ŽARKO BOGATINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Leskovcu.

Diplomirani inženjer poljoprivrede. Diplomirao je na Univerzitetu u Beogradu 1990. godine, Fakultet za poljoprivredu u Zemunu.

Obavlja funkciju sekretara Gradskog odbora SNS Leskovac. Dva puta je imenovan, 2008. i 2012. godine za načelnika Gradske uprave za zaštitu životne sredine u Leskovcu.

Aktivno učestvuje na projektu izgradnje Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Leskovcu.

Za narodnog poslanika izabran je 2014. godine. Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 27 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu direktno se uređuje planiranje, zaštita, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i druga pitanja od značaja za zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta kao dobra od opšteg interesa za Republiku Srbiju.

Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu predviđa uslove za promet poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Državljanin članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini na teritoriji Republike Srbije može steći u pravnom poslu uz naknadu ili bez naknade pod uslovom da je najmanje 10 godina stalno nastanjen u jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta i da predmetno zemljište obrađuje najmanje tri godine uz naknadu ili bez naknade.

Takođe, određeno je da nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu bez prekida najmanje 10 godina u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivreda u ruralni razvoj, kao i da u vlasništvu ima mehanizaciju i opremu za obnavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Predmet pravnog posla može da bude poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, ako nije u skladu sa poslednjim zakonom određeno, kao građevinsko zemljište, ako ne pripada zaštićenim prirodnim dobrima, ne pripada ili se ne graniči sa strateškim vojnim kompleksima i zaštitnim zonama.

Državljanin članica EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini na teritoriji Republike Srbije može steći najviše do dva hektara, ako su ispunjeni svi uslovi propisani predmetnim zakonom. Odredbe se ne primenjuju u slučaju povraćaja imovine, jer se vrši u skladu sa zakonima koji se uređuju vraćanjem i oduzete imovine bivšim vlasnicima.

Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Pravo preče kupovine odobrava Vlada na predlog komisije. Komisiju obrazuje zajednički ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija. Ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ministar nadležan za poslove finansija sporazumno primenjuje uslove, rok, način i postupak prava preče kupovine.

Usvajanjem zakona o izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu utvrdiće se posebni uslovi kada je reč o prodaji zemlje i štitiće se interesi Republike Srbije.

Poštovani ministre Nedimoviću, grad Leskovac na čelu sa gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem vodi veoma aktivnu i odgovornu poljoprivrednu politiku. U skladu sa pozitivnim propisima, pre svega sa Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, grad Leskovac je među prvima počeo sa redovnom izradom godišnjih programa u državnoj svojini. Na osnovu izgrađenih programa uspešno i uredno sprovodi postupak izdavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini putem javnog nadmetanja.

Na teritoriji grada Leskovca, koje je jedna od najrazuđenijih u Srbiji, ima 144 katastarskih opština sa oko 13.000 poljoprivrednih katastarskih parcela u državnoj svojini zbog čega je izrada i sprovođenje programa veoma obilan posao. Do sada je izdato površine od 899 hektara, sklopljeno 98 ugovora i ukupan iznos godišnje zakupnine iznosi oko 89.000 evra.

Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini u svojinskom učešću, u zavisnosti od projekta ili vrste podsticaja, i do 70% od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede realizovao sledeće projekte: sanaciju i uređenje atarskih puteva, komasacija zemljišta, krčenje starih zasada. Po konkursu za odobravanje i korišćenje podsticajnih sredstava u oblasti zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta u 2017. godini na teritoriji Republike Srbije grad Leskovac je konkurisao kod Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa pet projekata. Četiri projekta je odlukama odobreno od strane resornog ministarstva i potpisani su ugovori o dodeli novčanih sredstava.

Potpisani su ugovori o korišćenju sredstava za uređenje poljoprivrednog zemljišta komasacijom četiri projekta, izgradnja i sanacija poljskih puteva na komasacionom području, investicioni radovi na komasaciji, izgradnja kanalske mreže za odvodnjavanje, investicioni radovi u komasaciji, krčenje starih zasada na komasacionom području i geodetsko-tehnički radovi u komasaciji na komasacionom području u dve katastarske opštine.

Takođe, grad Leskovac je ove godine konkurisao prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i projektom uređenja, revitalizacije nekategorisanih poljskih puteva na području grada Leskovca odobrena su sredstva za finansiranje ovog projekta i potpisivanje ugovora se očekuje.

Svake godine, na kraju, a uz prethodno pribavljenu saglasnost nadležnog ministarstva, grad Leskovac izrađuje program mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja. Na osnovu programa budžetski Fond za razvoj poljoprivrede na teritoriji grada Leskovca raspisuje konkurs za dodelu podsticajnih sredstava poljoprivrednim proizvođačima koji imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i obavljaju poljoprivrednu proizvodnju na teritoriji grada Leskovca.

Na kraju, za period od 2013. do 2017. godine, nema podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji. Iz gradske kase grada Leskovca izdvojeno je 125 miliona dinara.

Poštovani ministre Nedimoviću, sve ovo što sam naveo u diskusiji jasno ukazuje na jednu dobru i kvalitetnu saradnju grada Leskovca, lokalne samouprave i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Kada lokalna samouprava ima energiju, znanje i kapacitete, kao što ima grad Leskovac, naravno da vaše ministarstvo to prepoznaje i ostvaruje se dobra poljoprivredna praksa, a sve u cilju proizvodnje zdrave i kvalitetne hrane i, naravno, poboljšanja boljeg i kvalitetnijeg života poljoprivrednih proizvođača.

Kao diplomirani inženjer poljoprivrede i član Odbora za poljoprivredu, podržavam vaš rad, gospodine ministre, i rad vašeg ministarstva. U danu za glasanje ću podržati izmenu i dopunu ovog zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre Nedimoviću sa saradnicima.
Vlada Republike Srbije i premijer Aleksandar Vučić nosioci su promena koje su neophodne za rešavanje izazova sa kojima se suočava celokupna poljoprivreda Srbije. Svesni činjenice da su promene neophodne, kako bi se poboljšali ekonomski efekti poljoprivedno-prehrambenog sektora, položaj poljoprivrednika, preduzetnika, i celog seoskog stanovništva, Vlada Republike Srbije se odlučila za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Predlog Zakona potrebno je usvojiti po hitnom postupku, kako bismo već, na početku 2017. godine, imali ne samo zakon, već i predzakonsku regulativu, kojom će biti jasno definisane mere agrarne politike. Poljoprivredni proizvođači će imati mogućnost da budu blagovremeno upoznati sa planiranim merama agrarne politike za narednu godinu i na osnovu toga moći će da planiraju svoju proizvodnju već krajem januara.
Izmenama se takođe propisuju i vrste podsticaja za mere ruralnog razvoja, koje obuhvataju podršku u cilju unapređenja tržišnog poslovanja, dostizanja standarda kvaliteta, unapređene konkurentnosti poljoprivednih gazdinstava, očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa, unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Istovremeno, omogućava lokalnim učesnicima ruralnog razvoja, da dugoročno poboljšavaju potencijale svojih lokalnih sredina kroz izradu i podršku u sprovođenju lokalnih strategija ruralnog razvoja.
Pruža se i mogućnost za razvoj tehničko-tehnoloških, primenjenih, razvojnih i inovatnih projekata u poljoprivredi i ruralnom razvoju. Daje se podrška pružanjem saveta poljoprivrednim proizvođačima, udruženjima, zadrugama i drugim pravnim licima u poljoprivredi.
Predlog je izmena člana 36 kojim se predviđa da unapređenje konkurentnosti obuhvati podsticaj za investiciju, fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, program za podršku investicijama za biljnu i stočarsku proizvodnju, uspostavljanje i jačanje udruženja u oblasti poljoprivede, investicije, preradu i marketing poljoprivednih i prehrambenih proizvoda i upravljanje rizicima. Na primer, do sada sa teritorije grada Leskovca, odakle dolazim, u proseku se godišnje podnese oko 4.000 zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje za biljnu proizvodnju, đubrivo, opremu i mehanizaciju, za voćarsku, vinogradsku, plasteničku i stočarsku proizvodnju.
Individualni poljoprivredni proizvođači sa teritorije grada Leskovca su ostvarili pravo na podsticaj u poljoprivedi koja je konkursom za dodelu posebnih sredstava omogućio grad Leskovac. Time je dokazao kabinet gradonačelnika dr Gorana Cvetanovića da vodi jednu aktivnu poljoprivrednu politiku. Tako je iz gradske kase za period od 2013. do 2016. godine, a na ime podsticaja u poljoprivrednoj proizvodnji izdvojeno preko sto miliona dinara.
Ovakve izmene pružiće mogućnost većeg investiranja u poljoprivrednu proizvodnju. Istovremeno će dati punu podršku osnivanju poljoprivrednih udruženja, čime će se povećati konkurentnost na domaćem i inostranom tržištu, ekonomičnost, proizvodnja ujedno i poboljšanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda i bolja zaštita životne sredine.
Izmenom člana 39. između ostalih podsticaja, predviđeni su i podsticaji za podršku mladima u ruralnim područjima što je veoma značajno za stvaranje pozitivnog ambijenta za opstanak mladih na selu. Investicije za unapređenje i razvoj ruralne infrastrukture idu u prilog unapređenju kvaliteta života u ruralnim područjima. Grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini uz finansijsko učešće Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, ostvario tri veoma bitna projekta, a ministarstvo je učestvovalo u nekim projektima i do 70%.
Prvo, sanacija uređenja atarskih puteva, ovim projektom od 144 naseljenih mesta obuhvaćeno je 75, vrednost projekta na tri godine 42 miliona dinara, a ukupno je sanirano 140 kilometara atarskih puteva. Ministarstvo je pomoglo grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47 od vrednosti projekta.
Drugi projekat komosacija zemljišta, ovim projektom obuhvaćeno je 1100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta 22 miliona dinara. Projekat je sprovođen 2014, 2015. i 2016. godine. Ministarstvo je uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%. Krčenje starih zasada, kvantažni zasadi vinove loze i voćni zasadi. Ovim projektom obuhvaćeno je 165 hektara u tri naseljena mesta, a vrednost projekta je 29 miliona dinara. Ministarstvo je učestvovalo sa 70% uloženih sredstava. Ukupna površina poljoprivrednog zemljišta je uspešno obuhvaćena geodetskim radovima je 165 hektara.
Na kraju, ovim Predlogom zakona, menjaju se i kaznene odredbe. One su neophodne radi sprečavanja nenamenskog korišćenja, otuđivanja podsticaja, a sa ciljem zaštite poljoprivrednih proizvođača koji ulažu u poljoprivrednu proizvodnju i koji žive od poljoprivrede. Izmenama i dopunama ovog zakona jasno se definišu dužnosti korisnika podsticajnih sredstava i preciziraju odredbe koje se odnose na vraćanje novčanih sredstava u slučaju kada korisnik nije u potpunosti ispuni sve dužnosti, što je sasvim razumljivo, jer se radi o namenskim sredstvima.
Zato mogu sa zadovoljstvom da kažem da će poslanička grupa SNS podržati ovaj predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi građani, izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju omogućiće se studentima upisani u školskoj 2013/2014. godini da zadrže mogućnost da se finansiraju iz budžeta još godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. Studenti koji su u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvarili najmanje od 48 bodova, imaće pravo da se rangiraju u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike.
Primera radi, danas u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju koji je usaglašen sa principima bolonjskog procesa na Tehnološkom fakultetu u Leskovcu postoje tri nivoa studija u okviru akademskih studija i to: osnovne akademske studije, master akademske studije, doktorske akademske studije. Ovaj fakultet upisuje preko 470 studenata. Visoka poslovna škola strukovnih studija u Leskovcu upisuje više od 1500 studenata. Visoko tehnološka umetnička strukovna škola Leskovac, oko 250 studenata upisuje na osnovnim strukovnim studijama na sledećim programima: tekstilna tehnologija, tekstilna hemija i zaštita životne sredine.
Napred navedene izmene i dopuna zakona treba usvojiti jer problemi u primeni ovog zakona nije moguće rešiti na drugi način. Kada je 2005. godine usvojen Zakon o visokom obrazovanju naš sistem visokog obrazovanja gde spadaju resorno ministarstvo visokoškolske ustanove, ali i studenti nije moglo odmah da se prilagodi novom načinu organizovanja, odnosno Bolonji.
Uočene probleme u primeni zakona pokušavali smo da rešimo izmenama zakona svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje određenih situacija iz opštih pravila postavljenih zakonom što je i ovaj put slučaj. Zbog čega se to radilo? Pa, da ne bi studenti snosili posledice, zbog nemogućnosti sistema da se odmah prilagode bolonjskom sistemu, odnosno da studenti ne bi bili žrtve sporog prilagođavanja visokoškolskih ustanova Bolonji.
Članom 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju uređuje se pravo studenata koji studiraju po studijskim programima usvojenim pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju, predbolonjski, da završe započete studije po započetom nastavnom planu i programu, uslovima i pravima studija koji su važili u vreme kada su se upisivali na studije. Studenti koji su upisani na osnovne studije imaće pravo da završe započete studije najkasnije do kraja školske 2017/2018. godine, a studenti upisani u integrisane studije i polja medicinskih nauka do kraja školske 2018/2019. godine.
Postojeća odredba člana 124. stav 3. zakona kojim se utvrđeno pravo studenata upisanih u prvu godinu osnovnih studija u školskoj 2006/2007. godini pa sve do 2012/2013. godini da se finansiraju iz budžeta najduže godinu dana po isteku redovnog studiranja menja se radi utvrđivanja tog prava i da za studente upisane u prvu godinu osnovnih studija zaključno sa upisanom školskom 2013/2014. godine. Pravo koje su imale dosadašnje bolonjske generacije, a koji je izuzetak od opšteg pravila dajemo i narednoj generaciji.
Članom 3. utvrđuje se pravo studenata da može da se u narednoj godini finansiraju iz budžeta ako u školskoj 2014/2015. godini, odnosno 2015/2016. godini ostvari najmanje 48 bodova i rangira se u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta u skladu sa Zakonom a koji je izuzetak od člana 88. tog zakona. Pravo koje su studenti imali svih prethodnih godina a koje je izuzetak od opšteg pravila produžujemo i za narednu godinu.
Navedene izmene treba prihvatiti kako bi se poboljšala efikasnost sistema visokog obrazovanja i rešili problemi u primeni Zakona o visokom obrazovanju imajući u vidu i činjenicu da je Nacionalni savet za visoko obrazovanje razmotrio pitanje potrebe ovih izmena i dopuna i dao mišljenje koje u celosti je usvojeno. Imajući u vidu činjenicu da će uskoro biti donošen novi Zakon o visokom obrazovanju koji ne bi trebalo da ima nedostatke koji ima postojeći a koje smo ispravljali svake godine koje su uglavnom podrazumevale izuzimanje iz opštih pravila postavljenih. Zbog čega najmanje 48 bodova, a ne 60 kao granica za sticanje prava studenata da se rangiraju u okviru postojećeg budžetske kvote.
Zbog toga što studijski programi nisu prilagođeni opterećenju studenata koji predviđaju bolonjski sistem. Naši studijski programi su obimniji nego što je predviđeno i zbog toga granicu za sticanje prava da se rangira u okviru postojeće budžetske kvote spuštamo sa 60 na 48. Priznajemo da su naših 48 kao evropskih 60.
Zbog čega pravo studenata da zadrži status još godinu dana po okončanju redovnog roka predviđenog za završetak studija? Zbog toga što smo priznali da su naši studijski programi obimniji od evropskih. Ako studentu sve četiri godine ističe status za upis u sledeću godinu sa najmanje 48 bodova, njemu svake godine preostane po najviše 12 bodova. Kada se sve to sabere za sve četiri godine studija, njemu posle okončanja redovnog roka predviđenog za završetak studija može da ostane najviše 48 bodova. To je još cela godina studija, jer smo već priznali da je kod nas normalno opterećenje 48 bodova po godini.
Na kraju, u Danu za glasanje podržaćemo ovaj zakon. Hvala.

Imovinska karta

(Leskovac, 11.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95556.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95556.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 15:48