Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2012.

Zahvaljujem.
Poštovana potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, želela bih da kažem par konkretnih stvari o Zakonu o javnim nabavkama i o njegovim glavnim ciljevima.
Zakon o javnim nabavkama predviđa mnogobrojne novine i uvođenje u zakonske okvire nabavke koje do sada nisu bile obuhvaćene. Tu spadaju i nabavke iz inostranih kredita, zakup i kupovina nepokretnosti, nabavke malih vrednosti, odnosno sistem nabavke malih vrednosti je uređen i uvedena je delimična centralizacija javnih nabavki po predmetu i po naručiocu, što će omogućiti značajne uštede.
Državna revizorska institucija je ukazala da je dosadašnjim zakonom koji je usvojen 2009. godine propuštena prilika da se značajno unapredi sistem javnih nabavki i da se uskladi sa pravnim tekovinama EU. Taj zakon je imao mnogobrojne izuzetke iz primene. Nabavke malih vrednosti su bile netransparentno uređene, a rokovi su bili loše propisani. Državna revizorska institucija je kontrolom 47 subjekata, što je uzorak manji od 1%, na kraju prošle godine utvrdila nabavke dobara i usluga suprotnih zakonu u vrednosti od 85 milijardi dinara, tako da se Državna revizorska institucija založila da se sve nepravilnosti u postupku javnih nabavki vrednije od 10 miliona dinara tretiraju kao krivično delo, a da se prekršaji strožije kažnjavaju, jer je to najbolji i najefikasniji način da se sprovedu preventivne mere.
Srpska napredna stranka smatra da je nov predlog zakona o javnim nabavkama snažan instrument u rukama nosioca političke i ekonomske vlasti u borbi protiv korupcije i, što je takođe važno spomenuti, biće upotpunjen konstruktivnim predlozima iz javne rasprave.
U koordinaciji sa svim aktivnostima koje su planirane za 2011. i 2012. godinu i ovaj predlog zakona je usklađen sa zakonodavstvom EU upravo u ovoj oblasti. Prilikom pisanja zakona uveden je novi postupak, a to je konkurentni dijalog, ali su takođe uvedeni i novi oblici već postojećih postupaka, kao što je recimo sistem dinamične nabavke, odnosno okvirni sporazum. Broj obaveznih uslova je smanjen, a način dokazivanja njihove ispunjenosti je prilično olakšan.
Prilikom propisivanja određenih odredbi posebno se vodilo računa o njihovom uticaju na konkurenciju, pa su tako predviđene određene mere koje imaju zadatak da zaštite i obezbede konkurenciju, uključujući tu i kaznene mere. Troškovi postupka su smanjeni kroz delimičnu centralizaciju javnih nabavki, zatim kroz podsticanje elektronskih nabavki, dok je u nekim slučajevima elektronska nabavka čak obavezna.
Dostupnost ugovora o javnoj nabavci je povećana kroz povećanu transparentnost postupka javne nabavke. Dostupnost ugovora za mala i srednja preduzeća je, takođe, povećana, kroz mogućnost da naručilac insistira na njihovom učešću u postupku.
Postojeći Zakon o javnim nabavkama je usvojen u parlamentu u decembru 2008. godine, a na snagu je stupio januara 2009. godine. Iako je prošlo šest godina, nakon primene prethodnog, odnosno postojećeg zakona, nije se uspelo sa usaglašavanjem zakonodavstva javne nabavke sa pravnim tekovinama EU. Tri godine nakon stupanja na snagu postojećeg zakona, postalo je jasno da, ne samo da nije unapređen sistem javnih nabavki, već su napravljeni određeni propusti, pogotovo kada je u pitanju segment konkurencije.
Sistem javnih nabavki u Srbiji je još uvek decentralizovan, što dovodi do stvaranja velikog broja nedostataka i propusta. Kada se uzmu u obzir svi ti nedostaci, mogu da kažem da su glavni ciljevi Predloga zakona, zapravo, povećanje konkurencije u procedurama javnih nabavki, dalje usklađivanje sa "ki-em", promovisanje integriteta javnih nabavki, ali isto tako, jačanje Uprave za javne nabavke i Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača.
Na neki način nacrt predstavlja pokušaj da se ode korak dalje u usklađivanju zakonodavstva javnih nabavki sa pravnim tekovinama EU i u propisivanju odredbi su bili praćeni principi, sporazumi i direktive EU, posebno kada je reč o izboru procedure javnih nabavki, uvođenje okvirnog sporazuma, konkurentnog dijaloga ili sistema dinamične nabavke.
Takođe, treba istaći da potpuna harmonizacija nije bila cilj, niti je ona neophodna u ovom trenutku, tako da i ona odstupanja koja postoje sa određenim ciljem, namera je da se njihov broj, kako i njihov uticaj smanje.
Nacrt smatra da su Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava ponuđača dve ključne institucije u sistemu javnih nabavki. Uprava za nabavke, kao ključna institucija, ima ulogu da prati praksu javnih nabavki, sa ovlašćenjem da podnosi podzakonska akta i Komisija kao nezavisno revizorsko telo, sa nadležnostima koje su predviđene Direktivom 2007/66.
Predlog zakona će dati šira ovlašćenja Upravi za javne nabavke, Agenciji za borbu protiv korupcije, Komisiji za zaštitu prava, DRI, na sprečavanju nastajanja štetnih posledica po budžet Srbije u procesu nabavki. Mogu da kažem da novi predlog zakona šalje pozitivni signal EU, međunarodnim finansijskim institucijama, ali i stranim investitorima, da je nova Vlada odlučna da reguliše pitanje javnih nabavki i da će, primenom zakona, uštede moći da se mere stotinama miliona evra i da će olakšati svođenje budžetskog deficita Srbije u prihvatljive okvire.
Ovo je samo još jedno od mnogih predizbornih obećanja koje je SNS ispunila. Zadovoljstvo nam je da je ovaj zakon u skupštinskoj proceduri. Hvala.