TIJANA DAVIDOVAC

Srpska napredna stranka

Rođena 1986. godine. Živi u Lazarevcu.

Osnovnu školu završila je u Lajkovcu, a srednju ekonomsku školu u Valjevu.

Po zanimanju je ekonomista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani kolege i koleginice, Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada sastoji se iz tri postojeća zakona koji su integrisani i unapređeni kroz ovaj zakon, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i Zakon o socijalnom stanovanju. Cilj ovog zakona je očuvanje i unapređenje stambenog fonda, poboljšanje uslova stanovanja i obezbeđenje stambene podrške građanima Republike Srbije.
Neki od zatečenih problema koji su ovim zakonom rešeni su loši uslovi stanovanja građana, izuzetno velika potrošnja energije u zgradama, 60% od ukupne potrošnje energije, drastično smanjenje vrednosti stambenog fonda, nije bilo jasno ko upravlja zgradama, ko ih održava, ko je odgovoran ako nastane šteta usled neodržavanja zgrada, neregulisani uslovi i postupak iseljenja i preseljenja iz bespravno izgrađenih objekata koji se nalaze na tuđem zemljištu.
Neodržavanje zgrada je problem koji često dovodi do velikih šteta i opasnosti po život i imovinu ljudi. Kao posledice neodržavanja i nebrige o zgradama i njenim delovima najčešće se dešavaju kvarovi i nesreće u liftovima, padanje fasada na javnu površinu, na prolaznike i tuđu imovinu, prokišnjavanje krovova, požari na elektroinstalacijama, zatim se vode brojni sudski postupci između vlasnika stanova međusobno, kao i sa trećim licima koja izvode radove na održavanju.
Zapuštenost građevinskog stambenog fonda je velika i zahteva značajna ulaganja kako bi se dovelo u zadovoljavajuće stanje, odnosno kako bi se održavanje zgrada dovelo na nivo tekućeg redovnog održavanja.
Potrebno je izvršiti velike intervencije na velikom broju zgrada za šta vlasnici nemaju dovoljno sredstava. Novim zakonom je data mogućnost da jedinice lokalne samouprave izdvoje sredstva za ovakve intervencije koje bi predstavljale javni interes u sferi održavanja zgrada, a takođe je utvrđena jasna odgovornost vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade, odnosno stambene jedinice i profesionalnog upravnika u pogledu neispunjavanja obaveza održavanja, odnosno nastanka štete usled propuštanja obaveze.
Potrošnja energije u zgradama u Srbiji je bila u stalnom porastu tokom poslednje dekade. U Srbiji ima oko 85% stambenih zgrada koje nemaju nikakvu toplotnu izolaciju. Ovim zakonom su predviđene mere za poboljšanje energetske efikasnosti postojećeg stambenog fonda.
Ovaj zakon takođe sadrži članove kojima se regulišu slučajevi raseljavanja lica koja žive u nestandardnim naseljima, u objektima koji su izgrađeni suprotnost propisima o izgradnji objekata na zemljištu u svojini drugog lica.
Predlog zakona reguliše i stambeno zbrinjavanje žrtve porodičnog nasilja ili nasilja u partnerskim odnosima, što nam ukazuje na odgovornost države u smislu podrške žrtvi nasilja, u vidu obezbeđenja privremenog smeštaja, u cilju zaštite žrtve i prevencije eventualnog ponavljanja nasilja.
Spajanjem ova tri postojeća zakona, unapređenjem postojećih rešenja i davanjem novih instituta koji idu u korak sa trenutnim društvenim i ekonomskim okolnostima u kojima živimo, održivi razvoj stanovanja utvrđujemo kao javni interes, što je cilj donošenja ovakvog zakona i izražavanje brige ne samo za današnje već i buduće generacije. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiće pre svega korišćenje IPARD sredstava u iznosu od 175 miliona evra koji stoje na raspolaganju Srbiji. Ove izmene i dopune predstavljaju preduslov za otvaranje Poglavlja 11. u oblasti poljoprivrede. Zakon predstavlja jedan veliki korak napred i potpunu integraciju evropskih standarda u sistem funkcionisanja naše poljoprivrede.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, cilj je da se proširi broj korisnika sredstava iz budžeta Republike Srbije pre svega u sektoru stočarstva. Podsticaje su do sada dobijala registrovana poljoprivredna domaćinstva, dok poljoprivredna gazdinstva koja uzgajaju krave koje nisu umatičene za svoja grla nisu imale nikakve podsticaje. Cilj ovih podsticaja jeste da se održi postojeći broj krava koje su baza za proizvodnju teladi za tov i proizvodnju junećeg mesa, za koje tržišne analize govore da imaju rastući trend tražnje, kako u okruženju, tako i u svetu. Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona uvode se mere podrške za mlade poljoprivredne proizvođače, posebno u devastiranim regionima, koji svoj život i egzistenciju vide na selu i u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom.
Kroz nepovratna sredstva u formi start-ap sredstava za određene investicije poljoprivredna gazdinstva treba da unaprede, odnosno diverzifikuju svoju proizvodnju i na taj način obezbede samozapošljavanje i egzistenciju za svoje porodice. Takođe su planirani podsticaji za razvoj specifičnog pristupa u planiranju ruralnog razvoja kroz formiranje lokalnih akcionih grupa koje predstavljaju javno-privatno partnerstvo u cilju unapređenja života u ruralnim predelima. Cilj ove Vlade je povećanje obima investicija usmerenih upravo kao unapređenju uslova života i rada u seoskim predelima, a kroz izmene i dopune ovog zakona dodatno se uvodi red i usklađivanje sa klasifikacijom mera ruralnog razvoja u EU.
Što se tiče trećeg Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, postoji više razloga zašto se pristupilo ovim izmenama i dopunama. Od 2010. godine imali smo više sistemskih zakona, kao što su Zakon o javnoj svojini i Zakon o planiranju i izgradnji, koji ne daju kvalitetna rešenja u načinu upravljanja ovom oblašću. Zakon o javnoj svojini upućuje na poseban zakon u pogledu raspolaganja i upravljanja vodnim zemljištem, dok Zakon o vodama nije sadržao odredbe o tome, dok kod Zakona o planiranju i izgradnji, što se tiče objedinjenja procedura, naš postojeći Zakon o vodama nije sadržao elemente u tom delu.
Izmenom Zakona o vodama, nosioci javnih ovlašćenja su Direkcija za vode ili na nivou Vojvodine pokrajinski organi. Ovom izmenom su u obavezi da prikupljaju informacije za donošenje vodnih akata. Druge izmene i dopune ovog zakona odnose se na otklanjanje nedostataka uočenih u primeni ovog zakona. Umesto administrativnog upravljanja uvodi se upravljanje po slivovima, zatim propisuje se obaveza donošenja plana upravljanja vodama, gde se kroz prostorne i urbanističke planove unose granice vodnog zemljišta.
Još jedna novina je da Poreska uprava više neće vršiti utvrđivanje metodologije i obračuna plaćanja naknade za odvodnjavanje. Za to će biti nadležno Javno vodoprivredno preduzeće. Ove izmene i dopune Zakona o vodama omogućavaju usklađenost nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa propisima EU, kao i obezbeđivanje pravnog osnova za dalju implementaciju različitih propisa.
Srpska napredna stranka će podržati predložene izmene i dopune ovih zakona jer one imaju pozitivan uticaj na razvoj ruralnih područja u našoj zemlji i verujemo da će doprineti da poljoprivrednici žive bolje od posla kojim se bave. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2016.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, uvaženi gosti, kada je Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, u prethodnom mandatu preuzela infrastrukturne projekte, zatekli su samo probleme – loše planiranje, loše upravljanje projektima, nerešene imovinsko-pravne odnose, penale za nepovučene kredite i brojne druge probleme koje su postepeno počeli da rešavaju.
Od aprila 2014. godine do februara 2016. godine usvojeno je ukupno 38 zakona i 47 uredbi. Koliko je Vlada ozbiljno radila na poboljšaju saobraćajne infrastrukture govori nam veliki broj investicija koje smo imali u tom periodu, a ja ću navesti samo neke od njih. Pupinov most, koji povezuje Zemun i Borču sa 21,2 km pristupnih saobraćajnica, kompletan projekat završen je u decembru 2015. godine. U oktobru 2015. godine započeta je izgradnja mosta koji spaja Ljuboviju i Bratunac. Rok za završetak radova je novembar 2017. godine. U 2014. godini, nakon majskih poplava, saniran je ukupno 121 km puteva i 54 mosta koji su bili oštećeni u poplavama. U 2015. godini sanirano je oko 200 km puteva, 13 mostova i 88 klizišta.
Ulaganjem u saniranje infrastrukture koja je u prethodnih 20 godina u velikoj meri bila zanemarena smanjen je broj saobraćajnih nezgoda za 839. Broj saobraćajnih nezgoda u 2014. godini iznosio je 35.013, dok u 2015. godini 34.174 nezgode su se desile.
Zatim, imamo investicije ili izgradnje koridora. U 2014. godini asfaltirano je ukupno 64,4 km novih saobraćajnica, na Koridoru 10 asfaltirano je 22,9 km autoputa, a na autoputu E763 Beograd-južni Jadran na deonici Ub-Lajkovac asfaltirano je 12,5 km autoputa, na trasi urađena je petlja Lajkovac u dužini od 8,5 km i na deonici Ljig-Preljina urađeno je 20,5 km autoputa. U junu 2014. godine počela je izgradnja deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga u dužini od ukupno 50,2 km. U 2015. godini asfaltirano je ukupno oko 100 km autoputa, i to na Koridoru 10 – 54,6 km, dok na Koridoru 11 – 36,5 km. Na ovom koridoru započeti su radovi na izgradnji mosta na Savi kod Ostružnice u dužini od 1.965 m, što će omogućiti povezivanje deonice Surčin-Obrenovac u dužini od 17,6 km. Na ovoj trasi su urađene i obilaznice u dužini od oko 14 km. U protekle dve godine izgrađeno je 84 km autoputa, što je više nego u poslednjih 30 godina.
Kao rezultat međusobne saradnje 2. februara 2012. godine potpisan je sporazum o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan za finansiranje deonica Ljig-Boljkovci-Takovo i Takovo-Preljina na delu autoputa E763. U skladu sa ovim sporazumom od 3. maja 2012. godine, Republika Srbija ima na raspolaganju zajam u iznosu od 300 miliona evra namenjen za izgradnju 40 km puta, 66 mostova i izgradnju tunela u dužini od 3.624 m. Period raspoloživosti kredita trajao je do 4. maja 2016. godine i do tada je iskorišćeno 80% od ukupnog zajma. Neiskorišćeni deo kredita iznosi oko 60 miliona evra.
Veoma sam zadovoljna što će se nastaviti uspešna saradnja sa Azerbejdžanom jer završetak strateške mreže autoputeva u velikoj meri doprineće povećanju konkurentske prednosti Republike Srbije u ovom delu Evrope. Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 07.06.2016 -
- Kolubara usluge d.o.o. (Referent za komercijalne poslove) Republika Mesečno 46640.00 RSD 16.07.2014 - 06.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 16:05