DRAGANA KOSTIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1971. godine. Živi u Sokobanji.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Zamenik generalnog direktora JP PEU “Resavica”. Jedan od osnivača Srpske napredne stranke u Sokobanji 2008. godine. Bila je potpredsednik Opštinskog odbora SNS Sokobanja od 2008. do 2015. godine i predsednik Saveta za provredu i energetiku Opštinskog odbora SNS Sokobanja. Članica je Unije žena SNS i odbornik u Skupštini opštine Sokobanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Udata, majka dvoje maloletne dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 2 sata i 56 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Prethodni govornik je povredio član 107, jer nije izneo istinu. S obzirom da dolazimo iz iste lokalne samouprave, kakva je njegova vizija, odnosno njegove bivše vlasti, u Sokobanji bila kada su deca na minus 27, u zimskim jaknama imali skraćene časove, a zaboravio je sad da kaže da u Sokobanji ova vlast ulaže 80 miliona dinara u rekonstrukciju škola.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nadam se da ćemo današnjom debatom dati doprinos svim aspektima izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu i time omogućiti da sve potencijale koje dugogodišnjom pogrešnom zemljišnom politikom nismo koristili, sada stavimo u funkciju ekonomije ekonomije i društva Srbije u celini.

Da se podsetimo, prethodnim izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu pristupilo se stvaranju mogućnosti za unapređenje poljoprivrede kroz rast investicije u poljoprivredno zemljište koje je u vlasništvu Republike Srbije, regulisanje dugoročnog zakupa na način kojim se osiguravaju potrebe samostalnih zakupaca zainteresovanih za obrađivanje zemljišta, otklanjanje nedostataka i ograničenje koje onemogućuju ukupnu efikasnost upravljanjem poljoprivrednim zemljištem, preciziranje prava prečeg zakupa, prodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini fizičkim licima, uvođenje napredne pretrage podataka o poljoprivrednom zemljištu, propisivanje rokova i sankcija za nedonošenje godišnjeg programa za zaštitu i unapređenje i korišćenje poljoprivrednog zemljišta oglase i javnog poziva, propisivanje novčanih sankcija za bespravno korišćenje zemljišta, uvođenje obaveze vođenja knjiga polja i uspotavljanje plodoreda, uvođenje mogućnosti besplatnog korišćenja poljoprivrednog zemljišta koje nije izdavano u zakup i mnogo toga.

Posebno bih se osvrnula na zakonska rešenja koja jačaju finansijsku i organizacionu disciplinu kod lokalnih samouprava. One moraju da postupaju u skladu sa zakonom kako bi pokrenule poljoprivredne aktivnosti na određenim parcelama i obezbedile da se zaista poljoprivredno zemljište koriste pod uslovima za koje je izdato. Nažalost, svedoci smo da se često ne postupa po tome.

Nažalost, bivši čelnici Sokobanje, odakle i ja dolazim, od 5.266 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, izdali su u 2016. godini samo 88 hektara. To je ono što je zvanično. Koliko je uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta to oni najbolje znaju. Ostvarili su prihod samo 2.300 evra.

Broj parcela na ovoj površini je 5.691, što ukazuje na usitnjenost parcela i ne preuzimanje i ne sprovođenje mere komasacije. Prosečna površina parcele je ispod jednog hektara.

Ovu lokalnu samoupravu čeka veoma ozbiljan i odgovoran pristup rešavanja nasleđenog stanja, na čemu sadašnji čelnici uveliko rade i već se vide i prvi rezultati u sanaciji atarskih puteva u vrednosti od sedam miliona dinara.

Danas razlog donošenja novih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu jeste upravo međunarodna obaveza kroz član 63. stav 2. Zakona o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije. Ovim zakonom poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini državljanin članice EU može steći do dva hektara maksimalno ako kumulativno ispunjava sledeće uslove – da je deset godina stalno naseljeno na jedinici lokalne samouprave u kojoj se vrši promet poljoprivrednog zemljišta, da obrađuje najmanje tri godine poljoprivredno zemljište koje je predmet pravnog posla, da ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u aktivnom statusu najmanje deset godina, kao i da ima u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje.

Bitno je istaći da pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini ima Republika Srbija koje odobrava Vlada na predlog Komisije koju obrazuje Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija. Ovim se sprečava potpuno liberalizacija prometa poljoprivrednog zemljišta i brane interesi Republike Srbije.

U danu za glasanje svakako ću podržati ovaj zakon, kao i moje kolege iz SNS. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvažena ministarka sa saradnicima, poštovane kolege, pred nama je danas set zakona koji su jako bitni u sferi delatnosti od opšteg nacionalnog interesa. Jedan od njih je predlog zakona o upravljanju aerodromima. Važno je naglasiti da donošenjem ovog zakona stvaraju se uslovi za davanje aerodroma u koncesije, koja je jedna od načina obezbeđivanja sredstava za razvoj, odnosno komercijalizaciju aerodroma u Srbiji.
Ova Vlada, može se pohvaliti i modernizacijom aerodroma „Nikola Tesla“, novoizgrađenom platformom za odleđivanje i sprečavanje zaleđivanja aviona u vrednosti od 570 miliona dinara, što će značajno doprineti redovnosti i frekventnosti saobraćaja.
Činjenica je da se nakon 40 godina počelo sa izgradnjom vidikovca na aerodromu, za koji je predviđena investicija oko jedne milijarde dinara. Pomenuti aerodrom u postupku privatizacije, očekuje se da kao model upravljanja izabrana koncesija. Očekivani prihod od te koncesije godišnje bi iznosio 10-ak miliona evra, plus koncesiona naknada oko 400 miliona evra. Od prošlogodišnje dobiti aerodrom Nikola Tesla, moramo naglasiti da je u budžet Srbije uplati 14 miliona evra.
Svakako ne treba zanemarivati ostale male aerodrome u Srbiji, kojih ima oko 30-ak, i koji su od posebnog značaja za regionalni razvoj Srbije, kao i u razvoj turizma. Primer koji svedoči u prilog tome jeste aerodrom u Nišu „Konstantin Veliki“, koji je ove godine uslužio 25 hiljada putnika i očekuje se naredne godine duplo više, a što je značajno za obližnje turističke centre, kao što su Soko Banja, Niška Banja, Stara Planina.
Takođe, zahvaljujući ovom aerodromu prevoziće se poljoprivredni proizvodi sa juga Srbije u inostranstvo čime će se ostvariti daleko veća konkurentnost srpskih poljoprivrednih proizvoda na inostranom tržištu, samim tim pospešiti razvoj poljoprivrede u tom kraju.
Ne treba zanemariti ni najavljenu donaciju turske vlade u iznosu od deset miliona evra za proširenje i unapređenje aerodroma Morava u Kraljevu, isključivo u civilne svrhe.
Preduzeće aerodromi Srbije koje počinje sa radom sledeće godine imaće za zadatak od postavljenja civilnog vazdušnog saobraćaja na tom aerodromu, kao i osposobljavanje za korišćenje već postojećih većih vojnih i mešovitih aerodroma u Srbiji, koji bi se mogli koristiti za prevoz putnika i robe, ali i izgradnju malih aerodroma i povećanje bezbednosti na njima. Korist će imati svi, država kroz budžet, putnici i drugi korisnici usluga kroz bolje uslove za poslovanje i veću bezbednost, a zaposleni kroz kvalitetnije uslove rada.
Donošenjem ovog zakona se ostvaruju preduslovi za dalje jačanje aerodromskih kapaciteta u skladu sa evropskim standardima, te otvara mogućnost ekonomskog i privrednog prosperiteta u ovim infrastrukturnim oblastima, kao i u Srbiji. neizbežno je reći da je na današnjem vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope, naš aerodrom Nikola Tesla dobio sve pohvale, jer samo za 11 godina je udvostručio broj putnika, a prosečno vreme za udvostručenje putnika je 15 godina. U svakom slučaju, podržaću ovaj zakon u danu za glasanje.

Imovinska karta

(Sokobanja, 18.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:35