MARKO ZELJUG

Srpska napredna stranka

Rođen 1983. godine. Živi u Surčinu, Jakovo.

Student je veterine. Bio je član gradskog veća grada Beograda i odbornik u Skupštini grada Beograda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 27 dana i 23 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji mi, poslanici SNS, ćemo nedvosmisleno podržati u danu za glasanje.

Ovaj zakon je neophodno doneti iz više razloga. Prvi razlog je potreba usklađivanja domaćeg, to jest srpskog zakonodavstva sa SSP, a u delu koji se odnosi na sticanje prava svojine nad poljoprivrednim zemljištem koji se odnosi na strane državljane u Srbiji za strane državljane trenutno kada govorimo o privatnim licima nije moguće pribavljati u svojinu poljoprivredno zemljište, ali ovim zakonom se to omogućava uz određena ograničenja i upravo smisao ovog zakona jeste da obezbedi zemljišni resurs kao najvažniji resurs za proizvodnju hrane za jednu državu.

Drugi razlog koji je jako bitan za građane Srbije jeste zaštita prava poljoprivrednika i osiguranje srpskog poljoprivrednika iz razloga trenutne nekonkurentnosti srpske poljoprivredne proizvodnje sa onim poljoprivrednicima koji dolaze sa teritorije EU.

Period kojim ovim zakonom ograničavamo kupovinu i sticanje prava svojine nad zemljištem u vlasništvu stranaca daće dovoljno vremena da srpski poljoprivredni proizvođač postigne i proizvodni nivo koji može da konkuriše proizvođačima iz EU, a koji se bave poljoprivredom.

Razlog iz kog je doneta odredba ovog zakona kojim se limitira i ograničava vremenski period u kom poljoprivrednici sa teritorije EU neće moći da pribavljaju svojinu poljoprivredno zemljište, ima za cilj da omogući veću konkurentnost proizvođača iz Srbije. Razlog vidimo u tome što u ovom periodu očekujemo povećanje, kao što je i u ovom prethodnom periodu, bruto nacionalnog dohotka i očekujemo porast industrijske proizvodnje iz koje će moći da se poveća nivo subvencionisanja poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji i omogući veću konkurentnost srpskim proizvođačima.

Treći razlog je usvajanje ovog Zakona iz razloga uvođenja instituta prava preče kupovine. Ovom odlukom Republika Srbija stiče preče pravo u razmeni poljoprivrednog zemljišta kada imamo slučaj da poljoprivredni proizvođač koji je pravno lice želi da proda zemljište strancu. Republika Srbija ovom odlukom Zakona ne samo da omogućava zaštitu poljoprivrednog zemljišta i fonda poljoprivrednog zemljišta, nego i njeno proširenje i njen razvoj.

Fond državnog zemljišta se po programu koji donosi jedinica lokalne samouprave, a na koji daje saglasnost resorno ministarstvo, tj. Ministarstvo poljoprivrede, a na program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta svake godine se zemljište nudi u zakon na period od jedne do tri godine.

Ovim programom se omogućava da svi registrovani poljoprivredni proizvođači imaju mogućnost da konkurišu, tj. apliciraju za državno zemljište i da ga uzmu u zakup na određeni broj godina. Prema važećoj odredbi zakona, prednost nad licitiranjem poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini imaju poljoprivredni proizvođači koji se bave stočarstvom i svi poljoprivredni proizvođači koji imaju zasnovanu stočarsku proizvodnju. NJima je omogućeno da dobiju jedan hektar po osnovnoj ceni, znači, bez licitacije na korišćenje.

Pravo preče kupovine je takođe institut koji se ovde uvodi. Svo zemljište koje preostane, koje ne bude podeljeno zatim se daje na licitaciju svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima i jedinice lokalne samouprave, zajedno sa Ministarstvom od tog fonda zemljišta kojim država trenutno raspolaže ostvaruju određeni prihod.

Prihod se deli u odnosu Ministarstva i jedinica lokalne samouprave u odnosu 60% na prema 40% i prema trenutno važećem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, ta sredstva moraju da budu uložena u program uređenja, unapređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta na jedinici lokalne samouprave.

U slučaju Grada Beograda, navešću vam primer za program 2016. godine koji je realizovan, ne govorim vam o programu za 2017. godinu, iz razloga jer nije trenutno završen. Program 2016. godine dao je mogućnost da se poljoprivrednima sa teritorije Beograda izađe u susret i da im se da u zakup nekih 2000 hektara poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi na teritoriji jedinice lokalne samouprave.

Grad Beograd je ostvario prihod od 20 miliona dinara ostvarivanjem i realizacijom ovog programa i ta sredstva moraju prema važećoj zakonskoj odluci da budu uložena u uređenje i unapređenje korišćenja poljoprivrednog zemljišta na teritoriji te jedinice lokalne samouprave sa koje teritorije je ostvaren i taj prihod.

Od tih sredstava u toku protekle godine na teritoriji rubnih gradskih opština, govorim o Lazarevcu, Mladenovcu, Sopotu, Surčinu, izvršena je realizacija uređenja nekih 45, 46 kilometara orijentaciono nekategorisanih atarskih puteva za koja su ova sredstva i namenjena.

Ovaj zakon ne samo da definiše vremenski period u kom stranci, tj. strani državljani nisu u mogućnosti da pribavljaju zemljište u svojinu, nego definiše i količinu zemljišta koje mogu da poseduju posle ostvarenja zakonskih odredaba koje ovaj predlog zakona predviđa.

U toku rasprave o predlogu ovog zakona imali smo priliku da od drugih političkih aktera sa suprotne strane čujemo razne optužbe da SNS želi da uništi stub srpske poljoprivrede. Te optužbe dolaze upravo od onih koji su u periodu od 2000. do 2012. godine izvršili privatizaciju skoro svih poljoprivrednih kombinata i poljoprivrednih zadruga na teritoriji Republike Srbije i ustupili domaćim i stranim vlasnicima.

Kao primer jedne loše privatizacije, želeo bih da navedem privatizaciju Poljoprivrednog kombinata „Budućnost Dobanovci“ i da vam ukažem na nezakonsko delovanje tadašnjeg ministarstva i vlasnika koji je otkupio poljoprivredni kombinat i ovom privatizacijom budžeta Republike Srbije naneta je šteta od gotovo milijardu dinara. izvesni Đuro Obradović, koji se nije bavio delatnošću poljoprivrede pre nego što je ušao u vlasništvo nad kombinatom, ušao u vlasništvo privatizacijom poljoprivrednog kombinata, otkupio je Poljoprivredni kombinat „Budućnost Dobanovci“, koji se danas zove „BD Agro“ za nekih 5,5 miliona evra. Zemljište koje je pridobio kupovinom kombinata je površine od 1800 hektara u vlasništvu kombinata i još 4000 hektara koje je u vlasništvu ministarstva u korisništvu kombinata. Zajedno sa kombinatom kupljena je i farma od 2000 grla krava sa svom pratećom mehanizacijom.

Paradoksalna situacija je da je vlasnik koji je otkupio poljoprivredni kombinat posle ulaska u posed za direktora postavio pomoćnika ministra, tadašnji ministra za privatizaciju gospodina Bubala, tj. njegovog pomoćnika. Posle izvesnog vremena, a u periodu od 14. aprila 2008. godine do 26. marta 2010. godine vršena je razmena poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu poljoprivrednog kombinata sa ministarstvom tj. Upravom za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede. Sve to ne bi bilo sporno da je predmet razmene poljoprivrednog zemljišta bila svojina koja je pripadala poljoprivrednom kombinatu, nego je kombinat dao u razmenu ministarstvu zemljište koje je prethodnom odlukom komisije gradske opštine Zemun bilo dodeljeno u povraćaju nekim drugim licima.

Komisija koja je učestvovala u donošenju odluke same Uprave za poljoprivredu Ministarstva poljoprivrede nije izvršila proveru u RGZ i uverila se u tačnost podataka, nego je dodelila zemljište „BD Agru“, i ukupna šteta koja je naneta budžetu ovom razmenom jeste, kao što sam rekao, oko milijardu dinara.

Akteri ove razmene između ministarstva i vlasnika iz „BD Agra“ su privedeni krajem 2015. godine u već dobro poznatoj akciji MUP akciji „Rezač“ i danas se pred organima sprovodi istražni postupak za ovakve malverzacije. To je samo jedna u nizu od privatizacija koje su izvršene i koje su nanele štetu budžetu Republike Srbije.

Moram da kažem da je u periodu kada su ove privatizacije kombinata rađene, u Srbiji je bez posla ostalo 60.000 ljudi koji su bili direktno vezani za rad ovih poljoprivrednih kombinata.

U cilju donošenja ovog zakona u svrhu zaštite zemljišnog fonda poljoprivrednih proizvođača i interesa Republike Srbije, želeo bih da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj Predlog zakona o poljoprivredi i uređenju zemljišta. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 23.05.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član Gradskog veća Grad Beograd Grad Mesečno 111000.00 RSD 25.04.2014 -
Odbornik Skupština grada Beograda Grad Mesečno 8000.00 RSD 12.06.2012 - 22.03.2013.
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:00