Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, želim na početku svog izlaganja, pre svega, da iskažem svoje nezadovoljstvo zbog načina i smišljenih skrivalica, neću da upotrebim izraz podvala, u postupku utvrđivanja dnevnog reda ovog zasedanja i, bolje rečeno, vremena obaveštavanja poslaničkih grupa o terminu održavanja ovog zasedanja, sa verovatno jednim jedinim ciljem - da se onemoguće poslanici da amandmanima pokušaju da poprave Predlog ovog zakona.
Bez obzira na ovu smišljenu neozbiljnost i "žurbu", smatram i dalje da je ovaj visoki dom ozbiljno mesto da bi se u njemu igrale dečije igre, poput žmurki, skrivalica itd.
Sad nešto o Predlogu carinskog zakona. Carinski zakon svake, pa i naše zemlje, spada u kategoriju ekonomskih zakona za koje su zainteresovani i privredni subjekti, pojedinci i država. Donošenje takvog zakona, bez prethodno sprovedene javne rasprave, ne bi bilo prihvatljivo, s obzirom na ogroman broj subjekata koji učestvuju u carinskom postupku. Stoga mi u SPS-u smatramo da bi bilo najcelishodnije da se njegovo donošenje odloži, da se zakon povuče iz procedure, a da se u tom vremenu, u okviru Privredne komore Srbije, sprovede odgovarajuća šira rasprava i zatim pripremi novi, bolji predlog carinskog zakona.
Predlog za povlačenje carinskog zakona temeljim na sledećim činjenicama: carinski zakon je preobiman, sadrži 410 članova. Pojedine norme u njemu su nedorečene i neprecizne. To potvrđujem i činjenicom da je u zakonu predviđeno čak 45 ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata, i to: za Vladu Republike Srbije čak 32, za Ministarstvo finansija i ekonomije šest, za direktora Uprave carina sedam. Donošenje ovih podzakonskih akata, kojima se potpunije i preciznije definišu pojedine odredbe, praktično proširuju carinski zakon za otprilike još 200 novih članova, što za ionako obiman zakon dalje komplikuje proceduru, primenu čini složenijom i zakon teže primenjivim.
Pored toga što se podzakonskim aktima stvara nesigurnost u poslovanju sa inostranstvom zbog mogućnosti čestih izmena, stvara se i privid da carinskim zakonom nije na pravi način uređena materija koju on treba da reguliše. Predloženi tekst zakona sastavljen je od dve posebno odvojene celine, koje ne odgovaraju ni samom nazivu zakona. Naime, u tekstu carinskog zakona kojim se uređuje carinsko područje, carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrednost, carinski postupak, uvoz, izvoz i tranzit robe, što je osnovni zadatak zakona, ugrađen je i tekst zakona o carinskoj službi, koji obrađuje posebnu materiju koja bi trebalo, kao i do sada, da bude materija posebnog zakona.
Da je izneto tačno potvrđuje i činjenica porpisana u odredbi člana 410. u kojoj je utvrđeno stupanje na snagu carinskog zakona, na način da odredbe od člana 1. do 251. i odredbe člana od 396. do 398. i od 399. do 406. stupe na snagu 1. januara 2004. godine, dok odredbe člana od 252. do 329, kojima se uređuje carinska služba, stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja carinskog zakona u "Službenom glasniku Republike Srbije". Navedenim odredbama u članovima 252. do 329. ili kompletan deveti deo nepotrebno je opteretio iovako obiman tekst ovog zakona. Pošto iz samo vama poznatih razloga mi poslanici nismo bili u poziciji da predložimo amandmane na Predlog zakona, iskoristiću priliku da u načelnoj rapsravi iznesem veoma konkretne primedbe na nekoliko članova, na koje sam imao nameru da podnesem amandmane. U članu 1. sam imao nameru da intervenišem amandmanski i smatrao sam da je potrebno brisati stavove 2. i 3, kojima se uređuje nadležnost uprave carine i organizacije obavljanja poslova i upravljanja upravom carine. Te odredbe treba da budu sastavni deo zakona kojim se uređuje carinska služba.
Takođe sam imao nameru da podnesem i amandman na član 194, gde sam hteo da predložim da se posle tačke 1) dodaju dve nove tačke 2) i 3). Tačka 2) - da je oslobođena nova oprema iz odeljka DžVI do DžVIII carinske tarife, osim putničkih automobila koje uvoze fizička lica, koja se u zemlji ne proizvodi, a koristi se u oblasti industrije i rudarstva, poljoprivrede i ribarstva, vodoprivrede i građevinarstva, saobraćaja i veza, čija pojedinačna vrednost iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Predloženom dopunom se stvaraju podjednaki uslovi u pogledu uvoza opreme po osnovu uloga stranog lica i domaćih lica koja sama vrše uvoz te opreme, a isto kupuju u inostranstvu sopstvenim sredstvima ili putem kredita, s tim što bi domaća lica bila oslobođena dažbina na uvoz samo nove opreme i to u slučaju kada vrednost pojedinačne opreme prelazi iznos od 10.000 evra.
S obzirom i na uslov da se takva oprema ne proizvodi u zemlji, ne ugrožava se domaća industrija i propisana je ova zaštita. Na ovaj način obezbeđuje se modernizacija domaće privrede, veća uposlenost i preduslov za povećanje izvoza.
Takođe, u članu 194. u okviru tačke 3) - opremu koju uvoze domaća lica, osim fizičkih, radi kompletiranja opreme koja će se izvesti u inostranstvo, odnosno opreme koja će biti izvezena kao ulog domaćeg lica u inostranstvu.
Navedenom tačkom 3) obezbeđuju se uslovi za povoljniji uvoz opreme, koju domaća lica, osim fizičkih, nabavljaju u inostranstvu, a ista se koristi za kompletiranje opreme ili kao ulog domaćih lica u inostranstvu.
Na osnovu konkretnih primedbi, saglasno tome, predlažem sledeće: da se odloži donošenje zakona i zakon povuče iz procedure, da se po istom sprovede prethodna rasprava i daju konkretni predlozi, uz uvažavanje privredne situacije u zemlji. Pod tri, da se na osnovu dobijenih predloga i sugestija, po obavljenoj raspravi, sačini zakon, jasniji i lakše primenjiv. Smanjiti data ovlašćenja u zakonu za najmanje jednu polovinu, a u cilju potpunije definisanosti određenih odredbi i izostaviti iz teksta zakona odredbe od člana 252. do člana 329, to je onaj kompletni deveti deo, i tako zakon učiniti još jasnijim.
Poštovano predsedništvo, ministre, kolege narodni poslanici, tržište rada je godinama predstavljalo jednu od najuspešnijih institucija u društvenom sistemu Srbije. Bio je to sistem u razvoju, čiji su se najbolji rezultati očekivali u toku 2002. i 2003. godine. Međutim, njegov razvoj prekinut je dolaskom DOS-a na vlast. Ustvari, od njega nije ostalo ništa, sem dokumenata o desetogodišnjoj uspešnosti i priznanja svih relevantnih ljudi, privrednika, institucija, o velikom doprinosu sistema zapošljavanja u očuvanju stabilnosti privrede, preduzetništva i socijalnog mira u Republici, u jednom od najtežih perioda u svojoj istoriji.
Sistem je zaustavljen tako što je dolaskom DOS-a smenjeno svo rukovodstvo ili skoro svo, inače provereni stručnjaci sa zavidnim stažom i uspesima u oblasti zapošljavanja. Na njihova mesta su postavljeni ljudi po kriterijumima pripadnosti DOS-u. Da bi nove vlasti dokazale uspešnost u rešavanju problema u oblasti zapošljavanja pristupilo se reformi sistema zapošljavanja, pre svega donošenjem novog Zakona o zapošljavanju.
Predlagač zakona ističe da je zakon zasnovan na najvišim međunarodnim standardima rada, sadržanim u konvencijama i preporukama MOR-a. To ističe, ali zaboravlja da je prethodni Zakon bio zasnovan na istim konvencijama i da su u njega bili ugrađeni odgovarajući standardi sadržani u zakonima o zapošljavanju evropskih zemalja. Zaboravili su, jer i dalje negiraju da je bilo šta dobro u prethodnom sistemu i da istorija u svim oblastima, pa tako i u oblasti zapošljavanja, počinje od DOS-a. U tom nastojanju preterano ističu svoju odanost demokratiji i svetskim standardima, tako da to često deluje čak neukusno i smešno. Na primer u članu 9. navođenje "načela nepristrasnosti"; u članu 10. "načela besplatnosti"; zatim, u članu 30."savetovanje poslodavca i lica koje traži zaposlenje o zakonu i drugim aktima"; u članu 8. "načela slobodnog izbora zanimanja, jednake dostupnosti i postupanja u zapošljavanju", itd.
Partijska ostrašćenost i neshvatljivo izražena želja da se sve omalovaži iz prethodnog vremena, pre DOS-a, dovodi do toga da se ne preza ni od velikih izjava, koje je već sada moguće demantovati - a šta će biti tek za godinu ili dve?! Tako govoreći o razlozima donošenja novog zakona kažu: "Tranzicija društva i ekonomije i prihvatanje savremenih principa civilnog društva, demokratije i tržišne ekonomije, kao i potreba za stvaranjem novog, savremenog zakonskog osnova za podsticanje slobodno izabranog produktivnog zapošljavanja, povećanje profesionalne ali i geografske pokretljivosti na tržištu rada, afirmacija mera aktivne politike zapošljavanja i aktiviranja tražioca zapošljavanja, kao i uspostavljanje ekonomski realno i socijalno adekvatnog sistema osiguranja za slučaj nezaposlenosti uslovili su donošenje ovog zakona".
To znači da do dolaska DOS-a Srbija nije bila u društvenoj i ekonomskoj tranziciji, da nije prihvatala principe civilnog društva, demokratije i tržišne ekonomije. Po nama nije trebalo donositi novi zakon da bi se stvorio osnov za podsticanje slobodno izabranog produktivnog zapošljavanja, jer je prethodni Zakon to dobro odredio. Tadašnje tržište rada na tom planu zabeležilo je u protekloj deciniji vrlo velike rezultate. Trebalo je samo prelistati desetogodišnje izveštaje o radu tržišta rada.
Zakon je trebalo doneti, kažu predlagači, da bi se afirmisale mere aktivne politike zapošljavanja i aktiviranje tražioca zaposlenja. Za afiramciju aktivne politike zapošljavanja nije trebalo donositi novi zakon, jer je stari to dobro obradio, a tržište rada sa svojim službama imalo je velike rezultate u rešavanju tzv. tehnoloških viškova, novom zapošljavnju, samozapošljavanju, pripremi zapošljavanja putem obrazovnih procesa za nove tehnologije, nove poslove, radne zadatke i nova radna mesta.
Izgleda da je zakon trebalo doneti za nešto što stvarno nije postojalo, za aktiviranje tražioca zapošljavanja. Ovim načinom, kažu predlagači, promenjena je uloga nezaposlenog lica, iz pasivne u aktivnu, nizom prava i obaveza koje treba da podstiču inicijativu nezaposlenog za traženje posla. Tom nezaposlenom mnogo treba da pomogne i novoformirani klub za traženje posla u kome će nezaposleni sticati znanje, sposobnosti i veštine u traženju posla. Ipak se nešto pogrešilo.
Naime, zanemarilo se da je na evidenciji nezaposlenih oko 40% nekvalifikovanih radnika sa ili bez osnovne škole i oko 25% kvalifikovanih radnika sa dosta oskudnim znanjem i pripremljenošću za bavljenje osnovnim zanimanjem. Tu je oko 20% srednjoškolaca tzv. radnika IV stepena stručnosti, koji su zbog promašaja u reformi obrazovanja takođe oskudnog znanja i struke.
Znači, zakon će po tom osnovu biti praktično primenjivan za nešto preko 10% nezaposlenih, čak i mnogo manje, jer će ga koristiti uglavnom nezaposleni VI i VII stepena stručnosti, uglavnom iz suficitarnih zanimanja. Za ogroman broj nezaposlenih ovaj član zakona biće diskriminatoran, jer će preko njega pretiti opasnost od brisanja sa evidencije. Zašto?
Zato što je nezaposleni kvalifikovani radnik sa možda skromnim znanjem i spremnošću da obija pragove raznih preduzeća tražeći posao, čak i sa znanjem koji su ga za skupe pare poreznika obučili u klubu za traženje posla, ipak, nesposoban za tako nešto ili zbog toga što nije dostavio pismeni dokaz Nacionalnoj službi o aktivnom traženju posla. Najviše će ih biti brisano sa evidencije nezaposlenih, jer u periodu od šest meseci tri puta ih službenici Nacionalne službe neće naći na određenoj adresi u vremenu utvrđenom sporazumom ili dogovorom.
Kada je ovo u pitanju malo je reći da je ovaj član 93. nekorektan i da je u funkciji brisanja nezaposlenih sa evidencije, i na taj način ubiranja poena od strane Vlade i Ministarstva za smanjenje broja lica sa evidencije nezaposlenih.
Ovaj član mogao je predložiti samo neko iz kabineta, neko ko ne poznaje siromaštvo sa kojim se radništvo suočilo ili je suočeno, i jedan volšeban način snalaženja nezaposlenih lica da prežive sa porodicom i sa minimalnim sredstvima. Zar tom nezaposlenom radniku ima neko pravo da traži da svakog dana u određeno vreme bude kod kuće i da očekuje mogući poziv iz Nacionalne službe. Ili, recimo, koje je to demokratsko načelo i evropski standard koji nezaposlenog briše sa evidencije, jer je obavljao rad bez zaključenog ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima.
Gospodo, gladna usta porodice ne navode na razmišljanje i na posledice onoga na koga bi se te posledice mogle odnositi. Ima u ovom zakonu i drugih nelogičnosti. Tako, recimo, predlagač kaže da se zakon zasniva na principu slobodnog izbora kandidata od strane poslodavaca, ali predviđa i odgovarajuće sankcije u vezi toga, pa tako zakon u članu 20. kaže da, poslodavac koji pregovora bez namere da zaključi ugovor o radu ili bez opravdanih razloga odustane od zaključivanja ugovora o radu i svojim ponašanjem kod lica koje traži zaposlenje, prouzrokuje određenu materijalnu štetu, odgovara za prouzrokovanu štetu itd.
Pitamo se ko će to odlučivati, odnosno utvrditi da je poslodavac pregovarao bez namere da zaključi ugovor o radu ili kako će se dokazati da je bez opravdanih razloga odustao od zaposlenja. Isto se to odnosi i na lice koje traži zaposlenje. Ko će to moći da utvrdi da li je to lice pregovaralo sa poslodavcem bez namere da zaključi ugovor ili ko će to da ocenjuje da li su opravdani razlozi odustajanja od zaključivanja ugovora. Mnogo je takvih nelogičnosti u predloženom zakonu.
On povremeno podseća na neki policijski zakon, gde se više govori o istragama, kontrolama, proverava, kažnjavanjima, čitavoj paleti sankcija, a tim pre što predlagač kaže da se ovim zakonom pojednostavljuje administrativna procedura i smanjuje administrativni aparat. Ako je to tako, ko će onda obavljati sve ove nove kontrole, provere, istrage itd.
Predloženi zakon orijentisan je, kako možemo videti, da se manji deo sredstava usmerava ka aktivnoj politici zapošljavanja. Vidi se iz više članova, a pre svega iz člana 31. gde Vlada preko Ministarstava veći deo posla prebacuje na autonomije i lokalne samouprave. Koliko je to dobro, videće se uspeh u aktivnoj politici zapošljavanja? I stvaranje uslova za produktivno zapošljavanje zavisiće sada isključivo od privredne i ekonomske razvijenosti pojedinih regiona, njihove opremljenosti, stručnosti i kvaliteta lokalnih službi.
U stvari izgleda da je smisao stvaranja republičkih, pokrajinskih i lokalnih saveta za zapošljavanje u politizovanju ove društvene oblasti. Preko tih institucija partijski moćnici postaće još moćniji, potpuno će konotrolisati život i rad u regionu, a i koristiće ne baš mala sredstva za zapošljavanje i u druge svrhe. Mnogo je primedbi na ovaj zakon, što je i dosadašnja rasprava pokazala.
Ja bih na osnovu svega iznetog, i na osnovu jednog letimičnog pregleda i kritičkog osvrta na predloženi zakon, predložio da se zakon povuče iz procedure. Na kraju, hteo bih građanima Srbije da poručim, a pogotovu nezaposlenim građanima, da se usvajanjem ovog zakona neće povećati njihova šansa za zapošljavanjem.
Poštovano predsedništvo, uvaženi narodni poslanici, dugo sam pre svega razmišljao da li da uzmem uopšte učešće u načelnoj raspravi na ozbiljan način, kad je u pitanju ova tema. Ovaj visoki dom me je ipak opredelio i obavezuje me pre svega na ozbiljnost. Vreme kada raspravljamo o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, sa skoro dve godine zakašnjenja u odnosu na termin kada je o ovome trebalo raspravljati, i posle godinu dana od kada je ova tačka skinuta sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja 2001. godine, najrečitije govori o namerama aktuelne vlasti kad je u pitanju ova tema.
Ne znam ni danas razlog zašto je pre godinu dana ova tačka skinuta sa dnevnog reda skupštinskog zasedanja. U međuvremenu, naročito u vremenu kriznih odnosa između članica DOS-a, ili u periodu uoči izbora, na tendenciozan i prljav način ova tema je korišćena u dnevno-političke svrhe.
Aktuelna vlast je dve godine, u zamenu za neispunjena predizborna obećanja, narodu nudila (a i danas nudi) odgovor da se boljitak i nije mogao dogoditi, pošto su prethodna vlast, direktori javnih preduzeća, tadašnji ministri i službenici u ministarstvima Vlade Republike Srbije sve pokrali, čak i više nego što su mogli i očekivati pre dolaska na vlast.
Način, drskost i bezobzirnost kojom skoro dve godine aktuelna vlast eksploatiše temu nepravilnosti i kriminala u budžetskoj 2000. godini i ranijim godinama je presedan koji do sada nije zabeležen. Kad sam već upotrebio ovako teške kvalifikacije na račun aktuelne vlasti, dozvolite mi da ih obrazložim, pa makar se u tom obrazloženju koristio i svojim ličnim negativnim iskustvom.
Mogu da razumem svaki vid političke borbe i sukobljavanja, koji u osnovi nudi poruku građanima, odnosno biračima, kako druga politička opcija ne izvršava svoja obećanja, ne vodi dovoljno računa o interesima građana, kako suprotna politička opcija ima pogrešan program i dr. U tim i takvim političkim sukobljavanjima, koje smatram normalnim, postoji crta ispod koje se ne sme ići. Ta linija je linija ispod koje se atakuje na integritet i ljudsko dostojanstvo i ugled svakog pojedinca.
Taj ugled se u kraju odakle ja dolazim, najvećim delom kroz ugled porodice nasleđuje, u životu čuva, potvrđuje, izgrađuje i potomcima predaje u nasleđe. Da li neko ima pravo da u toj i takvoj političkoj borbi ide toliko nisko? Ova aktuelna vlast, poneta izbornom pobedom, postala je bezobzirna, atakujući na ugled i dostojanstvo nas koji smo u dužem ili kraćem periodu bili u institucijama sistema, i služeći se lažima i pritiscima na službenike policije, tužilaštva i medija želi da nas prikaže kao kriminalce, koji su krali i otimali od države.
Na samom kraju ću biti sasvim ličan i na svom primeru potvrditi sve prethodne navode i ocene. Proveo sam u prelaznoj vladi tri meseca u toku 2000. godine i u toku 2001. godine. Iz sredstava javnog informisanja sam saznao da je protiv mene podneta krivična prijava. Postupak kontrole poslovanja Ministarstva poljoprivrede u 2000. godini je izvršen i sačinjen je zapisnik, koji je trebalo da zadovolji, verovatno, nalogodavca, a da o tome uopšte nisam informisan ili pak dobio šansu da stavim primedbe na zapisnik koji je sačinjen.
Po toj prijavi, krivično sam odgovoran što sam ispoštovao dogovor postignut na kolegijumu te prelazne Vlade Republike Srbije, da pri kraju 2000. godine svakom zaposlenom radniku u Ministarstvu poljoprivrede isplatimo po 4.000 bonova, kupljenih u C-marketu, na ime poboljšanja materijalnog položaja zaposlenih pri kraju te 2000. godine. Jednostavnije da kažem, otvorena je istraga zbog isplata bonova za topli obrok radnicima u Ministarstvu poljoprivrede.
Takođe sam odgovoran što je prilikom isplata ovih bonova za topli obrok, a kontrola je to utvrdila, 41 lice koje nije zaposleno u Ministarstvu poljoprivrede primilo po 4.000 dinara bonova. Ne sporim navode, pošto nisam imao ni šanse, a ni potrebe da proveravam, ali je smešna odgovornost ministra, kao da je ministar blagajnik koji bonove za topli obrok deli u 29 okruga i u gradu Beogradu službenicima u Ministarstvu poljoprivrede.
Ovo su moji gresi, zbog kojih skoro dve godine, kada je to interes aktuelne vlasti, ne izlazim iz MUP-a, i to onog odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala i ne silazim sa stranica štampe i elektronskih medija. Ovo ne pričam samo zbog vas u sali, već više zbog auditorijuma koji prati ovaj prenos, a pogotovo zbog ljudi u opštini Zrenjanin i svih onih koji znaju mene i moju porodicu.
Za razliku od većine mojih kolega kojima se bavi ovaj izveštaj o završnom računu budžeta za 2000. godinu, ja sam, zbog činjenice da sam i poslanik, ipak u privilegovanom položaju što istinu mogu lično da saopštim. Zbog toga bi bilo korektno da današnjoj sednici, zbog istine, prisustvuju i svi oni koje ovaj izveštaj spominje, ako je ovoj vlasti uopšte stalo do istine.
I na samom kraju, nemojte smetnuti sa uma da se montirani krivični procesi, kao i atak na obraz i poštenje i dostojanstvo, nikada ne zaboravljaju. Pamti se pre svega. Hvala.