VLADO BABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1960. godine. Živi u Somboru.

Lekar, specijalista medicine rada.

Predsednik Sekcije medicine rada Društva lekara Vojvodine. Radi u Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru. Predsednik Atletskog kluba “Maraton” iz Sombora.

Za mesto narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Poštovana predsednice, cenjena gospođo ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati iz razloga što u članu 11. stava 2. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama iz „Službenog glasnika“ Republike Srbije broj 88/11 i 15/16, upravo predviđa da sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedine oblasti iz delatnosti stava 1. ovoga člana mogu da se urede posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost.
Upravo navedeni zakoni je dao mogućnost da se pitanje od značaja za davanje koncesije za upravljanje aerodromima urede posebnim zakonom što se i čini predlogom ovoga zakona. U odnosu na član 1. tačka 2. razlog za donošenje ovog zakona kao posebnog bilo je davanje aerodroma u koncesiju u smislu odredbi Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, gde postoji kooperativni odnos između javnog sektora kojeg zastupa država i privatnog sektora koji u ovom slučaju preuzima upravu nad državnim subjektom, odnosno nad Aerodromom „Nikola Tesla“ s obzirom da je o njemu reč bilo na plenarnoj sednici, u periodu od 20 do 30 godina, pri čemu se očekuje oko deset miliona evra koncesije godišnje plus nekih 400 miliona evra koncesija za naknade.
S obzirom da se očekuje ekspanzija vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji pa i u celom regionu neophodno je pripremiti jedan finansijski okvir za što efikasniju komercijalizaciju aerodroma u Srbiji. Ovim zakonom definisane su delatnosti upravljanja aerodromima kao predmet koncesije gde je upravljanje aerodromima delatnost od opšteg interesa.
Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u toku godine usluži oko pet miliona putnika, pri čemu je u novembru evidentirano 350 hiljada. Među najboljima je u regionu što se tiče poštovanja vremena poletanja i sletanja. U svom uvodnom izlaganju ministarka Mihajlović je nabrojala par aerodroma, a ja bih danas istakao i rekao par reči i o aerodromu u Somboru koji je u prostornom planu Republike Srbije definisan kao namenski za civilne potrebe, a odlukom Vlade od 26. decembra 2002. godine data je saglasnost da se ovaj aerodrom zajedno sa aerodromom Lađevci kod Kraljeva, „Ponikve“ kod Zlatibora, stavi u civilni saobraćaj. Nažalost aerodrom u Somboru još uvek nije dobio ovu namenu.
Hteo bih da kažem još par tehničkih reči o ovom aerodromu. Aerodrom se nalazi u zapadno bačkom okrugu na sedam kilometara od Sombora i devet kilometara od Luke Apatin. Smešten je na 707 hektara od čega je 350 hektara plodna oranica. Realno je očekivati da je za potrebe vojske dovoljno 200 hektara, a da sve ovo ostalo, a shodno i predlogu Zakona o upravljanju aerodromima i uvođenje kategorizacije aerodromskog kompleksa koji obuhvata područje aerodroma iz kojeg je izuzet deo za vojsku i deo zemljišta koji je neophodan za razvoj aerodroma.
Po tome somborski aerodrom ima sve uslove da postane civilni. U tom prostoru se mogu razviti različite aktivnosti, kao što su izgradnja hangara za održavanje aviona, slobodna carinska zona, razvijanje intenzivne poljoprivredne proizvodnje, pre svega, povrtarstva, izgradnja kargo skladišta itd.
Tehnički gledano, na aerodromu Sombor postoji betonska poletna staza koja je dužine 1800 metara sa 60 širine, i pored koje se nalazi i poletna travnata staza 1600 metara puta 150 metara.
Promenili su se uslovi u vazdušnom saobraćaju. Nastaju lou-kost kompanije, kargo saobraćaj je u usponu, kao i broj prevezenih putnika. Ne možemo sada obrazlagati koliko bi to ceo region oživelo i koliki bi se broj radnika zaposlio, a time bi se povećala kupovna moć i bolji život građana regiona.
Inače, somborski aerodrom se smatra kao alternativa aerodroma „Nikola Tesla“. Shodno tome, bilo bi poželjno ponovo inicirati i nastaviti već započete razgovore sa Ministarstvom odbrane i privesti ih kraju, kako bi eventualno i aerodrom u Somboru ušao u koncesioni proces. Hvala lepo.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Hvala. Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona iz domena poljoprivrede i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, naročito u stočarskoj proizvodnji, postiže se veći kvalitet za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja i to na širi krug korisnika. Veoma je dobro što se registrovana poljoprivreda gazdinstva za proizvodnju u stočarstvu proširuje i na kvalitetne tovne bikove, na krave i uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Ovim promenama preciznije se definiše koja to lica imaju pravo na korišćenje tih podsticaja, odnosno preciznije se propisuje koji se podsticaji za pojedine kategorije mogu ostvariti.
Primera radi, podsticaj za tov junadi ostvaruju ona gazdinstva u kojima je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa, prvo vlasništvo lica koja ima pravo na korišćenje ove vrste podsticaja najmanje 185 dana, nakon čega je prodato klanici, ili je namenjeno izvozu.
Sve ove izmene i dopune Zakona o podsticaju u poljoprivredi, ukazuju da se stimuliše povećanje i stabilnost stočarske proizvodnje. Da bi se ovi ciljevi mogli ostvariti, savremeno tržište orjentisana proizvodnja u stočarstvu mora se zasnivati na korišćenju visoko kvalitetnih i specijalizovanih čistih rasa i hibrida i potrebnog genetskog materijala za remont osnovnoga stada u cilju ostvarivanja visokih rezultata u ovoj proizvodnji.
Smatram da ovim zakonom i dopunama Zakona o podsticajima, ipak nisu obuhvaćene autohtone rase, pre svega goveda i ovaca, pa je potrebno da se uvedu podsticaji za njih, zbog čistote i genetike tih rasa. Realno bi bilo da se zakon dopuni da se obuhvati podsticaj za rasu ovaca „Pramenka“. Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju, sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata, sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrim ekonomskim isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrom ekonomskom isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Takođe predlažem da podsticaj obuhvati tov brojlera. Isto tako bi trebalo da premije za mleko za 2017. godinu ostanu na dosadašnjem nivou. To je veoma značajno za tu proizvodnju i da ta premija vodi ka većoj proizvodnji i stabilnosti u proizvodnji mleka.
Sve ove predložene mere iz ovog predloga zakona doprinose poboljšanju stočarske proizvodnje i vode ka većoj stabilnosti i stabilnoj i sigurnoj proizvodnji u stočarstvu.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, isti će omogućiti poštovanje pravila i rokova koji su utvrđeni sporazumima i ostvarenjem cilja, a to je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, odnosno povlačenje finansijskih sredstva iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Korišćenjem ovih sredstava svakako će se povećati standard i konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a to znači da će od toga korist imati srpska poljoprivreda, dok će se administracija istovremeno morati unapređivati, odnosno prilagoditi pravilima koja važe u EU.
Koristeći ove fondove doprineće se tome da mladi ostaju na selu, a ne da odlaze u inostranstvo. Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje SNS će podržati oba ova predloga zakona. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2016.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Ja predlažem da se ovaj amandman ne prihvati zato što ceo zakon, kao svoju temeljnu pretpostavku uzima da počinilac nasilja nije izvršio nikakvo krivično delo, pa je zbog toga uloga javnog tužioca i policajca jako važna u ovom slučaju. Ako je i učinjeno neko krivično delo, onda se to postupa po drugom zakonu, odnosno po Krivičnom zakoniku.
Uzimajući u obzir da je tokom prošle godine usled nasilja stradalo oko 120 žena, jednostavno monstruoznim činovima lišeno je života, što je celokupnu javnost ostavilo u šoku. Ove godine nasilnici su nastavili sa istim radnjama, tako da je do danas ubijeno negde oko 35 žena, a broj onih nad kojima je izvršen bilo kakav oblik nasilja drastično je veći. Veliki deo se ne prijavljuje da bi se nastavilo dalje procesuiranje i počinioci izveli pred lice zakona.
Zbog svega toga, borba za ravnopravnost polova mora biti zajednička, jer ona predstavlja, kao takva, ne samo jedan civilizacijski iskorak, već je utemeljena u našem Ustavu i zakonskim aktima.
Postavlja se pitanje – koliko mi kao civilizovano društvo preko institucija koje se bave ovom problematikom možemo pre svega zaustaviti ovaj požar nasilja koji uzima sve veći mah, koji ima karakteristike širenja i povećavanje broja nasilja nad ženama i porodičnog nasilja?
Tokom prošle godine postavljena je jedna sistemska osnova da se ovi nemili događaji smanje, jer je Ministarstvo pravde načinilo jednu platformu za rešavanje ovog problema, odnosno ovakva sistemska osnova predviđa borbu po dva osnova i to borbu protiv krivičnog dela, protiv polne slobode i krivičnih dela protiv braka i porodice. Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 10.05.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za zdravstveno osiguranje Pokrajinski fond (Lekar na lekarskoj komisiji) Pokrajina Mesečno 25000.00 RSD 05.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 14:34