, ali ja ću je pomenuti. Možda je bitna za one koje vrše ozakonjenje. Za upis prava svojine na osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuje administrativna taksa. Mislim da je to pomoć onima koji vrše ozakonjenje i pospešivanje da se ozakonjenje uradi na jedan zakonit i legalan način.

Ono što hoću, na kraju, da kažem odnosi se na puteve i putnu mrežu. Ovde je bilo dosta reči o putevima i putnoj mreži i mislim da to zavređuje pažnju ovde. Ministarka nekoliko puta je pomenula mrežu puteva i uvek kada govorimo, u najvećoj meri govorimo o putevima najvišeg ranga. Apsolutno da su oni potrebni, itd, ali putevi nižeg ranga ili nivoa jednostavno moraju se raditi do onog najnižeg nivoa puteva. Ako su putevi krvotok jedne države, oni putevi, kažem, najnižeg ranga, koji nisu ni državni, koji su opštinski ili mesne zajednice, jednostavno to su kapilarni putevi, iako se to sve dobro umreži, onda ima smisla i ti putevi visokog ranga, ako je to sve dobro uvezano kroz sistem puteva ili mreže puteva.

Ono što želim da možda konkretno, ako je u prilici ministarka da odgovori, to je veza opštine Koceljeva na auto put Obrenovac – Ub. Tu postoje dva puta koja povezuju Koceljevu sa tim prostorom kroz koji prolazi auto put Obrenovac – Ub i mislim da njihovom rekonstrukcijom, ili rekonstrukcijom jednog od tih putnih pravaca, koji su državni putevi, dobili bi jedan kvalitetan put i dobru komunikaciju opštine Koceljeva sa auto putem. Ne treba samo smatrati da su auto putevi tranzit, auto putevi treba da povežu neposrednu okolinu uz njih, da imaju dobru prilaznu putnu komunikaciju da bi put, auto put, put visokog ranga imao jedan pun značaj i dao pun značaj razvoju i tih delova Srbije, neposredno, koji su uz put ali su na udaljenosti 20, 30, 40, 50 kilometara.

Zato smatram da i što se tiče opštine Koceljeva i što se tiče drugih opština i gradova da to jednostavno treba da bude praksa. Nadam se da će to i ovog puta biti. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Koceljeva, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:44