VESNA MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1974. godine . Živi u Zemunu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Članica je SNS.

Na parlamentarnim izborima 2012. godine dobija mandat narodne poslanice, a takođe i 2014. godine. Tada je bila članica Odbora za evropske integracije i članica Odbora za spolje poslove. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bila je članica Delegacije u parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative, u istom sazivu.

Mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege, govoriću o Fondu za zapadni Balkan, jer je do sada najviše polemike, ne samo prošle nedelje u plenumu, već i na odborima, najviše rasprave je bilo na ovu temu.
Fond za zapadni Balkan nije nastao preko noći, on je rezultat Berlinskog procesa koji je inicirala Nemačka i to pre tri godine, ali je i rezultat velikog angažovanja naše Vlade koja je prepoznala značaj unapređenja saradnje u regionu, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
Prvi samit koji je održan u Berlinu, po prvi put je okupio sve lidere iz našeg regiona za istim stolom. Nakon Berlinskog samita održani su samiti u Beču i Parizu i time su i druge članice EU podržale i aktivno uzele učešće u ovom procesu. Postignuti dogovori se odnose na rešavanje bilateralnih pitanja, ne bi trebalo da opterećuje proces pristupanja EU zemalja kandidata, zatim na infrastrukturne projekte ali i na osnivanje kancelarije za mlade koja će svakako doprineti boljem upoznavanju i razmeni iskustva mladih u regionu.
Kontinuitet ovih sastanaka pokazao je da postoji pre svega politička volja za sprovođenjem dogovorenog ali da je ovo nova razvojna šansa za sve nas. Ovo je samo jedan od primera kojim je Vlada Srbije pokazala svoju posvećenost regionalnoj saradnji koja kao cilj ima regionalnu stabilnost.
Osnivanjem ovog fonda pruža nam se mogućnost za razvoj kulturne saradnje za promovisanje i razvoj razmene u oblasti nauke, istraživanja, obrazovanja, promovisanje i razvoj razvoja mladih, promovisanje održivog razvoja. Statutom Fonda za zapadni Balkan predviđeno je da se ovi ciljevi ostvaruju kroz različite oblike saradnje, naročito kroz finansijsku podršku, aktivnostima međugranične i regionalne saradnje.
Nama je potreban uporedni razvoj infrastrukture, bolja i brža povezanost, razvoj industrijalizacije i samo uravnotežen razvoj može podstaknuti ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta. Sve ovo o čemu sam govorila doprineće bržoj integraciji našeg regiona u EU.
Čuli smo, kao što sam rekla dosta kritika, koje su se odnosile na pominjanje Kosova sa zvezdicom u tekstu ovog sporazuma, i zaista osećam obavezu da zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos pročitam obrazloženje koje glasi – Republika Srbija je prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan uložila deklaraciju čiji je cilj dvostruk.
Prvo, da se zaključenje ovog ugovora ne može shvatiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova već da je reč o teritoriji koja se nalazi pod međunarodnom upravom a koja je sastavni deo Republike Srbije. Drugo, da se jasno ukaže na ograničenja ovlašćenja koje privremene institucije uprave na Kosovu i Metohiji imaju prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 usvojene 1999. godine i ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, uredba UNMNIK od 15. maja 2001. godine.
Zaista verujem da će moje kolege podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan zajedno sa Statutom Fonda jer se nadam da su prepoznali značaja osnivanja ovog fonda za razvoj našeg regiona.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2016.

Poštovana predsednice, ministre, kolege narodni poslanici, moje kolege su kao i ministar Vujović iznele dosta detalja o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Azerbejdžan, a ja bih se osvrnula na značaj izgradnje saobraćajne infrastrukture, pre svega, za investicije za razvoj trgovine, turizma, poljoprivrede i ostalih privrednih grana. Takođe, veliki značaj ima i na razvoj i osnivanje malih i srednjih preduzeća o kojima se takođe u poslednje vreme dosta govori.
Zatim, veoma je teško normalno funkcionisati i obezbediti kvalitetne uslove života u seoskim sredinama bez puteva. Upravo zbog višedecenijske stagnacije u ovom sektoru, pojedini delovi Srbije jednostavno nismo imali nikakvu šansu da se razvijaju. Pošto govorim o deonici koja se nalazi u zapadnom delu Srbije, moram da primeti da potencijali ovog regiona takođe nisu dovoljno iskorišćeni, posebno kada je u pitanju turizam, koji je velika šansa za privredni razvoj ovog kraja.
U ovom trenutku Ibarska magistrala je jedini putni pravac koji spaja zapadnu Srbiju sa Crnom Gorom i auto-put Beograd-Južni Jadran, predstavljaće vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i Južnog Jadrana, u širem smislu povezivaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru, Italiju.
Izgradnjom ovog auto-puta uspostavlja se veza između zapadne i centralne Evrope sa južnom i jugoistočnom Evropom i naravno sav saobraćaj koji se obavljao, kako putnički, tako teretni Ibarskom magistralom rasteretiće se i naravno biće manje saobraćajnih nezgoda koje su veoma često imale i smrtni ishod.
Paralelno sa ovim projektom razvijaće se svakako i manji infrastrukturni projekti i danas se dosta govorilo o domaćim i stranim firmama i ministar je rekao, ja ću to ponoviti, da oko 70% kod izvođača je iz Srbije.
Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, mi težimo ka dostizanju evropskih standarda u svim oblastima, kako bismo dostigli ekonomske standarde najrazvijenijih zemalja EU, Vlada Republike Srbije je do sada uložila velike napore kako bi poboljšala kvalitet života svih nas.
Izuzetno mi drago što je Vlada Srbije prepoznala značaj izgradnje saobraćajne infrastrukture za povezivanje, ne samo u našoj zemlji, već za povezivanje u regionu i naravno povezivanje sa evropskim zemljama i to smo mi pokazali u praksi izgradnjom 84 kilometra auto-puteva za samo dve godine.
U kontekstu izgradnje ove mrežne infrastrukture ja bih svakako pomenula i Berlinski proces koji ima veliki značaj i predstavlja prekretnicu za saradnju u našem regionu, jer je u okviru ovog procesa predviđena izgradnja takođe infrastrukturnih projekata, a to je auto-put Niš-Priština-Drač i to je rekonstrukcija pruge Beograd-Sarajevo.
Naša najveća spoljnotrgovinska razmena je upravo sa zemljama EU i sa zemljama CEFTE iznosi oko 80%. Sve ovo o čemu sam govorila, odnosno umrežavanje saobraćajne infrastrukture doprineće svakako poboljšanju dosadašnjih privrednih aktivnosti i naravno direktno će uticati na ekonomski rast naše zemlje. Verujem da niko od nas nema dilemu da je ulaganje u infrastrukturu najbolja investicija za budućnost. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 03.11.2015.

Poštovana predsednice, ministre, kolege narodni poslanici, prodaja i proizvodnja alkoholnih pića do sada nije bila jasno definisana, a registracija proizvođača alkoholnih pića je bila veoma skupa i iziskivala je ispunjavanje kriterijuma koji su bili nedostižni malim proizvođačima.
Prema popisu iz 2012. godine, proizvodnjom voća u Srbiji se bavilo 295.203 gazdinstava. U Srbiji postoji 400 registrovanih proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, čija ukupna godišnja proizvodnja iznosi oko 12 miliona litara. Obim proizvodnje jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji je mnogo veći od navedenog i kreće se oko 80 miliona litara na godišnjem nivou. Jasno je da se velika količina jakih alkoholnih pića proizvodi od strane lica koja nisu registrovani proizvođači i završe, naravno, u sivoj zoni. To je samo jedan od razloga zašto je bilo neophodno donošenje ovog zakona.
Po zakonu iz 2009. godine, koji reguliše ovu oblast, ne postoji mehanizam da se proizvodnja fizičkog lica nađe u legalnim kontrolisanim tokovima. Ovaj zakon dozvoljavao je promet rakije u rifuznom stanju samo između registrovanih proizvođača. Time je veliki broj fizičkih lica, koji rakiju proizvode za sopstvene potrebe, ostao van sistema legalnog prometa i bez mogućnosti da je legalno prodaju registrovanim proizvođačima u situacijama kada njihova proizvodnja premašuje sopstvene potrebe. Ovo je bio veliki generator sivog tržišta voćnih destilata, a samim tim i zloupotreba čiji smo bili svedoci prethodnih godina.
Navešću ukratko razloge za donošenje Zakona o alkoholnim pićima i, naravno, razloge zašto treba podržati ovaj zakon. To je pre svega bezbednost potrošača, jer je najvažnija briga za zdravlje potrošača koji će imati kvalitetan i zdravstveno ispravan proizvod. Zatim, smanjenje troškova za registraciju, uvođenje u legalne tokove malih proizvođača i mogućnost da prodaju svoj proizvod. Zatim, očuvanje tradicionalne proizvodnje rakije, dobijanje geografskog porekla, ukrupnjavanje sektora proizvodnje, međusobno udruživanje i koncentracija proizvodnje, kao i usklađivanje sa propisima EU, čime se omogućava lakše plasiranje alkoholnih pića na tržište zemalja EU.
Usklađivanje sa instrumentima i kriterijumima zajedničke poljoprivredne politike EU stvaraju se uslovi za postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača uslovima koji se primenjuju u EU. Naravno, time se priprema domaća proizvodnja za predstojeće članstvo u EU. To podrazumeva omogućavanje fizičkim licima da viškove iz sopstvene proizvodnje plasiraju na tržište, ali ne direktno, već preko registrovanih proizvođača alkoholnih pića koji će voćne destilate koristiti za dalju proizvodnju.
Ovim izmenama stvaraju se preduslovi za dalji razvoj industrije jakih alkoholnih pića, jer se primenjuju iste kategorije i način deklarisanja kao u EU, što je vrlo bitno, kako za razvoj izvozno orijentisanog domaćeg sektora, tako i za potencijalne investicije.
Proizvodnja jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom predstavlja korist za samog proizvođača pri njegovom nastupu na tržištu. Takvi proizvodi lakše nalaze put do kupca iako imaju veću cenu, jer za njih stoji jedan standardizovan i garantovan kvalitet i proizvođači se odlučuju na njihovu proizvodnju, bez obzira na troškove koje prouzrokuje.
Alkoholno piće sa geografskom oznakom je proizvod sa većom vrednošću u odnosu na druge proizvode iste kategorije. Donošenjem ovog zakona možemo na najbolji način da proizvodnju i promet jakih alkoholnih pića unapredimo i predstavimo kao dobro organizovanu i kontrolisanu celinu iz koje će rezultirati kvalitetni i bezbedni proizvodi.
Manji troškovi koji opterećuju proizvodnju će domaće proizvođače učiniti konkurentnim u odnosu na proizvođače iz EU, što će omogućiti lakši izvoz jakih alkoholnih pića proizvedenih u Republici Srbiji i nastup na tržištu.
Iako su moje kolege već pomenule, reći ću još jedanput da usklađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU omogućava zaštitu od falsifikata, sprečava promet proizvođačima koji nisu registrovani, uspostavlja bazu podataka o proizvođačima, proizvodnji i kvalitetu jakih alkoholnih pića. Ovaj zakon predstavlja značajan podsticaj za razvoj sela, ali i za zaštitu malih poljoprivrednih proizvođača i zato pozivam sve kolege da u danu za glasanje p,održe ovaj predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza (Radni odnos) Republika Mesečno 138000.00 RSD 02.09.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 09:49