JELENA ŽARIĆ KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 02.05.1981.godine u Nišu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu, na kome je kasnije stekla zvanje master pravnih nauka. Po zanimanju je advokat. Radila je kao advokat do 2012. godine, kada je postavljena za zamenicu Sekretara Skupštine grada Niša. Od juna meseca 2016. godine je narodna poslanica, u prvom mandatu.
Članica je Srpske napredne stranke, članica Glavnog odbora i Gradskog odbora SNS Niš, gde vodi Savet za socijalna pitanja. Živi u Nišu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici.
Govoriću o predlogu potpuno novog zakona koji je upravo zbog toga jako važan, a odnosi se na uređivanje profesije procenitelja vrednosti nepokretnosti. U Srbiji ne postoje standardi koji se odnose na procenu vrednosti nepokretnosti, niti postoje pravila koja se odnose na struku procenitelja. Donošenjem ovog zakona regulisaće se mnogi problemi koji mogu da nastanu u vezi sa obavljanjem te delatnosti. Na primer, imenovanje procenitelja sada nije adekvatno, ne postoji obaveza stručnog usavršavanja, ne postoji regulatorno telo za sankcionisanje eventualnog neprofesionalnog postupanja procenitelja, često nema pravnog osnova za vršenje procene vrednosti nepokretnosti ili metodologija same procene nije precizirana.
Vlada RS je i u strategiji za rešavanje problematičnih kredita, predvidela donošenje zakona koji će regulisati profesiju procenitelja nepokretnosti, iz razloga što su se banke i mnogi privredni subjekti našli u stanju potrebe za zakonskim regulisanjem određenih situacija.
Ovim zakonom će se profesija procenitelja staviti u odgovarajuće okvire koji će garantovati stručnost i kredibilitet. Urediće se postupak imenovanja, propisati obavezno stalno stručno usavršavanje, uvešće se standardi u obavljanju ove delatnosti, postojaće regulatorno telo nadležno za sankcionisanje neprofesionalnog postupanja u proceni vrednosti nepokretnosti.
Za Srbiju je zbog otvaranja pregovora za pristupanje EU, vrlo važno i Poglavlje 9, koje se odnosi na finansijske usluge, a koje obuhvata bankarstvo, osiguranje, investicione fondove i tržište kapitala. Sve ove oblasti našle su se i u nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU, koje je Vlada donela 17. novembra ove godine. Poglavlje 9 obuhvata i Uredbu EU, odnosno Direktivu o hipotekarnim kreditima koja utvrđuje obavezu svake države da izradi svoje standarde i da obezbedi stručnost procenitelja nepokretnosti. Tako će donošenje ovog zakona predstavljati usklađivanje sa zahtevima iz navedene direktive, ali i usklađivanje našeg zakonodavstva sa pravilima EU, što je još jedan korak napred u pristupanju EU. Članstvo u EU jedno je od strateških opredeljenja ove Vlade i donošenje ovakvih zakona pokazuje spremnost da Srbija bude u društvu najrazvijenijih država sveta.
Još jedan razlog koji govori u prilog donošenju ovog zakona, jeste i održavanje finansijske stabilnosti. Tačnost procene vrednosti nepokretnosti je značajan element finansijske stabilnosti bankarskog sistema. Imovina često služi kao oblik obezbeđenja plasmana banaka, pa su banke izložene riziku promene vrednosti imovine. Visok nivo problematičnih kredita, negativno se odražava na bilanse banaka.
Takođe, akumuliranje problematičnih kredita u bilansima banaka negativno utiče i na kreditnu aktivnost banaka, kao i na privrednu aktivnost i to zbog smanjene dostupnosti potencijalnih izvora finansiranja za građane i privredne subjekte.
Da bi se poboljšao pristup finansijama i povećao razvoj privredne aktivnosti, potrebno je unaprediti, upravo, usluge procene vrednosti nepokretnosti. Na primer, mala i srednja preduzeća, iako imaju imovinu koja može da posluži kao sredstvo obezbeđenja nekog kredita, ne bi mogla da se zadužuju, jer se zbog nestručnosti prave greške u proceni vrednosti nepokretne imovine.
Sa druge strane, banke ne žele da prihvate nepouzdane procene vrednosti sredstava obezbeđenja kredita. Dešava se da, i kada prihvate klijente, banke odobravaju kredite uz niži kreditni rejting ili uz visoke kamatne stope.
Dakle, donošenjem ovog zakona, rešiće se mnoga sporna pitanja. Uvešće se red. Struka procenitelja nepokretnosti staviće se u određene okvire, na taj način će se pomoći bankama, ali i mnogim privrednim subjektima, što će imati pozitivne efekte na našu privredu i očuvanje finansijske stabilnosti.
Zbog svega navedenog, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike, da ovaj predlog, kao i ostale predloge koji su danas na dnevnom redu, podrže u Danu za glasanje. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o predlogu Zakona o transportu opasne robe.
Kada bude stupio na snagu zakon će uređivati uslove za obavljanje unutrašnjeg i međunarodnog transporta opasne robe u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju, zahteve u odnosu na ambalažu, pokretnu opremu, odnosno prevozna sredstva namenjeno za transport opasne robe, uslove za imenovanje tela koja kontrolišu ambalažu i vozila za transport, uslove i obaveze koje će morati da ispune učesnici u transportu opasne robe, nadležnosti državnih organa i drugih organizacija u transportu opasne robe.
Iz predloga zakona vidimo da je predloženo ukidanje Uprave za transport opasnog tereta. Prava i obaveze Uprave, zaposlene, opremu i sredstva za rad preuzeće Ministarstvo građevinarstva, saobraćaj i infrastrukture u kome će se formirati poseban sektor koji će biti nadležan za pitanja opasne robe. Na ovaj način poboljšaće se odnos državne uprave prema učesnicima u privredi, jer će akcenat biti na obavljanju stručnih poslova, racionalnije upravljanje ljudskim resursima, angažovanje na bolji način u cilju efikasnijeg rada. Efekat primene ovog zakona bio bi stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišna konkurencija što će upravo pomoći ukidanje ove uprave i prenošenje njenih posebnih nadležnosti na imenovana tela.
Dalje Zakonom o transportu opasnog tereta predviđeno je obavezno osiguranje. Usvajanjem ovog zakona to bi se ukinulo. Obavezno osiguranje uređuju se Zakonom o obaveznom osiguranju kada postoji ratifikovani narodni sporazum koji predviđa takvu obavezu. Zakonodavac nije predvideo potrebu da se uvede ovakva vrsta osiguranja kroz Zakon o obaveznom osiguranju pa bi samim tim bilo neopravdano uvesti ovakvu vrstu osiguranja, odnosno obavezno osiguranje kroz Zakon o transportu opasnog tereta kome to inče nije predmet regulisanja.
Sa druge strane uvođenje obaveznog osiguranja nije moguće bez prethodnog međunarodnog usaglašavanja limita odgovornosti. Ovakvu vrstu troškova nemaju prevoznici u svim zemljama EU pa je to još jedna od olakšavajućih okolnosti za naše privrednike koji neće morati da uzimaju polise osiguranja po vrlo visokom stopama.
Vrlo važno je i pitanje izdavanja sertifikata od strane imenovanih tela. Propisuje se da će ministar odrediti način i postupak izdavanja sertifikata o odobrenju za vozilo. Na ovaj način sva imenovana tela postupaće identično čime će se podići nivo pravne sigurnosti. Pored toga, minisar će propisati postupanje sa prigovorima na rad imenovanih tela i njihove odluke kao osiguranje od odgovornosti za štetu koju stranke mogu da pretrpe radom imenovanih tela.
Takođe, u ovom delu se predlogom nudi rešenje za otklanjanje nedostatka koji su se pokazali primenom Zakona o transportu opasnog tereta. Radi se o problemu u kome se nalaze oni drumski prevoznici koji koriste vozila koja su dobila sertifikate ADR sertifikate na osnovu Zakona o transportu opasnog tereta ali nisu u saglasnosti sa ADR sporazumom. U tom smislu predloženo je rešenje kako da se vozila koriste i dalje, a da se sa druge strane ispoštuju međunarodno preuzete obaveze i ovo je još jedna od pozitivnih strana ovog predloga zakona na koji bih ja ukazala.
Dakle, osim usaglašavanja sa poslednjim promenama u ovoj oblasti zbog potvrđivanja međunarodnih sporazuma i zbog procesa usaglašavanja sa pravima EU ovaj predlog zakona nudi i mnoga konkretna rešenja za postojeće probleme, ali i načine otklanjanja nedostataka koji su uočeni tokom primene Zakona o transportu opasnog tereta, a koji su opterećivali učesnike u transportu opasne robe. Primena ovog zakona će omogućiti i bolji položaj i jednostavnije prisustvo na tržištu privrednih subjekata samim tim i zdraviju u bolju tržišnu konkurenciju štiteći domaću privredu u najvećoj mogućoj meri. Kao i drugi zakoni koji postoje u oblasti transporta i ovaj zakon će sigurno uticati na smanjenje sive ekonomije.
Zbog toga što Vlada Srbije nastavlja sa jakim tempom rada na zakonima koji poboljšavaju kvalitet života građana Srbije ali i zbog pozitivnih efekata konkretnog zakona koji se očekuju, u danu za glasanje ću podržati ovaj predlog kao i ostale predloge zakona koji su došli od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture.
Na kratko bih se osvrnula na Predlog zakona o upravljanju aerodromima. Moram da podsetim da zahvaljujući redovnoj kargo liniji Niš – Istambul godišnje se može prevesti i do četiri hiljade tona robe, što će aerodrom u Nišu učiniti regionalnim kargo centrom, što Niš nije imao, a srpska roba će moći da se izvozi. Planirana je modernizacija aerodroma i produženje piste. Dakle, dalje se radi na podršci razvoja privrede.
Svesni smo da bez podrške premijera i potpredsednice Vlade i resornog ministarstva ovakvih uspeha ne bi ni bilo. U ovom trenutku ja bih se zahvalila na vašem zalaganju a koleginice i kolege narodne poslanike ću pozvati da podrže ovaj set predloga zakona koji su došli od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, što ću ja isto učiniti u danu za glasanje. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, amandmanom se traži da se u članu 15. stav 1. reči: „i drugi oblici organizovanja“ brišu.

Ovaj amandman ne treba prihvatiti jer se u članu 15. jasno kaže: „javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija“. To mogu biti akcionarska društva, mogu biti društva sa ograničenom odgovornošću koja će dobro poslovati i ostvarivati dobit.

Prihvatanjem ovog amandmana prihodi budžeta bi se smanjili, što bi eventualno ugrozilo stabilnost budžeta. Zato ovaj amandman ne treba prihvatiti i pozivam kolege narodne poslanike da se u Danu za glasanje ne izjašnjavaju za ovaj amandman. Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 23.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Gradske izborne komisije Skupština grada Niša Grad Jednokratno 300000.00 RSD 04.03.2016 - 11.07.2016.
Zamenik sekretara Skupštine Grada Skupština grada Niša Grad Mesečno 65000.00 RSD 12.07.2012 - 04.03.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27200.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:54