DRAGANA KOSTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1971. godine. Živi u Sokobanji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zamenik generalnog direktora JP PEU “Resavica”. Jedan od osnivača Srpske napredne stranke u Sokobanji 2008. godine. Bila je potpredsednik Opštinskog odbora SNS Sokobanja od 2008. do 2015. godine i predsednik Saveta za provredu i energetiku Opštinskog odbora SNS Sokobanja. Članica je Unije žena SNS i odbornik u Skupštini opštine Sokobanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Udata, majka dvoje maloletne dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 8 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, moj amandman se odnosi na ekspanziju ekološkog obrazovanja. Svakako da smo svedoci da se ekološko obrazovanje ne sprovodi samo kroz vaspitne ustanove, odnosno škole, predškolske ustanove, fakultete, već i da se može na drugi način vršiti ekspanzija ekološkog obrazovanja.

Dobar primer iz prakse jeste lokalna samouprava odakle dolazim, Sokobanja, gde je SNS od kako je došla na vlast 2016. godine, znači za dve godine, uspela da projekat „Vrmdža fest“ finansira iz budžeta lokalne samouprave. Ovaj festival je inače internacionalni, bavi se turističkim i ekološkim filmom. Ove godine se prijavilo preko 40 ekoloških i turističkih filmova na ovoj manifestaciji, a od njih 40, 13 ušlo u kategoriju za takmičenje.

Posebno me raduje činjenica da je ove godine prvi put dodeljeno priznanje Petar Lalović, za naročit doprinos podizanja ekološke svesti na filmu, koju je uručila ćerka pokojnog reditelja Petra Lalovića, Ivona, glumcu i novinaru Dejanu Đuroviću.

Ovo je jedna od manifestacija koja svakako pomaže razvijanju i buđenju ekološke svesti i na tome ne treba da se stane, treba dalje da se radi, ali posetioci ovog festivala imali su prilike da vide i prirodne lepote ne samo Sokobanje, već i naše jedine prirodne piramide, odnosno planine Rtanj. S obzirom da se ovo selo Vrmča nalazi upravo ispod planine Rtanj.

Svakako da je Srbija prepuna prirodnih lepota i hvala Bogu, u svakom kraju treba samo da čuvamo te prirodne lepote i da uživamo u njima. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, podnela sam amandman sa posebnim osvrtom na ekspanziju ekološkog obrazovanja. Ovo obrazovanje svoje smernice je dobilo još 1993. godine preko organizacije UNEP koja radi pri organizaciji UN i one se ogledaju u tome da svako ekološko obrazovanje mora da obuhvati sve stepene obrazovanja počev od predškolskog pa do univerzitetskog i da ima permanentni karakter. Treba ga uneti u sve oblike nastave u školi, u mnoge aktivnosti van škole i u učeničke organizacije. Mora da se nastavi kroz stručno osposobljavanje radnika na pojedinim radnim mestima. Mora ga biti u svim nastavnim predmetima gde je to moguće, jer omogućava upravo integrativni pristup procesu obrazovanja i vaspitanja.

Nastavni sadržaj treba da obuhvata problematiku celovitosti uz naglašavanje istorijskog ili razvojnog pristupa. Od izuzetne je važnosti da shvate čovekove destruktivne moći, ograničenost prirodnih resursa i da se steknu saznanja o konkretnim posledicama koje čovek nekim svojim delovanjem izaziva u regionalnim i planetarnim razmerama. U osnovi ovog obrazovanja nalaze se principi vrednosti koje se odnose na životne resurse.

Ovo su obaveze koje su proistekle potpisivanjem međunarodnih dokumenata u Riju 1992. godine, Johanezburgu 2002. godine, kao i na osnovu zajedničkih izjava ministara za zaštitu životne sredine i prosvete, na konferenciji u Kiju 2003. godine i na Šestoj ministarskoj konferenciji pod nazivom „Životna sredina za Evropu“ koja je održana u Beogradu 2007. godine. Veoma je važno da se koncept održivog razvoja integriše u nastavu i u vannastavničke aktivnosti i celokupni rad i život škole, ali i van škole. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, za razliku od moje koleginice koja dolazi iz Vrnjačke Banje, ja dolazim iz Sokobanje i za mene je moja banja najlepša.

Pored svih problema koje sam iznela, da Sokobanja ima problema sa zaštitom životne sredine, moja lokalna samouprava može i da se pohvali da od 1992. godine organizuje „Bijenale ekološke karikature“. Ovo bijenale uzelo je učešće čak 46 zemalja iz sveta, bilo je 230 karikaturista i poznato je po tome da je imalo čak preko 600 izloženih radova. Ovaj katalog tih ekoloških karikatura nije trošak, ovo je izdatak za našu budućnost, za naš zdrav život u budućnosti. Nadam se da će i druge opštine shvatiti da svaki izdatak u ovakav katalog predstavlja nešto što će da probudi ekološku svest i da će kao i Sokobanja sprovoditi ovakve manifestacije u praksi.

Pored „Bijenala ekološke karikature“, Sokobanja može da se pohvali i dečijim ekološkim festivalima koji se organizuju svake godine. Cilj festivala je da se deca vaspitavaju praktičnim ekološkim aktivnostima kroz sticanje novih saznanja i razmenu iskustava i tako neposredno utiču na stvaranje ekološke svesti i ekološkog poželjnog ponašanja i doprinesu prevazilaženju postojećih problema.

Ove godine osnova škola iz Sokobanje je uzela učešće na republičkom takmičenju eko-kviza „Prljavo i čisto – nije isto“ i ekipa je zauzela četvrto mesto, što je svakako za pohvalu. To je pokazatelj da se u Sokobanji stvarno radi na buđenju ekološke svesti. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Sokobanja, 13.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 12:19