VEROLJUB MATIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 06.04.1953. godine. Živi u Koceljevi.

Po zanimanju je diplomirani inženjer geodezije.

Bio je član SPS-a, iz kojeg je isključen 1998. godine. Na prvim višestranačkim izborima, 2000. kao samostalan kandidat postaje odbornik. Na sledećim izborima pobeđuje, bez liste, na izborima za predsednika opštine. Na izborima 2008. sa grupom građana osvaja deset, od 31 odborničkog mesta. Na poslednjim izborima njegova “Grupa građana Veroljub Matić” osvaja 58 posto glasova, što je 18 od 31 odborničkog mandata.

Kordinator je SNS-a za Mačvanski okrug. Član Predsedništva SNS-a. Predsednik opštine Koceljevo. Kao i narodni poslanik u poslednjem sazivu Skupštine kada je bio član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za administrativn-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Zahvaljujem.

Ja ću se prvenstveno angažovati, odnosno uključiću se u raspravu o Zakonu o Nacionalnoj akademiji. Polazeći od stanja u javnoj upravi, mislim da je neophodnost Nacionalne akademije za javnu upravu upravo ta da se formira. Ono što opozicija priča da je to atak na obrazovanje, ne vidim ni jednu reč u Predlogu zakona da to negde narušava obrazovni sistem u Srbiji.S obzirom da je javna uprava jedan šarolik dijapazon obrazovnih struka, poslova itd, nemoguće je da se uprava praktično nauči u jednoj obrazovnoj ustanovi. Zato je dobro imati jednu na nivou države, odnosno Republike ustanovu, organ koji će usmeravati obrazovanje, obuku, doobuku ljudi koji rade u javnoj upravi, pogotovu ako se uzme da je radni vek 40 godina, a za 40 godina verujte da se mnogo toga promeni pogotovo u eri globalizacije, kompjuterizacije itd. Ako ne pratite te trendove, jednostavno zaostajete u sistemu sprovođenja zakona, realizaciji zakona, kontroli zakona itd, tako da je neophodnost jedne Nacionalne akademije, kao što je ovde predloženo, bila i biće.Tu treba krenuti, po meni, od najosnovnijih stvari, od kulture komunikacije, do šaltera, komunikacije preko šaltera, od onoga da li radnik treba da sedi niže u odnosu na stranku, jednako sa strankom itd, sve je to jedan način, početak komunikacije jedne dobre komunikacije. Da se ne smatra ovde samo strankom fizičko lice, stranke su mnogo više od jednog fizičkog lica. Normalno da su i fizička lica stranke.Ono što je ključ kod Nacionalne akademije, po mom skromnom mišljenju, su predavači. Po meni, predavači treba da budu ljudi koji su stvarno prošli posao, osetili ga pod prstima, da budu deo ekipe koja će vršiti obuku radnika javne uprave, državnih službenika, jer jednostavno ovaj posao se do kraja ne uči ni na jednoj obrazovnoj ustanovi. Jednostavno, ovaj posao se uči radom, praksom i prema zahtevima i promenama u društvu.Navešću neke primere specifičnih zanimanja u okviru javne uprave. Recimo, Uprava za veterinu, jednostavno ona je neophodna ovoj državi da bi mogla da sprovodi sve ono što je u okviru veterine potrebno. Znači, trebaju vam stručni ljudi u okviru veterine. Slučajno je ovde pomenut državni sekretar Ivan Bošnjak. Ja o njemu imam jako visoko mišljenje. Mislim da on radi svoj posao izuzetno dobro. On je pokazao to do sada u svom poslu i on treba da ostane tu da radi zato što, rekao sam na početku, imamo širok dijapazon struka koje rade u javnoj upravi. Mislim da je on jedan od tih i da je on to pokazao u svom radu.Recimo, Agencija za imovinu, isto specifične struke stoje tu. Zavod za statistiku, Republički geodetski zavod koji je 80 – 90% stručno-tehnički posao, ali je posebna organizacija. Nacionalna agencija mora ispoštovati specifičnosti pojedinih obrazovanja i zvanja, odnosno radnih mesta. U predavačkom delu mora se realno prići, realno simulirati realan posao u javnoj upravi da bi ti koji dolaze na obuku stvarno imali dodatno znanje i da bi to posle u realizaciji i u poslovima mogli da sprovedu prema strankama.Recimo, primer inspekcija. Obično se mnogi trude da budu ispred inspekcija da bi mogli da rade nešto što nije dozvoljeno. Na kraju krajeva, dobrim delom inspekcije postoje za tu vrstu posla. Da bi inspekcije mogle dobro, kvalitetno da rade moraju permanentno da se obučavaju, a da bi se obučavale, da ne bi bilo ad hok obuke, da ne bi bilo pojedinačno, da ne bi mnogi tezgarili, najbolje je da imamo Nacionalnu agenciju koja će to objediniti i vršiti jedinstvenu vrstu obuke za sve nivoe inspekcija.

Ovde niko nije pomenuo a mislim da je jako bitno – kancelarijsko poslovanje. Kancelarijsko poslovanje, koliko ja znam, iako sam tehničke struke, nigde na obrazovnom nivou kod nas se ne izučava ozbiljno, ali je to jedan okvir iz kojeg niko ne može da izađe, jer vam kancelarijsko poslovanje jednostavno ne dopušta da izbegnete jedan način ponašanja u javnoj upravi kako morate da se ponašate. Jednostavno, kancelarijsko poslovanje vas prati od ulaska predmeta u organ uprave, pa sve do njegovog završetka, dostavljanja stranci i arhiviranja. Kancelarijsko poslovanje je nešto na šta Nacionalna akademija mora da obrati ozbiljnu pažnju u daljoj obuci.

Ono što ja mislim da će Nacionalna akademija dobro raditi, treba da svoje programe obuke prilagodi potrebama, da ima ujednačen kriterijum dizanja znanja radnika u javnoj upravi, da se postigne kvalitet i da ćemo dobiti boljitak u radu.Zato ću u okviru svoje poslanike grupe podržati sva tri zakona. Hvala vam.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem.

Što se tiče ova dva predloga zakona, mislim da mi svi, svi građani Srbije u nekom svom periodu smo zahvaćeni ovim zakonima ili podložni ovim zakonima, tako da oni praktično ne mimoiđu ni jednog građana ove naše države. Iz tih razloga, iz razloga ako je dobro obrazovanje, onda nam je i dobra država i to je, verovatno, pored prirodnih bogatstava, najveće bogatstvo i najveći kapital. Ja ću, s obzirom da je danas rečeno i juče dosta toga, samo na par stvari obratiti pažnju, možda neće biti sistematizovane ali mislim da su bitne.

Vaspitanje, pored kućnog vaspitanja, mislim da je vaspitanje jedna grana koja bi trebala uporedo da ide sa obrazovanjem, a ima nešto karakteristično u ovom zakonu. Recimo, u delu predškolskog. Praktično stoji u zakonu vaspitanje i obrazovanje, dok kod osnovnog i srednjeg obrazovanja stoji obrazovanje i vaspitanje. Verovatno na tom nivou treba prvo da ide vaspitanje pa onda obrazovanje, a na drugim nivoima obrnuto, obrazovanje i vaspitanje. Sigurno da najmlađi prvo treba da su vaspitani pa onda obrazovani. Ali dobro je da budu i jedno i drugo.

Što se tiče predškolskih ustanova, mislim da je i tu malo rečeno danas i juče u raspravi. Tu nam deca prvo startuju. Tu su prvi oni koraci i u vaspitanju i obrazovanju, i sve više je potrebe za prostorom za predškolsko obrazovanje, tako da tu treba raditi da se postojeći slobodni kapaciteti u školama ili novi kapaciteti spremaju, opremaju i da se stavljaju u funkciju, jer ako imamo te dece koja hoće da idu, odnosno roditelji koji upućuju decu u predškolsko, to je jedna stvar. Druga stvar je potreba, ja bih voleo da je to zbog nataliteta, uvećanog nataliteta. I treća stvar da je to zbog zauzetosti roditelja koji su na svojim radnim mestima.

Dalje, sem ministra, danas nisam primetio da je iko rekao nešto o školskim upravama. To je deo ministarstva koji, čini mi se najdirektnije radi sa obrazovnim ustanovama srednjeg, osnovnog i predškolskog obrazovanja i vaspitanja ili vaspitanja i obrazovanja. Mislim da oni treba da dobiju pun značaj kroz njihovo opremanje i spremnost da u svakom momentu mogu da reaguju i brzo i kvalitetno. U svakom slučaju, treba raditi i na kvalitetu, a mislim i na opremanju. Moja određena iskustva sa mojom nadležnom školskom upravom u Valjevu su pozitivna i nadam se da su i takve školske uprave koje treba da funkcionišu na pravi način.

Što se tiče inspekcijskog nadzora, mislim da ga treba pojačati, ali mislim da ga možda treba i transformisati u smislu da dejstvuje po nivoima za osnovno obrazovanje, pa da bude vezan za pomoćnika ministra u tom nivou, a pomoćnik vezan za ministra. Možda će time delom da se poboljša inspekcijski nadzor. Tako da, ako je dobra primedba - u redu, ako nije neka bude kao i do sada.

Što se tiče srednjoškolskog obrazovanja, tu su mnogi govorili i ja ću reći da jednostavno, ako imamo specijalističko i majstorsko obrazovanje, to je nešto gde praktično spremao nekoga da bude obrazovan i spreman da brzo, u okviru budućeg svog radnog mesta radi. Ako imamo dobru privredu, imamo dobru državu, ako imamo dobru privredu, imamo i dobre prihode, ako imamo dobre prihode, onda nam se puni i budžet za obrazovanje. Tako da, u tom punom krugu je ukupan dobitak.

Nešto što je moj predlog je da se u budućnosti jedan prostor koji možda nije u dovoljnoj meri pokriven, koristi Stalna konferencija gradova i opština. Jer, vi ne možete sa svakom pojedinačno lokalnom samoupravom da komunicirate prilikom donošenja određenih odluka na globalnom nivou, a Stalna konferencija gradova i opština je asocijacija svih gradova i opština. Ona zastupa interese gradova i opština, ali mislim da ima balans i meru da razume i onu drugu stranu, mislim na državu, na Vladu, na ministarstvo itd. Tako da je Stalna konferencija gradova i opština jedan dobar sagovornik u ime lokalnih samouprava. I, ono što je bitno je da se rad ministarstva oseća na terenu. Rad ministarstva, primena zakona, prvenstveno obrazovne ustanove trebaju da osete.

Igrom slučaja, bio sam uključen u određene aktivnosti i znam da se to oseća na terenu. To je nešto što je jako dobro, što treba nastaviti, što treba poboljšati, što treba pojačati i sa ovim novim zakonskim predlozima koji se nadam, da će u ovoj formi ili u formi amandmana koji budu prihvaćeni, vrlo biti izglasani. Imate i moj glas u okviru poslaničke grupe SNS, tako da vam želim sreću. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana gospodo, ja nastupam posle dva bivša ministra i jednog aktuelnog, i to poljoprivrede. Navijam i mislim da sadašnji ministar sa svojom ekipom vuče prave poteze, da su oni vidljivi, vidljivi u realizaciji, vidljivi prvenstveno u poljoprivredi, zaštiti čovekove sredine, šumarstva, vodoprivredi, tako da mu treba pomoći i sa naše strane da posao, koji radi sa svojom ekipom, izgura i da ovoj Srbiji bude bolje.
Što se tiče zakona koji su danas pred Skupštinom, sva tri zakona su ozbiljno pomerili kvalitet poljoprivrede, sela, vode u celosti. Podsticaji su pravičniji, pravedniji, jasniji i korisniji. Za razvoj poljoprivrede, pored direktnih ulaganja u poljoprivredu, mislim da je jako bitno i obezbeđenje onih drugih mera. Ja to nazivam spoljni standard. Ne znam da li je to prava reč, a to je obezbeđenje infrastrukture ili infrastrukturnih objekata, gde nam živi…
Molio bih da ova dobacivanja malo sprečite.
Mislim da infrastruktura u seoskom području mora da dobije na većem značaju, jer ona je jedan od preduslova ostanka, opstanka i napretka poljoprivrede, pored onih direktnih ulaganja u poljoprivredu. I do sada je bilo pomoći države i ministarstva u infrastrukturu, a mislim da treba tu i veće pomoći. Prvenstveno, to se odnosi na sigurno snabdevanje strujom, na dovođenje vode tamo gde je moguće i posebno na putnu mrežu.
Mislim da, pogotovo u onom delu Srbije gde imamo razvođeno selo, da tamo moramo više ulagati, jednostavno, takav je tip naselja i ti kilometri koje treba uraditi i popraviti, ne samo kroz makadamski deo, nego kod kvalitetnijeg zastora, prvenstveno mislim i na asfaltiranje tih puteva. Mislim da se time poboljšava i selo, podiže standard, podiže nivo življenja, a samim tim, ostaju nam ljudi na selu žive, rade, zarađuju.
Dolazim iz predela Posavotamnave, gde je uglavnom opredeljeno dva nivoa poljoprivredne proizvodnje. To je voćarstvo i stočarstvo, u okviru stočarstva prvenstveno mlekarstvo. Ukoliko, a pričalo se danas puno o tome, ukoliko bi prerađivački kapaciteti dolazili u te krajeve koji imaju taj nivo proizvodnje, dolazili recimo prerada voća. Oni koriste sirovinsku bazu u neposrednoj okolini, tu se razvija i ona proizvodnja, tamo gde ljudi ostaju da zarađuju, gde kao sirovinu daju prerađivačkoj industriji, zapošljavaju se ljudi i samim tim, u krajnjem se popravlja i demografska slika, odnosno ostaju mladi i ostaju oni koji imaju reproduktivne mogućnosti, odnosno da rađaju.
Nešto što je novo, ovde je bilo malo reči o tome, ali mislim da je to jedno od ključnih stvari, a to je apsolutna novina, to je sistem za identifikaciju zemljišnih parcela. Vrlo je teško do sada bilo uopšte raditi i planirati bez takve vrste podataka. Do sada su, možda, imali samo podaci koji su bili čisto statistički, koji su bili možda nedovoljno tačni ili se nije moglo doći do tačnih podataka, jednostavno, ovde kad imamo parcele, zemljišne parcele, koje se koriste u poljoprivredi, gde imamo orto-foto snimanje, satelitske snimke, itd, gde možemo jasno videti šta nam se dešava na terenu, dobro planirati, dobro vršiti kontrolu korišćenja tog zemljišta, a samim tim i finansijsku kontrolu sredstava koja se daju kao podsticaj u poljoprivredi. Mislim da će sistem identifikacije zemljišnih parcela, uz pomoć Republičkog geodetskog zavoda, koji raspolaže dobrim i kvalitetnim podacima za ovu vrstu koja se predviđa, doduše, zavisi to dosta i od podzakonskih akata koje ministar treba da donese, jednostavno mislim da će uz pomoć struke napraviti se dobri podzakonski akti koji će jednostavno podići nivo rada u poljoprivredi.
Ono što bi želeo da kažem, možda to u dobrom delu Srbije i nije tako, ali u pojedinim delovima Srbije, kao što je u mojoj opštini, postoji nezavršenost određenih zakona, kao što je zakon koji verovatno ima najduži naziv, a to je Zakon o načinu i uslovima priznavanja prava i vraćanju zemljišta koje je prešlo u društvenu svojinu po osnovu poljoprivrednog zemljišnog fonda i konfiskacijom zbog neizvršenih iz obaveznog otkupa poljoprivrednih proizvoda, tzv. PZF. Jednostavno, deo tog zakona nije realizovan, on i dalje stoji. Jednostavno tu Ministarstvo mora preduzeti ili treba da preduzme odgovarajuće mere, prvenstveno što pojedina rešenja iz tog zakona danas se teško realizuju, kao što je recimo, formiranje komisije za povraćaj zemljišta, iz PZF-a. Tamo stoji da predsednik te komisije treba da bude sudeći sudija. Zašto bi on morao da bude sudeći sudija, a komisiju predlaže skupština opštine, ministarstvo, odnosno ministar donosi rešenje o formiranju komisije, koja radi na terenu, a sudija nema obavezu da to prihvati. To je jedna od stvari koja jednostavno nije moguća. Nameće se, ili promena izmene i dopune tog zakona, ili sklanjanje tog zakona, a određen drugim zakonskim projektima to rešiti na jedan pravilan i dobar način. Jednostavno, mislim da bi time zadovoljili i ljude kojima treba to zemljište vratiti i završiti taj deo posla koji je krenuo od 1991. godine.
Što se tiče Zakona o vodama. Zakon o vodama je bio zakon kao jedno usamljeno drvo. Jednostavno, on je video samo sebe, ništa nije video oko sebe. Sada ovim izmenama i dopunama Zakona o vodama, jednostavno, on se uskladio sa ostalim zakonima, i po mojoj proceni i oceni, on sada drastično bolje izgleda nego do sada. Drastično.
U okviru toga, pomenuću samo još jednu stvar. Mislim da je ona jako bitna, a to je akumulacija stuborolni kod Valjeva, ili na nekih 15 km prema Bajinoj Bašti. Ta akumulacija je pri kraju.
Predsedavajući, vidim da vas je to posebno zainteresovalo.
Ona je pri kraju i mislim da se vrši i tehnički prijem. To je višenamenska brana, jako dobra. Za taj jedan širi prostor, pored sprečavanja poplava, pored snabdevanja tehničkom vodom, perspektivno pijaćom vodom, itd, mislim da ona treba da pokrije četiri opštine: Valjevo, Lazarevac, Lajkovac i Mionicu. S obzirom da je kapacitet od 51,5 miliona kubika vode, prerađivački kapaciteti te tehničke vode u zdravu pijaću vodu, jednostavno trebali bi da pokriju i okolne opštine. Prvenstveno mislim na LJig, Ub i Koceljevu, jer je to logično rešenje i mislim da, ako je to problem u vodoprivrednoj osnovi, ne bi trebalo da bude problem. Jednostavno, to blago koje smo napravili na tom prostoru, treba da iskoristimo svi zajedno koji smo u neposrednoj okolini.
To je moj predlog i zamolio bih da u Direkciji za vode i u Ministarstvu poljoprivede sagledaju i tu mogućnost i da jednostavno idemo ka tim rešenjima. Zahvaljujem se, i u okviru svoje poslaničke grupe SNS-a, glasati za sva tri zakona.

Imovinska karta

(Koceljeva, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik Skupštine Skupština opštine Koceljeva Opština Mesečno RSD 24.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:44