TIJANA DAVIDOVAC

Srpska napredna stranka

Rođena 1986. godine. Živi u Lazarevcu.

Osnovnu školu završila je u Lajkovcu, a srednju ekonomsku školu u Valjevu.

Po zanimanju je ekonomista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 29 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 2 sata i 12 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime potvrđuje se međunarodni ugovor kojim se obezbeđuje kontinuitet u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou. Doha amandman na Kjoto protokol utvrđuje obaveze smanjenja emisije atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte za period od 2013. do 2020. godine u državama koje su dobrovoljno isti prihvatile.

Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime trenutno broji 196 članica, dok nastavak Kjoto protokola do 2020. godine do sada su prihvatile 34 države. Osnovni cilj Konvencije je da obezbedi stabilizaciju atmosferske koncentracije gasova sa efektom staklene bašte. Način postizanja ovog cilja za period od 2008. do 2012. godine bio je utvrđen Kjoto protokolom u kom su bile kvantifikovane obaveze smanjenja atmosferskih gasova za 38 zemalja i to je u proseku za 5% u odnosu na referentnu 1990. godinu.

Republika Srbija nije imala obavezu kvantifikovanog smanjenja atmosferskih gasova, što implicira izostanak obaveze i u periodu nastavka Kjoto protokola. Međutim, obaveze koje je nalagao protokol nisu bile dovoljne za trajno postizanje ciljeva Konvencije. Štaviše, merenja pokazuju da ukupna globalna emisija i koncentracija gasova u atmosferi počev od 1970. godine konstantno raste. Godina 2015. je globalno bila najtoplija godina od kad postoje merenja, a deset najtoplijih godina zabeleženo je od 2000. godine. Ovakvi trendovi imali su za posledicu povećanje intenziteta elementarnih i prirodnih nepogoda.

U periodu od 1960. do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije došlo je do značajnog porasta srednje maksimalne i minimalne dnevne temperature u proseku za 0,3 stepena Celzijusa po dekadi na godišnjem nivou. Najtoplija godina bila je 2000, zatim 2008, 2007. Ovakva situacija imala je veliki uticaj na klimu na našim prostorima. Imali smo 2012. godine sušu koja je doprinela smanjenju prinosa nekih useva čak i do 50%. Procene pokazuju da su suše 2000, 2003, 2007. i 2012. godine izazvale materijalne štete veće od 3,5 milijardi evra. Takođe, u 2014. godini imali smo poplavu čija šteta je procenjena na 1,5 milijardi evra. Imali smo i materijalne štete od posledica šumskih požara u periodu od 2000. do 2009. godine koje se procenjuju na preko 300 milijardi evra.

Što se tiče budućnosti u Srbiji, i dalje se može očekivati porast temperature, i to za period od 2011. do 2040. godine i do 9 stepeni Celzijusa. Takođe se očekuje i smanjenje količine padavina, što će najviše pogoditi prinos kukuruza do 2030. godine. Očekuje se smanjenje od 58%, a potencijalno smanjenje prinosa pšenice iznosiće do 16%.

Kako bi se ovo sprečilo, pored aktivnosti na nacionalnom nivou, potrebne su akcije i na globalnom nivou koje predviđa Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o promeni klime. S obzirom na njen osnovni cilj, bilo je neophodno obezbediti kontinuitet akcija na smanjenju emisije atmosferskih gasova nakon isteka Kjoto protokola 2012. godine, odakle je i proistekao Doha amandman na Kjoto protokol za period od 2013. do 2020. godine, koji su, kao što sam rekla, do sada prihvatile 34 države. Takođe, 2015. godine usvojen je Sporazum iz Pariza koji je praktično pravni nastavak Doha amandmana, odnosno Kjoto protokola. Ovaj sporazum odnosi se na period posle 2020. godine i on obavezuje sve članice Konvencije na smanjenje emisije atmosferskih gasova koji stvara efekat staklene bašte.

Za potrebe usvajanja ovog sporazuma države su bile pozvane da dostave svoje nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je između ostalog i Republika Srbija dostavila. Ukupno smanjenje emisije gasova do 2030. godine koje može biti postignuto u našoj zemlji je 9,8% u odnosu na emisiju iz 1990. godine.

Iz svega što sam do sada navela, kako bi se obezbedio dalji ekonomski rast, ali i osigurala budućnost planete, neophodno je ograničiti rast temperature na globalnom nivou. Naučno je pokazano da je potrebno ograničenje rasta globalne srednje temperature do kraja veka na ispod 2 stepena Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, što implicira nastavak primene Kjoto protokola kroz Doha amandman.

Istkala bih da prihvatanje ovog amandmana nema negativne posledice po našu zemlju, kao i da nije uvedena obaveza smanjenja emisije gasova. Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol istovremeno daje veće mogućnosti korišćenja finansijskih sredstava iz multilateralnih i bilateralnih fondova za potrebe borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou.

Prihvatanjem ovog amandmana Vlada Republike Srbije pokazuje posvećenost ispunjenju obaveze iz međunarodnih ugovora, u konkretnom slučaju Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani kolege i koleginice, Predlog zakona o stanovanju i održavanju zgrada sastoji se iz tri postojeća zakona koji su integrisani i unapređeni kroz ovaj zakon, a to su Zakon o stanovanju, Zakon o održavanju stambenih zgrada i Zakon o socijalnom stanovanju. Cilj ovog zakona je očuvanje i unapređenje stambenog fonda, poboljšanje uslova stanovanja i obezbeđenje stambene podrške građanima Republike Srbije.
Neki od zatečenih problema koji su ovim zakonom rešeni su loši uslovi stanovanja građana, izuzetno velika potrošnja energije u zgradama, 60% od ukupne potrošnje energije, drastično smanjenje vrednosti stambenog fonda, nije bilo jasno ko upravlja zgradama, ko ih održava, ko je odgovoran ako nastane šteta usled neodržavanja zgrada, neregulisani uslovi i postupak iseljenja i preseljenja iz bespravno izgrađenih objekata koji se nalaze na tuđem zemljištu.
Neodržavanje zgrada je problem koji često dovodi do velikih šteta i opasnosti po život i imovinu ljudi. Kao posledice neodržavanja i nebrige o zgradama i njenim delovima najčešće se dešavaju kvarovi i nesreće u liftovima, padanje fasada na javnu površinu, na prolaznike i tuđu imovinu, prokišnjavanje krovova, požari na elektroinstalacijama, zatim se vode brojni sudski postupci između vlasnika stanova međusobno, kao i sa trećim licima koja izvode radove na održavanju.
Zapuštenost građevinskog stambenog fonda je velika i zahteva značajna ulaganja kako bi se dovelo u zadovoljavajuće stanje, odnosno kako bi se održavanje zgrada dovelo na nivo tekućeg redovnog održavanja.
Potrebno je izvršiti velike intervencije na velikom broju zgrada za šta vlasnici nemaju dovoljno sredstava. Novim zakonom je data mogućnost da jedinice lokalne samouprave izdvoje sredstva za ovakve intervencije koje bi predstavljale javni interes u sferi održavanja zgrada, a takođe je utvrđena jasna odgovornost vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade, odnosno stambene jedinice i profesionalnog upravnika u pogledu neispunjavanja obaveza održavanja, odnosno nastanka štete usled propuštanja obaveze.
Potrošnja energije u zgradama u Srbiji je bila u stalnom porastu tokom poslednje dekade. U Srbiji ima oko 85% stambenih zgrada koje nemaju nikakvu toplotnu izolaciju. Ovim zakonom su predviđene mere za poboljšanje energetske efikasnosti postojećeg stambenog fonda.
Ovaj zakon takođe sadrži članove kojima se regulišu slučajevi raseljavanja lica koja žive u nestandardnim naseljima, u objektima koji su izgrađeni suprotnost propisima o izgradnji objekata na zemljištu u svojini drugog lica.
Predlog zakona reguliše i stambeno zbrinjavanje žrtve porodičnog nasilja ili nasilja u partnerskim odnosima, što nam ukazuje na odgovornost države u smislu podrške žrtvi nasilja, u vidu obezbeđenja privremenog smeštaja, u cilju zaštite žrtve i prevencije eventualnog ponavljanja nasilja.
Spajanjem ova tri postojeća zakona, unapređenjem postojećih rešenja i davanjem novih instituta koji idu u korak sa trenutnim društvenim i ekonomskim okolnostima u kojima živimo, održivi razvoj stanovanja utvrđujemo kao javni interes, što je cilj donošenja ovakvog zakona i izražavanje brige ne samo za današnje već i buduće generacije. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice, Predlog izmena i dopuna Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju omogućiće pre svega korišćenje IPARD sredstava u iznosu od 175 miliona evra koji stoje na raspolaganju Srbiji. Ove izmene i dopune predstavljaju preduslov za otvaranje Poglavlja 11. u oblasti poljoprivrede. Zakon predstavlja jedan veliki korak napred i potpunu integraciju evropskih standarda u sistem funkcionisanja naše poljoprivrede.
Što se tiče Predloga izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, cilj je da se proširi broj korisnika sredstava iz budžeta Republike Srbije pre svega u sektoru stočarstva. Podsticaje su do sada dobijala registrovana poljoprivredna domaćinstva, dok poljoprivredna gazdinstva koja uzgajaju krave koje nisu umatičene za svoja grla nisu imale nikakve podsticaje. Cilj ovih podsticaja jeste da se održi postojeći broj krava koje su baza za proizvodnju teladi za tov i proizvodnju junećeg mesa, za koje tržišne analize govore da imaju rastući trend tražnje, kako u okruženju, tako i u svetu. Takođe, ovim izmenama i dopunama zakona uvode se mere podrške za mlade poljoprivredne proizvođače, posebno u devastiranim regionima, koji svoj život i egzistenciju vide na selu i u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom.
Kroz nepovratna sredstva u formi start-ap sredstava za određene investicije poljoprivredna gazdinstva treba da unaprede, odnosno diverzifikuju svoju proizvodnju i na taj način obezbede samozapošljavanje i egzistenciju za svoje porodice. Takođe su planirani podsticaji za razvoj specifičnog pristupa u planiranju ruralnog razvoja kroz formiranje lokalnih akcionih grupa koje predstavljaju javno-privatno partnerstvo u cilju unapređenja života u ruralnim predelima. Cilj ove Vlade je povećanje obima investicija usmerenih upravo kao unapređenju uslova života i rada u seoskim predelima, a kroz izmene i dopune ovog zakona dodatno se uvodi red i usklađivanje sa klasifikacijom mera ruralnog razvoja u EU.
Što se tiče trećeg Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, postoji više razloga zašto se pristupilo ovim izmenama i dopunama. Od 2010. godine imali smo više sistemskih zakona, kao što su Zakon o javnoj svojini i Zakon o planiranju i izgradnji, koji ne daju kvalitetna rešenja u načinu upravljanja ovom oblašću. Zakon o javnoj svojini upućuje na poseban zakon u pogledu raspolaganja i upravljanja vodnim zemljištem, dok Zakon o vodama nije sadržao odredbe o tome, dok kod Zakona o planiranju i izgradnji, što se tiče objedinjenja procedura, naš postojeći Zakon o vodama nije sadržao elemente u tom delu.
Izmenom Zakona o vodama, nosioci javnih ovlašćenja su Direkcija za vode ili na nivou Vojvodine pokrajinski organi. Ovom izmenom su u obavezi da prikupljaju informacije za donošenje vodnih akata. Druge izmene i dopune ovog zakona odnose se na otklanjanje nedostataka uočenih u primeni ovog zakona. Umesto administrativnog upravljanja uvodi se upravljanje po slivovima, zatim propisuje se obaveza donošenja plana upravljanja vodama, gde se kroz prostorne i urbanističke planove unose granice vodnog zemljišta.
Još jedna novina je da Poreska uprava više neće vršiti utvrđivanje metodologije i obračuna plaćanja naknade za odvodnjavanje. Za to će biti nadležno Javno vodoprivredno preduzeće. Ove izmene i dopune Zakona o vodama omogućavaju usklađenost nacionalnog zakonodavstva u oblasti voda sa propisima EU, kao i obezbeđivanje pravnog osnova za dalju implementaciju različitih propisa.
Srpska napredna stranka će podržati predložene izmene i dopune ovih zakona jer one imaju pozitivan uticaj na razvoj ruralnih područja u našoj zemlji i verujemo da će doprineti da poljoprivrednici žive bolje od posla kojim se bave. Hvala.

Imovinska karta

(Lazarevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 07.06.2016 -
- Kolubara usluge d.o.o. (Referent za komercijalne poslove) Republika Mesečno 46640.00 RSD 16.07.2014 - 06.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 16:05