VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 17 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 24 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem.

Poštovane koleginice i kolege, u današnjoj načelnoj raspravi ću se prvenstveno ograničiti na izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane.

Proizvodnja i bezbednost hrane je prioritetna obaveza svih nas, pa ovim izmenama i dopunama zakona se poboljšava osnovni tekst, što je u krajnjem i naš osnovni zadatak nas poslanika.

Proizvodnja hrane traži fabrike, a same fabrike zapošljavanja. Te fabrike traže razvoj sirovinske baze. To je uglavnom u seoskom području. Samim tim ide lanac razvoja iz seoskog područja i ostanka u njemu.

Sigurno je da je najbolja fabrika u poljoprivrednim krajevima fabrika koja koristi sirovinsku bazu iz poljoprivrede, jer samim tim razvija i okolinu, selo, ljude, tako da i ova država, vidim, u poslednje vreme, naša država, vodi računa da takve fabrike dolaze u krajeve gde je dobra i intenzivna poljoprivredna proizvodnja.

Hrana služi prvenstveno za ljudsku ishranu, a kao takva mora biti i maksimalno ispravna. Hrana koja se ne proizvodi u fabrikama, već u domaćoj radinosti, mora biti i ona bezbedna, što je ovim izmenama i dopunama zakona rešeno, tako da takva hrana dobija sertifikat i svoje mesto i u prometu i u prodaji. To omogućava i da mala seoska domaćinstva mogu da se razvijaju i opstanu, u konkurenciji velikih proizvođača.

Dobar primer za ovu vrstu proizvodnje hrane u domaćoj radinosti je svakako Festival zimnice u Koceljevi, koji se održava svake godine poslednjeg vikenda meseca septembra. U prošloj godini je bio deseti jubilarni Festival zimnice i po ocenama svih učesnika kažu da je taj Festival zimnice uspešan.

Festival zimnice ima veliki broj svojih izlagača, veliki broj posetilaca, ali i organizator ne dozvoljava da se to pretvori u nešto drugo, već da bude baš festival zimnice namenjen prvenstveno hrani i zimnici. Taj festival ima svoju dušu. Jednom biti na njemu, nema brige da li ćete sutra ponovo doći ili ne. Tako da je moj predlog, ko nije bio, da dođe i poseti Festival zimnice u Koceljevi.

Generalno gledajući, u poljoprivredi je mnogo toga pozitivnog urađeno, pogotovo sa nivoa države, odnosno Vlade, odnosno ministarstva. Recimo, ja ću napomenuti neke stvari koje možda nisu u dovoljnoj meri ovde rečene, kao što je, recimo, poljoprivredno zemljište u državnoj svojini. Prvo, uvedena je evidencija. Drugo, to zemljište se stavlja u funkciju, odnosno u funkciju poljoprivredne proizvodnje, tako da je to jedan ozbiljan pomak da država misli o svom poljoprivrednom zemljištu u sopstvenoj svojini.

Protivgradna zaštita. Ono što je rečeno u prošloj godini, da će se krenuti u automatiku, odnosno automatsku odbranu od grada, je već počelo da se radi na terenu, na terenima uopšte Koceljeva i zapadne Srbije već se to radi, tako da u Mačvanskom okrugu očekujem da će to biti urađeno i da će biti spremna ta vrsta protivgradne zaštite za ovu godinu.

Naravno da to nije moguće uraditi u jednoj godini, ali, bitno je da se krenulo i da ćemo time poboljšati protivgradnu zaštitu, iako nema sto posto zaštite od grada.

Kad se sabere sve ono što pripada poljoprivredi, već smo došli na tih željenih 5% od budžeta Republike, tako da je to jedan ozbiljan pomak u količini finansija koje idu poljoprivredi.

Ono što je meni fascinantno, što je dobro, što se stalno pomeraju uslovi za dobijanje podsticaja u smeru da ti podsticaji stvarno idu u poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju.

Ako ti podsticaji mogu da se iskoriste u nešto drugo kao što je opšta potrošnja, lična potrošnja, itd, onda takvi podsticaji nisu dobri. Ako oni su tako ograničeni i predviđeni da jedino mogu da odu u poljoprivrednu proizvodnju onda oni imaju svog smisla i treba ih i dalje forsirati.

Mislim da se tu dosta uradilo, da verovatno ima u toj oblasti još puno toga da se uradi, ali je najbitnije da podsticaji koji dolaze sa nivoa države idu direktno u poljoprivredu i mislim da je tu postignut jedan ozbiljan iskorak.

Toliko za ovaj put. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Što se tiče budžeta, ja sam uvek voleo da budem konkretan i lociraću se samo na tri stvari koje su po meni dosta bitne, a to je završetak akumulacije, odnosno brane i akumulacije „Stubo Rovni“ koja ima prvenstveno dvonamensku ulogu. To su sprečavanje poplava, navodnjavanje i vodosnabdevanje zdravom, ispravnom pijaćom vodom.

Obzirom da zdrava, ispravna pijaća voda je uvek problem i na njoj treba uvek raditi i biti spreman, mislim da, s obzirom na količine vode koje ova akumulacija ima, mislim da treba proširiti i druge opštine kao što su LJig, Osečina i Koceljeva. Koliko ja znam Koceljeva se sprema da bude neko ko će se zakačiti za zdravu pijaću vodu koja će dolaziti iz brane Stubo Rovni , a ove godine se ta velika investicija završava.

Druga stvar koju želim da kažem je protivgradna zaštita. U ovoj Srbiji, nama je poljoprivreda jako ugrožena od elementarnih nepogoda, a prvenstveno od grada i ovde je jedan kolega pre mene već govorio o tome, ali ono što ova Vlada preduzima i nadležno ministarstva je automatska odbrana od grada, tako da će se na dva prostora u ovoj Srbiji graditi automatska odbrana od grada.

To je zapadni deo Srbije i deo Vojvodine. To će biti kontinuitet, tako da će cela Srbija u nekom narednom periodu biti pokrivena efikasnijom, automatskom odbranom od grada .

Ono što želim još da kažem, s obzirom da su mi se kolege, pošto sam ja te struke, obratile jednim dopisom, želeo bih da kažem, i to se uglavnom odnosi na ministra Ružića, a to je RGZO.

Oni imaju višedecenijske probleme, s obzirom da funkcionišu u okviru državne uprave i tu je skup, u okviru državne uprave, najviše tehničkih lica ima. Od inženjera, tehničara u kombinaciji sa pravnicima rade jako bitan posao i oni kao takvi su jedna spona, jedno vezivno tkivo, jedan lepak u nivou funkcionisanja državne uprave u celini, kao i lokalne samouprave.

Jako su to stručni ljudi, usko specijalizovani i oni su imali određene zahteve, i sad imaju. Ako je moguće ispraviti u toku ove sednice, da, ako se smatra da je njihov zahtev opravdan. Suština njihovog predloga je da se u okviru člana 32. Zakona o državnim službenicima uvrste i radna mesta na stručnim poslovima koji su zastupljeni u RGZO.

Poslovi koji su vezani za održavanje katastra nepokretnosti, kao i oni koji se odnose na upravljanje geoprostornim podacima zahtevaju posebna znanja, veštine, kao i visok stepen odgovornosti i pouzdanosti.

U tom smislu je i Zakon o državnom premeru rešio, definisao jedno zvanje katastarskog službenika, tako da su ti prethodni zakoni rešili određena pitanja. Ovi problemi u RGZ-u traju, kažem, deceniju i mislim da je vreme da se to reši na jedan način da se praktično i ta struka, specifikum te struke, ono što je potrebno ovoj državi, praktično zaslužuju jednu punu pažnju i praktično verifikaciju nekog postojećeg stanja,

Ovo je moja, ne zahtev, nego jedna sugestija da se vidi da li je moguće to sad ili u nekom narednom periodu. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem, verovatno ste mislili na član 4, ne smeta.

Govoriću o vanrednim situacijama i reći ću o vatrogasnim spasilačkim jedinicama. Vanredne situacije su ovde posebno naglašene i mislim da treba da budu posebno naglašene i to je nastavak moje diskusije u odnosu na prethodni amandman koji sam podneo. Ovde se jasno definiše kada se proglašavaju vanredne situacije, šta treba da bude ispunjeno da bi se proglasile vanredne situacije, kada se ukidaju vanredne situacije i ko ih ukida, ko proglašava, odnosno ukida vanredne situacije, ko ih predlaže itd. To je dosta jasno i dobro obrađeno u ovom zakonu.

Međutim, da bi vanredne situacije mogle da se prevaziđu na jedan dobar način, bez manje posledica potrebne su dobre vatrogasno-spasilačke jedinice. S obzirom da mi imamo jedno malo šarenilo, moj predlog je bio i ostaje da vatrogasno-spasilačke jedinice kao uniformisana lica budu popunjene sa 100%, a da onaj civilni deo ako treba da trpi, da trpi civilni deo, jer vatrogasno-spasilačke jedinice su motor održavanja i održanja vanrednih situacija. Iz tih razloga predlažem da praktično, i tamo gde imamo vatrogasce koji su iz drugih opština i gradova, da se vrate u svoje gradove i opštine i tamo da rade svoj posao, a da se popunjavaju vatrogasci sa teritorije onih opština i gradova, tamo gde su vatrogasno-spasilačke jedinice.

Još jedan samo jedan detalj, najbolje je kada vatrogasno-spasilačke jedinice ne rade. Znači da imamo dobro stanje, kao i u fabrikama kada održavanje ne radi, to je dobro za fabriku, tako mislim i za vatrogasno-spasilačke jedinice. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Koceljeva, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:44