VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 meseca i 12 dana i 16 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Što se tiče budžeta, ja sam uvek voleo da budem konkretan i lociraću se samo na tri stvari koje su po meni dosta bitne, a to je završetak akumulacije, odnosno brane i akumulacije „Stubo Rovni“ koja ima prvenstveno dvonamensku ulogu. To su sprečavanje poplava, navodnjavanje i vodosnabdevanje zdravom, ispravnom pijaćom vodom.

Obzirom da zdrava, ispravna pijaća voda je uvek problem i na njoj treba uvek raditi i biti spreman, mislim da, s obzirom na količine vode koje ova akumulacija ima, mislim da treba proširiti i druge opštine kao što su LJig, Osečina i Koceljeva. Koliko ja znam Koceljeva se sprema da bude neko ko će se zakačiti za zdravu pijaću vodu koja će dolaziti iz brane Stubo Rovni , a ove godine se ta velika investicija završava.

Druga stvar koju želim da kažem je protivgradna zaštita. U ovoj Srbiji, nama je poljoprivreda jako ugrožena od elementarnih nepogoda, a prvenstveno od grada i ovde je jedan kolega pre mene već govorio o tome, ali ono što ova Vlada preduzima i nadležno ministarstva je automatska odbrana od grada, tako da će se na dva prostora u ovoj Srbiji graditi automatska odbrana od grada.

To je zapadni deo Srbije i deo Vojvodine. To će biti kontinuitet, tako da će cela Srbija u nekom narednom periodu biti pokrivena efikasnijom, automatskom odbranom od grada .

Ono što želim još da kažem, s obzirom da su mi se kolege, pošto sam ja te struke, obratile jednim dopisom, želeo bih da kažem, i to se uglavnom odnosi na ministra Ružića, a to je RGZO.

Oni imaju višedecenijske probleme, s obzirom da funkcionišu u okviru državne uprave i tu je skup, u okviru državne uprave, najviše tehničkih lica ima. Od inženjera, tehničara u kombinaciji sa pravnicima rade jako bitan posao i oni kao takvi su jedna spona, jedno vezivno tkivo, jedan lepak u nivou funkcionisanja državne uprave u celini, kao i lokalne samouprave.

Jako su to stručni ljudi, usko specijalizovani i oni su imali određene zahteve, i sad imaju. Ako je moguće ispraviti u toku ove sednice, da, ako se smatra da je njihov zahtev opravdan. Suština njihovog predloga je da se u okviru člana 32. Zakona o državnim službenicima uvrste i radna mesta na stručnim poslovima koji su zastupljeni u RGZO.

Poslovi koji su vezani za održavanje katastra nepokretnosti, kao i oni koji se odnose na upravljanje geoprostornim podacima zahtevaju posebna znanja, veštine, kao i visok stepen odgovornosti i pouzdanosti.

U tom smislu je i Zakon o državnom premeru rešio, definisao jedno zvanje katastarskog službenika, tako da su ti prethodni zakoni rešili određena pitanja. Ovi problemi u RGZ-u traju, kažem, deceniju i mislim da je vreme da se to reši na jedan način da se praktično i ta struka, specifikum te struke, ono što je potrebno ovoj državi, praktično zaslužuju jednu punu pažnju i praktično verifikaciju nekog postojećeg stanja,

Ovo je moja, ne zahtev, nego jedna sugestija da se vidi da li je moguće to sad ili u nekom narednom periodu. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem, verovatno ste mislili na član 4, ne smeta.

Govoriću o vanrednim situacijama i reći ću o vatrogasnim spasilačkim jedinicama. Vanredne situacije su ovde posebno naglašene i mislim da treba da budu posebno naglašene i to je nastavak moje diskusije u odnosu na prethodni amandman koji sam podneo. Ovde se jasno definiše kada se proglašavaju vanredne situacije, šta treba da bude ispunjeno da bi se proglasile vanredne situacije, kada se ukidaju vanredne situacije i ko ih ukida, ko proglašava, odnosno ukida vanredne situacije, ko ih predlaže itd. To je dosta jasno i dobro obrađeno u ovom zakonu.

Međutim, da bi vanredne situacije mogle da se prevaziđu na jedan dobar način, bez manje posledica potrebne su dobre vatrogasno-spasilačke jedinice. S obzirom da mi imamo jedno malo šarenilo, moj predlog je bio i ostaje da vatrogasno-spasilačke jedinice kao uniformisana lica budu popunjene sa 100%, a da onaj civilni deo ako treba da trpi, da trpi civilni deo, jer vatrogasno-spasilačke jedinice su motor održavanja i održanja vanrednih situacija. Iz tih razloga predlažem da praktično, i tamo gde imamo vatrogasce koji su iz drugih opština i gradova, da se vrate u svoje gradove i opštine i tamo da rade svoj posao, a da se popunjavaju vatrogasci sa teritorije onih opština i gradova, tamo gde su vatrogasno-spasilačke jedinice.

Još jedan samo jedan detalj, najbolje je kada vatrogasno-spasilačke jedinice ne rade. Znači da imamo dobro stanje, kao i u fabrikama kada održavanje ne radi, to je dobro za fabriku, tako mislim i za vatrogasno-spasilačke jedinice. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Zahvaljujem.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama je napravio ogroman napredak samim nazivom zakona i stavljanjem ispred smanjenje rizika od katastrofa, pa tek onda je upravljanje vanrednim situacijama. To je nešto, ne znam da li je dobro poređenje, ali dobro objašnjava ovu prethodnu stvar pre vanrednih situacija, a to je, recimo, kao i u zdravstvu. Ako preventivno delujete, neće doći do bolesti, do epidemije itd. Tako je i ovde. Znači, jedna dobra dijagnoza svega onog što bi moglo da se desi u pripremi i u nečemu što treba odraditi da ne bi došlo do katastrofa, a mislim da samim tim smanjujemo same katastrofe. Mi ne možemo njih isključiti, s obzirom da ne možemo predvideti ni obim ni količinu same eventualne katastrofe, ali verovatno možemo to i ublažiti. Zato je ovo i rečeno u članu 3, da je praktično sadržaj ovog zakona nacionalni i lokalni prioritet. Znači, sam zakon je rekao da je ovo nacionalni i lokalni prioritet.

Što se tiče subjekata sistema smanjenja rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama, svi mi smo u državi subjekti koji učestvujemo u svemu tome. Međutim, ja bih počev od Vlade, Ministarstva privrede do građana, ja bih se tu samo kratko zadržao što se tiče građana. Građani treba da budu obavešteni, u svakom slučaju, treba da učestvuju u svemu tome. Ono što je dobar pomak je da je praktično obaveza da je u osnovnom i srednjem obrazovanju predviđeno da će doći do edukacije i obuke tih đaka koji će sutra biti odgovorni za ono što nam se bude dešavalo i da budu spremni i obučeni za takve vanredne situacije, odnosno katastrofe.

Po mom mišljenju, to je strašan pomak. Ovo treba da se razume, da se shvati, da svi mi pojedinačno kao građani razumemo i učestvujemo u svemu ovome. Kao građani smo dužni da učestvujemo i u zaštiti i u spasavanju, u civilnoj zaštiti i svakoj drugoj zaštiti.

Rekao bih ovde nešto što je bivša vlast uradila, mislim da je to 2010. godina, a to je Zakon o vodama. Vode su kompletno bile na nivou Republike. Tim zakonom 2010. godine deo tokova je zadržan na nivou Republike, znači, velikih tokova, a svi mali tokovi su preneti na lokalni nivo. Sad ni po jada što je došlo to na lokalni nivo, ali nigde nisu predviđena sredstva kako da se ti tokovi održavaju. Iz tih razloga mislim da je napravljena ogromna greška i da danas dan trpimo zbog te greške.

Ono što bih preporučio i što je neko nasleđe od ranijih vlasti, to je da damo prednost uniformisanim licima u Sektoru za vanredne situacije. Mislim da treba dati prednost u odnosu na civilna lica jer to zaslužuju, pogotovo vatrogasno-spasilačke jedinice, jer jednostavno bez njih ne bi mogli da funkcionišemo ili gotovo nikako da funkcionišemo, i da neke greške iz ranijeg perioda, mada je to sada ispravljeno, da gledamo da ispravimo, u smislu da nam vatrogasci-spasioci ne budu putnici koji menjaju tri ili četiri prevoza da bi došli negde da budu vatrogasci, jer jednostavno oni ne poznaju tu situaciju, treba im mnogo vremena da dođu, koštaju mnogo, jednostavno ne mogu da dejstvuju kao neko ko je sa tog terena. Ima primera da neko putuje iz Krupnja do Loznice, od Loznice do Šapca, od Šapca do Koceljeve, tu obavlja posao i istog dana se vraća. Nemam ništa protiv da taj momak radi, ali mislim da to nije dobro ni za tu vatrogasno-spasilačku jedinicu ni za državu. Mislim da pomeranjem takvih tamo u mesta odakle su, a gde se stvori upražnjeno mesto popunjavati ljudima koji su sa te teritorije, mislim da je to prava stvar. Iz tih razloga, predlažem da to ubuduće radimo, jer imamo jedan ukupan interes.

Imovinska karta

(Koceljeva, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:44