ŽARKO BOGATINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Leskovcu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer poljoprivrede.

Obavlja funkciju sekretara Gradskog odbora SNS Leskovac. Dva puta je imenovan, 2008. i 2012. godine za načelnika Gradske uprave za zaštitu životne sredine u Leskovcu.

Aktivno učestvuje na projektu izgradnje Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu.

Za narodnog poslanika izabran je 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima.
Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić nosioci su promena koje su neophodne za rešavanje izazova sa kojima se suočava celokupna poljoprivreda Srbije. Svesni činjenice da su promene neophodne, kako bi se poboljšali ekonomski efekti poljoprivedno-prehrambenog sektora, položaj poljoprivrednika, preduzetnika, i celog seoskog stanovništva, Vlada Republike Srbije se odlučila za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog Zakona potrebno je usvojiti po hitnom postupku, kako bismo već, na početku 2017. godine, imali ne samo zakon, već i predzakonsku regulativu, kojom će biti jasno definisane mere agrarne politike. Poljoprivredni proizvođači će imati mogućnost da budu blagovremeno upoznati sa planiranim merama agrarne politike za narednu godinu i na osnovu toga moći će da planiraju svoju proizvodnju već krajem januara.
Izmenama se takođe propisuju i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, koje obuhvataju podršku u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta, unapređene konkurentnosti poljoprivednih gazdinstava, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Istovremeno, omogućava lokalnim učesnicima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšavaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Pruža se i mogućnost za razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovatnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Daje se podrška pružanjem saveta poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.
Predlog je izmena člana 36 kojim se predviđa da unapređenje konkurentnosti obuhvati podsticaj za investiciju, fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, program za podršku investicijama za biljnu i stočarsku proizvodnju, uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivede, investicije, preradu i marketing poljoprivednih i prehrambenih proizvoda i upravljanje rizicima. Na primer, do sada sa teritorije grada Leskovca, odakle dolazim, u proseku se godišnje podnese oko 4.000 zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za biljnu proizvodnju, đubrivo, opremu i mehanizaciju, za voćarsku, vinogradsku, plasteničku i stočarsku proizvodnju.
Individualni poljoprivredni proizvođači sa teritorije grada Leskovca su ostvarili pravo na podsticaj u poljoprivedi koja je konkursom za dodelu posebnih sredstava omogućio grad Leskovac. Time je dokazao kabinet gradonačelnika dr Gorana Cvetanovića da vodi jednu aktivnu poljoprivrednu politiku. Tako je iz gradske kase za period od 2013. do 2016. godine, a na ime podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji izdvojeno preko sto miliona dinara.
Ovakve izmene pružiće mogućnost većeg investiranja u poljoprivrednu proizvodnju. Istovremeno će dati punu podršku osnivanju poljoprivrednih udruženja, čime će se povećati konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu, ekonomičnost, proizvodnja ujedno i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i bolja zaštita životne sredine.
Izmenom člana 39. između ostalih podsticaja, predviđeni su i podsticaji za podršku mladima u ruralnim područjima što je veoma značajno za stvaranje pozitivnog ambijenta za opstanak mladih na selu. Investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture idu u prilog unapređenju kvaliteta života u ruralnim područjima. Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini uz finansijsko učešće Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, ostvario tri veoma bitna projekta, a ministarstvo je učestvovalo u nekim projektima i do 70%.
Prvo, sanacija uređenja atarskih puteva, ovim projektom od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno je 75, vrednost projekta na tri godine 42 miliona dinara, a ukupno je sanirano 140 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47 od vrednosti projekta.
Drugi projekat komosacija zemljišta, ovim projektom obuhvaćeno je 1100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta 22 miliona dinara. Projekat je sprovođen 2014, 2015. i 2016. godine. Ministarstvo je uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%. Krčenje starih zasada, kvantažni zasadi vinove loze i voćni zasadi. Ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta, a vrednost projekta je 29 miliona dinara. Ministarstvo je učestvovalo sa 70% uloženih sredstava. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima je 165 hektara.
Na kraju, ovim Predlogom zakona, menjaju se i kaznene odredbe. One su neophodne radi sprečavanja nenamenskog korišćenja, otuđivanja podsticaja, a sa ciljem zaštite poljoprivrednih proizvođača koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju i koji žive od poljoprivrede. Izmenama i dopunama ovog zakona jasno se definišu dužnosti korisnika podsticajnih sredstava i preciziraju odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava u slučaju kada korisnik nije u potpunosti ispuni sve dužnosti, što je sasvim razumljivo, jer se radi o namenskim sredstvima.
Zato mogu sa zadovoljstvom da kažem da će poslanička grupa SNS podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani, izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju omogućiće se studentima upisani u školskoj 2013/2014. godini da zadrže mogućnost da se finansiraju iz budžeta još godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Studenti koji su u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvarili najmanje od 48 bodova, imaće pravo da se rangiraju u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike.
Primera radi, danas u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je usaglašen sa principima bolonjskog procesa na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu postoje tri nivoa studija u okviru akademskih studija i to: osnovne akademske studije, master akademske studije, doktorske akademske studije. Ovaj fakultet upisuje preko 470 studenata. Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu upisuje više od 1500 studenata. Visoko tehnološka umetnička strukovna škola Leskovac, oko 250 studenata upisuje na osnovnim strukovnim studijama na sledećim programima: tekstilna tehnologija, tekstilna hemija i zaštita životne sredine.
Napred navedene izmene i dopuna zakona treba usvojiti jer problemi u primeni ovog zakona nije moguće rešiti na drugi način. Kada je 2005. godine usvojen Zakon o visokom obrazovanju naš sistem visokog obrazovanja gde spadaju resorno ministarstvo visokoškolske ustanove, ali i studenti nije moglo odmah da se prilagodi novom načinu organizovanja, odnosno Bolonji.
Uočene probleme u primeni zakona pokušavali smo da rešimo izmenama zakona svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje određenih situacija iz opštih pravila postavljenih zakonom što je i ovaj put slučaj. Zbog čega se to radilo? Pa, da ne bi studenti snosili posledice, zbog nemogućnosti sistema da se odmah prilagode bolonjskom sistemu, odnosno da studenti ne bi bili žrtve sporog prilagođavanja visokoškolskih ustanova Bolonji.
Članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju uređuje se pravo studenata koji studiraju po studijskim programima usvojenim pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju, predbolonjski, da završe započete studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravima studija koji su važili u vreme kada su se upisivali na studije. Studenti koji su upisani na osnovne studije imaće pravo da završe započete studije najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine, a studenti upisani u integrisane studije i polja medicinskih nauka do kraja školske 2018/2019. godine.
Postojeća odredba člana 124. stav 3. zakona kojim se utvrđeno pravo studenata upisanih u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2006/2007. godini pa sve do 2012/2013. godini da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog studiranja menja se radi utvrđivanja tog prava i da za studente upisane u prvu godinu osnovnih studija zaključno sa upisanom školskom 2013/2014. godine. Pravo koje su imale dosadašnje bolonjske generacije, a koji je izuzetak od opšteg pravila dajemo i narednoj generaciji.
Članom 3. utvrđuje se pravo studenata da može da se u narednoj godini finansiraju iz budžeta ako u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvari najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa Zakonom a koji je izuzetak od člana 88. tog zakona. Pravo koje su studenti imali svih prethodnih godina a koje je izuzetak od opšteg pravila produžujemo i za narednu godinu.
Navedene izmene treba prihvatiti kako bi se poboljšala efikasnost sistema visokog obrazovanja i rešili problemi u primeni Zakona o visokom obrazovanju imajući u vidu i činjenicu da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje razmotrio pitanje potrebe ovih izmena i dopuna i dao mišljenje koje u celosti je usvojeno. Imajući u vidu činjenicu da će uskoro biti donošen novi Zakon o visokom obrazovanju koji ne bi trebalo da ima nedostatke koji ima postojeći a koje smo ispravljali svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje iz opštih pravila postavljenih. Zbog čega najmanje 48 bodova, a ne 60 kao granica za sticanje prava studenata da se rangiraju u okviru postojećeg budžetske kvote.
Zbog toga što studijski programi nisu prilagođeni opterećenju studenata koji predviđaju bolonjski sistem. Naši studijski programi su obimniji nego što je predviđeno i zbog toga granicu za sticanje prava da se rangira u okviru postojeće budžetske kvote spuštamo sa 60 na 48. Priznajemo da su naših 48 kao evropskih 60.
Zbog čega pravo studenata da zadrži status još godinu dana po okončanju redovnog roka predviđenog za završetak studija? Zbog toga što smo priznali da su naši studijski programi obimniji od evropskih. Ako studentu sve četiri godine ističe status za upis u sledeću godinu sa najmanje 48 bodova, njemu svake godine preostane po najviše 12 bodova. Kada se sve to sabere za sve četiri godine studija, njemu posle okončanja redovnog roka predviđenog za završetak studija može da ostane najviše 48 bodova. To je još cela godina studija, jer smo već priznali da je kod nas normalno opterećenje 48 bodova po godini.
Na kraju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 05.10.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Skupštine, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi građani, predloženim izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave predlagač je imao u vidu specifičnosti ovakvog predloga, u smislu prednosti i mana koje ovakva izmena donosi.
Tačno je da će lokalne samouprave u toku 2017. godine da budu uskraćene za oko 4,8 milijarde dinara prihoda po osnovu poreza na zarade, ali je tačno i to da su javne finansije do pre samo nekoliko godina bile na ivici ambisa iz koga nije bilo povratka, da Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem nije preduzela teške i nepopularne mere. Te mere su imale za cilj zaustavljanje takve pogrešne ekonomske politike i vraćanje javnih finansija na put stabilizacije i konsolidacije. Sadašnje vreme je pokazalo preko ekonomskih pokazatelja, a i u pregovorima sa MMF napredovanje Srbije na svim međunarodnim listama konkurentnosti, da naša država neumoljivo korača ka grupi zemalja koje imaju uređen i stabilan poslovni ambijent i makroekonomsku stabilnost.
Prethodna vlast je do samo pre četiri godine strategiju razvoja bazirala na prodaji državne imovine budzašto i zaduživanjem po izuzetno visokim kamatnim stopama, da bi izmirivala svoje zakonom zagarantovane obaveze sa referentnom kamatnom stopom od 17% i dvocifrenom inflacijom. Populizam i demagogija su u saradnji sa tajkunskim kapitalom bila okosnica u upravljanju javnim finansijama i vođenju države. Danas kontrola u zapošljavanju, čvrsta fiskalna politika, stabilan kurs, veća naplata poreza, kvalitetna politika podsticaja, kontrolisani rast javnog duga, predstavljaju instrumente koji su pomogli da u prethodnom periodu Srbija smanji svoj spoljni dug, reprogramira skupocene kredite, izvrši racionalizaciju javnog sektora i jednom rečju smanji rashode, ali poveća prihode.
Grad Leskovac, iz koga dolazim, podržava predloženu izmenu zakona. Svesni smo da ćemo ostati uskraćeni za oko 41 milion dinara prihoda, ali smo svesni i da se formiranjem fonda, iz koga će se finansirati kapitalni projekti, otvara mogućnost da se kapitalni projekti, koji inače po lokalnim samoupravama predstavljaju zidanje Skadra na Bojani, na jedan brz i efikasniji način rešavaju.
One lokalne samouprave koje imaju spremne projekte imaju i priliku da uz pomoć republičkih sredstava završe infrastrukturne projekte koje lokalni budžeti ne mogu sami da finansiraju.
Ja ću samo u par rečenica podsetiti prethodne govornike koji su pričali o gradu Leskovcu, a nešto zaboravili da kažu. Godine 2012. u novembru mesecu SNS je preuzela odgovornost u Leskovcu i zatekla dubiozu u budžetu od preko dve milijarde dinara. To je bilo više od 80% budžeta za 2013. godinu. Takođe, nasledili smo od prethodne vlasti nekoliko kapitalnih projekata, pod znakom navoda, koji nikada nisu tehnički i tehnološki završeni, ali je završni epilog naravno na sudu.
Dakle, prvi projekat termalnih voda. Čuvena bušotina. Da bi saznali da li u Leskovcu ima termalnih voda, Leskovčani su morali da plate milion evra. U to se uverila i ministarka koja je proteklih nedelja posetila Leskovac. Naime, prošle nedelje je lokalna samouprava dobila presudu iz suda gde lokalna samouprava za grad Leskovac duguje NIS-u za takav izlet, takvu avanturu, oko 50 miliona dinara.
Drugi projekat je fotonaponska elektrana koja je koštala grad Leskovac 100 miliona dinara. Potrebno je uložiti, ona nikada nije završena, naravno, i potrebno je uložiti još 25 miliona dinara da bi ona radila kapacitetom od svega 40%. Tu postoje dva apsurda. Prvi apsurd je što je prethodna vlast počela da gradi ovakav projekat bez obezbeđivanja fid-in tarife. Drugi apsurd je, naravno, pomalo tragikomičan jer je i prethodni gradonačelnik, ne znam kojim metodama, uspeo da sazna da je parcela, njiva, njegovog strica rođenog najsunčanija na jugozapadnom Balkanu, pa je brže-bolje prodao gradskoj upravi tu njivu da bi se zidala ta fotonaponska elektrana. Naravno, epilog takođe na sudu. Zatim, „Fresine“, francuska firma, dug od 27 miliona evra prema toj firmi, epilog na sudu, nadvožnjak završen, nikada nije isplaćeno. Takođe dug.
I na kraju, ono što smo zatekli 2012. godine – dug od 116 miliona dinara, „Por Verner i Veberu“, regionalnoj sanitarnoj deponiji, odnosno Austrijancima, koji vrše prikupljanje, odvoz i deponovanje smeća. Naime, aneksima ugovora prethodna vlast je prikupila političke poene time što je građane oslobodila ove treće stavke – deponovanje. Znači, grad Leskovac, odnosno lokalna samouprava je u ime građana trebalo da plaća tu treću stavku. Međutim, šta se desilo? Naravno, to nikad nije uradila, dug se gomilao i tako sa dolaskom na vlast, odnosno preuzimanjem odgovornosti, sačekala nas je cifra od 116 miliona dinara, to je otprilike oko milion evra. U to se i te kako uverio i državni sekretar prilikom posete, Ivan Bošnjak.
Međutim, ja ću i malo drugačije da pričam šta smo uradili u stvari u prethodnom periodu, naravno, neću dužiti. Radi se o novim investicijama, odnosno novim radnim mestima. Leskovac je trenutno u partnerskoj fazi sa republičkom Vladom na projektu omogućavanja realizacije braunfild investicija i otvaranju 700 novih radnih mesta od strane turske kompanije „Džinsi“, koja početkom godine treba da proširi svoje kapacitete i uposli nove radnike.
Upornim zalaganjem i radom u prethodnim godinama i finalizacijom pregovora tekuće godine, grad Leskovac je uspeo da pregovorima sa južnokoreanskom firmom „Jura“ izdejstvuje novu grinfild investiciju sa otvaranjem novih 1.000 radnih mesta. Ovim novim zapošljavanjem u toku ove i naredne godine, kako u ove dve kompanije, tako i registrovanjem novih firmi i proširenjem broja radnika u već postojećim, grad Leskovac će nadomestiti prihode od 41 miliona dinara koje ova izmena zakona donosi. U godini preduzetništva grad Leskovac je izdvojio sredstva kao podsticaje otvaranju novih radnji i preduzeća podsticajima preduzeća koja proširuju radne kapacitete u cilju novih zapošljavanja.
Zašto sve ovo pominjem u kontekstu izmene pomenutog zakona? Naravno, da bih skrenuo pažnju na lokalne samouprave, koje nisu sedele skrštenih ruku i čekale, već su bile aktivne u pronalaženju novih investitora, ali i obezbeđivanju novih prihoda, kao i boljoj naplati postojećih. Ove izmene zakona predstavljaju priliku da obezbeđivanjem novih sredstava za završetak infrastrukturnih projekata koje lokalni budžeti ne bi mogli sami da finansiraju, naravno, pod uslovom da su rešena imovinska pitanja, pravna pitanja, odrađen projekat i dobijene dozvole. Ali, ne samo to, ovo je i prilika da se lokalne samouprave pozabave i rashodnom stranom, da preispitaju neophodnost i opravdanost postojanja svih rashoda, politiku subvencija javnim preduzećima, poslovanje samih javnih preduzeća, ali i daljom racionalizacijom javnog sektora, kao i podizanjem nivoa i kvaliteta usluga.
Što se tiče prihoda, prilika je i da se stavi zemljište kao resurs lokalnih samouprava u funkciju rasta i razvoja, ali i da se revidiraju baze izvornih prihoda, kako bi se poboljšala naplata i gde bi učešće izvornih prihoda u ukupnim prihodima povećalo učešće, a sve u cilju veće likvidnosti i veće decentralizacije i samostalnosti lokalnih budžeta u odnosu na republički.
Još jednom na kraju bih da napomenem da u potpunosti podržavam predloženu izmenu zakona jer ona nije sama po sebi cilj, već je cilj u daljoj konsolidaciji i stabilizaciji javnih finansija jer ne mogu lokalni budžeti da budu jaki i nezavisni ako nam je državni budžet nerealan i u velikom deficitu. Siguran sam da sa nacionalnim budžetom koji je jak i stabilan i investiciono opredeljen da će i lokalni budžeti u njemu naći svoje mesto..
Naravno, u danu za glasanje podržaću ovaj zakon. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 11.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95556.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95556.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 15:48