MARKO PAREZANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Čačku.

Diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor tehnike i informatike.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Bio je poverenik SNSa u Čačku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 1
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Poštovani

čeka se odgovor 10 meseci i 8 dana i 8 sati

Obraćamo Vam se u vezi reupisa,koji se vrši na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Generacije prve Bolonje,2006.(koja je, protivno svojoj volji, 2006.godine,odlukom fakulteta,prebačena,sa starog programa na program "Bolonje"),kao i generacije 2007 i 2008, trenutno se reupisuju, uz n...

Apel

čeka se odgovor 11 meseci i 24 dana i 9 sati

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, drage kolege obzirom da imam jako malo vremena trudiću se da budem kratak. Želim da kažem nešto što mislim da je zaista važno i tiče se načina izbora direktora.

Ja zaista mislim da u velikom broju škola u Srbiji direktori dobro rade svoj posao i da su to uspešne škole, ali kao što ste i vi rekli u uvodnom izlaganju, postoje i oni negativni primeri gde nije moguće utvrditi jasno odgovornost i gde nije moguće smeniti direktora, jer šest od devet članova školskog odbora su iz reda zaposlenih ili iz reda roditelja koji su na neki način prirodno povezani sa samim direktorom i tu postoje neke relacije i neka čuvanja koja se na negativan način odražavaju na školu.

Mislim da je upravo Čačak najbolji primer toga. Ja sam zaista dužan da kažem istinu o onome što se u Čačku dešavalo. Vi ste u Čačku promenili dva direktora. Radi se o dve škole u kojima je ne mali broj devojčica prijavio seksualno uznemiravanje od strane jednog nastavnika koji radi u obe škole. Ja sam se malo i bavio tom temom, razgovarao sam i sa učenicima i sa članovima kolektiva, i sa nekim ljudima koji su pre pet ili 10 godina učili u tim škola i došao sam do frapanmtnog saznanja da su se ti događaji dešavali niz godina unazad. I pre pet i pre 10 godina je to, praktično, bila javna tajna u tim školama. Svi su znali, ali niko ništa nije preduzimao.

Posle toga, Zaštitnik građana je izdao preporuku za smenu tih direktora, međutim školski odbori koji su povezani sa direktorom su tu preporuku ignorisali. Jedini koji je reagovao, reagovao je ministar. I svaka mu čast na tome. Umesto da svi to pohvale i da imaju pošten stav i da kažu svaka vam čast na tome, nama se eventualno ne sviđaju ti direktori koje ste vi postavili, mi imamo optužbe da je ministar izvršio puč, da je ne znam šta uradio u Čačku. Smatram da je to jako nekorektno i pitam se da li postoji empatija kod tih ljudi i svest da je to moglo da se desi i njihovoj deci, deci njihovih prijatelja i da prosto to ne treba da služi za političku promociju.

Naravno da je u tome dominirao moj čačačnski kolega, poznatiji kao Boško Pernar, ali postoji jedna mnogo strašnija stvar koju je uradio od samog napada na ministra. On je optužio ministra da je u jednoj osnovnoj školi postavio direktorku koja nikada nije radila u osnovnoj školi. Marija Pravdić je direktorka, vd direktorka Osnovne škole „Milica Pavlović“ i ona je četiri godine radila u Osnovnoj školi „Kirilo Savić“ u Ivanjici. Takođe je optužio ministra da je postavio na mesto direktora jedne srednje škole ženu koja nikada nije radila u srednjoj školi. Milica Tomić je direktorka „Prehrambeno ugostiteljske škole“. Preko 10 godina radi u nastavi, i od tih 10 godina šest godina je provela u srednjoj ekonomskoj i medicinskoj školi.

Dakle, brutalne laži smo čuli, omalovažavanje i ponižavanje žena za ovom govornicom i prosto se pitam kako treba da se osećaju osobe koje su ceo radni vek posvetili nastavi, obrazovanju, završili državne fakultete, imaju visoke proseke i onda su doživeli da neko na nacionalnoj televiziji, pred milionima gledalaca iznosi laži o njihovim karijerama. Mislim da je zaista bitno da taj kolega, čim se vratite u Čačak, prvo se izvinite tim osobama a zbog laži koje ste izneli o njima.

Da ne uzimam više vremena, zaista mislim da postoji neka logika, obzirom da su ministar i lokalna samouprava eksponenti volje građana i logično je da imaju mogućnost i pravo da kažu svoje mišljenje o tim direktorima. U krajnjoj liniji, ministar stavlja svoj potpis na imenovanje direktora, a u ovoj situaciji nema mogućnost da iskaže svoje mišljenje o njemu. Zato mislim da je ovaj novi zakon dobar i baš zato da bi mogli da rešimo ovakve situacije, gde imamo loš rad u školama, a godinama ne može to da se reši zbog takvih zakonskih rešenja. Hvala.

(Boško Obradović: Replika.)

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre, poštovane kolege, ja sam znao da se pojedinci u ovoj sali dobro razumeju kako Smederevsku Palanku zadužiti za tri budžeta, kako od fudbalskog kluba napraviti javno preduzeće, kako svoje građane ostaviti bez zdrave pijaće vode, bez javne rasvete, a kako se razumeju u to kako se štite interesi Srbije najbolje govori činjenica da mi danas usvajamo izmene zakona koje treba da spreče deo negativnih efekata koje imamo zahvaljujući lošem pregovaranju prilikom potpisivanja SSP, a kako je to pregovaranje bilo, najbolje govori činjenica da je Srbija jedina zemlja koja nije imala prelazne periode i koja se mnogo pre ulaska u EU odlučila da omogući nekontrolisanu prodaju zemlje strancima.

Postavlja se pitanje da li je tu uopšte bilo pregovora ili su sa jedne strane ispostavljeni uslovi, a sa druge strane infantilna, nemarna Vlada sa još gorim, tadašnjim predsednikom prihvatila apsolutno sve, jer kada nemate realne rezultate sa kojima bi napredovali u evropskim integracijama onda morate da donesete neke političke odluke, da se dodvoravate kako bi stvorili utisak da zemlja napreduje, a da u stvari nema realnih rezultata i to je najbolji pokazatelj, a mi tada nismo imali državu, a možda se i radilo o tome da su pojedinci na volšeban način došli do velikih površina plodnog zemljišta, pa su hteli na brzinu, za velike novce to zemljište da prodaju.

Mislim da ovaj zakon na jedan kvalitetan način štiti interese Srbije, sprečava nekontrolisanu prodaju poljoprivrednog zemljišta strancima, a opet na fer način onim strancima koji odluče da žive u našoj zemlji duže od deset godina da se bave poljoprivredom, da imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, da imaju mehanizaciju, da ti ljudi mogu da kupe do dva hektara zemlje i mislim da je to sasvim fer prema tim ljudima koji su odlučili da žive u ovoj zemlji.

Bilo je dosta negativne kampanje prema stranim investitorima, iako ti ljudi koji su o tome govorili odlično znaju da domaći privrednici, domaći preduzetnici sami ne mogu da zaposle sve ljude u ovoj zemlji, da strani investitori iz EU zapošljavaju preko 300.000 naših građana. Znači, na direktan način omogućavaju plate za 300.000 ljudi, a na indirektan način za mnogo više i možda te plate nisu mnogo velike, ali su svakako veće nego 2012. godine i to se najbolje videlo u prve dve godine fiskalne konsolidacije, kada uprkos teškim merama nismo imali smanjenu javnu potrošnju, da smo imali rast BDP iznad onoga što je bilo prognozirano i od strane fiskalnog saveta i od strane Svetske banke. Dakle, 2015. godine od -0,5% imali smo 0.5%, od predviđenih 1.5% u 2016. godini do 2,7% na kraju godine. Ove prognozirano je da ćemo biti blizu 3% i, ono što je neverovatno, u prethodnih nekoliko dana smo mogli videti kada se pojavila vest o usporenom rastu BDP usled suše, da su se pojavili pojedinci, pojedini mediji koji su prosto slavili takve vesti. Imali smo bombastične, euforične naslove u „Kuriru“, na N1, u „Danasu“, među mnogim opozicionim strankama koji su jedva dočekali tu vest, jer eto možda neće biti 3%, možda bude malo manje, ali svakako neće biti -3, kao kada su oni vladali.

Moj kolega iz Čačka se juče, inače poznatiji kao Boško Pernar, nekoliko puta hvalio, odnosno pozivao na Viktora Orbana. Ja mislim da je to sasvim u redu, ali Viktora Orbana treba hvaliti i kada govori o Srbiji, kada kaže da do pre par godina niko Srbiji paru ne bi dao, da se Srbija danas izdigla zahvaljujući hrabrom rukovodstvu.

Takođe je posebno licemerno kada moj čačanski kolega napada SNS za SSP, za EU, za svašta nešto, a gotovo da ne postoji lider DOS-a sa kojim se nije grlio, sa kojim se nije ljubio i svašta nešto radio, ulazio u koalicije, sa jednom u koju je ušao u parlament, a pre nekoliko dana i sa drugom gde je napravio pakt sa Milanom Stamatovićem, koji je bio deo vlasti koja je pregovorala o SSP, jer nije bitno samo ko je potpisao. Tri Vlade od 2004. do 2008. godine su učestvovale u pregovaranju. Ja mislim da niko u Srbiji danas ne zna da navede jednu izjavu iz 2005, 2006, 2007. ili 2008. godine u kojoj Milan Stamatović vodi računa o interesima Srbije, o interesima seljaka, o srpskoj zemlji, o prodaji srpske zemlje strancima, a u nekoliko prethodnih meseci samo je o tome govorio. Stekao sam utisak da ga grize savest, da ga proganja što je bio deo te vlasti, ali nema potrebe za tim. Može Milan Stamatović mirno da spava, jer izmenama ovog zakona mi ćemo sprečiti nekontrolisanu prodaju naše zemlje strancima i na jedan fer način omogućiti onima koji žele u ovoj zemlji da žive da mogu da rade.

Na kraju, sa ovim zakonskim rešenjem voditi računa, da motivišemo i strane i domaće investitore da investiraju u Srbiju, jer Srbija ne želi da bude geto, izolovana i posvađana sa celim svetom, već prema tom svetu otvorena i mislim da su to razlozi zbog kojih ovaj zakon treba podržati. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija danas posle skoro 10 godina treba da dobije Zaštitnika građana. Zaštitnika prava građana koji treba prava građana da štiti nezavisno i samostalno u skladu sa Ustavom i zakonima. Dakle, posle skoro 10 godina treba da dobijemo Zaštitnika građana umesto zaštitnika DOS-a.

Govorilo se dosta o nezavisnosti i samostalnosti zaštitnika prava građana i o tome mogu da govorim na osnovu nekog dosadašnjeg iskustva. Prethodi Zaštitnik građana Saša Janković, ako se ne varam izabran je 2007. godine uz podršku bivšeg režima, a svoj mandat je završio kao predsednički kandidat tog istog bivšeg režima. Onda neko nama kaže da nismo spremni da trpimo kontrolu.

Zapravo, sama ta kandidatura Saše Jankovića predstavlja ruganje građanima Srbije, ruganje nezavisnim institucijama i na kraju krajeva, ruganje Ustavu i zakonu koji najoštrije zabranjuje Zaštitniku građana da se bavi politikom. To negde pokazuje i sam princip rada bivše vlasti. Sa jedne strane spremni ste da se pozivate na institucije i zakone, a ako vam je to u interesu, prekršićete svaki zakon i zloupotrebiti svaku insituciju, da se pozivate na demokratiju i ljudska prava, ali ako se osetite politički ugroženim bićete spremni da vešate na trgovima da palite ovu Skupštinu, da linčujete ljude.

Saša Janković je simbol rada bivšeg režima. Niste ga preterano branili, ali tu mogu da vas razumem, jer iskoristio je vašu infrastrukturu da bude predsednički kandidat, a kasnije napravio svoju partiju. Govorilo se o dužini studiranja, a meni se čini da smo negde u oktobru prošle godine svi zajednički zauzeli stav da dužina studiranja ne može da bude jedini kriterijum. Kada smo produžavali rok za završetak studija starim studentima, opozicija je bila najglasnija u tome da to ne može biti kriterijum i da treba taj rok da se produži.

Znam jednog predsednika, jedne stranke koji je bio i bivši ministar odbrane, poznat po vračarskim pašnjacima, koji je studirao 13 godina, pa je možda i to bio razlog takvog stava opozicije. Kakav je bio student gospodin Zoran Pašalić, iskreno ne znam, ali imam informaciju da kao student nije imao pištolj i da iz tog pištolja u njegovom stanu nije ubijen čovek.

Šta očekujem od novog Zaštitnika građana? Očekujem da mu svi građani budu jednaki, da na društvenim mrežama ne blokira građane koje bi istovremeno trebao da štiti, očekujem da razdvoji ono što se zovu prava građana i ljudska i manjinska prava sa politikom, i da se to nikada ne spaja i da to danas bude standard.

Kao što je uvaženi kolega Neđo Jovanović juče rekao, kontrola ovog parlamenta, kontrola rada Vlade predsednika Srbije, to nije posao zaštitnika građana, to nije posao nigde u našem okruženju, to se ne dešava nigde ni u EU. Dakle, očekujem da institucija Zaštitnika građana vrati svoj ugled koji je izgubila u prethodnom periodu, i da budem potpuno iskren, ne znam previše o gospodinu Zoranu Pašaliću i o njemu ću suditi isključivo na osnovu njegovog rada, baš kao što to sada radim kada je u pitanju i prethodni Zaštitnik građana.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, ono što je tragično danas u našoj zemlji, što je gotovo nemoguće bilo gde čuti argumentovanu kritiku, dakle možete videti u medijima umrlice predsednika Srbije, umrlice za živim čovekom, konstantne laži o njegovoj porodici, o njegovom bratu, o njegovoj deci, na dnevnom nivou izmišljene afere, a konstruktivnu i argumentovanu kritiku ne možete čuti nigde. Tu mislim da je Fiskalni savet imao svoju ulogu i da se iz njihovih kritika uvek mogla videti dobra namera i želja da Vlada radi sve bolje.

Fiskalni savet je umeo i da pohvali i da kritikuje, i za nas je bio uvek takav da smo ga poštovali za razliku od opozicije koja kada Fiskalni savet kritikuje vlast, onda je Fiskalni savet najbolji, kada se Fiskalni savet pohvali, onda on ne valja, a svi treba da se zapitamo kako smo došli do toga da Fiskalni savet bude branik argumentovanim kritikama, a da nigde u civilnom društvu, u nevladinim organizacijama, na kraju krajeva i u opoziciji, ne možemo čuti argumentovanu kritiku.

Dakle, podržaću sve predloge sa željom da ove institucije u narednom periodu rade bolje i rade pre svega u korist građana, a ne u svoju ličnu korist. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:54