BLAŽA KNEŽEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 1968. u Šapcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bio je odbornik SNS je u Skupštini opštine Šabac, a zatim i šef same odborničke grupe.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 27 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani minisitri, poštovani narodni poslanici, danas ću govoriti o nacionalnom programu javne železničke infrastrukture za period od 2017. do 2021. godine.

Pred nama je danas najznačajniji strateški dokument izgradnje rekonstrukcije i održavanje železničke infrastrukture. Dokument obuhvata period od 2017. godine do 2021. godine i ovo je prvi put da se u Republici Srbiji donosi petogodišnji program javne železničke infrastrukture i jedan od najneophodnijih segmenata sveobuhvatne reforme železničkog sektora.

Predlagač u dokumentu planira, pre svega nastavak i završetak realizacije razhvojnih projekata započetih u prethodnom periodu. Svi smo mi svedoci vrlo konkretnih projekata koji se realizuju u železničkom saobraćaju. Gotovo, svakodnevno možemo pratiti napredak na tom polju i dobrom smo putu posle više decenija, da kada neko pomene železnicu, ne pomislimo da moramo da se naoružamo strpljenjem i svim ostalim i da se pripremimo za višečasovno kašnjenje vozova.

Železnica je na najboljem putu da bude poput one u razvijenim zemljama u Evropi. Naravno, još dosta toga treba uraditi i veoma je pohvalno što predlagač zavisno od raspoloživosti finansijskih sredstava ratifikovao i obrazložio na jednom mestu razvojne projekte, čijom realizacijom će se značajno povećati bezbednost i efikasnost železničkog transporta.

Pored kreditnih sredstava međunarodnih finansijskih institucija i bilateralnih aranžmana i budžeta, veliki napori se ulažu kako bi značajnija sredstva obezbedila iz fondova EU.

U planiranju razvojnih projekata za period od 2017. do 2021. godine, vodilo se računa ne samo o ekonomskom, već i o društvenom i ekološkom aspektu. Ciljevi koji se žele postići usklađeni su u realnom vremenskom okviru, odnosno činjenici da se mogu ostvariti u dužem vremenskom periodu. Dugoročno planirano je da se železnička infrastruktura na transportnom tržištu ponudi svojstva, koja predstavljaju njene najveće komparativne vrednosti, a to je apsolutna posvećenost bezbednosti, pre svega, nižu potražnju energije i zaštite životne sredine.

Stanje železničke infrastrukture ukazuje na višedecenijsko nedovoljno ulaganje u održavanje same infrastrukture. S obzirom na to da održavanje ne može izbeći, to je rezultiralo značajno smanjenje brzina na najznačajnijim prugama. Rezultat je smanjenje konkurentnosti saobraćaja u odnosu na alternativne pravce, kao i vidove saobraćaja.

Veliki napori se ulažu u poslednje tri godine, kako bi se železnici vratila uloga koja pripada i svakako da još dosta toga je potrebno uraditi. Upravo, iz ovih razloga pred nama je dokument koji treba realizovati u cilju povećanja bezbednosti i efikasnosti železničkog sistema.

Srbija je tranzitna zemlja i taj položaj mora iskoristiti. Ovo će doneti i novac, ali i poboljšati mobilnost građana i kvalitet, pre svega života.

Jedan sveobuhvatni plan koji je u dokument predstavljen, predstavlja azbuku ulaganja i aktivnosti koje je potrebno preduzeti u narednom periodu, kada govorimo o železnici i svakako je dobar pristup koji onemogućava jedan stihijski razvoj kada je u pitanju železnica.

Takođe, ako uzmemo u obzir koliko je kilometara auto-puta urađeno, kako auto-puta tako i regionalnih puteva. Ako imamo jedan primer EPS, koji je izvanredan primer i koji je već regionalni lider, što se tiče avio prevoza, ako uzmemo primer niškog aerodroma, koji obara sve rekorde transporta putnika, onda znamo da je Vlada Republike Srbije zajedno sa ministarstvo preduzela prave korake da budemo prava i moderna evropska država, što se tiče saobraćaja. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Hvala, predsedavajuća.
Neverovatno je da jedna poslanička grupa, od početka sam pratio pažljivo raspravu, ima problema i na sve ima sumnje i zamerke vezane, kako kažu sami, zamerke i sumnje u koruptivne elemente. Kažu, naravno, da se polazi pre svega od sebe i ne mogu da shvatim odakle ovolika histerija i odakle ovoliki napadi i kritike na sve što je dobro i što se pre svega uspešno radi u ovoj zemlji Srbiji.
Vidim da su neki ovo veoma malo ili gotovo nikako shvatili. Baš je ovako lepo napisan ovaj Predlog zakona, ali mislim da to nikako nisu razumeli. Ja bih to pokušao malo drugačije da objasnim. Kada uveče krenete auto-putem Beograd-Rumska raskrsnica i kada pogledate malo u nebo, jedino što svetli za vreme vladavine ovih preko puta su bile zvezde, i to kada je bilo vedro. Na današnji dan, kada krenete auto-putem Beograd-Rumska raskrsnica, videćete minimum 10 aviona koji uzleću, sleću ili koji kruže čekajući na red da slete na Aerodrom „Nikola Tesla“. Toliko o tome, o radu njihove Vlade i o radu sadašnje Vlade Republike Srbije. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Poštovana ministarka, poštovani članovi Vlade, poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u praksi su tokom perioda primene Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uočeni određeni nedostaci. Pored toga, bilo je neophodno usklađivanje ovog zakona sa drugim važećim zakonima. Osnovne izmene odnose se na sledeće. Pre svega, primena izmenjenog zakona ukinuće dominantni položaj Direkcije za vodne puteve u okviru Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za obavljanje pojedinih poslova tehničkog održavanja vodnih puteva, pa se po prvi put otvara mogućnost da po tržišnim uslovima i sprovedenom postupku, pre svega javne nabavke, naravno,specijalizovana privredna društva slično uređuju u obavljanju tih poslova i tim dalje svoje poslovanje unaprede, ali uvek pod stručnim nadzorom Direkcije. Naime, za obavljanje poslova izgradnje hidrotehničkih objekata, izvođenja drugih hidrotehničkih radova, bagerovanja i slično, danas na tržištu postoje specijalizovana privredna društva koja efikasnije i brže mogu da obavljaju navedene poslove.
Ovim se postižu dva efekta. Sa jedne strane svakako da će se troškovi znatno sniziti, a sa druge ovo će imati uticaj na privatni sektor gde očekujemo stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu, otvaranje novih radnih mesta i tržišnu konkurenciju.
Primena izmenjenog zakona povećaće, naravno, i nivo sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, a samim tim i sprečiti izvršenje krivičnih dela kao što su krađe, piratstvo, krijumčarenje i slično. Ove zakonske odredbe donose se i zbog usaglašavanja sa odredbama Zakona o privatnom obezbeđenju i omogućiće početak primene dela zakona kojim se uređuje sigurnosna zaštita u unutrašnjem vodnom saobraćaju.
Po prvi put će domaća brodarska privredna društva i luke morati da angažuju obezbeđenje, licencirana lica za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, a došlo je vreme da se i ova oblast uredi, jer smo svedoci godinama unazad slučajeva krađa, krijumčarenja i drugih nedozvoljenih radnji, piratstva na rekama. Lica koja budu angažovana kao obezbeđenje u obavezi su da prođu određenu obuku u skladu sa Zakonom o privatnom obezbeđenju.
Takođe, rešenje iz ovog zakona uticaće i na pojedina privredna društva koja pružaju, pre svega, uslugu iznajmljivanja, odnosno čarterovanja jahti i plovila za rekreaciju koja nisu upisana ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvu, i to bez članova posade, što je pre svega krajnje rizično. Na ovaj način, osim izbegavanja plaćanja poreza, budžet nije ostvario prihode ni po osnovu doprinosa na zarade članova posade koja su ova pravna lica dužna da angažuju radi bezbednosti obavljanja svoje delatnosti.
Danas imamo situaciju da na rekama u Srbiji, koja je poprimila određene razmere, jahte i plovila koja iznajmljuju i viju zastave stranih država i samim tim podležu zakonima, naravno, države čija se zastava vije, ne plaćaju porez jer je to regulativa u ovim državama.
Izmenama zakona upravo će se sprečiti ovakvi slučajevi i ubuduće, jer će se prevoz lica sa jahtom, odnosno sa plovilom za rekreaciju na unutrašnjim vodama Republike Srbije, po osnovu iznajmljivanja, obavljati samo jahtom, odnosno plovilom za rekreaciju domaće,državne pripadnosti koja je u svojini domaćeg fizičkog lica ili pravnog lica koje je registrovano za obavljanje delatnosti iznajmljivanja jahte, odnosno plovila za rekreaciju, tako će oni koji imaju plovila registrovana u inostranstvu morati, ako hoće da ih iznajmljuju i od toga imaju korist, da plaćaju poreze i doprinose za zapošljavanje posade na tim plovilima. Ovo zakonsko rešenje je uobičajeno za zakonodavstvo u zemljama u okruženju.
Takođe, Nacrtom zakona propisana je obaveza da brodari donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama i njihovim porodicama koji uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć žrtvama i njihovim porodicama u slučaju plovidbenih nezgoda na unutrašnjim vodama. Ovo je propisano u cilju usklađivanja Zakona o istraživanju nesreća.
Takođe, odredbe predviđene ovim zakonom koje se odnose na lučke usluge, prvenstveno imaju za cilj preciziranje pojedinih odredaba za koje se ukazala potreba tokom sprovođenja Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Naime, 2010. godine do danas akcenat je bio na uređenju statusa velikih međunarodnih luka. Jedan deo odredaba koje su precizirane u ovom zakonu imaju za cilj da se na proglašenim lučkim područjima identifikuju i uvedu u sistem i ostala manja privredna društva koja su pre 2010. godine počela sa radom.
Drugi deo odredaba odnosi se na privredna društva koja su u periodu od 2003. do 2010. godine sopstvenim sredstvima gradila luke. Ovim zakonom će se i njima omogućiti priznavanje statusa, ali pod uslovom da su gradili u skladu sa zakonima kojima se uređuje oblast planiranja i izgradnje, kao i pod uslovom da se nalaze na teritoriji lokalnih samouprava na kojima je proglašeno lučko područje. Ovakva rešenja imaju za cilj uvođenje u sistem velikih privrednih subjekata u oblasti lučkih usluga, ali i stvaranje zakonske pretpostavke da se na više lučkih područja u Republici Srbiji uspostavi unutar lučka konkurencija.
Ovim rešenjima zaokružuje se jedan sveobuhvatan proces reforme i uređuje se oblast vezana za lučku delatnost. Donošenjem ovog zakona očekuje se da će jedna velika i značajna oblast vodnog saobraćaja biti zaokružena u skladu sa direktivama EU, ali i potrebama domaće privrede i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Gospodine predsedavajući, ono što mi je zaparalo uši od prethodnog govornika to je kritički odnos prema Vladi Republike Srbije i prema Ministarstvu. Inače, moj prethodni govornik je za vreme njegove vladavine, za 16 godina, ni jedan detalj lučke strukture, ni jedan osmišljeni segment nije urađen u gradu Šapcu. Čišćenje plovnog dela Save kod Šapca nije urađeno više od 15 godina, a sredstva su stizala redovno svake godine, pa se postavlja pitanje gde su otišla ta sredstva i da li su nenamenski trošena. Luka Šabac gotovo da i ne postoji, a grad je vršio u određeno vreme dokapitalizaciju luke, imovina koju je uneo u grad nije donela ni jedan dinar prihoda i postavlja se pitanje kakvi su imovinski odnosi u toj luci.
Još više me brine, to isto govori prethodni govornik, takođe iz Šapca, koji je inače prvi ušao u Skupštinu, naravno, ne danas, nego 5. oktobra. Bio je predsednik Opštine Šabac, kada su u pitanju bile najveće malverzacije vezano za privatizaciju u Šapcu. Bio je ministar pravosuđa. Slušali smo pre nekoliko dana šta se dešavalo u pravosuđu na nivou Republike, kada je 800 sudija ostalo bez radnih mesta. Bio je ministar poljoprivrede, nije stigao da bude ministar privrede, i tu se dokazao na određeni način. Samo nije uspeo da se dogovori sa Borisom Tadićem da li bi bio prvi ili drugi čovek države. Mislim da je degutantno da posle 12 godina republičke vlasti i 16 godina vlasti u Šapcu, gde ništa nije urađeno, gde je grad u velikoj dubiozi, on kritikuje ministarku za nešto što on nije uspeo da uradi.

Imovinska karta

(Šabac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:56