MARKO PAREZANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Čačku.

Diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor tehnike i informatike.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Bio je poverenik SNSa u Čačku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 42
  • 0
  • 2
  • 0
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 15 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Produženje roka za doktorante po starom

odgovoreno za 1 godina i 5 meseci i 3 dana

Poštovani gospodine Parezanoviću, Problem koji mene muči je da sam doktorant po starom sa napisanom doktorskom disertacijom, ali zbog duže procedure oko objavljivanja naučnog rada, nisam stigla da odbranim disretaciju u predviđenom roku. Na poslednjem Veću Univerziteta 28.06.2016.

Apel

odgovoreno za 1 godina i 5 meseci i 3 dana

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 18.10.2018.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade, nekako mi je uvek drago kada vaši zakoni dođu u Skupštinu, a drago mi je zato što mogu dosta da pričam o tome koliko se važnih projekata gradi u centralnoj Srbiji, pogotovo u gradu iz kog dolazim, u gradu Čačku, koliko se gradi u poslednjih nekoliko godina.

U vreme Vlade Aleksandra Vučića, u vreme kada je Aleksandar Vučić predsednik Srbije, a u isto vreme i da kažem koliko se nije gradilo i koliko je Čačak bio devastiran u vreme kada su na vlasti bili ovi iz Saveza za Srbiju.

Naravno, kada pričamo o svim tim investicijama, ono što sam mnogo puta rekao, sada ću i da ponovim i uvek ću ponavljati, do 2012. godine, nijedan jedini kilometar auto-puta nije izgrađen u centralnoj Srbiji.

Sada, zahvaljujući Koridoru 11, koji se uveliko gradi moravskom koridoru, sa čijom gradnjom će se uskoro krenuti, možemo očekivati da grad Čačak i centralna Srbija postanu čvorište auto-puteva, što je za budućnost ovog dela Srbije od nesagledivog značaja.

Ono koji nas pitaju zašto kasni moravski koridor, zašto nije ranije izgrađen, mogu svoje kolege iz Saveza za Srbiju da pitaju zašto je 12 godina kasnio, ne samo moravski koridor, nego i Koridor 11, i svi drugi koridori u delu Srbije gde živim ja i gde žive moje kolege, dakle u centralnoj Srbiji.

Kada je u pitanju Zakon o ozakonjenju objekata, jasno je da je Vlada iz 2015. godine, kada je i donet ovaj zakon, prva Vlada koja je uopšte krenula da se na ozbiljan način bori sa problemom nelegalne gradnje, i da pre toga nismo imali apsolutno nikave aktivnosti na tom polju.

Prethodnici, pitanje da li su mogli uopšte samo da prebroje sve nelegalno izgrađene objekte, a kamo li, da nešto urade po tom pitanju. U tom smislu ove izmene smatram da su veoma dobre zato što je praksa pokazala da postoje određeni problemi kada se nelegalni objekti odmah ne sruše i kada se sa njima trguje, i kada se u određene zgrade usele porodice sa decom. Praksa je pokazala da je teško u takvim situacijama reagovati. Upravo, ove izmene treba da omoguće da ovaj zakon bude efikasniji.

Mi smo u Čačku se trudili da prebrojimo sve nelegalne objekte i bilo nam je jako teško i stigli smo do tih nekih 95 hiljada nelegalnih objekata, i ono što je bilo zanimljivo, jeste da je većina tih objekata izgrađena u vreme kada je Milisav Obradović bio šef svih inspekcija u gradu Čačku.

Ne znam što to pojedince boli, kada je to istina, a pogotovo one pojedince koji bi da nam danas drže predavanje o nelegalnim objektima i da nam pričaju o tome šta je sve izgrađeno, da pominju i prvi, članove porodica.

Pošto je i moja porodica tokom jučerašnjeg dana pomenuta, samo bih da kažem da bih ja bio srećan da je većina od tih 95 hiljada nelegalnih objekata u vreme Milisava Obradovića da su to bili potporni zidovi i zaštitni bedemi, ne bi nam se dešavale one katastrofe iz 2014. godine i 2016. godine, da je neko mislio na preventivu. Ali, to su uglavnom bile zgrade, stanovi, sve ono sa čime može da se trguje.

Danas nema potrebe za tim, iz prostog razloga što je moguće građevinsku dozvolu dobiti za 28 dana, nekada vam je trebalo nekoliko meseci ili nekoliko godina da do građevinske dozvole dođete.

Kada već govorimo o svim investicijama voleo bih da vam pokažem šta je to danas Savez za Srbiju nudi našim građanima, i to se najbolje vidi na primeru Dragačeva. Pošto nisu mogli da ponude nikakve investicije za 12 godina, oni danas građanima Dragačeva nude, verovali ili ne, sapun sa logom Saveza za Srbiju, evo, lepo piše, Savez za Srbiju Dragačevo, na dar građanima Dragačeva.

Samo što im ja ipak savetujem da ovaj sapun primene na sebi, prvo da ga daju Željku Veselinoviću, a onda i Srđanu Nogo. Jedino nisam siguran da postoj sapun koji njih može da opere. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege, kada je u pitanju ovaj zakon, odnosno izmene i dopune zakona jasno je da se one tiču pravnih normi koje treba da omoguće individualnim gazdinstvima i fizičkim licima da mogu na kvalitetniji način da konkurišu kada je u pitanju IPARD 2 fond koji se tiče prehrambene i poljoprivredne proizvodnje. Mislim da je sasvim jasno da ove izmene zaslužuju našu podršku.

Ono što bih hteo u širem smislu da prokomentarišem, a tiče se ekologije i zaštite životne sredine, pažljivo sam slušao vaše uvodno izlaganje i slažem se da nema dileme da je Poglavlje 27 jedno od najznačajnijih kada su u pitanju pregovori sa EU i da se možemo složiti da je zaštita životne sredine osnovna tekovina modernog društva. Mislim da celokupno naše društvo, koje je nekako u istoriji i tradiciji po mnogim pitanjima bilo podeljeno, kada je u pitanju zaštita životne sredine, možemo da kažemo da više od 90%, možda i 100% ljudi u Srbiji se slaže da je to mnogo važno pitanje i tako jeste u teoriji, ali se zaista postavlja pitanje da li je tako i u praksi. Na žalost, mislim da nije i da, možda ću biti grub, ali mislim da je ekološka svest nacije na prilično niskom nivou i da na tome mora mnogo da se radi u budućnosti.

Kada to kažem, pre svega mislim na činjenicu da je naša zemlja zaista lepa zemlja koja ima mnogo prirodnih lepota, prirodnih resursa i da smo mi od našeg rođenja, pa preko odrastanja, uvek navikli da nam sve to bude dostupno, i ti prirodni resursi, prirodne lepote, i nemamo baš svest da veliki broj ljudi u svetu, a cifre se mere u milijardama ljudi, nema najosnovnije potrebe, kao što je zdrava pijaća voda, a nama je to uvek bilo veoma dostupno. Mislim da u tom smislu nismo uvek svesni koliko je to značajno i koliko nekim potezima, stvarima koje nam se dešavaju našu životnu sredinu ugrožavamo.

Dakle, mislim da nam je potrebna jedna veoma ozbiljna medijska kampanja, ali ne samo medijska kampanja, već da nađemo načina kako da stimulišemo i pojedince i lokalne samouprave da budu ekološki odgovornije, da one koje jesu nagradimo na neki način, ali i da budemo spremni da one koji zagađuju životnu sredinu, koji bacaju otpad gde god stignu, koji zagađuju naše reke, na veoma oštru kaznenu politiku i da ne bežimo od toga. Nisam čuo nikada da onaj ko je bacio smeće u reku da je za to odgovarao. Čini mi se, možda grešim, izvinjavam se ako grešim, ali mislim da to treba da se dešava u mnogo više slučajeva i da na taj način jedino možemo da napravimo neki pomak i da to ne bude samo da se deklarativno slažemo da nam je ovo važna tema.

Ono što hoću da pohvalim jeste težnja države da stimuliše privredu, da primenjuje neka nova tehnološka rešenja koja su ekološki odgovornija, jer kada govorimo o privredi treba da znamo da privreda zapošljava građane, da im obezbeđuje lične dohotke, da povećava naš BDP i jako nam je važno da privreda nastavi da raste, kao što je slučaj u prethodnih nekoliko godina. U tom smislu, mislim da je bitno da država nastavi da taj finansijski teret ekoloških inovacija nekim delom preuzme na sebe i tu je veoma dobar primer Elektroprivrede Srbije koja ulaže značajna sredstva u projekte koji se tiču zaštite životne sredine i podizanja ekološke svesti. Toliko za sada.

Deseto vanredno zasedanje , 28.09.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Osnovni cilj mera štednje i fiskalne konsolidacije iz 2014. godine jeste bio oporavak naših javnih finansija. Najveći problem sa kojim smo se tada suočavali bio je izuzetno visok budžetski deficit koji je u 2011. godini bio negde oko 150 milijardi dinara, u 2012. godini 191,9 milijardi dinara. Takav javni dug doveo nas je u situaciju da moramo da se zadužujemo u inostranstvu, da drastično podižemo naš javni dug koji je 2008. godine bio negde oko 29%, 2012. godine već 60% sa tendencijom rasta, u jednom trenutku, kao što znate, došao je i do 78%.

Danas je naš javni dug pao na negde oko 58% sa tendencijom da će početkom 2019. godine biti ispod 50% što je izuzetno ozbiljan rezultat koji čak ni najveći optimisti nisu očekivali i u tom smislu Srbija će biti u visini javnog duga među najrazvijenijim zemljama EU.

Što se tiče budžetskog deficita, o kome sam govorio na početku, recimo, u 2017. godini imali smo suficit budžeta od 33,9 milijardi dinara, što je za skoro za dve milijarde evra bolji rezultat nego u 2012. godini. Recimo, 2012. godine stopa inflacije iznosila je 12,2%, dok se poslednje tri godine kreće negde između 1,2 i 3%. Vrednost nacionalne valute nam je na praktično istom nivou kao što je bila i 2012. godine, dakle, bez većih padova.

Takvu situaciju sa javnim dugom pre svega možemo da zahvalimo rastu našeg BDP-a, rastu naše ekonomije i svi oni koji kritikuju dolazak velikog broja stranih investitora, otvaranje novih radnih mesta, treba da znaju da su ti strani investitori pre svega obezbedili znatno veći izvoz za našu zemlju, jer su imali svoje tržište i najbolji primer za to je „Železara“, gde smo spasili 5.000 radnih mesta, a danas je „Železara“ jedan od najvećih izvoznika za našu zemlju.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:54