ALEKSANDRA MAJKIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1979. godine. Živi u Kikindi.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Završila Gimnaziju “Dušan Vasiljev”, pa potom Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Na izborima 2008. izabrana je za odbornicu u Skupštini opštine Kikinda i Skupštini AP Vojvodine na listi Srpske radikalne stranke. Septembra 2008. prelazi iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke u grupu “Napred Srbijo”, i postaje član Srpske napredne stranke. Na lokalnim izborima 2012. godine ponovo je izabrana za odbornicu. Na sednici SO Kikinda održanoj 13.septembra 2013. godine izabrana je za predsednicu SO Kikinda.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 0
  • 13
  • 8
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 21 dan i 23 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 30 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ratnim memorijalima koji je ispred nas, odnosi se na ratne memorijale kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Prošle godine, prilikom usvajanja Sporazuma o zaštiti ratnih grobova i vojnih memorijala sa Češkom, smo čuli da u inostranstvu postoji poznatih 676 ratnih memorijala u 40 različitih država. Međutim, Republika Srbija je do sad potpisala Sporazum o uređenju ovih oblasti samo sa Češkom, Slovačkom i Rusijom. Nadam se da će se praksa potpisivanja ovih sporazuma nastaviti.

Jedan od tih ratnih memorijala koji se nalazi u inostranstvu je i ratni memorijal kod norveškog grada Narvika, gde je pedesetak Kikinđana internirano u toku Drugog svetskog rata da rade u logorima, da grade put i bunkere u Norveškoj. Iz tadašnje Jugoslavije oko 4.500 ljudi je internirano u te logore. Bilo je 32 logora u Norveškoj i može se reći da je smrtnost bila oko 70%, neki poredak je da je ta smrtnost bila veća nego što je bila u Aušvicu.

Bez obzira na neku ružnu prošlost, što se može reći za taj period Drugog svetskog rata, ono što je lepo proizašlo od toga je da su građani tadašnje Jugoslavije uspostavili dobre odnose sa civilnim stanovništvom u Norveškoj, tako da su danas grad Kikinda i grad Narvik gradovi pobratimi i postoji Udruženje srpsko-norveškog prijateljstva koje nas spaja sa njima kako poslovnim, tako i prijateljskim vezama. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, kažu da istoriju pišu pobednici i obično se prilikom ispisivanja nove istorije ona prethodna briše i u tom novom ispisivanju često stradaju upravo ratni memorijali. Obično se ratni memorijali prethodnika, bilo da su oni druge nacije ili drugog režima, zaboravljaju, ali ne često se i ruše i zapostavljaju.

Da bi ispoštovali staru izreku da je istorija učiteljica života, o ratnim memorijalima treba da izuzetno brinemo, treba da ih čuvamo, bez obzira na to koji period naše istorije oni predstavljali. Zbog toga je značajno da podržimo ovaj zakon kojim se uvodi obavezno evidentiranje svih ratnih memorijala na teritoriji Srbije. Obavezu da vode evidenciju imaju lokalne samouprave, ustanove koje se bave zaštitom spomenika, takođe i nadležno ministarstvo.

S obzirom na to da sadržinu i izgled evidencije propisuje ministar, nadam se da će ove evidencije biti javne, da će biti dostupne širokim masama i objavljene na internet portalima, da bi svako mogao da ima uvid u ono što svaki ratni memorijal iza sebe ima i kako bi imali osnovno znanje za građenje i svoje i srpske budućnosti. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, svako od nas je došao iz jedne od 174 lokalne samouprave, koliko ih postoji u Kikindi i svedoci smo da u svakoj od naših lokalnih samouprava postoji određen broj ratnih memorijala.

Ako se uzme podatak koji je dat u Predlogu zakona da u Srbiji ima od četiri do šest hiljada memorijala i uzmemo neki prosek da je to pet hiljada memorijala, ukoliko podelimo to na 174 lokalne samouprave, dolazimo do podatka da je 28-29 ratnih memorijala po jednoj jedinici lokalne samouprave, a ukoliko uzmemo da je to šest hiljada, onda dolazimo do podatka da je to 34 ili 35 ratnih memorijala po jedinici lokalne samouprave. Da li je to malo ili mnogo, teško je dati ocenu. Ali, s obzirom na našu istoriju samo u prethodnom veku, gde smo vodili šest ratova, verovatno da taj broj nije nešto veliki.

Takođe, svedoci smo da su ratni memorijali u lokalnim samoupravama u različitom položaju. Neki zauzimaju mesto koje im stvarno pripada, dok su neki drugi na neki način zapušteni.

Zbog toga smatram da uvođenjem evidencija, obaveznih evidencija koje će voditi jedinice lokalne samouprave, mogu da doprinesu razvoju efikasnosti lokalne samouprave tako što će se ovi ratni memorijali ponovo popisati, tako što će im se opet posvetiti potrebna pažnja i što ćemo znati da li u neke od njih treba uložiti, u redovno održavanje ili investiciono održavanje i da svaki ratni memorijal dobije zasluženo mesto. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Kikinda, 15.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 03.06.2016 -
- Skupština opštine Kikinda (Odbornik) Grad Mesečno 15000.00 RSD 20.05.2016 -
Predsednik Skupština opštine Kikinda Opština Mesečno 80000.00 RSD 13.09.2013 - 20.05.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 12:46