DRAGAN VELJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1964. godine. Živi u Štrpcima.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 2 sata i 30 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Hvala, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da izrazim zadovoljstvo kvalitetu materijala koji smo dobili i koji sadrži sve relevantne argumente i elemente koji čine predložene zakone afirmativnim i ja sam siguran da će isti biti usvojeni u danu za glasanje.

Ipak, želeo bih da u svom daljem izlaganju osvrnem se kratko na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima i delom Zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu.

Osnovna snaga svakog društva su prevashodno ljudski resursi, odnosno ljudi od čijih sposobnosti, znanja i veština zavisi progres u svim oblastima društva. Opšte govoreći, bavljenje ljudskim resursima poslednjih decenija znatno je evaluiralo.

Na početku prošlog veka preovladala je važnost tehnologije i apsolutne nezainteresovanosti za ljudske potrebe i specifičnosti. Danas je nesumnjivo da se u svetlu novih organizacijskih i tehnoloških uslova promene ne mogu realizovati bez preciznog, sveobuhvatnog poznavanja ljudskih resursa. Čovek više nije marginalni organizacijski resurs, već značajno izvorište nove vrednosti.

Polazeći od napred navedenog, reforma javne uprave je trajan proces i predstavlja naročito u savremenim uslovima bitan uslov za uspešno sprovođenje reformskih principa i ciljeva u svim sferama društva.Opšti cilj reforme je dalje unapređenje javne uprave, koja će obezbediti visok kvalitet usluge građanima i privrednim subjektima, a od mnogobrojnih posebnih ciljeva ja bih izdvojio: uspostavljanje usklađenog javnobeležničkog sistema zasnovanog na zaslugama i unapređenje upravljanja ljudskim resursima, povećanje pravne sigurnosti i unapređenje poslovnog okruženja i kvaliteta pružanja javnih usluga i jačanje transparentnosti, etičnosti i odgovornosti u obavljanju poslova javne uprave.

Realizacija proklamovanih ciljeva izraženih u Strategiji javne uprave u Republici Srbiji nije moguća bez stručnog usavršavanja zaposlenih kao trajnog procesa putem stvaranja novog pravnog okvira kroz izmene i dopune propisa i donošenje novih. Upravo u tom pravcu idu predloženi zakoni koji će prevashodno obezbediti podizanje nivoa znanja i veština za obavljanje poslova u državnim organima.

Predlog zakona predstavlja unapređenje sistema stručnog usavršavanja državnih službenika i akcionim planom za njeno sprovođenje. Na osnovu dosadašnje primene postojećih zakonskih propisa i identifikovanih problema, predloženi zakoni treba da reše sledeće probleme. Kroz formiranje Nacionalne akademije za javnu upravu dobija se centralna institucija stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije sa preciziranjem obima i vrste ovlašćenja u poslovima stručnog usavršavanja državnih službenika.

Takođe, predlogom zakona programi stručnog usavršavanja se sistematizuju kroz više oblika. Isto tako, postojeći pravni okvir gotovo da ne uređuje pitanje kriterijuma, merila i načina utvrđivanja potreba za stručnim usavršavanjem, što se prevazilazi novim predlozima zakona.

Limitirajuće odredbe postojećeg zakona odnose se i na to ko realizuje stručno usavršavanje državnih službenika. Ovaj predlog zakona otklanja te barijere i precizira ko može biti predavač, odnosno sprovodilac obuke, uslove selekcije i akreditacije, nadležnosti za sprovođenje postupka selekcije, naknade za njihov rad i način upisa i vođenja stalne liste predavača.Važećim zakonom nije uređeno pitanje verifikacije programa stručnog usavršavanja, pa je s stoga izmenama i dopunama odredbe člana 97k predviđeno da za sve programe stručnog usavršavanja koji su akreditovani kod Nacionalne akademije izdaje se uverenje korisniku programa, a ako se po završenom programu vrši i provera znanja, onda se izdaje uverenje o ostvarenom uspehu.

Na kraju, ovim predlogom vrši se usklađivanje sa odredbama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u pogledu načina popunjavanja radnih mesta u državnim organima putem premeštanja.

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima postiže se opšti cilj koji se odnosi na obezbeđenje celovitosti, sveobuhvatnosti i održivosti znanja i veština državnih službenika i više posebnih ciljeva koji se odnose na unapređenje prava na stručno usavršavanje, unapređenje kvaliteta i delotvornosti stručnog usavršavanja, unapređenje efikasnosti procesa stručnog usavršavanja.

U očekivanju da će se realizovati svi ovi ciljevi, ja ću u danu za glasanje podržati predložene zakone. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Poštovani predsedavajući, uvaženo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je pored ostalog više desetina predloga kojima se rešavaju kadrovska pitanja određenog broja sudova i tužilaštava, a na osnovu ranije utvrđenih podzakonskih akata, kriterijuma i merila za izbor sudija i tužilaca, što će svakako pozitivno uticati na već učinjene pomake i efikasnost u našem sudskom sistemu.

Međutim, moja pažnja biće prevashodno usmerena na izbor tužioca za ratne zločine, pa u tom kontekstu želim da postrofiram činjenicu da je Republika Srbija manifestovala svoje opredeljenje da svi teški, masovni i sistematski ratni zločini budu istraženi, a učinioci kažnjeni u skladu sa međunarodnim standardima, bez obzira na nacionalnu, etničku i versku pripadnost ili status učinioca ili žrtve, kao i da promoviše politiku pomirenja, tolerancije regionalne saradnje i dobrih susedskih odnosa kao preduslov trajne stabilizacije i napretka čitavog regiona. Ovo opredeljenje izraženo je kroz ranije uspostavljen normativni i institucionalni okvir za procesuiranje ratnih zločina u okviru pravosudnog sistema Republike Srbije među kojima važno mesto ima i Tužilaštvo za ratne zločine.

Pored nedvosmislenog opredeljenja Republike Srbije da je nekažnjavanje ratnih zločina neprihvatljivo, činjenica je da od završetka sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, protekao dug vremenski period usled čega su istrage i procesuiranja ratnih zločina postali otežani.

Pored ove objektivne okolnosti koja predstavlja limitirajući faktor za uspešan rad tužilaštva, u proteklom periodu funkcionisanje istog, ispoljile su se mnogobrojne slabosti i problemi, a koji se pre svega odnose na sledeće što bih rekao. Mali broj podignutih optužnica u toku jedne godine u odnosu na relativno visok broj predmeta u fazi istrage, kao i tendencije, sve manjeg broja optužnica u predmetu ratnih zločina u odnosu na prethodni period. Nedostatak jasnih i transparetnih kriterijuma za uspostavljanje prioriteta u istrazi i podizanju optužnica, što je za posledicu imalo procesuiranje predmeta sa lakšom krivično-pravnom posledicom, a istovremeno nije bilo predmeta protiv visoko pozicioniranih učinilaca.

Nezadovoljavajući nivo regionalne saradnje u istrazi ratnih zločina gde glavnu opstrukciju sprovodi Hrvatska koja se pre svega ogleda u inicijativi hrvatskih poslanika, i to u evropskom parlamentu, kojim se zahteva ograničenje teritorijalne i personalne nadležnosti Tužilaštva za ratne zločine.

Slab kvalitet dokaznog materijala što je produkovalo porast oslobađajućih presuda, a u tom smislu ističem podatak da je u ukupno 30 predmeta koji su pravosnažno okončani, izrečena je presuda za 101 lice od čega je 68 lica osuđeno, a 33 oslobođeno.

Potrebu za unapređenjem mehanizma zaštite i podrške svedocima i žrtvama ratnih zločina i potrebu za podizanje nivoa društvene svesti o značaju kažnjavanja ratnih zločina.

Pored napred navedenih slabosti, naročito želim da apostrofiram dosadašnji selektivni pristup ratnim zločinima, pri čemu su bile fokusirane žrtve drugih naroda, a kada su u pitanju srpske žrtve, kao da nije reč o ljudima, već o nekoj drugorazrednoj ili trećerazrednoj kategoriji ljudi.

Ova konstatacija temelji se upravo na podacima da je od 178 optuženih lica, 153 Srba, dva Bošnjaka, dva Hrvata i 21 Albanac, od čega je 17 oslobođeno. Uz ovo treba dodati da je pravosuđe BiH potvrdilo optužnice od oko 60% protiv lica srpske nacionalnosti, a u Hrvatskoj čak preko 90%. Iz ovoga se lako može zaključiti da prethodni tužilac nije bio dovoljno angažovan na razotkrivanju zločina koji su bili počinjeni nad srpskim narodom u Hrvatskoj, a posebno na KiM. Prosto je neverovatno da od mnogobrojnih ratnih zločina učinjenih nad Srbima na prostorima KiM, gotovo da niko nije odgovarao, a nestao je čitav jedan narod sa jednog prostora uz ogromna stradanja Srba i ostalih nealbanaca, o čemu nas svakodnevno opominje i „Zid plača“ ispred ovog visokog doma.

Ovakvo negativno faktičko stanje nameće potrebu da ratni zločini učinjeni prema Srbima treba da budu prioritet Tužilaštva za ratne zločine.

Srbija je u prethodnom periodu striktno poštovala međunarodno pravo i u tom smislu ima moralno pravo da traži da se zločini svuda kažnjavaju i jednako tretiraju, kako se više nikada ne bi ponovili i kako bismo zadovoljenjem pravde za žrtve svi zajedno stigli do pomirenja.

Imajući u vidu identifikovane probleme, prioritete delovanja, nadam se da će za novog tužioca biti izabrano lice saglasno odredbi člana 5. stava 3. Zakona o organizaciji nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina, odnosno da će to biti lice koje poseduje visoki moralni ugled, profesionalac koji neće diskriminisati žrtve, koji će raditi po savesti i po zakonu i koji će učiniti sve da razotkrije što je moguće više zločina i da se odgovorni za to procesuiraju, bez obzira na naciju i veru. Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, pored razloga navedenih u obrazloženju Vlade u kontekstu odbijanja ovog amandmana na želim da ukažem da aktuelna konstalacija prilika na KiM je svima poznata. One su izuzetno teške, kompleksne, koje nose puno izazova i problema, i u tom smislu su Briselski pregovori jedina mogućnost da se to negativno faktičko stanje sanira, relaksira. To je učinjeno u prethodnih nekoliko godina i svaki drugi način politike sasvim sigurno štetno implicira mnoge negativne posledice u svim sferama života svih Srba. Zbog toga ovaj amandman treba odbiti. Cilj svih tih razgovora u Briselu su upravo otklanjanje negativnih posledica koje su stvorene, najpre ratom, bombardovanjem, zatim formiranjem privremenih institucija na KiM, i samim tim smatram da prekidanje takvih briselskih sporazuma dodatno otežava položaj Srba na KiM, sa sasvim sam siguran, u krajnjoj konsekvenci da će to biti najbrži put za nestanak sa tih prostora. Zbog toga još jednom predlažem da se ovaj amandmana odbije.

Imovinska karta

(Štrpce, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:24