Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, ono što želim da kažem jeste da amandman u ovom obliku nije prihvatljiv. Ono što je gospodin ministar izrekao je prava stvar. To vam govorim kao neko ko je 25 godina proveo u Zavodu za javno zdravlje u Kruševcu i znam šta znači dobar i kvalitetan školski obrok.
Ono što u ovom amandmanu ne valja, to je činjenica da mi pošto poto želimo da iz subvencija prenesemo nešto u potrošnju. Zar roditelji neće biti srećni ako imaju radno mesto i ako tim subvencijama podstaknemo radno mesto, da svom detetu mogu da priušte i više od čaše mleka i jabuke u okviru školskog obroka?
Druga stvar, socijalna politika ove Vlade vam je potpuno strana, jer vama je potpuno nepoznato da su upravo školski obroci dece socijalno ugroženih kategorija besplatni. Postoje kategorije i u predškolskim i u školskim ustanovama gde su obroci organizovani na nivou škola, da jednostavno postoje jasno propisani normativi po kojima neko plaća školsku užinu ili je dobija besplatno. Pogledajte to malo, pa će vam onda biti jasnije.
A ko je ostao i u koje vreme bez 400.000 radnih mesta, i zašto nam deca idu gladna, a mlekari prosipaju mleko koje bi neko dete rado popilo, pitajte vas. Hvala.

Hvala.
Ja sam dete koje je živelo u komunističko vreme i školovalo se. Nikad užina nije bila besplatna. Ne znam po kom osnovu ste vi dobijali besplatnu užinu, to je jedno.
Drugo, ako se sećate „Nevene“ iz Leskovca, oni su imali i vrtić za svoje zaposlene. A šta ste vi napravili sa 24 i mnogo više privatizacija? Naknadna pamet je najbolja, ja to znam, ali nije dobro iz subvencija ulagati u potrošnju. Ovo treba da bude na realnim osnovama, na realnim izvorima, iz prihoda koji idu iz doprinosa onih koji zarađuju, a mi to upravo želimo. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege, smatram da je današnja tema veoma ozbiljna i moj, da kažemo, govor razlikovaće se od svih dosadašnjih. Neću se baviti ni petparačkim pričama, ni ko je kupio, ni ko je platio koliko koji medij.
Mediji imaju ogromnu moć. Formiraju mišljenje svakog građanina, a tako i javno mnjenje cele države. Na osnovu toga i regulaciono telo ima ogromnu odgovornost da poštuje zakonsku regulativu, svaku stavku zakonske regulative i da ne čeka na apele građana na greške i prekršaje koje pojedini medijski servisi prave, već da pomno prate šta se dešava na našim tv ekranima i šta je dostupno i deci i omladini, a i svim drugim građanima.
Pre svega, osvrnuću se na jednu opštu pomamu, a tiče se apsolutno mog domena delatnosti. To je zdravstvo. Imamo u opštoj javnosti pomamu nekih reklamnih sadržaja za dijetetske proizvode. Želim ovom prilikom da buduće članove REM-a zamolim da obrate pažnju i na tu sferu. Po zakonu u opštoj javnosti se ne smeju reklamirati sledeći lekovi: oni koji se izdaju na recept, većina se izdaje na recept, na teret zdravstvenog osiguranja za tuberkulozu, bolesti koje se prenose polnim putem, infektivne bolesti, hroničnu nesanicu, dijabetes i druge metaboličke poremećaje.
Sami ste svesni koliko takvih reklamnih sadržaja ima i koliko su primamljivi. Takođe, zabranjeno je oglašavanje leka bez dozvole, a to su lekovi kojima je istekla dozvola ili nije upisano u registar. Lekovi koji dovode u zabludu, odnosno navode na zaključak da su bezopasni i efikasnost leka osigurava njegovim prirodnim poreklom, odnosno kojim se opisuje bolest i uspesi lečenja tako da navode na samoizlečenje, kao i leka, odnosno medicinskog sredstva na neodgovarajući i senzacionalistički način o njihovim uspesima u lečenju i prikazivanjem slika.
Tim se navodi na zaključak da lek spada u hranu, kozmetiku ili druge predmete opšte upotrebe. Radi podsticanja na propisivanje i izdavanje, odnosno prodaju leka, davanja i obećavanjem finansijskih, materijalnih i drugih koristi, to je član 5. Pravilnika.
Ono što mogu da vam kažem kada je zdravstvo u pitanju, a zabranjeno je, to je da obradom člana 61. Zakona o oglašavanju „Službeni glasnik Republike Srbije“ 79/2005 godinu propisano da je oglašavanje imena, poslovnog imena, naziva, sedišta i osnivača zdravstvene ustanove, odnosno drugog oblika zdravstvene službe i radnog vremena vrši u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, pa imamo koji članovi, poslednji iz 2014. godine, i koji u članu 71. kaže da je zabranjeno oglašavanje, odnosno reklamiranje zdravstvenih usluga, stručnomedicinskih postupaka i metoda zdravstvene zaštite, uključujući zdravstvene usluge, metode i postupke tradicionalne medicine, alternativne, homeopatske i druge komplementarne medicine koji se obavljaju u zdravstvenoj ustanovi.
Možda vam je čudno zašto ovo kažem, ali na ovaj način vi ste dozvolili da se pojedine zdravstvene ustanove neprimereno reklamiraju. Mogu one da se reklamiraju, ali i zna se kako, na koji način. Vi ste doveli u nepravedan položaj državnu zdravstvenu ustanovu koja se finansira iz budžeta lokalne samouprave i koja nema sredstava da jednostavno predstavi svoj rad na adekvatan način i da uspešno parira privatnom sektoru.
Ono što želim da kažem još odnosi se na tzv. rijaliti programe, pa njih smo dobili i uvezli posle petooktobarske revolucije, kao tekovinu slobode medija. Nije problema rijaliti šou. Problem je u koje vreme se on emituje. Problem je da li je dostupan maloletnim licima i kakve će posledice ostaviti na njihovo mentalno zdravlje. To je ono što je problem i dok Vlada Republike Srbije se bori za svako radno mesto, za novu investiciju, mi ovde raspravljamo o nečemu što uopšte nije bitno u ovom trenutku. Ako zaposlimo Srbiju, ako zaposlimo naše građane, pa ko će u pet sati ujutru gledati rijaliti program ili, ne znam, od 12 do 15 časova popodne, nego će biti na svom radnom mestu. Prema tome, trebamo nastupati tako selektivno i jednostavno našoj deci omogućiti kvalitetne programe i vršiti kao roditelji kontrolu šta to oni gledaju.
Ono na šta želim još da se vratim, a to je jedna zloupotreba o kojoj se govorilo juče. Ko je dao pravo nekom da da podatke porodilja, koje su se porodile ovih dana, da im na kućnu adresu stiže propagandni materijal za adaptirana mleka? Nisu oni prekršili ništa, oni su napisali u propagandnom materijalu da je promocija dojenja broj 1, ali to je zloupotreba ličnih podataka. Imali smo izjave predsednice udruženja da niko od tih majki nije potpisao saglasnost. To je veoma opasno. Opasno je kada reklamiramo dijetetske suplemente lekari o tome nisu obavešteni da li ih pacijent koristi i mogu da imaju ozbiljne posledice po zdravlje i ne treba da nas čudi zašto nam mladi od 15, 16, 18, 20 godina doživljavaju naprasne srčane smrti. Upravo zbog zloupotrebe dijetetskih proizvoda koji se nenormalno reklamiraju i daje im se veliki prostor u medijima.
To je ono na šta trebamo da obratimo pažnju i da sugerišemo budući izabranim članovima REM-a kako da posebnu pažnju obrate na zdravlje i na mentalno zdravlje naše nacije, kako bismo mogli da postanemo ozbiljna država koja će se baviti ozbiljnim stvarima, a pre svega zapošljavanjem, investicijama, a onda će i ovi problemi polako nestajati. Hvala najlepše.

Uvaženi predsedavajući, poštovani poslanici, kako je lokalni razvoj tekao od 2000. do 2012. godine možemo da vidimo na primeru Kruševca.
Godine 1999. posle bombardovanja u Kruševcu je bilo 40 hiljada zaposlenih i bio je drugi grad u Srbiji po razvijenosti, odmah praktično iza Beograda. Godine 2012. smo svrstani u grupu devastiranih područja, 16 hiljada zaposlenih od toga tri hiljade u realnom sektoru. To je njihov plan lokalnog razvoja. To je jedno.
Drugo, nakaradnim zakonom, kada su domovi zdravlja u pitanju, odnosno zdravstveni centri takođe u periodu od 2000-te do 2012. godine, donesena je, zaboga, odluka radi bolje kontrole sredstava da domovi zdravlja pripadaju lokalnoj samouprave. To je vaš zakon. Po tom zakonu nametnuto je lokalnoj samoupravi da prilikom deobnog bilansa između bolnica i domova zdravlja veći deo plate domovi zdravlja, odnosno lokalne samouprave. Sada je Ministarstvo zdravlja radi novi nacrt zakona po kome će se ponovo vratiti zdravstveni centri i objediniti bolnice i domovi zdravlja, jer se ovo pokazalo kao veoma, veoma loše u kontroli finansijskih sredstava. To je druga stvar.
Treća stvar, što se tiče mojih komšija iz Trstenika, do 2012. godine to je bio grad, da kažemo, jedne partije, jedne žene, neću da joj pominjem ime, nije prisutna, ne može da mi odgovori. Samo oni koji su pripadali toj političkoj opciji mogli su da dobiju subvencije. Subvencije nisu bile male, a Trstenik je svake godine imao problem sa vodosnabdevanjem. Znači, kako padne nivo
(Miroslav Aleksić, s mesta: A ko je rešio taj problem?)
Da, rešili ste tako što su 2014. godine, kada su bile katastrofalne poplave, vama bunarski sistemi bili poplavljeni, jer je projekat loše urađen. Da nije bilo kruševačkog vodovoda i Vojske Srbije da vam donira i da vam donese vodu ne biste imali čime da se okupate, operete i održavate ličnu higijenu i napojite građane.
Kako ste održavali lokalnu infrastrukturu i vaše lokalne vodotokove i potoke videli smo, gospođa Milena Turk i ja kada smo obilazili teren nakon poplava. To je bilo katastrofalno. Toliko katastrofalno da vozila hitne pomoći nisu mogla da dođu do pojedinih pacijenata, a to se dešavalo na vašoj lokalnoj samoupravi.
Nemojte da mi se obraćate. Nemojte da mi se obraćate tako. Ovo je činjenično stanje. Znači, vaša lokalna samouprava ništa nije uradila. Vaša lokalna samouprava ništa nije uradila u periodu od 2000-te do 2012. godine dok nije dobila amin Verice Kalanović. Jeste to hteli da čujete? Znači, vedrila i oblačila Trstenikom, a bilo je situacija i partijskog i porodičnog zapošljavanja osoba koje su otišle u invalidsku penziju, a bile zaposlene u ministarstvu kao vozač.
Prema tome, molim vas, nemojte vi samo da nas učite kako da vodimo državu. Preuzeli smo odgovornost za vođenje države. Vodićemo je na najbolji mogući način, na korist građana, a vi ste pokazali to u Trsteniku i građani su rekli svoje u Trsteniku. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege, ja ću veoma kratko govoriti o zakonu koji ne da treba da bude donešen po hitnom postupku, a to je Zakon o javnom zdravlju, nego zakon koji treba da bude donešen po najhitnijem postupku.
Dvanaest i više godina traje mukotrpna borba svih lekara, preventivnih grana, specijalista higijene, epidemiologije, socijalne medicine za jedan ravnopravni odnos i za poštovanje. Prethodna vlast, prethodni režim DS urušio je sve, pa i zdravstveni sistem i zavode za javno zdravlje potpuno izbrisao sa liste praktično zdravstvenih ustanova. Zahvaljujući entuzijazmu i borbi i lekara i saradnika koji su zaposleni u zavodima za javno zdravlje, danas imamo nov zakon i ja sam dužna da se zahvalim našem ministru sa saradnicima što je prepoznao važnost javnog zdravlja i što je to na pravilan način prezentovao Vladi Srbije, a ona sprovela u delo i ovakav zakon danas nama prezentuje.
Možemo danas da odahnemo i mi kao i specijalisti medicine rada koji su takođe obuhvaćenim ovim zakonom. Smatram da je ovo samo početak da se vrati dostojanstvo preventivi u Srbiji. Moram još jednom da istaknem, lekari i saradnici u zavodima za javno zdravlje su diskretni ljudi, nenametljivi i to je dobro. Ako u jednoj državi oni nisu zastupljeni u televizijskim emisijama, ako nisu na svim tv kanalima to je dobro. Znači, da je epidemološka situacija mirna, a država stabilna. Mi odgovaramo za zdravstveno stanje nacije i nama je velika odgovornost. Uspeli smo da sačuvamo zdravlje nacije, a sada idemo dalje u nove pobede da podignemo privredu i da ostvarimo ono što je naša Vlada zacrtala.
Moram da se osvrnem na par komentara mojih kolega kada je Zakon o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u pitanju, mislim da tim koji dobija ne treba menjati, a tim koji dobija je imunizacija. Mnoge bolesti i tuberkuloza i difterija, upravo su redicirana, odnosno iskorenjene imunizacijom. Ne treba eksperimentisati, mislim da bi nas to skupo koštalo. Postoje tako rezistentni novi slojevi da ne znamo šta bismo dobili ako dođemo u situaciju da lečimo pacijente koji su oboleli. Znači, preventiva podrazumeva i imunizaciju, a tu spada i obavezna imunizacija lekara od hepatitisa B. Prema tome, to je nešto što je neophodno. Možemo razgovarati o tome. Možemo diskutovati, ali to je ipak tim koji dobija.
Hvala još jednom Vladi. Hvala još jednom ministarstvu što su imali razumevanja i po prvi put u budžetu stavili i budžetiranje javnog zdravlja u Srbiji. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj amandman, ovakav kakav jeste, uopšte nije sporan i ostaje samo ta izražena sumnja da mi nećemo dovršiti posao do kraja. Meni je samo žao što vaš predstavnik iz Odbora za rad nije danas bio na sednici Odbora kada smo razgovarali o vašem amandmanu. Bili su i predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom i mogu da vam dam puno uveravanje da će ovaj posao biti nastavljen, da je ovo samo prvi korak.
Potpuno se slažemo sa vašim predlogom, ali je stvarno nemoguće u ovom momentu zakonodavno to sprovesti u kratkom roku. Nije predviđena mogućnost upotrebe faksimila u zakonu koji je za to predviđen i ići ćemo korak po korak. Srbija postaje polako uređena država, tako da ne trebamo raditi ništa preko noći i ništa na brzinu, korak po korak, a imamo uveravanja da ćemo to i odraditi kako valja. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj amandman trebamo svakako da odbijemo jer nije poenta kaznenih odredbi da one budu neprimenljive.
Ovo što ste vi predložili za jednog razvodnika u pozorištu će biti neprimenljivo ako znamo kolika je plata tog razvodnika, a ova Vlada ne želi da strahovlada, nego da edukacijom naših građana približi probleme osoba sa invaliditetom.
Ne možete meriti nekom novčanom vrednošću duševnu bol tog deteta ili njegovih roditelja, a koje je bilo izbačeno iz pozorišta. Znači, ne postoji novčanica kojom to može da se plati, ali na drugi način možemo obavestiti naše građane kako da se ophode prema osobama sa invaliditetom, da ih jednostavno prihvate kao sebi ravne i da u tom pravcu i delujemo.
Neće nikakva oštra kaznena politika doprineti boljem odnosu. Edukacija, preventiva, život sa njima i omogućiti im da budu ravnopravni sa nama. To je cilj ove Vlade, a to što imate malo amandmana na zakone koji dolaze iz Ministarstva rada je samo pokazatelj da Ministarstvo rada radi dobro svoj posao , kako u onom pravcu koji se odnosi na poslove iz rada i socijalne politike, tako i u onom drugom delu koji se odnosi na lekturisanje tekstova. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, ja sam veoma srećna što danas imamo kao temu donošenje izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije, i to baš upravo u ovom delu koji se odnosi na upotrebu pečata ili ličnog faksimila za osobe sa invaliditetom, kojima će to vratiti dostojanstvo.

Lično sam imala dilemu oko stava 2, koji ukazuje na neka ograničenja, međutim, ovaj predlog izmena i dopuna zakona sam shvatila kao prvi korak u rešavanju ovih problema, a kao što znate, Ministarstvo za rad sistematično i postupno rešava jedan po jedan problem, ministar se veoma iskreno i posvećeno bavi i onim redovnim i vanrednim aktivnostima oko migranata, koje su prosto nametnute i to maestralno radi, tako da prosto i jednostavno nisam mogla da prećutim kritiku jednog prethodnika.

Mislim da će ovaj naš prvi korak biti uvod u nešto mnogo krupnije, a to je – donošenje zakona o upotrebi pečata i faksimila, koji će svakako imati i odredbe koje će se odnositi na upotrebu pečata i faksimila lica sa invaliditetom.

Takođe, postoji zakonska regulativa – Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, gde je jasno definisano kako se to čini do sada, ali u ovom zakonu nije predviđena upotreba faksimila. Mi ćemo svakako inicirati izmenu i dopunu na one zakonske regulative koje nisu u našoj nadležnosti, ali u saradnji sa Vladom i drugim ministarstvima, bićemo inicijatori svakako i ovih aktivnosti, kako bismo zaokružili ovu priču.

Ono što je meni jako bitno, a to je promena svesti, promena shvatanja potreba osoba sa invaliditetom. Do te promene, u našim glavama može da dođe samo ako što više vremena provodite sa ovim osobama. Sticajem okolnosti, kao predsednik Odbora za rad, imala sam puno susreta sa predstavnicima organizacija osoba sa invaliditetom i verujte, veoma sam srećna što sam počela da razmišljam na njihov način, da njihove probleme doživljavam i da ih tumačim na pravi način. Jednostavno sam sebe uhvatila u jednoj situaciji, dok sam čekala da regulišem neke svoje obaveze u jednoj banci, shvatila sam da na papiriću koji sam dobila prilikom registracije za svoj posao koji treba da obavim, nema oznaka na Brajevom pismu. Znači, osoba slabovida i slepa iz onog automata neće dobiti papirić sa Brajevom oznakom broja šaltera, odnosno svog broja gde treba da se javi. Drugo što mi je istog momenta prošlo kroz glavu, čula sam zvučnu signalizaciju, ali nisam čula broj i broj šaltera gde treba da se prijavite. Jeste, stoji radnik obezbeđenja, pruža usluga, ali to nije njegov osnovni posao. Znači, i o tome trebamo da razmišljamo. Treba da apelujemo na sve javne službe, kako državne tako i privatne institucije, banke, uslužne delatnosti, turističke organizacije, znači, sve pružaoce usluga, bilo da se nalaze u javnom ili privatnom sektoru, da omoguće lakši pristup osobama sa invaliditetom.

Druga stvar koja mi se desila za poslednjih nedelju dana učinila me veoma srećnom, a to je da je zajednički prijatelj došao i rekao – znate, moj komšija je dobio stalni posao. Dečko koji u svom okruženju, u svojoj porodici ima osobu sa invaliditetom, tj. osobu koja je slabog sluha i momak je sticajem okolnosti morao da prođe obuku, da bi svom članu porodice pružio adekvatnu uslugu i pružio pomoć, takva osoba je angažovana od lokalne zajednice, odnosno od lokalne samouprave kao tumač za znakovni jezik. I dobio je i posao i satisfakciju za ono što je radio do sada i to me čini veoma srećnom.

Mislim da smo na dobrom putu, mislim da su zakonska rešenja koja smo do sada usvojili, a odnose se na osobe sa invaliditetom, samo početak. Mislim da treba da nastavimo da radimo. Ono što želim da kažem jeste da ni propisi Evropske unije nemaju neke jasne normative koji bi se odnosili na sadržinu ovih propisa, osim člana 26. koji se odnosi na integraciju osoba sa invaliditetom. Prema tome, mi možemo i mnogo bolje, mi znamo mnogo bolje i mislim da treba ovako da nastavimo.

Što se tiče naše radne grupe, ona će svakako u ovih godinu i po dana raditi onako kako treba. Predstoje nam izbori, ali to ne znači da radna grupa neće raditi. Radna grupa će raditi sve vreme, takav je dogovor između članova radne grupe, a dogovorili smo se da i kolege koje budu naši naslednici, jer ne znamo kako će izgledati sledeći saziv, nastave u tom duhu, jer projekat traje godinu i po dana i nikako ne sme biti prekinut. Moramo osnažiti postojeće osobe sa invaliditetom da iskoriste svoje pravo, da budu birani i da biraju.

Naš zakon koji danas predstavljamo je jedan korak u tome da dostojanstveno pristupe biračkom mestu i dostojanstveno se potpišu imenom i prezimenom, faksimilom ili pečatom, ali da to učine na dostojanstven način, kao punopravni članovi zajednice. Hvala svima, hvala na jednoj konstruktivnoj raspravi i radićemo još bolje.

Hvala predsedavajući.
Pozdravljam odluku ministra da se prihvati ovaj predlog, a dobrovoljno davalaštvo da se odnosi na dobrovoljno davanje krvi je nešto sasvim drugo, to je doniranje praktično tkiva.
Tako da je uvaženi kolega verovatno, pošto je iz zdravstvene struke, to treba da, akcija ali to je dobrovoljno davanje, praktično tkiva, organa, itd. To je regulisano posebnom zakonskom regulativom donorskom, tako da nema veze sa ovim. Hvala.

Pošto smo koristili više puta termin buka, znači, buka je svaki neželjeni zvuk. Muzički događaj, kao što je džez događaj, nikako nije neželjeni zvuk. Ova definicija proširuje se napomenom da podrazumeva i štetno delovanje zvuka na ljudski organizam. U zakonu definicija je nešto drugačija i glasi – da buka u životnoj sredini jeste neželjen i štetan zvuk.
Direktiva EU – pod bukom se podrazumeva štetan zvuk samo kao zvuk u spoljašnjoj sredini koji je nastao usled ljudskih aktivnosti, a koje se eksplicitno navode. Štetni efekti su negativni efekti na zdravlje i oni moraju biti dokazani. Prema tome, muzički događaj, ako je organizovan na pravi način, u skladu sa Zakonom o javnom redu i miru, u definisanom prostoru, ima dozvolu gradskih vlasti, može slobodno da se održi i nikakva prijava nekog nezadovoljnog građanina ne može da bude osnovna prijava. Hvala.

Naravno, amandman treba odbiti.
Dobro je što je gospodin prethodni govornik iz opozicione stranke rekao da je bio u Subotici. Pa, to je u Vojvodini, tamo ste na vlasti već 20-ak godina i prava je sramota da ste od jedne žitnice i bogatog našeg područja zemlje Srbije napravili takvu havariju da ljudi sada moraju da posegnu i ka sitnim i ka krupnim krađama kako bi se prehranili. To je vaše ogledalo i hvala vam što ste rekli da ste posetili Suboticu, da znamo o kojoj se lokaciji radi.
Građani Srbije su potpuno bezbedni, imaju poverenja u svoju policiju, tako da verujem da i oni u Subotici imaju poverenja u svoju policiju. Da li imaju u rukovodstvo i Bojana Pajtića, to ćemo videti na izborima. Hvala.

Hvala.
Uvažena predsedavajuća, samo bih zamolila kolegu da dobijem informaciju od gospodina Živkovića – koliko je građane Niša koštala građanska neposlušnost neplaćanja električne struje, pa kada ste osvojili izbore 2008. godine stigli su enormni računi, a građanska neposlušnost je bila na delu, je li tako? Mnogo više nego ovih 30 hiljada za remećenje javnog reda i mira. Hvala.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, donošenjem novog zakona o policiji u pravni sistem uvodi se niz novina od kojih se očekuje da će značajno doprineti poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih i drugih poslova u MUP.
Ovaj zakon nastaje u vreme sprovođenja mera racionalizacije državne uprave koje sprovodi Vlada Republike Srbije, a primenom ovog zakona je omogućeno da se unutar zadatog sistema ostvare i uštede u radu Ministarstva.
Posebna pažnja posvećena je očuvanju funkcionisanja sistema bezbednosti u svim njegovim aspektima. Suština novog koncepta je razdvajanje poslova na, kao što su već moje kolege napomenule, unutrašnje poslove i policijske poslove. Shodno tome, došlo se do prepoznavanja i kategorizacije po organizacionim jedinicama u smislu da policijske poslove obavljaju policijski službenici, a unutrašnje poslove policijski i državni službenici.
Nomenklatura zvanja i činova, je jedan od elementa karijernog napredovanja. Sistem karijernog napredovanja je potpuno nov i kao krajnji cilj ima to da zaposleni sa najboljim rezultatima rada bude na odgovarajućim radnim mestima u hijerarhiji.
Kolika pažnja je posvećena izgradnji ovog sistema govori i činjenica da je i u toku obrazovanja, obrazovanje i sektora za ljudske resurse koji će u svom delokrugu imati karijerno praćenje zaposlenih od trenutka zasnivanja radnog odnosa, kretanja unutar Ministarstva, sve do okončanja radnog veka.
U ovom poslu veliki značaj, a to čini mi se niko do sada nije pomenuo, ima i Kriminalističko-policijska akademija koja se pored ostvarivanja studijskih programa za potrebe policijskog obrazovanja, bavi i naučno-istraživačkom delatnošću u oblasti kriminalističkih i policijsko-bezbednosnih nauka.
Kriminalističko-policijska akademija, je akreditovana akademija, a naučno-istraživačka aktivnost je usmerena na istraživanja u sledećim oblastima koja su veoma bitne: nasilje u školama, suprotstavljanje korupciji, narkomanija i kriminalitet mladih, visoko-tehnološki kriminalitet, ljudska prava, međunarodno-policijska saradnja.
Ono što je veoma važno to je i izdavačka delatnost kriminalističko-policijske akademije, a u čiji kvalitet smo mogli i da se uverimo i na prethodnom Sajmu knjiga.
Na ovaj način omogućeno je napredovanje u zvanju i veštinama i počiva na principima profesionalnog planiranja, odabira, selekcije i edukacije na kontinuiranom učenju i uspostavljanju i razvoju sistema karijernog napredovanja policijskih službenika.
Ovo je veoma značajno i za karijerno napredovanje žena u sistemu bezbednosti, jer polazeći od ustavnih načela, članova 15. i 21. Ustava, strategije za poboljšanje položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije, rezolucija saveta UN, kao i prakse državnih članica EU, unete su odredbe koje doprinose poboljšanju položaja žena u sistemu bezbednosti.
Što se tiče zdravstvene zaštite zaposlenih, mogu samo jedno da naglasim. Bilo mi je puno srce kada sam videla na konferenciji za novinare predstavnike MUP onako opremljene i volela bih da svako, svaki pojedinac koji radi na terenu, ima dobru zaštitnu opremu,jer njihova zaštitna oprema je njihovo dobro i savremeno oružje i oruđe i na taj način štite i sebe. Ako štite sebe dobro, štitiće i sve građane Srbije.
Prema tome, zalažemo se za to i mislim da ništa nije sporno da se na konferenciji za novinare, pripadnici MUP pojave u onakvom sastavu i onako opremljeni. To može samo da bude na ponos jednoj državi.
Pored toga, policijski službenici u Ministarstvu uživaju i specifičnu zdravstvenu zaštitu u meri u kojoj ona nije obezbeđena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, a proističe iz rada na poslovima, na kojima su saglasno aktu o proceni rizika opasnosti po život i zdravlje, odgovornosti, težine, prirode i posebnih uslova rada od bitnog uticaja na smanjenje radne sposobnosti. Troškove ove specijalne zaštite, zdravstvene zaštite snosi Ministarstvo. O preventivnoj zdravstvenoj zaštiti mislim da sam dovoljno rekla.
Nove i detaljne odredbe o radu i radnim odnosima, uvodi se posebna, jedinstvena klasifikacija radnih mesta u policiji u odnosu na druge državne organe. Policija je specifična služba koja ima posebne odredbe o radu i radnim odnosima iz razloga što policijski službenici obavljaju visoko rizične poslove, tako da se uzima u obzir kvalitet izvršenja zadatka i zaštita bezbednosti građana, imovine, kao i očuvanje radne sposobnosti i morala pripadnika Ministarstva.
Naročito se uređuje i obrazovanje Fonda solidarnosti za policijske službenike, kojima se naglašava socijalna uloga ministarstva u odnosu na svoje zaposlene. Sada je ostvarena nova mogućnost da policijski službenici budu pomognuti iz sredstava Fonda u slučaju lečenja ili drugih životnih okolnosti, koje zahtevaju dodatne troškove.
Što se tiče sektora unutrašnje kontrole, još starorimski pesnik i satiričar Decim Junije Juvenal je rekao – quis custodiet ipsos custodes; što znači – ko će čuvati čuvare. Da bi bilo dosledno i pravedno što se nešto čuva i nadzire, svi moraju biti pod nadzorom i oni koji nadziru druge.
Ovom sektoru unturašnje kontrole daje se posebno na značaju i dobijaju veća ovlašćenja i predviđa se vršenje praktično testova integriteta i deponovanje imovinskih karti rukovodioca u Ministarstvu, sa mogućnošću provere i ostalih zaposlenih, čime se značajno podiže nivo kontrole i stepen uvida u podatke o imovinskom stanju zaposlenog u svrhu borbe protiv korupcije.
Takođe poslovi Direkcije policije se proširuje i na donošenje strateške procene i strateškog plana, što predstavlja uvođenje modela jedinstvenog sistema planiranja, koji bi u krajnjem ishodu dovelo do pune primene modela policijsko-obaveštajni model, koji je deo preporuke EU po sastavlju poglavlja 24.
Policijska uprava, kao organizaciona jedinica policije, radi operativnu procenu bezbednosti na području koje pokriva, na osnovu određenih parametara i operativnog plana.
Shodno tome, MUP ima izuzetno razvijenu saradnju sa organizacionim jedinicama lokalne samouprave, drugim državnim organima i nosiocima javne vlasti, pravnim i fizičkim licima, kao i sa međunarodnim organizacijama, institucijama međunarodne zajednice.
Ovako složen koncept razvijenih veza, Ministarstvo sa drugim činiocima sistema bezbednosti doprinelo je da se definiše i model rada policije, a to je policija u zajednici. Norma koja sažima taj model glasi – policija razvija saradnju i partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice, u cilju obavljanja policijskih poslova i rešavanja lokalnih bezbednosnih prioriteta i ističe zajedničke interese i potrebu stvaranja povoljnog bezbednog ambijenta u zajednici, odnosno izgradnji bezbednog demokratskog društva.
Predlog zakona o policiji predviđa i novo postupanje policije u slučaju nasilja u porodici, o kome su govorile i moje kolege, a mislim da će to dodatno olakšati posao policiji i omogućiti da pruže adekvatnu zaštitu žrtvama nasilja.
Ono što bih htela da napomenem na kraju, to je i postupak sa nađenim stvarima, koji nije bio regulisan nijednim propisom do sada, tako da i ovaj mali deo ulazi u ovaj veliki zakon, ali za nekog ko nešto izgubi, može da bude i veoma značajno.
Na kraju, želela bih samo da se zahvalim svim pripadnicima MUP na organizacionom, humanom i profesionalnom radu u toku migrantske krize koja i dalje traje, posebno pripadnicima MUP angažovanim na terenu i to u kopnenoj zoni bezbednosti, koji su celom svetu držali lekciju kako se časno obavlja policijski posao, poštuju ljudska prava, a istovremeno štiti bezbednost svojih građana. Hvala vama, ministre, hvala svim pripadnicima MUP, a SNS će glasati za ovaj zakon. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministre, znate ovaj amandman kako ga je obrazložio gospodin prethodni govornik, ne bismo smeli nikako da prihvati onda bismo bili prinuđeni da otpustimo sve članove DS koji su dobili posao u prethodnom periodu.

Tako da bismo bili u jednoj vrlo neugodnoj situaciji, da budemo optuženi, da imamo neke loše namere prema kadru DS, do duše ono malo što je ostalo, jer su se svi negde razbežali. Hvala.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministri, slušali smo sve i svašta danas, od toga da je budžet bajka, ali ne možemo drugo ništa ni da očekujemo od osobe koja se nije pojavila ni na jednoj sednici Odbora za rad, a član je tog odbora. Za nju su to očigledno bajke. Mi vodimo vrlo odgovoran posao, vrlo odgovorno radimo i, evo, zarad naših građana, ako još uvek neko ima strpljenja nam sluša, kaže se ovako. Ovo smanjenje ne ide na teret korisnika prava koji su u nadležnosti Ministarstva za rad, već se odnosi na smanjenje transfera za tri kategorije: kategorija jedan, transfera koji preko ministarstva idu Republičkom fondu PIO – dve milijarde, transfer za posebne novčane nadoknade, što se odnosi na plaćanje onima koji imaju do pet godina do penzije - dve milijarde i deo koji se odnosi na socijalne programe. U ovoj godini smo imali 16 milijardi, a za sledeću je planirano šest milijardi. Tako stoje stvari. Prava korisnika su ostala na nivou od 95 milijardi i to su čista prava korisnika, bez troškova koji se odnose na rad socijalnih ustanova itd.
Ono što je bitno da se kaže, to je da je u okviru prava korisnika došlo i do izvesnih preraspodela. Programski budžet je omogućio i kvalitetnije praćenje rashoda, pa je uočeno da je i smanjen broj korisnika penzionog osiguranja oko 800 i ta sredstva će se preraspodeliti ka davanjima ka porodici, deci i socijalnoj zaštiti. Toliko o socijalno odgovornom budžetu. Do sada, znači, od 2000. do 2012. godine, imali smo telefonske sednice Vlade, virtuelni život, virtuelne budžete, šala, zabava, obećanja pred izbore od hiljadu evra da bismo dobili na izborima, pa ih niko nije video.
Ova Vlada ne radi tako. Ova Vlada radi transparentno. Tako je. Vidim da se i vi slažete preko puta. A od onih 400.000 ljudi koje ste ostavili bez posla, aktivnom politikom zapošljavanja u prošloj godini uključeno je 122.000 skoro ravnopravno žena i muškaraca, a posle šest meseci zaposlenih je bilo 49.759 - 24.880 žena i 24.879 muškaraca. To su podaci i to je socijalno odgovorna Vlada i socijalno odgovorni budžet.
To što se pežorativno odnosite prema nekim doktorskim disertacijama, mogu vam reći da neki članovi vaši, i bivši i sadašnji, jer su preleteli iz jedne demokratske u drugu demokratsku stranku, su doktorske disertacije branili u hotelima i restoranima, a posle dobijali direktorska radna mesta i raspisivali konkurse za profesore interne medicine, a jedan od uslova je bio završen poljoprivredni fakultet. Pa, zar to nije dovoljno da Odbor za obrazovanje reaguje? Ako je to bila vest, udarna vest, jedne večeri, mogao je i Odbor da se pozabavi time, a mogao bi i član Odbora za rad ponekad da poseti sednice Odbora za rad pa da vidi kakve su životne priče vojnih penzionera koji su ostali i bez stanova i bez nadoknada i bez penzija. Dođite malo češće na naše sednice Odbora, pa će vam i budžet biti jasniji. Hvala.