VELIMIR ŽIVOJINOVIĆ

Nestranačka licnost

Velimir „Bata“ Živojinović rođen u Koraćici pod Kosmajem, 5. juna 1933. Na filmu je debitovao 1955. u filmu „Pesma sa Kumbare“, a u svojoj karijeri je glumio u preko 250 filmova i serija. Proslavio se u partizanskim filmovima snimanim tokom 1960ih i 1970ih, a jedan od njih, „Valter braniSarajevo“ mu je doneo veliku popularnost u Kini. Bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u nekoliko mandata, a 2002. godine bio je kandidat SPS-a na predsedničkim izborima u Srbiji. Svoj talenat za glumu je otkrio sa 15 godina, dok je radio kao scenski radnik i ponekad kao statista u Akademskom pozorištu u Beogradu. Nakon završetka srednjih glumačkih škola u Nišu i Novom Sadu, pokušao je da se upiše na Pozorišnu akademiju u Beogradu i uspeo iz trećeg pokušaja. U Beogradskom dramskom pozorištu je igrao više godina, a u tom periodu je imao po 300 angažmana godišnje. Više je voleo pozorište od filma, ali njegov filmski debi iz 1955. godine u filmu „Pesma sa Kumbare“ reditelja Radoša Novakovića je bio početak izuzetno plodne karijere. Živojinović, koji će uskoro postati poznatiji po svom nadimku Bata, je bez sumnje odigrao više filmskih uloga od bilo kog glumca u istoriji jugoslovenske kinematografije. Kontinuiranu filmsku karijeru, zbog koje napušta pozorište, Živojinović je započeo epizodama u „Vlaku bez voznog reda“ iz 1959. godine i „Ratu“ iz 1960. godine. Uloge Bate Živojinovića nisu bile samo velike, već i raznovrsne. Glumio je i heroje i zlikovce i lako je prelazio iz uloge glavnog u ulogu sporednog lika. Tokom šezdesetih se filmovima poput „Kozare“ (1962) (za koji je nagrađen u Puli), „Tri (film)“ (1965), „Operacije Beograd“ (1968), i „Bitke na Neretvi“ (1969) ustoličio kao jedna od najvećih zvezda kinematografije bivše Jugoslavije, ali je zenit njegove popularnosti došao tokom 1970ih filmovima sa tematikom Drugog svetskog rata.

1990. je izabran u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Od 1991. je aktivan na političkoj sceni kao član Socijalističke partije Srbije. U septembru 2002. je bio kandidat Socijalističke partije Srbije na izborima za predsednika Srbije. Međutim, Slobodan Milošević, predsednik SPS kome je u to vreme suđeno u Međunarodnom sudu za ratne zločine u Hagu, je podržao kandidata Srpske radikalne stranke Vojislava
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 18:22

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Nema informacija o predloženim aktima.

PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 24.01.2002.

Poštovani poslanici, konačno da vas vidim i sa ove strane. Izašao sam da vas zamolim da slučajno ne glasate za moj amandman, kada već predlagač nije prihvatio, ja vas molim, nemojte ni vi.
Ali, kada sam već izašao, ponoviću, kao i svi moji prethodnici, da narodu koji nas gleda ipak kažemo čemu ovo vodi. Ja ću biti kratak: vodi tome, da ćemo za koju godinu verovatno ići u Vojvodinu sa pasošem. Ponovio sam, pa je li postoje već duple lične karte, je li postoje? Postoje. Ja mislim da je ovo trenutak i oni koji prihvataju ovaj zakon i koji će prihvatiti. Mislim da je ovo trenutak da se pod hitno pozove gospodin Nebojša Čović da se mane Kosova i da pređe u Vojvodinu.
Znate, jedan naš srpski prorok je rekao - jednog dana će biti toliko Srba da će svi da stanu ispod jedne kruške.

PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 24.01.2002.

Šljiva ili kruška, svejedno. Molim vas, ja nisam rekao koji je to prorok, ali sam pogrešio, nije kruška nego šljiva. Prema tome, ako ćemo svi da stanemo ispod jedne kruške, bolje da idemo sada i da sadimo kruške nego što sedimo ovde. Sada je vreme da se Srbija potpuno razbije i neka vam je na čast.

TREĆE VANREDNO ZASEDANjE, 13.02.2001.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, prosto čovek da ne veruje da je konačno, na jedan normalan način, legalan, došao za ovu govornicu. Dva puta je mene neko prijavljivao da govorim. Ja sam navikao na taj servis. Jutros sam došao prvi i stavio sam ovde prijavu i evo sada sam došao na red. Zašto se taj moj servis nije javio danas? Mislim da to nije u redu i to su prilično neumesne šale.
Govoreći o ovom zakonu o televiziji najbolnije je što mi ne možemo da se mešamo u uređivačku politiku te televizije. Ima ko će to da radi. Međutim, ako je tema brojilo, o tome je već dosta rečeno. Tema ovog zakona o televiziji je vrlo skučena i vrlo je nejasan zakon. Praktično, nije mi jasno, moraću da pitam gospodina ministra, koliko mi treba da čekamo da se donese pravi zakon o televiziji? To je jedno. Drugo, koje je resorno ministarstvo zaduženo za televiziju? Nema najava konkretnih, niko to nije javno rekao, da je za to zadužen potpredsednik Vlade, gospodin Korać. Ako je tako, neka se kaže da on zastupa ministarstvo to i to.
Što se tiče Zakona o televiziji, smatram da treba da budu tri ministarstva zadužena, jer i televizija i film nisu samo umetnost, nego su i industrija, koja živi i stvara od određene tehnike. Prema tome, Ministarstvo kulture naravno da bi imalo svojih određenih ingerencija u svemu tome, Ministarstvo industrije i Ministarstvo trgovine. Mislim da je logično da se to sve poveže, jer ni jedna televizija ne može da živi bez tehnike. Neko reče malopre, malu digresiju da napravim, gospodin bivši, ne razumem odakle ste vi, reče da je ulagano dosta u televiziju i da sad televizija raspolaže sa sjajnom tehnikom, što nije tačno. Naša televizija je na najnižem nivou što se tiče tehničke baze. Još jedan podatak, da cela naša Srbija nema ni jednu filmsku kameru, to jest kameru od 35 mm. Da malo povežem sa filmom, jer su televizija i film u tesnoj saradnji, mi nemamo ni jednu kameru da mi možemo sada da snimamo normalno film. Jednostavno, milione deviza mi dajemo svake godine za onu tehniku sa kojom mi ne raspolažemo. To jest, to su kamere, rasveta i laboratorija. Razvijanje sa ovih kamera, televizijskih ili elektronskih, prebacivanje na 35, odnosi našoj Republici milione deviza. To znači, otprilike, oko 10 miliona maraka. Samo zato što je naša tehnika u očajnom stanju. Drugo, što se ta tehnika ne obnavlja.
Mislim da bi zakon o televiziji trebalo da o tome vodi računa, kao što, vidim da se govori o onih 1,5%. Onih 1,5%, čini mi se da nije jasno ni onome koji treba da uzme, ni onome koji treba da da. Vlada Republike Srbije, tj. Ministarstvo za kulturu se odluči za određeni film da mu da 100.000 maraka. Na tih 100.000 maraka televizija je dužna da da taj dinar i po na marku, marku i po. Samo na to. Ne može se sada snimati film, da neko privatno snima film, ne dobije od Vlade sredstva, i ode na televiziju i traži 1,5%. To ne može. Sada je najvažnije to koliko će Ministarstvo kulture da predvidi u budžetu za proizvodnju srpskog filma, da bi onaj tamo znao koliko on mora da da. To još nije jasno ni onome koji uzima, ni onome koji daje, jer odakle televiziji da ona da milion i po maraka, ako je Vlada dala milion, jer će opet to da se vrati na Vladu, pa će iz iste rezerve budžeta da se daje televiziji, pa televizija nama.

VIDI SVA OBRAĆANJA