ZORAN BOJANIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1959. godine.

Po obrazovanju ekonomista, zaposlen u “Telekom Srbija a.d. – Direkcija za komercijalne poslove” na radnom mestu koordinatora za podršku prodaje.

Član SNS od osnivanja. Obavljao je funkciju poverenika gradskog odbora. Izabran je za predsednika Gradskog odbora SNS u Kraljevu, sve do podnošenja ostavke u junu 2014. godine.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2012. godine. Mandat mu je potvrđen i na izborima 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 22 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Uvaženi ministre, malopre je rečeno da vi i ova Vlada nemate ni viziju, ni bilo šta što se tiče obrazovanja. Ja vam tvrdim da za razliku od onih iz DS, koji su vam to rekli, imate i viziju, imate i misiju. I sva ova četiri zakona i tri sporazuma upravo to i govore.

Mnogo smo ovih dana govorili o dualnom obrazovanju. Zato mi je žao što nismo potrošili mnogo više vremena na ostale zakone koji su u principu usklađivanje sa krovnim zakonom, ali imaju dosta novog i dosta bitnih stvari.

Teško mi je da ne prokomentarišem da neko priča i non stop potencira priču o bogatim i siromašnim. Zar je moguće da i sad pričamo o bogatima i siromašnima i da samo bogati imaju pravo na stručno usavršavanje, na visoko obrazovanje. Ko bi to rekao? Znam mnogo ljudi koji su bili nekada davno siromašni, koji su bili šegrti nekog 6. aprila 1941. godine, a danas su multimilioneri, ljudi koji imaju u imovini milione i milione dolara i uvek se sete onoga šta su bili, onoga odakle su potekli, da su delić ovog naroda. Sete se tog 6. aprila i sete se nekog grada Kraljeva.

Kada pitaju gospodina Milomira Glavčića zašto tolike milione ulaže u Kraljevo, a on kaže – tog 6. aprila kada sam kao šegrt iz bombardovanog Beograda otišao na svoj Kopaonik, u svoje selo Kovači. U gradu Kraljevu me je zaustavio jedan čovek, jedan železničar i pitao me je – sine, imaš li šta da jedeš? Normalno da nisam imao šta da jedem. Dao mi je parče hleba. To parče hleba je donelo gradu Kraljevu pet, šest miliona evra.

Upravo ovog trenutka, a gospodin Milomir Glavčić, koji ima 95 godina, prati i ove vaše napore da kroz kredit od 47 miliona obezbedite mnogo novih dečijih vrtića. Gradu Kraljevu je on donirao 200 hiljada evra. Napravio je još jedan vrtić.

Tako da mislim da imate viziju. Imate misiju. Taj čovek je 1941. godine imao viziju i ostvario ono što i vi predviđate i planirate ovim zakonima.

Nažalost, ovi ih DS to nikada neće shvatiti. Zbog vremena i zbog mojih kolega ovde ću završiti. Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući, gospodo ministri, koleginice i kolege, pred nama su četiri kvalitetna predloga zakona. Ruku na srce kada govorimo o Predlogu za zakon o izmenama i dopunama Zakona o informacionoj bezbednosti, u pitanju su samo tehnički detalji, tri člana. U pitanju su nadležnosti, ko će u republičkim organima imati nadležnosti nad informacionim tehnologijama.

Nažalost i pored dobrih diskusija i od strane opozicije i od strane pozicije ovde smo svedoci da je bilo dosta nekulture, čak mogu reći zlobe, neznanja. Ne znam kako da izrazim i kako da kažem kako su se ponašali pojedini poslanici. Pre svega, akademsko zvanje i akademsko znanje ne znači ništa. Neko mora u životu da pročita i „Politikin zabavnik“ da bi imao obrazovanje i kulturu. Ne može neznalica da priča o obrazovanju, da priča o struci i o nauci.

Posebno bih u svom osvrtu govorio predlogu Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Zašto o tome? Zato što pojedini poslanici niti su pročitali zakon, niti znaju o čemu se radi. Diskutovali su o Briselu, a pre svega ne znaju šta je direktiva i šta je uredba. Da su čitali zakon od početka do kraja shvatili bi šta je direktiva i šta je uredba Evropske ekonomske zajednice. Niti nas ko tera da mi sprovodimo njihove uredbe niti šta. Mi želimo pre svega da uredimo ovo pitanje i mislim da je krajnje kvalitetno i korektno uređeno. Za one koji ne znaju koji su pre neki dan doneli ovaj kamen, verovatno im je ostao posle „Kupusijade“ u Mrčajevcima, pa su ga doneli u parlament, nažalost mogu im reći da nacionalni operater, znači, Telekom Srbija koji je u većinskom vlasništvu države Srbije ima jedan dobar i vredan projekat.

Oni koji prate medije, mogu da se informišu, imamo jednu reklamu koja se zove internet usklađivanje, a inače radi se o ILLIP transformaciji. Telekom želi pre svega da do svakog našeg građanina, do svake ustanove dovede optiku. Znači, da bismo imali brzi internet, da bismo mogli sve ovo što piše u ovom zakonu da najzad u našoj zemlji sprovedemo, upravo zbog toga Telekom Srbija investira i to ogromna sredstva da bi smo se tehnološki, a pre svega u domenu itnerneta usavršili.

Mnogo više pažnje je posvećeno danas, pre svega, Zakon o Nacionalnoj akademiji, a niko nije pomenuo i rekao, na kraju krajeva i gospodin Ružić je to dosta dobro rekao još u svom izlaganju da ovaj zakon proističe iz Strategije reforme javne uprave u Srbiji.

Cilj ovih zakona jeste modernizacija i profesionalizacija.

Mi smo ovde čuli svega i svačega sa one druge strane. Pričalo se o vrtićima, fontanama, o folk pevačima, o stanovima za nekakve kadrove. Reč jednu niko nije pomenuo o samom zakonu.

Čim niste imali određene primedbe i niste imali konkretne primedbe, sve to govori da je zakon dobar i da će to biti samo prvi stepenik u uređenju rada javnog, a mi očekujemo i znamo da se vode javne rasprave i očekuju nas u budućnosti dva ili tri zakonska akta koji će još bliže definisati rad javni.

Da ne bi oduzimao vreme, pošto znam da ima mnogo govornika na listi, sa ovim završavam i reći ću da u danu za glasanje glasaću za ova četiri konkretna predloga zakona.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, slušajući dvodnevnu raspravu, vidim da u dosadašnjim diskusijama nema ozbiljnih primedbi na predložena dva zakona, što govori, gospodine ministre, da je vaš tim ozbiljno prišao ovom problemu i da je stvarno uradio dva dobra predloga zakona. Opet me to ne čudi, znajući, iz vaše biografije, kojim ste se poslom bavili i kakvi su rezultati bili iza vašeg rada. Sve ono što ste uložili do sada u svom radu, vi želite da implementirate u ove predloge zakona. Na tome vam zahvaljujem.

Ono što ću ja u par minuta reći, pre svega govorim kao roditelj i kao čovek koji je, Boga mi, 16 godina bio ili član školskih odbora ili član roditeljskih saveta. Za tih 16 godina promenilo se mnogo ministara, promenilo se i mnogo čega u sistemu obrazovanja. Pre svega, treba da znamo da je obrazovanje živ proces, svakodnevni, i da se svakog dana menja i usavršava i da trebamo što češće da primenjujemo sve te nove vrednosti. Na kraju krajeva, čovek uči dok je živ, ako želi da se obrazuje i ako želi da ima neka nova saznanja.

Ovim zakonom su definisane, pre svega, obaveze prosvetnih radnika, mogu reći kvalitetnih kadrova koje mi imamo, obaveze učenika i uređena su i pitanja i učešće samih roditelja.

Kada sam pomenuo 16 godina koje sam proveo kao član saveta ili roditeljskih ili školskih, osvrnuću se na diskusije koje sam čuo u ova dva dana, koje su u stvari bile primedbe na predloge zakona, a ja ih ne vidim kao primedbe.

Ovde se govorilo o našoj funkcionalnoj nepismenosti. To je podatak koji ste vi dali u prilogu, znači, tačno ste naveli koliko ljudi upiše osnovnu školu, koliko završi osnovu školu, koliko od njih upiše srednju, koliko završi, koliko upiše fakultet, koliko završi. Upravo i jeste cilj ova dva zakonska predloga da to promenimo.

Po meni, brojevi nisu važni. Kada kažem brojevi, mislim na ocene. Mnogo mi je važnije znanje i kako će to znanje neko sutra primeniti u poslu kojim se bavi. Mislim da na tome i treba raditi, jer i vi ste u svom izlaganju na početku pomenuli da neki mnogo visoki brojevi na nekim kvalifikacionim ispitima nisu dali valjane rezultate.

Da ste vi čovek koji želi da menja sistem obrazovanja, ja to znam iz sopstvenog iskustva, obzirom da smo pokrenuli neku inicijativu da u mom gradu, gde je jedna varošica kojoj je mesna zajednica udaljena od centra grada 50 kilometara, pokrenuli smo inicijativu da otvorimo odeljenje srednje škole. Nije se u ovom trenutku ostvarilo, jer upravo iz ovog razloga nismo ni mogli. Očekivanja, želje nisu dovoljne. Treba da imamo i interesovanja. Kada smo pravili anketu, videlo se da je mnogo, mnogo malo ljudi zainteresovano da u tom trenutku i u tom mestu bude otvoreno odeljenje gimnazije opšteg smera. Nadam se da ćemo u nekom drugom trenutku to i uraditi.

Ovde u svim diskusijama koje su bile usmerene na kritiku zakona, pominjalo se, između ostalog, i vršnjačko nasilje, koje nikakve veze nema sa ovim zakonom. O vršnjačkom nasilju govore sasvim drugi zakonski akti, kao i o siromaštvu. Rečeno je – ne želimo da pričamo o siromaštvu. Pa, baš ste vi pričali o siromaštvu i o socijalnim razlikama. Upravo to i želimo da prevaziđemo.

Neko je juče rekao da siromašni nemaju šansu da se školuju. Ja mislim da imaju. Mnogo siromašnih ljudi istaknutih i naučnika i doktora nauka i obrazovanih. Obrazovanje i školovanje nije jedno te isto.

Da ne bih dužio, pošto su moje kolege mnogo čega dobroga rekle o ovom zakonu, ovde ću završiti, i u svakom slučaju, i zna se sigurno, glasati za ove dobre predloge zakona. Hvla.

Imovinska karta

(Kraljevo, 14.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96040.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član Skupštine Akcionarsko društvo Železnice Srbije, Beograd Republika Mesečno 41620.00 RSD 23.12.2013 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96040.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.03.2017, 16:15