MILIMIR VUJADINOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1979. godine u Mostaru (BiH). Živi u Subotici.

Završio je Ekonomski fakultet u Subotici, smer marketing-menadžment.

Bio je član Gradskog veća zadužen za socijalnu zaštitu u Subotici. Ima radno iskustvo u periodu 2007-2013. godine „Telus“ a.d. Beograd, IJ Subotica (stjuart, predradnik);

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Od stranih jezika govori: engleski (osnovni nivo), ruski (srednji nivo), mađarski (osnovni nivo).

Osnovne informacije

Statistika

  • 74
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Hvala predsedavajući.

Povređen je Poslovnik u članu 106. i 107. u članu 106. stav 2. bi se moglo reći, ali 107. koji se tiče dostojanstva Narodne skupštine.

Podsetiću vas samo na jedan istorijski podatak 27. marta 1933. godine Hitler je zapalio državni parlament da bi tada preuzeo neograničenu vlast i neograničena prava. Ponovo mi sve ovo danas liči na to pokušaj da preuzmete neograničena prava i neograničenu vlast, time što ćete ućutkati poslanike bilo jedne ili druge strane.

Isto to se desilo nama 5. oktobra 2000. godine, potpuno kao 1933. godine, ono što je urađeno u Nemačkoj, zapaljen je parlament, preuzeli su neograničenu vlast i neograničena prava tadašnji lideri DOS-a, na čijem čelu je bio i ovaj današnji veliki zaštitnik srpskog parlamenta gospodin Živković, Đilas, Šutanovac, itd, itd. Iz tih neograničenih prava, iz te neograničene vlasti je proizašlo sve ono o čemu danas govorimo i onaj famozni vinograd, i 500 hiljada evra, i stan od 200 kvadrata i zgrade na pašnjaku na Vračaru, itd, itd.

Ja vas molim da ubuduće prosto ne dozvolite jedno takvo ponašanje i da u buduće prekinete sve ove koji prosto pokušavaju navući maglu na Srbiju i pokušavaju nadmetnuti zaborav na sve ono što su radili 5. oktobra 2000. godine i što su uradili i do unazad godinu i po dana. Jer, sve ono što se radilo u Srbiji do 2000. godine, tj. u centralnoj Srbiji do 2012. godine, u Vojvodini smo imali priliku da osetimo na svojoj koži do unazad godinu i po dana.

S tim u vezi, ne tražim da se glasa o povredi Poslovnika, nego da samo ubuduće opominjete govornike.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Hvala predsedavajući.

Intencija ovog amandmana je svakako da ukaže na potrebu borbe protiv kriminala u svim segmentima društva, pa tako i ugrađujući se i u ovaj zakon. Imala je priliku Srbija danas, juče da čuje kakve su katastrofalne posledice jedne pojave koja može biti opasna po društvo, a u pitanju je kriminal i korupcija, naročito ukoliko ona postane način funkcionisanja sistema i ukoliko država postane rob jedne takve pojave.

Naime, mnogo je primera koje smo videli u poslednjih dva dana ovde u raspravi, i kada je u pitanju Živkovićev vinograd, i kada su u pitanju subvencije za taj vinograd i kada je u pitanju Šutanovčeve zgrade na Vračaru i kada su pitanju Đilasovi milioni, itd, pa i kada je u pitanju neizvršenje ugovora u gradu Nišu, o kome je govorio moj kolega Martinović.

Međutim, celu tu agoniju severna srpska pokrajina je doživljavala na nešto teži način, samim tim što je ta cela stvar trajala mnogo duže nego u ostatku države Srbije, do unazad godinu i po dana, do 2016. godine.

Međutim, principi delovanja i način rada su bili isti ili veoma slični, a naročito je značajno i upečatljivi su principi na kojima su radili i delovali fondovi koji su osnivani u AP Vojvodini, pa tako i Fond za subvencionisanje novih tehnologija.

Kako je sve to funkcionisalo? Naime, u tom periodu od 16 godina te vlasti, nekih 35 miliona evra je prošlo kroz taj fond, gde je finansirano 112 preduzeća za koje su trebali da se otvore pogoni sa tzv. novim tehnologijama. Ukratko, novac bi bio dodeljen nekom preduzeću koje bi pod kapom osavremenjavanja i nabavke nove tehnologije nabavio i neke stare mašine, zaposlio ili ne bi zaposlio određeni broj radnika i odmah nakon isplate novca, preduzeće je odlazilo u stečaj, radnici, pitanje je da li bi bili zapošljavani ili ne bi, obično ne bi, ali ako bi, onda bi.

Dobijali su otkaze, a novac nikada ne bi bio vraćen Fondu ili bi možda bio vraćen kroz neke bizarne transakcije, najblaže rečeno, koje su ponekada bile za rubriku „verovali ili ne“. Jasno je da je taj novac, tih 35 miliona o kojima govorimo na kraju završavao kao plen između vlasnika tih preduzeća i onih koji su novac dodeljivali, a znate, već sam rekao ko je upravljao pokrajinom do 2016. godine. Ta pojava je naročito bila izražena 2011. godine, u predizbornoj godini i 2015. godine, opet u predizbornoj godini.

Da nam se ne bi te i takve stvari događale, ja sam našao za shodno da i u ovaj zakonski predlog ugradim ovaj amandman, koji bi bio neka svojevrsna opomena da ne smemo dozvoliti da nam se takve stvari u budućnosti dešavaju. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Hvala, predsedavajući.

Pored ciljeva koji su definisani u ovom Predlogu zakona, ovih devet ciljeva, predložio sam još jedan kao deseti, a zasniva se i počiva na razvoju Srbije, koji je utemeljen na borbi protiv kriminala. Kriminal, ne samo da može da bude opasan kada je u pitanju državna kasa i narodni novac, nego može da bude i veoma opasan kada su u pitanju i životi ljudi.

Primer za to može biti regionalna bolnica Kamenica 2, koja je bila predviđena kao bolnica za oko 1400 građana iz severne pokrajine za koje se procenjuje da godišnje obole od karcinoma. Izgradnja ove bolnice je započeta 2008. godine sa planom da ta izgradnja bude završena 2009. godine, u samo godinu dana.

Predviđena vrednost projekta prvobitno je bila negde 16 miliona evra. Međutim, milioni evra su nestali, a bolnica, naravno, nikada nije izgrađena. Kasnilo se sedam godina sa izgradnjom i ipak je na kraju izgrađena dolaskom SNS na vlast. Na kraju, taj projekat je dostigao 35 miliona evra. Jasno je da je nekih 19 miliona u potpunosti nestalo, ali opet napominjem da to nije samo opasno za državnu kasu i za tih nekoliko miliona evra, nego i za blizu 9.000 života ljudi iz severne pokrajine, koji nikada nisu dočekali da budu pacijenti te bolnice.

Zbog toga mislim da u ovom zakonskom predlogu treba da se nađe jedan ovakav amandman koji će ukazivati na stalnu potrebu borbe protiv kriminala u našem društvu. Hvala vam.

Imovinska karta

(Subotica, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 11:00