Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Vladimir Orlić

Vladimir Orlić

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala lepo.

Verovatno će biti najkraće danas, pošto je reč o ozbiljnoj materiji i o stvarima koje treba da se tiču svih nas i da im pridajemo pažnju kakvu zaslužuju.

Iskoristio bih priliku da pozovem sve sa one strane i danas malobrojno, očigledno da ipak koncentrišemo pažnju, zajednički, ako je ikako moguće, na raspravu ovim stvarima. Razumem da neko, s vremena na vreme, tu i tamo, dobije želju da olakša dušu, pa između ostalog da određene stvari prizna. Na primer, da prizna da je dobar prepisivač. Ali, da zadržimo tu vrstu potreba na nekom lično, personalnom nivou. To možete da raspravite interno i nakon sednice, da ne opterećujemo Narodnu skupštinu sa tim. Da je reč o prepisivačima, to je više nego jasno, koliko dobrim, to ćemo tek da vidimo. Ali, da se ne bavimo mi time danas, ako može. Hvala lepo.
Pa opet kratko, pošto se izgleda povela sada polemika na temu srpskog jezika, čistote istog i tako dalje.

Bez ulaženja u detalje da li predlagač misli da je ovo predlog struke, nauke, pameti ili iskustva, neka svako prosudi koliko tu čega ima konkretno i tačno.

Pitanje srpskog jezika? Ne znam da li ljudi analiziraju ovo što predlažu, da li oni koji neke stvari podržavaju malo podrobnije ulaze u sadržaj onoga što podržavaju?

Neću ja sebe da predstavljam za nekog vrhunskog jezičkog čistunca, ali ako ćemo da pričamo o adekvatnoj upotrebi srpskih izraza i našeg jezika, evo ovde se predlaže da se koristi termin subkategorija. Ja ne znam da li to treba tako da se kaže da bi bilo potpuno jezički čisto? Ja bih možda to nazvao podkategorijom, ali hoćemo da se bavimo ovakvim detaljima ili suštinom?

(Aleksandra Jerkov: To nije srpska reč.)

Ako hoćemo ovakvim detaljima, možemo, nikakav problem nije… Oni koji sada dobacuju takođe su se proslavili što se tiče i jezika i pismenosti u svojim amandmanima i obrazloženjima. Nadam se da nećemo morati i o tome i oni koji čekaju da dobiju reč, nadam se da nećemo morati i o njima, ali čisto par napomena s moje strane pre nego što nastavimo priču o jeziku.

Koliko je u duhu srpskog jezika, kako piše u obrazloženju amandmana, izraz poput „i stručnost“? Koliko je u duhu srpskog jezika ovo što piše u obrazloženju „nemam nikakvog razloga za promenu“? Dobro, ako predlagač nema nikakvog razloga za promenu, ja ne znam zašto uopšte predlaže? Koliko je u duhu srpskog jezika obrazloženje „smatrajući ga bez ikakve svrhe, predlažemo brisanje“? Da li hoće da nam kažu na srpskom da nešto smatraju bez ikakve svrhe? Ne znam zašto onda smatraju ili bez ikakve svrhe predlažu brisanje? Zašto bi ljudi bilo šta radili bez ikakve svrhe?

Da ne ulazim u dalje primere. Ima ih poprilično mnogo i baš ne idu u prilog onima koji su ovakve stvari na papir stavili. Da se mi držimo suštine, dame i gospodo. Dobronameran predlog s naše strane, a o ovim stvarima možemo, pa koliko se kome isplati. Hvala.
Hvala.

Nisam ja džabe rekao da svako dobro proceni da li mu se tema isplati ili mu se ne isplati. Znam ja zašto sam to rekao, evo, čućete i vi. Da nisam neki jezički čistunac, to i dalje stoji, ali ja ovako neupućen u pravila jezika neke stvari ipak znam. Na primer, znam, a ovo se odnosi konkretno na stručni, naučni i kakav još doprinos upravo poslaničke grupe koja se sada dala obratiti.

Ne kaže se „Skupštna“, nego „Skupština“, a to ste napisali, ne kaže se „ministarstvo nadležan za poslove“ nego ili ministar nadležan ili ministarstvo nadležno. Ne kaže se „fkulteta“ itd.

Što se tiče dobrih prepisivača, ja sam samo komentarisao one koji su sami sebe tim epitetom okitili. Ja sam rekao - prepisivači jesu i mogu da budu, nije sporno. Koliko su dobri, videćemo.

Ako govorimo na temu diploma, znanja i zvanja bilo čijih, gde su indeksi? Mi smo beše pozvali neke koji su se ovde hrabro predstavljali za odlične studente, fenomenalne đake, da donesu malo svoja svedočanstva, pa da mi stvari uporedimo. Evo, ovde mi sugerišu da bi verovatno kolega Ješić, kada dođe, imao čime da se pohvali. Nije važno, neka donese bilo ko. Nešto je izostalo, bilo kakvo svedočanstvo o tome koliko je neko dobar, uspešan, s druge strane, a voli sebe nekako da doživljava baš takvim.

Mi smo ovde uspeh, ocene, rezultate onoga koga ne možete da smislite pokazali. Ima sa čime da se poredi, ako ima šta da se poredi sa druge strane. Ne bi bilo loše, npr, da vidimo koliko je dobar i uspešan bio Dragan Šutanovac, koliko je dobar i uspešan bio Saša Janković, može i onaj koji je ovde bio njihov advokat na prošloj ili pretprošloj sednici, kada smo o tim temama pričali. Ali, nešto mi se ipak čini da pored pokušaja da se bude zlonameran, pomalo i zajedljiv, neće nikada biti bilo čega argumentovanog da se pokaže i kaže – e, ovakvi smo bili mi, mi koji znamo ko je Nadežda Petrović, mi koji ipak možemo da neku stvar, i sa time završavam, gospodine predsedavajući, iznesemo Narodnoj skupštini, a da nam poslednja rečenica ne bude borbeni poklič – Uroše, izdrži.
Tako je to kada se pominju srpski naprednjaci.

Šta smo čuli? Neki dokaz metodologije vladanja i pisanja, jel tako? što se tiče metodologije pisanja, i da se njom bavimo, odlično. Šta je na tom srpskom jeziku, koji izgleda mora da se prevodi ponovo na srpski jezik, kada se ovako fenomenalni predlozi dobiju? Šta je tačno u prevodu „na koje oslanja zakonopisac“? Šta to znači na srpskom, šta oslanja? Obrazloženje, amandman, predlog? Šta znači ovo? šta znači medicinska sredstva, ako ćemo da pričamo o stručnosti, znanju i naučnom doprinosu?

Pominjali smo ovde i neke prepisivače, evo imamo i ovde dobre primere prepisivača. „Nesvrishodno“, što je takođe verovatno u duhu srpskog jezika, ne znam šta znači, ali vidim da ga je predlagač sam od sebe prepisivao iz amandmana u amandman, iz obrazloženja u obrazloženje. Imamo „nesvrishodno“ na član 27, „nesvrishodno“ na član 28. Tu mu se pridružuje i „marijera“ na članu 51. itd. Toliko o toj stručnosti i metodologiji pisanja.

Što se tiče metodologije vladanja, da se uporedi sve ono sjajno i bajno, kako je bilo u doba žutog preduzeća i svih njegovih podvarijanti. Sa ovim dobrim stvarima koje se dešavaju danas, upravo u resoru o kome raspravljamo, sa onim što je ministar ovde objasnio, da se dogodilo, da se događa i da će biti i u to nemojte imati nikakve sumnje, sa opremanjem, sa nabavkom aksceleratora, sa nabavkom i sajber i gama noža, sa brojnim zdravstvenim pregledima, sa unapređenjem infrastrukture, upravo u zdravstvu, sa podizanjem kompletnih centara tamo gde su bile gole livade, pa nemamo baš ništa protiv da i metodologije upravljanja, metodologije starenja, ali i metodologije brige za sopstveni narod koje i mi danas imamo samo na jednoj strani ove sale, uporedimo. Opet, kome se isplati, nek pozove da uporedimo.
Deset sekundi svega, čisto u duhu ove rasprave koja, moram da priznam, oplemenjuje. Pošto se čulo da je nešto žalosno, štošta može da bude žalosno, ali znate šta je najžalosnije? Kada ne znate ni kako vam se država zove. E, od ovih koji sve znaju, mogu da primetim, jednu stvar koju bi morali da znaju oni ne znaju, ne znaju kako im se država zove. Hvala lepo.
Hvala lepo.

Opet par sekundi, neće trebati više. Hvala onima koji su sami sebe nazvali prepisivačima danas, da ne bude neke zbrke oko toga ko je to uradio. Oni su sami za sebe rekli da su prepisivali. Svaka čast na priznanju.

Da li im je u duši lakše, ne znam. Hvala što su nas podsetili na ovaj aspekt EU i dobrih standarda u vezi sa ovim zakonom.

Očekujem da upravo iz tih razloga, upravo oni podrže zakon, jer prošla ili pretprošla sednica, bio je amandman tih ljudi gde su u obrazloženju sami napisali – mi ovo predlažemo, jer je to dobar standard EU.

Ako se time rukovode, neka budu dosledni, pa neka podrže i ovaj zakon i sve ostale, iz istog razloga.

Hvala lepo.
Zbog potpuno bespotrebnog pominjanja SNS, Agencije za borbu protiv korupcije i priče o tome da je, zamislite, neko izgleda dobio zadatak da ustanovi imena onih ljudi koji su uplatili prilog za kampanju SNS ili našem kandidatu, pa to sad ne sme da se zna.

Dakle, pitanje je šta je besmislenije u takvoj tezi, da li priča o nepoznatim imenima kojima ti ljudi mašu? Ja ne znam, ima li i jedne stranke bivšeg režima da nije nekako ponosno, kao da otkriva ne znam šta, mahala spiskovima imena ljudi koji su dali novčani prilog SNS ili našem kandidatu? Šta tu sad kao nema da se otkrije? Šta se tu kao ne zna? Šta je uopšte sporno da ljudi u svoje lično ime uplate podršku stranci? O čemu je sada tu konkretno reč? Dolazim do druge stvari.

Ako pričamo o 19 ili 40 hiljada dinara ličnih sredstava nekog čoveka, kako je moguće da tu postavljaju neki znak pitanja ljudi koji su podržavali kandidate koji i dan danas objašnjenje nemaju, ma jednu jedinu reč nemaju obrazloženja za milione evra upravo utrošenih za kampanju, milione evra? Nije im jasno 19 hiljada dinara, al sve razumeju na temu miliona evra, bukvalno. Onda kad ih se pita – a, odakle taj novac, šta uradi vajni kandidat kog su podržavali? Tu mislim na Vuka Jeremića. Izlane se, pa kaže – to su mi pomagale međunarodne korporacije koje ne posluju u Srbiji, ne mogu da vam kažem koje su. Pa, ne prođe ni dva sata, shvati da to izgleda nije baš u skladu sa pravilima, izbornim pravilima po kojima postupa ta agencija o kojoj se govorilo malo pre, i u skladu sa dobrom praksom, baš po pitanju te korupcije, pa mora njegov vikar da ga ispravlja, da trči na televiziju i kaže – ne, ne, ne, nije to to, to je finansiranje nečeg drugog, a nama su kampanju finansirali odavde iz Srbije.

Ovim završavam. Ili, ako misli da se sada prešaltao sa jednog propalog DOS-ovskog kandidata na drugog, na onog Jankovića, pa je bezbedan, pa, nije. Tek tu ima primera sijaset. Evo, dnevna štampa je puna njih. Ako treba o tome da pričamo, hajte, molim vas, hajte, baš čekam.
Nije, naravno, zbog ove opšte stručnosti, zbog slovnih grešaka. Ja mislim, koliko god da je bilo potpisnika raznoraznih amandmana iz ove poslaničke grupe, da je svaki uspeo da napravi više od jedne. Rekli smo da nećemo više o tome, nije to toliko važno koliko, na primer, priča o tom centru. Zamislite sada, strašan je problem da mi raspravimo da li je zid na određenom mestu. Samo da vas pitam – a koji zid, gledano iz perspektive žutog preduzeća, koji zid kad tu ni jednog jedinog zida nije bilo, ni na jednoj strani? Ni vrata, ni prozora, ni tih rupa, ničega nije bilo, gola livada. I, sad mi sa njima da raspravljamo na tu temu, pa to je potpuno besmisleno.

Ali, kad govorimo o ovim prilozima, o korupciji, o pitanju odnosa Agencije za borbu protiv korupcije, evo, na primer, zanimljivih pitanja. Ja sad gledam javno dostupan spisak, javno dostupan kao i ovi ostali spiskovi koje su pominjali danas, donatora baš objedinjenog žutog preduzeća 2012. godine. Kakvo je stanje bilo firmi kao što su „Alfa sor“, „Buljarica“, „Oranica“, „Milinković Kop“ itd, koje su sve do jedne donirale po 7,5 miliona dinara? Koliko su dobro poslovale te godine kad su mogle da doprinesu blistavoj pobedi žutog preduzeća? Sve po 7,5 miliona, a ima i nekih skromnijih sa po 6. NJihov predsednik skupštine opštine, ili predsednik opštine, pomoći će mi, verovatno oni to bolje znaju, Stari grad, Bastać Marko, 580.000 dinara imao je viška, pa doprineo blistavoj pobedi žutog preduzeća te godine. Marko Đurišić, ko bi to mogao da bude, 345.000 dinara. Zoran Đinđić 341.000. To je neki drugi čovek, očigledno. Modest Dulić, ovaj mora da je neki rod takođe velikoj vedeti žutog preduzeća, 138.000 dinara. Moguće da je to onaj brat bivšeg ministra.

Ovi su spiskovi toliko dugi, da bismo mi mogli ceo božiji dan da ih čitamo, jer su ti spiskovi potpuno u redu i tu je sve na mestu i ništa nema da se obrazlaže.
Završavam, ovo je poslednja rečenica, gospodine predsedavajući.
(Radoslav Milojičić: Vreme, dva minuta i 20 sekundi.)
A mora da se pita za nečijih 19.000 dinara. Ovo, junaci, da objasnite. Pre svega ovaj što voli da dobacuje, dajte njemu priliku.
Zbog pominjanja stranke i onog interesantnog predloga - šta da se radi sa ovim amandmanima, bilo bi dobro da svako brine ono za šta je sam nadležan, odgovoran i dokle mu je domašaj. Znači, o svojim amandmanima. Uvažena gospodo s druge strane sale, nemojte ništa da brinete o amandmanima koje podnose kolege iz SNS ili iz stranaka sa naše liste. Ko god želi, s druge strane, da povlači bilo šta što je predložio sam, njemu na volju, čak ne samo njemu na volju, njemu verovatno i na korist. Znači, biće mu verovatno mnogo bolje da ono što je planirao da danas radi, obrazlaže ili već kako koristi, povuče, između ostalog i zbog tih posledica o kojima smo govorili.

Sve ima svoje posledice, svačiji nastup ovde i sve što se kaže ili učini. Između ostalog, posledice se mere i u onome što sutra građani misle o svakom od nas. Neki koji to do sada nisu shvatili, imali su prilike, šteta što to nisu učinili, mogli su te dobre posledice da prepoznaju, recimo, u rezultatima izbora. U rezultatima izbora, tako i važi za ove veoma bučne i hrabre, koji su čuveni već po tome da su ušli u Ginisovu knjigu rekorda po fenomenalnim rezultatima kada je reč o brzom ispijanju piva u vis i u dalj. Neki su morali da se takmiče sa beše nevažećim listićima na izborima 2017. godine. Između ostalog, to je važna posledica onoga što čine i rade u Narodnoj skupštini do juče dok su svirali i pevali sa ostatkom ansambla.

Nakon toga, ovih, koliko ima, 6% ili 5,5%, više ne mogu da zaključim, koje dele njihovi kandidati sa prethodnih izbora, sa onima koji su ih podržavali, sa „žutim preduzećem“, sad su i jedni i drugi tu, na ivici cenzusa i to je posledica onoga što se čini i što se radi.

Kada govorimo o sukobima interesa, možda baš zbog toga što su pokušavali da zloupotrebe i ona prava kojima su raspolagali, time završavam, gospodine predsedavajući, dok su obavljali važne državne funkcije, kako jedni, tako drugi, tako treći, svi zajedno i završili tu gde jesu, negde na ivici cenzusa, nek se zapitaju zašto. Hvala.
Član 104.

Mislim da bi ovde bilo dosta osnova da mi porazmislimo o onom korišćenju prava na reklamiranje Poslovnika za potrebe replike. Ovo je sada malo drastičniji primer, gospodine predsedavajući, pa skrećem pažnju prosto, ne insistiram uopšte da mi o tome nešto glasamo, nego skrećem pažnju da kada neko ima snažnu potrebu da nešto kaže, pokuša, pa mu ne uspe, sećate se vi, bilo je tu pokušaja da se reklamira Poslovnik još pre sat vremena, baš ovako pametno kao maločas, pa onda sada ponovo, i da se pritom to koristi za iznošenje nekih ličnih ocena na temu omiljenih poslanika i tome slično.

Ono što ja mogu da vam kažem na tu temu, a vama se obraćam, ne koristim ovo za repliku naravno, da je omiljeni poslanik Aleksandra Vučića, upravo gospodin Kenojčić. Svaki put kad se on javi za reč, to je tako lepa i jasna slika i prilika žutog preduzeća i stručnosti i pameti i svega najlepšeg što može da se vidi i čuje sa njihove strane, da nama bolji primer za to nema. Ako bude bilo potrebe da mi razmenimo ovde još koje mišljenje na temu bilo koju, uključujući i one razne donacije i dotacije, možemo ima tu fenomenalnih primera, jedva čekamo, ali da ipak mi probamo da se držimo rasprave, koliko je moguće. Ako ne može lepo, neka to bude u duhu onoga što omiljeni narodni poslanik Aleksandra Vučića, mister Kenojčić, jedino ume i može. Nemamo ništa protiv.
Osnov manje važan, ali opet svega desetak sekundi.

Uz zahvalnost na dobrim preporukama, ne bi bilo loše s druge strane da se obrati pažnja koji je zakon na dnevnom redu, koja oblast, možda koji je dan, a pre svega kako vam se zove država. Hvala.
Odlične napomene, dame i gospodo, ja ću sa svoje strane svakako dobro da razmislim o njima, čim čujem kako vam se zove država. Jeste li utvrdili?
Čisto na temu ovog brljanja i ovog nepoštovanja, ako ćemo da pričamo o tome i na tom nivou, dame i gospodo, svako pre svega da počne od sebe. Nekoliko puta danas mi smo pozvali da se to primeni. Da li je tako? Da li je poštovanje i dobar primer izostanka brljanja kada narodni poslanik ne može ni da se obrati Narodnoj skupštini pošteno, bez da pogreši ili bez da zabrlja, jel tako beše? Jel se obraća Narodnoj skupštini tako što joj pošaljete amandman, naslovite na – repu Republika.

Kako vam se zove država? Da li je utvrđeno u međuvremenu? I oni koji ceo dana danas govore o besplatnoj knjizi za sopstvene potrebe, a pretpostavljam da mislite na ovu knjigu, gospodine predsedavajući, koju su takođe podizali danas. Izgleda da su navikli da knjige izučavaju od poslednje strane. Bavili se jedinstvenim metodološkim pravilima koja se nalaze na samom kraju ove knjige, a izgleda propustili ono što je na njenom početku.

Na početku se nalazi Ustav, a u naslovu tog Ustava, ako ne na nekom drugom mestu, a tu je bar zgodno, mogli bi da pročitaju kako im se zove država koju pominju bez da joj ime pogreše. Možda bi im to pomoglo da se i Narodnoj skupštini, za čije dostojanstvo strašno brinu i zbog koje su zabrinuti i zgroženi nad nekim brljanjima, da nju oslove na pravi način. To je valjda elementarni minimum bilo kakve komunikacije ovde, pa i tog brljanja o kome pričamo.

Od sebe da se počne, ovo da se ne dešava, a kad se desi za to da se izvinjenje uputi svima ovde prisutnima, pa onda možemo da pričamo o bilo čemu drugom, na tu i na bilo koju drugu temu. Hvala lepo.
Član 107. – dostojanstvo.

Gospodine predsedavajući, odmah da vam kažem, ne tražim da se o ovome glasa, ali na neke stvari stvarno treba reagovati. Kada se ovde koriste izrazi i optužbe poput: „reket“, ja sam to dobro čuo, ponovljeno je čak dva puta, nekome nije bilo dovoljno da bude drzak jednom, nego mora više puta, mislim da na to treba da se reaguje. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je ovo valjda ozbiljno mesto. Možda nije ljudima koji su navikli da se ovde izražavaju sviranjem i pevanjem, ali nama koji znamo šta znači posao narodnog poslanika jeste, pa da neke stvari ipak ne dozvolimo, da se optužuje Privredna komora, da se optužuje drugo ministarstvo, a sad je i taj zakon sporan koji nikakve veze sa današnjom raspravom nema, da bi se neko malo uslikao, pa se umontirao za veb sajt svoje organizacije, koja je ne zna više ni Bog šta, da li udruženje građana ili grupa građana. Malo su nekad pokret, nekad se izdaju lažno kao stranka, ali nije ni važno šta su. Tu vrstu potreba da zadovoljavaju na ovaj način nikakvog smisla nema. Ne samo zbog ovog mesta, nego mislim da je vređanje, a sad već i neke zdrave pameti, da to slušamo od ljudi koji su na reket navikli, koji plaćaju reket svom Saši Raduloviću za mesto poslanika kroz one usluge raznoraznih privatnih firmi koje postoje dok sredstva ne legnu, i to kampanjska sredstva dobijena za učešće na izborima na račune, a onda preko noći odjednom nestaju tragovi, stavlja se ključ u bravu i neko se izdaje kao siroti narodni poslanike, bez igde ikoga na svetu celom.

Da se mi ne bismo trošili na takve teme i na takve ljudi, ja predlažem da mi ovo ipak malo što se tiče poštovanja ove knjige Poslovnika zaoštrimo, a ne moramo da glasamo, samo da malo više vodimo računa. Ti će prolaziti na osnovu toga šta i kako rade, a onako kako su prolazili i do sada, a da se mi vratimo ozbiljnoj temi, važnim zakonima i da ovo radimo na jedini ispravan način. Hvala lepo.