VLADO BABIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1960. godine. Živi u Somboru.

Lekar, specijalista medicine rada.

Predsednik Sekcije medicine rada Društva lekara Vojvodine. Radi u Domu zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru. Predsednik Atletskog kluba “Maraton” iz Sombora.

Za mesto narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon parlamentarnih izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, postupci vantelesne oplodnje temelje se pre svega na poboljšavanju prirodnih oplodnih mogućnosti parova, a usmereni su na ostvarivanje kontakta jajnih ćelija i spermatozoida, skraćujući time put do njihovog spajanja ili dovodeći ih u neposredni kontakt. Suština svih postupaka VTO je izazivanje ovulacije i dopremanje pripremljenog semena u veću ili manju blizinu jajne ćelije u telu, to je tzv. arteficijalna, odnosno intrauterina inseminacija ili inseminacija van žene, odnosno in-vitro inseminacija.

Inseminacija kao intervencija počela je da se primenjuje 40-tih godina prošlog veka, a predstavlja uzimanje semena muškarca i njegovo artificijelno unošenje u cervikalni kanal, u šupljinu materice ili jajovod. Inseminacija se može izvesti spontano u toku prirodnog ciklusa, očekivanog ciklusa ovulacije, određivanja luteinizirajućeg hormona, može se proizvesti uz stimulaciju ovulacije u vreme očekivanja uz nivo luteinizirajućeg hormona i stimulaciju ovulacije uz medikamente i prethodnu pripremu semena u cilju postizanja maksimalnog oplodnog potencijala partnera.

Tajming kod inseminacije je veoma bitan jer se ona radi neposredno pre ili odmah nakon ovulacije, a to se utvrđuje ultrazvučnim pregledom ili nalazom nivoa luteinizirajućeg hormona. To je jednostavna intervencija koja traje od pet do deset minuta, pri čemu se u matericu unese od jedan do 1,5 ml prethodno pripremljenog semena, nakon čega žena leži jedno izvesno vreme i posle dve nedelje se utvrđuje nalazom krvi da li je ona ostala trudna ili ne. Sama inseminacija u lečenju neplodnosti se radi tri do četiri puta i nakon toga parovi se okreću ka vantelesnoj oplodnji.

Napominjem da se vantelesna oplodnja sprovodi tek ako su iskorišćene sve ostale mogućnosti začeća i lečenja steriliteta. Ona je kruna lečenja neplodnosti, a za mnoge parove i jedini put do ostvarivanja roditeljstva. Postoje dva osnovna postupka u vantelesnoj oplodnji, to je klasični metod, odnosno in-vitro fertilizacija, i mikrofertilizacija. U slučaju klasične VTO, i to metodom in-vitro, jajne ćelije se pune većim brojem kvalitetnih spermatozoida i na taj način se vrši inseminacija. Već posle 18 do 24 časa se može utvrditi da li je došlo do fertilizacije. Jedino ako je mogućnost IVF minimalna radi se mikrofertilizacija kojom se povećava šansa parovima uključenim u postupak da se ostvare kao roditelji.

Što se tiče nemogućnosti začeća, ona postoji kako kod muškaraca zbog smanjenog broja pokretnih spermatozoida, zbog lošeg kvaliteta, slabe prodornosti itd, tako postoji i kod žena. Ako je muškarac aspermičan, odnosno postoji totalni izostanak spermatozoida u ejakulatu, vrši se aspiraciona biopsija testisa. Prethodno očišćene jajne ćelije od grozdova dovode se u blizinu spermatozida i vrši se na taj način oplodnja.

Hečing je novi metod kojim se mogu poboljšati šanse za vantelesnu oplodnju kojim se omogućava da jajna ćelija lakše probije opnu oko nje i olakšava se oslobađanje embriona. Od hečinga se odustaje samo ako postoji jedan embrion. Ovu metodu posebno koristimo u poznim reproduktivnim godinama kod starijih od 37 godina života, kod žena koje su iscrpljenih jajnika i onih koje su imale više neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje, tako da hečing povećava šansu trudnoće za 20%. Embriotransfer se može uraditi već nakon 30 sati od intervencije, tako da je ovo još jedan način vantelesne oplodnje.

Za smanjivanje upućivanja na vantelesnu oplodnju vrlo značajno mesto ima i skrining, odnosno redovni preventivni pregled grlića materice. Poznato je da se ovaj karcinom najčešće javlja kod žena u mlađoj životnoj dobi koje se vrlo često još nisu ostvarile kao majke i zbog toga je jako bitno da sve žene redovno odlaze, bar jednom godišnje, na kontrolni pregled kod ginekologa, da im se uradi svaki put bris Papanikolau, ako je potrebno i kolposkopski nalaz.

Vantelesna oplodnja se obavlja kako u državnim, tako i u privatnim bolnicama. Za sada je sa 11 zdravstvenih ustanova ugovoren VTO zato što je u državnim bolnicama lista čekanja jako duga. I pored pomeranja granice za VTO na 42 godine, mlađe osobe vrlo često ne pribegavaju ovom načinu oplodnje. Mnoge lokalne samouprave, pa tako i somborska, izdvaja deo sredstava iz budžeta za parova koji su bili već na VTO, ali po zakonu na to više nemaju pravo. Granica za ovo je 45 godina, tako da je prošle godine somborska lokalna samouprava izdvojila milion dinara za tri bračna para koji su stariji od 42 godine, a mlađi su od 45 i kod jednog je došlo do začeća i oni očekuju blizance, a ova druga dva para su u procesu pripreme za vantelesnu oplodnju.

Po mišljenju Instituta „Batut“, vrlo je opravdano ugovaranje o 3.300 do 4.300 usluga lečenja sa privatnim zdravstvenim ustanovama jer je kapacitet u pet državnih bolnica svega 1.700 postupaka.

Tako da je već tokom ove godine zaključen ugovor sa 11 privatnih klinika, i tako je obezbeđeno da 3.050 parova započne lečenje neplodnosti. U privatnoj ustanovi upućeno je do sada 1.060 parova, od toga je 745 završilo proces vantelesne oplodnje a 70 parova je u postupku biomedicinski potpomognutog oplođenja, dok 245 iz nekog razloga još nije uključeno u procedure.

Što se tiče državnih ustanova, 234 žene je prošle godine zatrudnelo i očekuju prinove, a u privatnim je to bilo 143. Izmenom pravilnika čija je izmena stupila na snagu 25. juna prošle godine, osigurana lica mogu da ostvare pravo na treći pokušaj lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognuto oplođenja na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Tokom prošle godine na području filijale Sombor na obrazac, to je standardni obrazac OLK 11, odnosno na saglasnost lekarske komisije za započinjanje vantelesne oplodnje odlučilo se 69 parova, a 53 para je već u tom procesu. Razlika je nastala u tome što su neki parovi ili odustali jer je potrebna dopuna nalaza koja je dosta kompleksna i tiče se kako muškarac tako i žena.

U prva tri meseca ove godine, 22 para čeka odluku lekarske komisije za upućivanje, a 31 je u procesu vantelesne oplodnje. Obrazac OLK 11 ima važnost trajanja od tri meseca i on se može izdavati više puta. Svaki petak filijale šalju u Republički zavod za zdravstveno osiguranje tabelarni prikaz svih osiguranih lica kojima je izdat ovaj obrazac, a ovim pravilnikom izmenjen je član kojim žena koja već ima potomke može u novoj bračnoj zajednici da zatraži uključivanje u vantelesnu oplodnju ako joj partner nema dece.

I pored svega toga što država pokušava da ovim postupcima poveća natalitet i prirodni priraštaj u Srbiji, procenat uspešnosti vantelesne oplodnje je 33%. Pored ovoga, recimo, malog procenta začeća omogućeno je porodicama da uživaju u roditeljstvu a ženama da se ostvare kao majke.

U danu za glasanja poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Poštovana predsednice, cenjena gospođo ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predlažem da se ovaj amandman ne prihvati iz razloga što u članu 11. stava 2. Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama iz „Službenog glasnika“ Republike Srbije broj 88/11 i 15/16, upravo predviđa da sva druga pitanja od značaja za davanje koncesija za pojedine oblasti iz delatnosti stava 1. ovoga člana mogu da se urede posebnim zakonom kojim se uređuje ta oblast ili delatnost.
Upravo navedeni zakoni je dao mogućnost da se pitanje od značaja za davanje koncesije za upravljanje aerodromima urede posebnim zakonom što se i čini predlogom ovoga zakona. U odnosu na član 1. tačka 2. razlog za donošenje ovog zakona kao posebnog bilo je davanje aerodroma u koncesiju u smislu odredbi Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, gde postoji kooperativni odnos između javnog sektora kojeg zastupa država i privatnog sektora koji u ovom slučaju preuzima upravu nad državnim subjektom, odnosno nad Aerodromom „Nikola Tesla“ s obzirom da je o njemu reč bilo na plenarnoj sednici, u periodu od 20 do 30 godina, pri čemu se očekuje oko deset miliona evra koncesije godišnje plus nekih 400 miliona evra koncesija za naknade.
S obzirom da se očekuje ekspanzija vazdušnog saobraćaja u našoj zemlji pa i u celom regionu neophodno je pripremiti jedan finansijski okvir za što efikasniju komercijalizaciju aerodroma u Srbiji. Ovim zakonom definisane su delatnosti upravljanja aerodromima kao predmet koncesije gde je upravljanje aerodromima delatnost od opšteg interesa.
Beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ u toku godine usluži oko pet miliona putnika, pri čemu je u novembru evidentirano 350 hiljada. Među najboljima je u regionu što se tiče poštovanja vremena poletanja i sletanja. U svom uvodnom izlaganju ministarka Mihajlović je nabrojala par aerodroma, a ja bih danas istakao i rekao par reči i o aerodromu u Somboru koji je u prostornom planu Republike Srbije definisan kao namenski za civilne potrebe, a odlukom Vlade od 26. decembra 2002. godine data je saglasnost da se ovaj aerodrom zajedno sa aerodromom Lađevci kod Kraljeva, „Ponikve“ kod Zlatibora, stavi u civilni saobraćaj. Nažalost aerodrom u Somboru još uvek nije dobio ovu namenu.
Hteo bih da kažem još par tehničkih reči o ovom aerodromu. Aerodrom se nalazi u zapadno bačkom okrugu na sedam kilometara od Sombora i devet kilometara od Luke Apatin. Smešten je na 707 hektara od čega je 350 hektara plodna oranica. Realno je očekivati da je za potrebe vojske dovoljno 200 hektara, a da sve ovo ostalo, a shodno i predlogu Zakona o upravljanju aerodromima i uvođenje kategorizacije aerodromskog kompleksa koji obuhvata područje aerodroma iz kojeg je izuzet deo za vojsku i deo zemljišta koji je neophodan za razvoj aerodroma.
Po tome somborski aerodrom ima sve uslove da postane civilni. U tom prostoru se mogu razviti različite aktivnosti, kao što su izgradnja hangara za održavanje aviona, slobodna carinska zona, razvijanje intenzivne poljoprivredne proizvodnje, pre svega, povrtarstva, izgradnja kargo skladišta itd.
Tehnički gledano, na aerodromu Sombor postoji betonska poletna staza koja je dužine 1800 metara sa 60 širine, i pored koje se nalazi i poletna travnata staza 1600 metara puta 150 metara.
Promenili su se uslovi u vazdušnom saobraćaju. Nastaju lou-kost kompanije, kargo saobraćaj je u usponu, kao i broj prevezenih putnika. Ne možemo sada obrazlagati koliko bi to ceo region oživelo i koliki bi se broj radnika zaposlio, a time bi se povećala kupovna moć i bolji život građana regiona.
Inače, somborski aerodrom se smatra kao alternativa aerodroma „Nikola Tesla“. Shodno tome, bilo bi poželjno ponovo inicirati i nastaviti već započete razgovore sa Ministarstvom odbrane i privesti ih kraju, kako bi eventualno i aerodrom u Somboru ušao u koncesioni proces. Hvala lepo.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Hvala. Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas su pred nama dva predloga zakona iz domena poljoprivrede i to Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju i drugi zakon je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, naročito u stočarskoj proizvodnji, postiže se veći kvalitet za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja i to na širi krug korisnika. Veoma je dobro što se registrovana poljoprivreda gazdinstva za proizvodnju u stočarstvu proširuje i na kvalitetne tovne bikove, na krave i uzgoj teladi za tov, kvalitetne priplodne ovnove i jarčeve i kvalitetne priplodne nerastove.
Ovim promenama preciznije se definiše koja to lica imaju pravo na korišćenje tih podsticaja, odnosno preciznije se propisuje koji se podsticaji za pojedine kategorije mogu ostvariti.
Primera radi, podsticaj za tov junadi ostvaruju ona gazdinstva u kojima je tovno grlo namenjeno za proizvodnju mesa, prvo vlasništvo lica koja ima pravo na korišćenje ove vrste podsticaja najmanje 185 dana, nakon čega je prodato klanici, ili je namenjeno izvozu.
Sve ove izmene i dopune Zakona o podsticaju u poljoprivredi, ukazuju da se stimuliše povećanje i stabilnost stočarske proizvodnje. Da bi se ovi ciljevi mogli ostvariti, savremeno tržište orjentisana proizvodnja u stočarstvu mora se zasnivati na korišćenju visoko kvalitetnih i specijalizovanih čistih rasa i hibrida i potrebnog genetskog materijala za remont osnovnoga stada u cilju ostvarivanja visokih rezultata u ovoj proizvodnji.
Smatram da ovim zakonom i dopunama Zakona o podsticajima, ipak nisu obuhvaćene autohtone rase, pre svega goveda i ovaca, pa je potrebno da se uvedu podsticaji za njih, zbog čistote i genetike tih rasa. Realno bi bilo da se zakon dopuni da se obuhvati podsticaj za rasu ovaca „Pramenka“. Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju, sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata, sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrim ekonomskim isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Ova rasa ovaca prisutna je u većem broju sa tendencijom širenja na teritoriju Bačke i Banata sa dobrim kvalitetom jagnjećeg mesa, sa dobrim radmanom, to je odnos mesa i kostiju, sa dobrom ekonomskom isplativošću i relativno jeftinijim načinom držanja.
Takođe predlažem da podsticaj obuhvati tov brojlera. Isto tako bi trebalo da premije za mleko za 2017. godinu ostanu na dosadašnjem nivou. To je veoma značajno za tu proizvodnju i da ta premija vodi ka većoj proizvodnji i stabilnosti u proizvodnji mleka.
Sve ove predložene mere iz ovog predloga zakona doprinose poboljšanju stočarske proizvodnje i vode ka većoj stabilnosti i stabilnoj i sigurnoj proizvodnji u stočarstvu.
Što se tiče Predloga zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, isti će omogućiti poštovanje pravila i rokova koji su utvrđeni sporazumima i ostvarenjem cilja, a to je stvaranje pravne osnove za sprovođenje IPARD programa, odnosno povlačenje finansijskih sredstva iz pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu i ruralni razvoj.
Korišćenjem ovih sredstava svakako će se povećati standard i konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja, a to znači da će od toga korist imati srpska poljoprivreda, dok će se administracija istovremeno morati unapređivati, odnosno prilagoditi pravilima koja važe u EU.
Koristeći ove fondove doprineće se tome da mladi ostaju na selu, a ne da odlaze u inostranstvo. Imajući sve ovo u vidu, u danu za glasanje SNS će podržati oba ova predloga zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Sombor, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 10.05.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za zdravstveno osiguranje Pokrajinski fond (Lekar na lekarskoj komisiji) Pokrajina Mesečno 25000.00 RSD 05.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 14:34