VLADO BABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1960. godine. Živi u Somboru.

Lekar, specijalista medicine rada.

Predsednik Sekcije medicine rada Društva lekara Vojvodine. Radi u Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru. Predsednik Atletskog kluba “Maraton” iz Sombora.

Za mesto narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 48
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 23 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, u cilju dodatnog definisanja člana 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b, dodaje se stav 3. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na jačanje zaštite životne sredine“.

Jedan od velikih problema sa kojima se suočavamo u današnje vreme jeste briga za ekologiju i životnu sredinu. Mnoge klimatske promene, kao i većina prirodnih nepogoda, rezultat su čovekovog negativnog uticaja na prirodu, a time i životnu sredinu.

Moramo da shvatimo značaj očuvanja ekosistema i životne sredine, menjajući naše svakodnevne navike, a to se postiže samo jačanjem svesti naših građana.

Zaštita životne sredine i svi postupci koji idu uz nju planiraju se iz budžeta, a mi to moramo raditi ne zbog toga što to od nas očekuje EU, već zato što to od nas očekuju naši građani. Mere zaštite životne sredine doprineće bržem razvoju naše poljoprivrede, sa svim njenim povezanim granama, ali će one podići i nivo zaštite životne sredine, što je od suštinskog značaja za zdravlje naših ljudi.

Fond IPARD 2 omogućava značajna sredstva za investicije, kao vid pretpristupne pomoći za ruralni razvoj, koji po ovome zakonu moraju ispunjavati propisane uslove zaštite životne sredine, pa shodno tome donosi i akt i ispunjavanju uslova.

Nekontrolisane investicije predstavljaju problem u celini po društvo i celu državu, zato se moraju strogo kontrolisati. One moraju ispunjavati uslove sa ciljem da se zaštiti naše prirodno bogatstvo. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u sklopu današnje diskusije predlažem amandman na član 1. Predloga zakona kojim se vrši izmena u članu 90b Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine dodaje se novi stav dva koji glasi – Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na zaštitu životne sredine.

U okviru ovog člana zakona i njegove dopune govorio bih o specijalnom rezervatu prirode Gornje Podunavlje. Ovaj rezervat je jedan od dunavskih bisera kako Vojvodine tako i Srbije. On je ostatak nekadašnjih plavnih predela Podunavlja i ono je složeni mozaik vodenih i kopnenih ekosistema koji čine nekoliko odvojenih celina: Monoštorski rit, Apatinski rit, kao i područje Štrpca, Kozare i Karapandže. Najveći deo rezervata pokriven je kompleksnim šumama, a ovako očuvani izvori, izvorne biotipi retko gde se mogu sresti kako kod nas tako i u Evropi.

Specijalni Rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ je zaštićeno prirodno dobro prve kategorije, koje se prostire uz levu obalu Dunava u predelu između 1.367. i 1.433. kilometra njegovog toka. Treba istaći da je on deo velikog Riskog kompleksa koji se proteže i kroz susednu Mađarsku i Hrvatsku.

Osim biološke raznovrsnosti, Gornje Podunavlje krasi i autentično kulturno nasleđe. Kao rezultat prilagođavanja života pored velike reke i njenim ćudima nastali su karakteristični izvorni običaji, nošnje, jezik, ribolovni alati, čamci i specifična jela kao, recimo, čuveni riblji paprikaš koji se najbolje kuva i najbolje se pravi na područnu Bezdana, Bačkog Monoštara, Sombora, Apatina i Bogojeva. I to privlači goste i tako Gornje Podunavlje čini vrlo atraktivnom turističkom destinacijom za sve posetioce.

Dunav je sa svojim tokom i rukavcima, tzv. „dunavcima“ i poplavnim vodama dao, to moramo istaći, osnovni pečat Gornjem Podunavlju, tako da je specijalni rezervat prirode postao značajan centar biodiverziteta, pri čemu se ovo bogatstvo ogleda u prisutnosti 55 vrsta riba, 11 vrsta vodozemaca, devet vrsta gmizavaca, 230 vrsta ptica, 51 vrste sisara, itd.

Zbog svojih izuzetnih prirodnih vrednosti, 1989. godine proglašeno je za međunarodno značajno stanište ptica IBA, a 2005. je proglašeno za značajno područje za biljke IPA. Ono je u sastavu i sastavni deo potencijalnog rezervata biosfere „Drava – Mura“, ima status vlažnog područja Ramsavske konvencije od 2007. godine.

Ribolovne vode specijalnog Rezervata „Gornje Podunavlje“ izuzete su iz ribarskog područja „Dunav 1“, zato je neophodan srednjoročni program razvoja unapređenja i korišćenja faune riba. Neke vrste riba su trajno zaštićene u ovom rezervatu kao, recimo, moruna, linjak, zlatni karaš, čikov, zatim rečni potočni rak, itd. Zbog svega toga čuvarska služba od pet čuvara pokriva 24 časa zaštitu ovog područja, a u periodu mresta u zaštitu ovih vrsta riba uključuju se i volonteri.

Pored toga, specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“ nudi mnoštvo različitih naučno – rekreativno – turističkih sadržaja kao što su obilazak šetne staze Štrbac i Karapandža, vožnja katamaranom Dunavom, poseta tradicionalno Ribaru, poseta etno kući „Mali Bodrog“ uz kulturno umetnički program folklornog društva iz Baškog Monoštera, poseta zanatlijama, to su tradicionalni stari zanati kao čamdžija, rogozar, klompar, kovač. Zato treba raditi na očuvanju ovog specijalnog rezervata, kao i sveukupne naše životne sredine. Zahvaljujem.

Deseto vanredno zasedanje , 28.09.2018.

Zahvaljujem.

Uvažena gospodo ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, penzioni sistem u Srbiji zasnovan je na principu osiguranja. Poslednje izmene i dopune Zakona o PIO bile su izuzetno restriktivne, ali ta je restriktivnost bila zaista neophodna jer je sačinjavala sastavni deo paketa fiskalne konsolidacije koji je dao pozitivne rezultate. Ti rezultati su i omogućili planiranje daljih izmena i dopuna zakona, pošto su u praksi uočeni njegovi negativni efekti na određene grupacije penzionera, ali i na potrebu efikasnijeg rada penzione administracije.

Zbog toga, nove izmene i dopune Zakona vezane su pre svega za promene načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, tzv. beneficirani radni staž, tako da se penali računaju za svakog konkretnog osiguranika posebno. Svi koji imaju maksimalni stepen uvećanja staža, tzv. 12/18, moraju imati bar dve trećine radnog staža provedenog na poslovima koji se mogu podvesti pod ovu kategoriju uvećanog radnog staža, sa maksimalno sniženom starosnom granicom od 50 godina. Do dostizanja finansijske održivosti sistema PIO, penzije će se usklađivati prema propisima koje uređuje budžet i budžetski sistem.

U cilju smanjivanja broja privremenih rešenja, od sada će se moći i pre navršetka kalendarske godine izdati rešenje o penziji, a ujedno se uvodi i rok od tri godine oročavanja trajanja rešenja o privremenim penzijama, u slučaju nepostojanja svih potrebnih dokumenata i podataka za donošenje konačnog rešenja. Nakon tri godine Fond PIO će ih proglasiti kao konačne, a to znači da se više neće dešavati da korisnici penzija godinama, neki čak i do kraja života, primaju čekove po privremenoj odluci.

Uvodi se i nadležnost Poreske uprave koja će vršiti kontrolu naplate doprinosa za socijalno osiguranje, tako da će penzioneri primati penziju u odnosu na visinu i dužinu plaćanja doprinosa. Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 10.05.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za zdravstveno osiguranje Pokrajinski fond (Lekar na lekarskoj komisiji) Pokrajina Mesečno 25000.00 RSD 05.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 14:34