DRAGANA KOSTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1971. godine. Živi u Sokobanji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zamenik generalnog direktora JP PEU “Resavica”. Jedan od osnivača Srpske napredne stranke u Sokobanji 2008. godine. Bila je potpredsednik Opštinskog odbora SNS Sokobanja od 2008. do 2015. godine i predsednik Saveta za provredu i energetiku Opštinskog odbora SNS Sokobanja. Članica je Unije žena SNS i odbornik u Skupštini opštine Sokobanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Udata, majka dvoje maloletne dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, pred nama je danas set zakona koji su jako bitni u sferi delatnosti od opšteg nacionalnog interesa. Jedan od njih je predlog zakona o upravljanju aerodromima. Važno je naglasiti da donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za davanje aerodroma u koncesije, koja je jedna od načina obezbeđivanja sredstava za razvoj, odnosno komercijalizaciju aerodroma u Srbiji.
Ova Vlada, može se pohvaliti i modernizacijom aerodroma „Nikola Tesla“, novoizgrađenom platformom za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona u vrednosti od 570 miliona dinara, što će značajno doprineti redovnosti i frekventnosti saobraćaja.
Činjenica je da se nakon 40 godina počelo sa izgradnjom vidikovca na aerodromu, za koji je predviđena investicija oko jedne milijarde dinara. Pomenuti aerodrom u postupku privatizacije, očekuje se da kao model upravljanja izabrana koncesija. Očekivani prihod od te koncesije godišnje bi iznosio 10-ak miliona evra, plus koncesiona naknada oko 400 miliona evra. Od prošlogodišnje dobiti aerodrom Nikola Tesla, moramo naglasiti da je u budžet Srbije uplati 14 miliona evra.
Svakako ne treba zanemarivati ostale male aerodrome u Srbiji, kojih ima oko 30-ak, i koji su od posebnog značaja za regionalni razvoj Srbije, kao i u razvoj turizma. Primer koji svedoči u prilog tome jeste aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“, koji je ove godine uslužio 25 hiljada putnika i očekuje se naredne godine duplo više, a što je značajno za obližnje turističke centre, kao što su Soko Banja, Niška Banja, Stara Planina.
Takođe, zahvaljujući ovom aerodromu prevoziće se poljoprivredni proizvodi sa juga Srbije u inostranstvo čime će se ostvariti daleko veća konkurentnost srpskih poljoprivrednih proizvoda na inostranom tržištu, samim tim pospešiti razvoj poljoprivrede u tom kraju.
Ne treba zanemariti ni najavljenu donaciju turske vlade u iznosu od deset miliona evra za proširenje i unapređenje aerodroma Morava u Kraljevu, isključivo u civilne svrhe.
Preduzeće aerodromi Srbije koje počinje sa radom sledeće godine imaće za zadatak od postavljenja civilnog vazdušnog saobraćaja na tom aerodromu, kao i osposobljavanje za korišćenje već postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma u Srbiji, koji bi se mogli koristiti za prevoz putnika i robe, ali i izgradnju malih aerodroma i povećanje bezbednosti na njima. Korist će imati svi, država kroz budžet, putnici i drugi korisnici usluga kroz bolje uslove za poslovanje i veću bezbednost, a zaposleni kroz kvalitetnije uslove rada.
Donošenjem ovog zakona se ostvaruju preduslovi za dalje jačanje aerodromskih kapaciteta u skladu sa evropskim standardima, te otvara mogućnost ekonomskog i privrednog prosperiteta u ovim infrastrukturnim oblastima, kao i u Srbiji. neizbežno je reći da je na današnjem vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope, naš aerodrom Nikola Tesla dobio sve pohvale, jer samo za 11 godina je udvostručio broj putnika, a prosečno vreme za udvostručenje putnika je 15 godina. U svakom slučaju, podržaću ovaj zakon u danu za glasanje.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici građani Srbije, danas na dnevnom redu je šest tačaka koje se odnose na povlačenje novčanih sredstava finansijskim aranžmanima Republike Srbije i sigurno da o njima ne bi mogli da diskutujemo danas da ova Vlada nije omogućila kako ekonomsku, tako i političku stabilnost Srbije, kao i smanjenje stepena rizika investiranja u našu zemlju. U suprotnom ne bi ni došlo do realizacije navedenih finansijskih ugovora i sporazuma.
Osvrnuću se danas samo na Predlog zakona o potvrđivanju ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabiju za budžetsku podršku. Razvojni fond Abu Dabija postoji od 1971. godine sa ciljem da finansira razvojne projekte u zemljama u razvoju. Svoje kreditne aranžmane do sada je plasirao u preko 60 zemalja širom sveta. Tako da ne vidim razlog negodovanja pojedinaca …

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Zakonom o budžetu za 2016. godinu predviđeno je direktno zaduživanje Srbije u iznosu od dve milijarde dolara kod Vlade Emirata tj. Razvojnog fonda Abu Dabija. Samim tim što povlačimo samo 50% od predviđenih sredstava zajma, ukazuje na preuzete mere racionalizacije i štednje u zemlji, kao i na rast BDP od 2,8% i stope zaposlenosti od 4,7%.
Kredit je namenjen za budžetsku podršku odnosno za finansiranje deficita u budžetu, refinansiranje dospelih obaveza i smanjenje troškova zaduženja. Valutna struktura javnog duga koja je trenutno oko 24 milijarde evra ukazuje da je 1/3 tog duga u dolarima. Ovaj zajam će se koristiti za finansiranje obaveza po osnovu javnog duga denominovanih u američkim dolarima.
Na ovaj način za finansiranje svojih dolarskih obaveza po osnovu javnog duga Republika Srbija dobija sredstva koja su znatno povoljnija sa aspekta visine kamatne stope u odnosu na trenutno mogućim tržišnim uslovima. Na ovaj način ćemo imati manje rashode za kamate čime će se smanjiti opterećenje budžeta, a sredstva budžeta upotrebiti za druge rashode, kao što su socijalna davanja ili kapitalni izdaci.
Takođe, želim da istaknem da je prosečna kamata zaduživanja u proteklom periodu bila između 6 i 8,5%, a kamata ovog zajma je 2,25%. Kada se preračuna na milijardu, štedimo od 40-50 miliona dolara. Da se ne bi neki i dalje bunili i da im ne bi bilo jasno, a očito da im je nejasno, imaju pravo da im nije jasno, jer su pogubljeni i u životu i u realnosti, kao i bez trunke odgovornosti, jednostavno ovo je dobar kredit.
Ako dobijete jeftina sredstva kojim finansirate skupe dugove, to je više nego povoljno. Investiranje ovih sredstava u podizanje proizvodnje i zaposlenost, servisiranje umanjenog duga biće brže. U danu za glasanje podržaću ovaj predlog zakona, kao i sve ostale, za dobrobit građana Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Sokobanja, 18.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:35