MARKO PAREZANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Čačku.

Diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor tehnike i informatike.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Bio je poverenik SNSa u Čačku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 1
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 8 meseci i 5 dana i 23 sata

Obraćamo Vam se u vezi reupisa,koji se vrši na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Generacije prve Bolonje,2006.(koja je, protivno svojoj volji, 2006.godine,odlukom fakulteta,prebačena,sa starog programa na program "Bolonje"),kao i generacije 2007 i 2008, trenutno se reupisuju, uz n...

Apel

čeka se odgovor 9 meseci i 21 dan

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 9 meseci i 21 dan i 1 sat

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas posle skoro 10 godina treba da dobije Zaštitnika građana. Zaštitnika prava građana koji treba prava građana da štiti nezavisno i samostalno u skladu sa Ustavom i zakonima. Dakle, posle skoro 10 godina treba da dobijemo Zaštitnika građana umesto zaštitnika DOS-a.

Govorilo se dosta o nezavisnosti i samostalnosti zaštitnika prava građana i o tome mogu da govorim na osnovu nekog dosadašnjeg iskustva. Prethodi Zaštitnik građana Saša Janković, ako se ne varam izabran je 2007. godine uz podršku bivšeg režima, a svoj mandat je završio kao predsednički kandidat tog istog bivšeg režima. Onda neko nama kaže da nismo spremni da trpimo kontrolu.

Zapravo, sama ta kandidatura Saše Jankovića predstavlja ruganje građanima Srbije, ruganje nezavisnim institucijama i na kraju krajeva, ruganje Ustavu i zakonu koji najoštrije zabranjuje Zaštitniku građana da se bavi politikom. To negde pokazuje i sam princip rada bivše vlasti. Sa jedne strane spremni ste da se pozivate na institucije i zakone, a ako vam je to u interesu, prekršićete svaki zakon i zloupotrebiti svaku insituciju, da se pozivate na demokratiju i ljudska prava, ali ako se osetite politički ugroženim bićete spremni da vešate na trgovima da palite ovu Skupštinu, da linčujete ljude.

Saša Janković je simbol rada bivšeg režima. Niste ga preterano branili, ali tu mogu da vas razumem, jer iskoristio je vašu infrastrukturu da bude predsednički kandidat, a kasnije napravio svoju partiju. Govorilo se o dužini studiranja, a meni se čini da smo negde u oktobru prošle godine svi zajednički zauzeli stav da dužina studiranja ne može da bude jedini kriterijum. Kada smo produžavali rok za završetak studija starim studentima, opozicija je bila najglasnija u tome da to ne može biti kriterijum i da treba taj rok da se produži.

Znam jednog predsednika, jedne stranke koji je bio i bivši ministar odbrane, poznat po vračarskim pašnjacima, koji je studirao 13 godina, pa je možda i to bio razlog takvog stava opozicije. Kakav je bio student gospodin Zoran Pašalić, iskreno ne znam, ali imam informaciju da kao student nije imao pištolj i da iz tog pištolja u njegovom stanu nije ubijen čovek.

Šta očekujem od novog Zaštitnika građana? Očekujem da mu svi građani budu jednaki, da na društvenim mrežama ne blokira građane koje bi istovremeno trebao da štiti, očekujem da razdvoji ono što se zovu prava građana i ljudska i manjinska prava sa politikom, i da se to nikada ne spaja i da to danas bude standard.

Kao što je uvaženi kolega Neđo Jovanović juče rekao, kontrola ovog parlamenta, kontrola rada Vlade predsednika Srbije, to nije posao zaštitnika građana, to nije posao nigde u našem okruženju, to se ne dešava nigde ni u EU. Dakle, očekujem da institucija Zaštitnika građana vrati svoj ugled koji je izgubila u prethodnom periodu, i da budem potpuno iskren, ne znam previše o gospodinu Zoranu Pašaliću i o njemu ću suditi isključivo na osnovu njegovog rada, baš kao što to sada radim kada je u pitanju i prethodni Zaštitnik građana.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, ono što je tragično danas u našoj zemlji, što je gotovo nemoguće bilo gde čuti argumentovanu kritiku, dakle možete videti u medijima umrlice predsednika Srbije, umrlice za živim čovekom, konstantne laži o njegovoj porodici, o njegovom bratu, o njegovoj deci, na dnevnom nivou izmišljene afere, a konstruktivnu i argumentovanu kritiku ne možete čuti nigde. Tu mislim da je Fiskalni savet imao svoju ulogu i da se iz njihovih kritika uvek mogla videti dobra namera i želja da Vlada radi sve bolje.

Fiskalni savet je umeo i da pohvali i da kritikuje, i za nas je bio uvek takav da smo ga poštovali za razliku od opozicije koja kada Fiskalni savet kritikuje vlast, onda je Fiskalni savet najbolji, kada se Fiskalni savet pohvali, onda on ne valja, a svi treba da se zapitamo kako smo došli do toga da Fiskalni savet bude branik argumentovanim kritikama, a da nigde u civilnom društvu, u nevladinim organizacijama, na kraju krajeva i u opoziciji, ne možemo čuti argumentovanu kritiku.

Dakle, podržaću sve predloge sa željom da ove institucije u narednom periodu rade bolje i rade pre svega u korist građana, a ne u svoju ličnu korist. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama su dva izuzetno važna zakona iz oblasti zdravstva. Ja ću govoriti o Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

Mogli smo čuti malopre i određene, rekao bih, zlurade komentare o uticaju Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića na demografske prilike u Srbiji i hteo bih samo par nekih podataka da iznesem. U 2016. godini bilo je 7.000 porođaja u GAK „Narodni front“, što je rekord u poslednjih 10 godina, u Kragujevcu najviše beba rođeno je u januaru 2017. godine u poslednjih 20 godina, u 2015. godini rođeno je 20.000 beba u Beogradu, što je rekord u poslednjih 30 godina. Dakle, sve su ovo podaci koji govore o tome kakav je uticaj i Vlade Republike Srbije i premijera na demografsku situaciju u Srbiji. Naravno da ovo nije dovoljno i da mi želimo da radimo na tome da ti rezultati budu i mnogo bolji.

U tom smislu, pohvalio bih meru koju smo imali sredinom prošle godine, kada imamo situaciju da parovi imaju pravo i na treći besplatan pokušaj vantelesne oplodnje, kada je u pitanju vantelesna oplodnja o trošku države, kada na to dodamo i činjenicu da mnogi gradovi i opštine takođe za to imaju sluha, mislim da negde uspevamo da obezbedimo svim parovima da mogu besplatno da dođu do potomstva. Kada je konkretno u pitanju grad Čačak, moram da naglasim da mi već petu godinu izdvajamo sredstva za vantelesnu oplodnju na taj način da obuhvatimo sve parove koji se prijave i bez nekih dodatnih ograničenja u tom smislu da ako neko iskoristi to pravo u jednoj godini a rezultati ne budu na željenom nivou, da može konkurisati i sledeće godine.

Jako sam zadovoljan sa zakonskim predlogom i posebno jednim delom koji je sam ministar naglasio, a koji se tiče potrebe da sve klinike imaju mogućnost zamrzavanja embriona sa naglaskom da je neki cilj da se prilikom embriotransfera što manji broj embriona vraća, ne samo zbog toga što višeplodne trudnoće i dodatno koštaju državu već i zato što samom činjenicom da imamo zamrzavanje embriona dolazimo u situaciju da iz jednog postupka, iz jedne hormonske stimulacije imamo dva, a možda čak i tri embriotransfera čime značajno smanjujemo i troškove, ali ono što je po meni mnogo važnije, mnogo više brinemo o zdravlju žene.

U tom smislu javljaju se i određeni problemi, rekao bih, jer mi se čini da u sve više klinika imamo pojave hiperstimulacije, situacija, jer ako kažemo da u standardnom procesu vantelesne oplodnje, neki standard je da se proizvede od sedam do 12 jajnih ćelija, a da u nekim situacijama taj broj ide i do preko 20, preko 30, što direktno dovodi do toga da te jajne ćelije nemaju dovoljno zrelosti, nemaju dovoljan kvalitet. To opet direktno utiče i na kvalitet embriona. Kada te ambrione ne možete zbog lošeg kvaliteta ni da zamrznete onda dolazimo u situaciju da jedna mlada žena praktično potroši te rezerve jajnih ćelija koje su kod svake žene ograničene, da ne možemo da iskoristimo na pravi način, a da opet u slučajevima agresivne hiperstimulacije imamo i značajne troškove.

Dakle, to je nešto na šta mislim da treba obratiti pažnju, naravno, ne kroz zakon, ali neki standardi moraju da postoje i mora da postoji jasan monitoring da ako na nekim klinikama primetimo da su to jako česte pojave, da onda na te pojave trebamo da reagujemo.

Neko moje lično mišljenje, da u budućnosti treba da razmišljamo i o nekom modelu koje su primenile i određene zemlje na zapadu, a to je da pre ova tri klasična pokušaja koje smo već obezbedili uvedemo praksu da postoje i vantelesne oplodnje iz prirodnog ciklusa. Baš zbog toga što sam naglasio da mislim da treba više da brinemo o zdravlju žene, a mislim da u određenim situacijama ti postupci iz prirodnog ciklusa mogu da budu uspešni. Sa jedne strane to može biti dodatni trošak ali ako uzmemo u obzir da su ti postupci znatno jeftiniji i da svaki par koji tako uspe da ostvari potomstvo neće ići na onaj klasični, nego skuplji postupak. Mislim, da tu treba uraditi određenu analizu i videti da li je to isplativo i da li treba da prihvatimo neku praksu koja već postoji na zapadu.

Otvorio bih i pitanje statusa embriologa, pošto mislim da je njihov uticaj u postupku vantelesne oplodnje veoma važan. Vi me ispravite ako grešim ali mislim da oni imaju status zdravstvenog saradnika, a ne zdravstvenog radnika. Mislim da je njihov uticaj na sam ishod vantelesne oplodnje zaista veliki i da rade u nekim specifičnim okolnostima. Znamo da tu nema ni fiksnog radno vremena, da su različiti uslovi rada, kao što su i visoke temperature, jaka svetlost na rožnjaču, odnosno rad na mikroskopu i rad u prisustvu određenih gasova kao što je tečni azot za zamrzavanje, gasoviti azot i ugljen dioksid na inkubatorima. Dakle, mislim da je posao jako specifičan i da ga treba nagraditi pogotovo jer mislim da postoji neka nesrazmera između privatnih i državnih klinika i onda na neki način kada proizvedemo dobrog embriologa, postoji rizik da se on odluči da potraži neke bolje uslove, a onda mislim da to nije dobro za nas.

Na samom kraju, istakao bih pitanje prevencije. Mislim da je to jako važno pitanje, jer ono što je za mladog čoveka, recimo, od 20 godina mali problem ako za njega ne zna, sa 30 će biti veći, sa 35 i 40, mnogo veliki i mi tu ne možemo svakako da naredimo i da na bilo kakav način utičemo na to kada će u kom dobu određen par da se odluči da ima dete. Ono što mislim da možemo na neki način ili da motivišemo ili obavežemo mlade ljude da više vode računa o prevenciji.

Ako smo okarakterisali način života kao jedan od uzroka, osnovnih uzroka zašto imamo povećan broj parova koji ne mogu da imaju dece onda mislim da ako se ti uzroci na vreme otkriju, da postoje šanse u dobrom broju da i nekim prirodnim lečenjem, da se otklone i da samim tim lišimo te ljude i dodatnog stresa i samim tim, ono što govorimo, troškova za državu. Ako je pre 20 godina svaki deseti ili dvanaesti par imao problem sa sterilitetom, a danas je to, ako se ne varam svaki šesti po nekim prognozama, vrlo brzo će biti svaki treći. Postavlja se pitanje koliko će nama u budućnosti biti potrebno novca da sve to pokrijemo, a mislim da nam je negde krajnji cilj ne da dajemo više novca za ovu oblast već da pokušamo makar da usporimo taj rast.

Mislim da treba razmišljati koje su to metode. Mislim da prevencija jeste jedan od načina, da li kroz motivaciju, lično mislim da tu treba da bude i obavezno jer tih par sati ili par dana jednostavnih pregleda su mnogo lakši nego sve ono kroz šta određen par mora da prođe u nekoj kasnijoj fazi kada problem već postane ozbiljan i kada ne postoji mogućnost za prirodno lečenje.

Jasno je da je ovo oblast gde nauka jako brzo napreduje i da ćemo mi i u budućnosti svakako morati da ova zakonska rešenja i nadograđujemo i usavršavamo. Ovo su neke teme o kojima treba razmišljati. Toliko.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim na samom početku da iskoristim priliku da se u ime SNS zahvalim svim građanima Čačka i Moravičkog okruga na velikom poverenju koje su ukazali našem predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:54