MARKO PAREZANOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1986. godine. Živi u Čačku.

Diplomirao na Fakultetu tehničkih nauka u Čačku kao profesor tehnike i informatike.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Bio je poverenik SNSa u Čačku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 1
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poštovani

čeka se odgovor 6 meseci i 11 dana i 5 sati

Obraćamo Vam se u vezi reupisa,koji se vrši na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Generacije prve Bolonje,2006.(koja je, protivno svojoj volji, 2006.godine,odlukom fakulteta,prebačena,sa starog programa na program "Bolonje"),kao i generacije 2007 i 2008, trenutno se reupisuju, uz n...

Apel

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 6 sati

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 7 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama su dva izuzetno važna zakona iz oblasti zdravstva. Ja ću govoriti o Zakonu o biomedicinski potpomognutoj oplodnji.

Mogli smo čuti malopre i određene, rekao bih, zlurade komentare o uticaju Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića na demografske prilike u Srbiji i hteo bih samo par nekih podataka da iznesem. U 2016. godini bilo je 7.000 porođaja u GAK „Narodni front“, što je rekord u poslednjih 10 godina, u Kragujevcu najviše beba rođeno je u januaru 2017. godine u poslednjih 20 godina, u 2015. godini rođeno je 20.000 beba u Beogradu, što je rekord u poslednjih 30 godina. Dakle, sve su ovo podaci koji govore o tome kakav je uticaj i Vlade Republike Srbije i premijera na demografsku situaciju u Srbiji. Naravno da ovo nije dovoljno i da mi želimo da radimo na tome da ti rezultati budu i mnogo bolji.

U tom smislu, pohvalio bih meru koju smo imali sredinom prošle godine, kada imamo situaciju da parovi imaju pravo i na treći besplatan pokušaj vantelesne oplodnje, kada je u pitanju vantelesna oplodnja o trošku države, kada na to dodamo i činjenicu da mnogi gradovi i opštine takođe za to imaju sluha, mislim da negde uspevamo da obezbedimo svim parovima da mogu besplatno da dođu do potomstva. Kada je konkretno u pitanju grad Čačak, moram da naglasim da mi već petu godinu izdvajamo sredstva za vantelesnu oplodnju na taj način da obuhvatimo sve parove koji se prijave i bez nekih dodatnih ograničenja u tom smislu da ako neko iskoristi to pravo u jednoj godini a rezultati ne budu na željenom nivou, da može konkurisati i sledeće godine.

Jako sam zadovoljan sa zakonskim predlogom i posebno jednim delom koji je sam ministar naglasio, a koji se tiče potrebe da sve klinike imaju mogućnost zamrzavanja embriona sa naglaskom da je neki cilj da se prilikom embriotransfera što manji broj embriona vraća, ne samo zbog toga što višeplodne trudnoće i dodatno koštaju državu već i zato što samom činjenicom da imamo zamrzavanje embriona dolazimo u situaciju da iz jednog postupka, iz jedne hormonske stimulacije imamo dva, a možda čak i tri embriotransfera čime značajno smanjujemo i troškove, ali ono što je po meni mnogo važnije, mnogo više brinemo o zdravlju žene.

U tom smislu javljaju se i određeni problemi, rekao bih, jer mi se čini da u sve više klinika imamo pojave hiperstimulacije, situacija, jer ako kažemo da u standardnom procesu vantelesne oplodnje, neki standard je da se proizvede od sedam do 12 jajnih ćelija, a da u nekim situacijama taj broj ide i do preko 20, preko 30, što direktno dovodi do toga da te jajne ćelije nemaju dovoljno zrelosti, nemaju dovoljan kvalitet. To opet direktno utiče i na kvalitet embriona. Kada te ambrione ne možete zbog lošeg kvaliteta ni da zamrznete onda dolazimo u situaciju da jedna mlada žena praktično potroši te rezerve jajnih ćelija koje su kod svake žene ograničene, da ne možemo da iskoristimo na pravi način, a da opet u slučajevima agresivne hiperstimulacije imamo i značajne troškove.

Dakle, to je nešto na šta mislim da treba obratiti pažnju, naravno, ne kroz zakon, ali neki standardi moraju da postoje i mora da postoji jasan monitoring da ako na nekim klinikama primetimo da su to jako česte pojave, da onda na te pojave trebamo da reagujemo.

Neko moje lično mišljenje, da u budućnosti treba da razmišljamo i o nekom modelu koje su primenile i određene zemlje na zapadu, a to je da pre ova tri klasična pokušaja koje smo već obezbedili uvedemo praksu da postoje i vantelesne oplodnje iz prirodnog ciklusa. Baš zbog toga što sam naglasio da mislim da treba više da brinemo o zdravlju žene, a mislim da u određenim situacijama ti postupci iz prirodnog ciklusa mogu da budu uspešni. Sa jedne strane to može biti dodatni trošak ali ako uzmemo u obzir da su ti postupci znatno jeftiniji i da svaki par koji tako uspe da ostvari potomstvo neće ići na onaj klasični, nego skuplji postupak. Mislim, da tu treba uraditi određenu analizu i videti da li je to isplativo i da li treba da prihvatimo neku praksu koja već postoji na zapadu.

Otvorio bih i pitanje statusa embriologa, pošto mislim da je njihov uticaj u postupku vantelesne oplodnje veoma važan. Vi me ispravite ako grešim ali mislim da oni imaju status zdravstvenog saradnika, a ne zdravstvenog radnika. Mislim da je njihov uticaj na sam ishod vantelesne oplodnje zaista veliki i da rade u nekim specifičnim okolnostima. Znamo da tu nema ni fiksnog radno vremena, da su različiti uslovi rada, kao što su i visoke temperature, jaka svetlost na rožnjaču, odnosno rad na mikroskopu i rad u prisustvu određenih gasova kao što je tečni azot za zamrzavanje, gasoviti azot i ugljen dioksid na inkubatorima. Dakle, mislim da je posao jako specifičan i da ga treba nagraditi pogotovo jer mislim da postoji neka nesrazmera između privatnih i državnih klinika i onda na neki način kada proizvedemo dobrog embriologa, postoji rizik da se on odluči da potraži neke bolje uslove, a onda mislim da to nije dobro za nas.

Na samom kraju, istakao bih pitanje prevencije. Mislim da je to jako važno pitanje, jer ono što je za mladog čoveka, recimo, od 20 godina mali problem ako za njega ne zna, sa 30 će biti veći, sa 35 i 40, mnogo veliki i mi tu ne možemo svakako da naredimo i da na bilo kakav način utičemo na to kada će u kom dobu određen par da se odluči da ima dete. Ono što mislim da možemo na neki način ili da motivišemo ili obavežemo mlade ljude da više vode računa o prevenciji.

Ako smo okarakterisali način života kao jedan od uzroka, osnovnih uzroka zašto imamo povećan broj parova koji ne mogu da imaju dece onda mislim da ako se ti uzroci na vreme otkriju, da postoje šanse u dobrom broju da i nekim prirodnim lečenjem, da se otklone i da samim tim lišimo te ljude i dodatnog stresa i samim tim, ono što govorimo, troškova za državu. Ako je pre 20 godina svaki deseti ili dvanaesti par imao problem sa sterilitetom, a danas je to, ako se ne varam svaki šesti po nekim prognozama, vrlo brzo će biti svaki treći. Postavlja se pitanje koliko će nama u budućnosti biti potrebno novca da sve to pokrijemo, a mislim da nam je negde krajnji cilj ne da dajemo više novca za ovu oblast već da pokušamo makar da usporimo taj rast.

Mislim da treba razmišljati koje su to metode. Mislim da prevencija jeste jedan od načina, da li kroz motivaciju, lično mislim da tu treba da bude i obavezno jer tih par sati ili par dana jednostavnih pregleda su mnogo lakši nego sve ono kroz šta određen par mora da prođe u nekoj kasnijoj fazi kada problem već postane ozbiljan i kada ne postoji mogućnost za prirodno lečenje.

Jasno je da je ovo oblast gde nauka jako brzo napreduje i da ćemo mi i u budućnosti svakako morati da ova zakonska rešenja i nadograđujemo i usavršavamo. Ovo su neke teme o kojima treba razmišljati. Toliko.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim na samom početku da iskoristim priliku da se u ime SNS zahvalim svim građanima Čačka i Moravičkog okruga na velikom poverenju koje su ukazali našem predsedničkom kandidatu Aleksandru Vučiću.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Naravno.
Ne mogu da se složim sa mnogim ocenama iz reda opozicije da sa ovim dnevnom redom Skupština samo ispunjava formu jer već za sutra je zakazana nova sednica gde ćemo imati dva veoma ozbiljna zakona iz oblasti zdravstva, a ne mislim iskreno ni da su ovi sporazumi za potcenjivanje.
Danas ću govoriti o sporazumima iz oblasti obrazovanja i bezbednosti. Pred nama je nekoliko, dakle, sporazuma iz oblasti obrazovanja, konkretno Sporazum o učešću u srednjoevropskom programu univerzitetske razmene CEEPUS III, koji treba da omogući veću mobilnost i međuuniverzitetsku saradnju u Srednjoj Evropi i, ono što je za nas mnogo važno, veću mogućnost za stipendije za naše mlade ljude, za mlade studente i doktorante. Takođe, imamo sporazume sa Češkom Republikom u oblasti obrazovanja, kulture, omladine i sporta i mislim da su oni jako važno i o njima mogu nešto da kažem i na osnovu ličnog iskustva jer je grad iz koga dolazim, grad Čačak, već u dužem vremenskom periodu ostvario saradnju sa Republikom Češkom, konkretno sa gradom Valaški Meziriči i Kulturno-umetničkim društvom „Bača“.
U prethodne dve godine imali smo dosta kulturno-umetničkih događaja u saradnji između naše dve zemlje. Ono što mogu da primetim je da su ti festivali i sve što smo u tom periodu imali, da je sve to privuklo veliku pažnju naše javnosti, pre svega mladih ljudi. Mi ćemo tu saradnju, naravno, i u narednom periodu da podignemo na mnogo viši nivo. Naravno, to nije sve što radimo u oblasti obrazovanja, da ne bude zabune. U toku je i rad na izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, baš onog zakona koji je donet 2005. godine, koji je izazvao i mnogo problema u oblasti obrazovanja i svakako neću da dozvolim da nam danas oni koji su kreirali te zakone drže predavanja o svim problemima koje imamo u visokom obrazovanju.
Kada su u pitanju sporazumi iz oblasti bezbednosti, mislim da je jako važno, dakle, imamo sporazume sa Vladom Republike Poljske i Vladom Savezne Republike Nemačke u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, borbe protiv terorizma, krijumčarenja ljudi, otmica itd. Mislim da je ta saradnja jako važna, posebno u teškim slučajevima kakve smo imali nedavno, kada se dese, recimo, neke otmice. Imali smo jako brze reakcije naše policije i mislim da je tu ta saradnja, posebno sa našim susednim zemljama, bila jako važna. Imamo, dakle, sporazum sa Republikom Bugarskom, koji bi trebao da nam donese znatno efikasniji rad mešovite patrole granične policije.
Kada govorimo o bezbednosti, mislim da smo u današnje vreme, kada zaista postoje veliki izazovi sa kojima se čak i najmoćnije i najbogatije zemlje Evrope teško bore, da smo uspeli da ostvarimo mir i stabilnost, dobrosusedske odnose, čak i onda kada neki susedi to možda i nisu zasluživali, da nismo naše građane delili, posebno ne po veroispovesti, da smo na isti način vodili računa i o razvoju i Novog Sada i Niša i Kruševca, ali sa druge strane i Novog Pazara i nekih drugih opština. Nekad mi se čini da mi više imamo problema kada je bezbednost u pitanju na našem unutrašnjem planu, posle nekog, da kažem, veoma neodgovornog ponašanja pojedinaca. Mi smo nedavno imali izjavu predsedničkog kandidata Vuka Jeremića koji je izjavio da je samo pitanje dana kada će u Srbiji da se desi neki teroristički napad poput onih u zapadnoj Evropi. Ja sam zaista mislio da ako neko ima takva saznanja da je logično da će da se obrati nadležnim službama i institucijama, a ne da osnovni motiv bude da bude medijska zvezda nekoliko dana i da unosi paniku među građane.
Isto tako smo imali jednu aluziju drugog predsedničkog kandidata Saše Jankovića, koji je na svom predizbornom skupu rekao da će se on lično potruditi da zaštiti Aleksandra Vučića od scenarija koji je doživeo Nikolaje Čaušesku. S obzirom da znamo da je Čaušesku streljan, moram da postavim pitanje, ovo je važno pitanje pre svega za bezbednost…

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 09:54