BRANKO RUŽIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 14. 12.1975. godine u Zemunu.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta prodekana.

U periodu od aprila 2000. do decembra 2002. godine bio je predsednik omladine Socijalističke partije Srbije. Od marta 2001. do decembra 2002. godine obavljao je funkciju portparola SPS.

Od 2001. godine potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, a 18. januara 2003. godine na VI kongresu SPS-a reizabran je na tu funkciju.

Za predsednika Izvršnog odbora Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije izabran je na VII Kongresu SPS-a 3. decembra 2006. godine.

Od januara 2001. do decembra 2003. godine narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Od 2004. do 2006. godine poslanik u Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora. U tom sazivu je i član Odbora za evropske integracije Skupštine Državne zajednice Srbija i Crna Gora kao i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu.

U sazivu Narodne skupštine Republike Srbije od 2008. do 2012. godine narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe SPS-JS, kao i član stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Na majskim izborima 2012. godine ponovo je izabran za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i od tada obavlja funkciju predsednika poslaničke grupe SPS-a.

Potpredsednik je FK „Partizan“. Poslanički mandat mu je prestao 29.avgusta 2013. U reformisanoj Vladi, septembra 2013. godine, postavljen je na mesto ministra bez portfelja zaduženog za evrointegracije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika, a na tom mestu ostao je i nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016.godine.

Govori engleski jezik.

U braku je sa Anom i ima sina Milutina i ćerku Elenu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 23 sata

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 23 sata

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje, 26.08.2013.

Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas, naravno, na dnevnom redu imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i prirodno je da predstavnici i opozicije ponekad teže da od ovog, rekao bih, ipak tehničkog ili normativnog pitanja naprave politička pitanja par ekselans i to je legitimno i to je u redu, ono što nije u redu to je da posle praktičnog dva meseca pauze u radu parlamenta građani upale svoje televizore i čuju neka intelektualna nadgovornjavanja, zatim raznorazne igrarije zanimljive geografije, uvrede i sve ono što praktično građani nisu zaslužili od onih koji su poslali ovde u ovaj dom.
Mi u SPS i naravno kao poslanička grupa, ne smatramo političkim pitanjem par ekselans, smatramo daje ovo predlog koji treba da normira jedan sadržaj koji će omogućiti da Vlada premijera Dačića, koja će biti rekonstruisana najverovatnije krajem nedelje, praktično krene u realizaciju ciljeva u novonastalim okolnostima, koji su i doveli do rekonstrukcije.
Neki su ovde na početku današnje rasprave pitali – zašto sam premijer nije prisutan? Ne verujem da ne shvataju o kakvom se predlogu zakona radi, ali premijer će svakako biti prisutan kada bude izložio ekspoze svoje rekonstruisane vlade ili rekonstruisanog kabineta. Njemu danas naravno da nije mesto ovde,a oni koji su to kritikovali, takođe ne verujem da ne znaju da je premijer upravo otišao u Brisel kako bi radio na realizaciji politike Vlade po pitanju razrešenja tog Kosovskog Gordijevog čvora, upravo one politike za koju su se predstavnici ovih opozicionih stranaka toliko zdušno zalagali, pa prosto moram da ukažem na tu činjenicu da ne bi ostali nedorečeni.
Suštinski gledano i u formalno pravnom smislu, svi smo videli da ovde nema nekih velikih odstupanja od dosadašnjeg zakona o ministarstvima, osim u slučaju jednog ministarstva koje je praktično podeljeno kako bi se što racionalnije i efikasnije sa novim kadrovskim rešenjima radilo na postizanju onoga što je preko potrebno, a to jeste makroekonomska stabilnost ove zemlje.
Opozicija je imala u jednom delu pravo kada je kritikovala ambiciozno projektovani budžet i rebalans budžeta, ali naravno da je odgovornost i za ta j budžet i za taj rebalans snosila čitava Vlada, a ne jedan njen deo.
Oni koji su na tako preambiciozan i činjenično neutemeljen, ekonomski neostvariv način definisali i predlog budžeta i predlog rebalansa, jesu jedan deo suštine koji nema veze sa formom i sa normativnim okvirom. Dakle, neće se naći u toj rekonstruisanoj Vladi, barem ne u onom delu kojim su se bavili i to je takođe pitanje koje ovde niko nije želeo da iskaže i na koje niko nije želeo da ukaže, već smo se bavili raznim planinskim vrhovima.
Ono što očekuje i građanke i građane Srbije, što će naravno i opoziciji i javnosti biti mnogo interesantnije, to je ta sednica na kojoj će doći do izbora nove Vlade i do naravno ekspozea premijera Dačića i mislim da trebate da sačuvate i svoju argumentaciju i svoju političku municiju za taj dan i da iznesete upravo te argumente za koje smatrate da su ispravni i da ukažete ukoliko želite da budete konstruktivan opozicija i da delite zajedno sa nama odgovornost za građane i građanke Srbije, da prosto pokušate da kao korektiv ove vlasti možda i poboljšate rad te buduće rekonstruisane Vlade.
Poslanička grupa SPS će naravno u danu za glasanje glasati za ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o ministarstvima. Hvala.

Druga posebna sednica, 26.04.2013.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovani članovi Vlade, poštovani predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama jedan akt, odnosno izveštaj, upravo u skladu sa Rezolucijom koju je ovaj dom usvojio, izveštaj o toku pregovora, bilo da se radilo o političkim ili tehničkim razgovorima i dijalogu. Mislim da sam akt u sebi sadrži vrlo jasne i opsežno iznete elemente svega onoga što je rađeno u prethodnom vremenskom periodu na planu razgovora između Beograda i Prištine, uz posredništvo EU.
Naravno da treba odati priznanje, pre svega glavnom pregovaraču, samoj Vladi Republike Srbije i njenom premijeru Ivici Dačiću. Naravno da to priznanje zaslužuje i Vlada i sam premijer i prvi potpredsednik Vlade isključivo zbog toga što nije bilo ni malo lako u ovom momentu i u ovakvom kontekstu razgovarati i voditi pregovore na ovu temu. Tema jeste teška. Taj Gordijev kosovski čvor je teško razvezati, traje dugo. Da se ne podsećamo sada na prvu i drugu prizrensku ligu, da se ne podsećamo na sve one odgovorne političare, u koje svi ovde spadamo, i odgovorne političke stranke koje su nosile odgovornost za sve one procese koji su se dešavali u novijoj istoriji, u prethodnih 23 godine.
Mislim da je ovo jedan istorijski iskorak za državu Srbiju, istorijski iskorak koji može da otvori veliki broj vrata koja će nam omogućiti da ne gubimo ponovo vreme, da ne gubimo energiju, da ne dođemo u poziciju kao, nažalost, jedan od najstarijih naroda koji je, uzgred budi rečeno, na Kosovu i Metohiji biološki pobeđen, kao privreda koja nije na zavidnom mestu, kako u regionu, tako i u Evropi, kao ekonomija koja se izgrađuje, a sada je na nekom nivou od 70% onoga što je postignuto 1989. godine. Dakle, mi više vremena za čekanje nemamo. Moramo da živimo realan život, da se ne bavimo mitovima, ali moramo da uvažavamo realnost i sve ono što jeste legitiman iskaz nosioca suvereniteta ove zemlje, a to su njeni građani i građanke.
Naravno da treba uvažiti i ono što kažu Srbi sa Kosova i Metohije, Srbi sa severa Kosmeta, ali takođe i Srbi južno od Ibra, ali naravno da trebamo i na ovaj sporazum i na ovaj izveštaj gledati na jedan sveobuhvatan, celovit način i uvažavati sve ono što predstavnici tih nosilaca suvereniteta po Ustavu, građana Srbije govore ovde u parlamentu i ono što će oni učiniti danas po završetku ove rasprave davanjem svog glasa za ili protiv ovog izveštaja, u kome je integralni deo praktično i ovaj sporazum koji je nakon deset rudni pregovora postignut.
Mislim da nije vreme, kao što je moj prethodnik govorio, da govorimo o nekom razgrađivanju, o nekom rušenju, nego je vreme upravo da napravimo taj hrabar iskorak napred. Mnoge šanse smo u ranijem periodu imali. Neki sada ovde prave komparaciju između Ahtisarijevog plana i ovog sporazuma. U velikoj meri ova dva akta jesu kompatibilna, ali su različite okolnosti u kojima je tadašnji Ahtisarijev plan bio ponuđen u odnosu na ove danas. Ono što je jedino sigurno, to je da smo izgubili šest godina. Da smo tada imali hrabrosti, kao što to danas pokazuje ova vlada na čelu sa premijerom Dačićem, siguran sam da bi i sudbina Srbije bila svetlija, a i naravno sudbina građana na Kosovu i Metohiji.
Mnoge prilike koje smo imali ranijih godina nisu bile iskorišćene. Ovo nije tema na kojoj trebamo da se bavimo nekim političkim nadgovornjavanjem, da mi sada govorimo vama da je, kada je DOS došao na vlast, Privremeno izvršno veće na Kosovu i Metohiji, koje je zaista bilo institucija sistema države Srbije, gde su svake nedelje boravili pomoćnici svih ministarstava Vlade Republike Srbije, ukinuto. Da ne pominjemo sve ono što se dešavalo sa tzv. političkim zatvorenicima koji pripadaju kosovskom ili albanskom etnicitetu. Da ne govorimo o svemu onome što je rađeno od tog 5. oktobra, kada je naša međunarodna pozicija, činilo se, bez obzira što smo mi tada bili opozicija, bila mnogo bolja nego nekih potonjih godina koje su usledile.
Oni koji imaju bolje rešenje, siguran sam da bi ga do sada izneli, ali uglavnom se bave kritikama, konstatacijama i pokušajima da dobiju određeni politički poen. Naravno, to jeste legitimno za domaću političku upotrebu, za domaće političko tržište, ali ništa dobro, ništa novo i ništa kreativno to neće doneti. Ne možemo se igrati sa legitimitetom niti Vlade Republike Srbije niti ovog parlamenta i ne možemo tako olako govoriti o tome da sada ovo treba na neki način preispitivati. Ne treba ni ovaj sporazum shvatati, ja bih ga nazvao početnim sporazumom, kao nešto što je zatvaranje ove priče. Ovaj sporazum praktično otvara mogućnost da kroz implementaciju, u kojoj ćemo se morati borati sa predrasudama koje su, naravno, iracionalne, uđemo u neke druge procese i rešimo i ona tehnička pitanja, bilo da se radi o telekomunikacijama, energetici ili o nekim drugim pitanjima, ali takođe da razgovaramo i o funkcioeksteritorijalnosti Srpske pravoslavne crkve, odnosno njenih manastira na teritoriji Kosova i Metohije, kao i o svemu onome što jeste praktično interes države Srbije.
Ovaj sporazum ni na koji način ne menja ustavno-pravni okvir države Srbije, ni na koji način ne prejudicira bilo kakvo priznanje, niti će to država Srbija ikada uraditi, ali ono što ovaj sporazum oslikava, oslikava jednu veliku želju, jednu veliku hrabrost i po prvi put u prethodne dve decenije jeste rezultat jednog zaista mudrog diplomatskog pristupa našeg pregovaračkog tima. Po prvi put smo imali situaciju da ono što je bilo neprihvatljivo odbijemo, a da nakon toga, narodski rečeno, ne dobijemo šamar, nego dobijemo jedan visok stepen razumevanja, uvažavanja i dobijemo praktično afirmaciju za ono što smo tražili.
Da li je to dovoljno? Naravno da ne možemo uvek biti zadovoljni. Da li je to realno? Naravno da je realno. Da li na tome trebamo da radimo? Naravno da trebamo da radimo. Da li je to u interesu Srba na Kosovu i Metohiji? Naravno da jeste, ali ne možemo sada podvajati interes Srba na Kosovu i Metohiji od interesa Srba, odnosno svih građana države Srbije, jer to ne bi bilo korektno i ne bi otvaralo te mogućnosti koje stoje pred nama.
Deset teških rundi pregovora, o kojima smo imali priliku i ovde u parlamentu da čujemo i prosto moram da demantujem one koji su to kritikovali. Dakle, u dva navrata je sam premijer ovde govorio o toku pregovora, ali kada u nekim rundama nemate niti jedan papir, niti jedan predlog, vi nemate o čemu da obavestite javnost i parlamentarce, ali smo došli do tačke račvanja od one osme, zatim devete i na kraju desete runde pregovora, kada je parafiran taj sporazum, gde smo praktično dobili tih 15 važnih tačaka, koje će omogućiti da se sve ono što je tu inkorporirano sprovede u delo.
Nismo se mnogo bavili onim što u ovom sporazumu piše, ali mislim da je to tema današnje rasprave i mislim da ovde nema mesta preteranim emocijama, jer kada u politiku uđete sa emocijom, koja je iracionalna kategorija, zna se kako prođete. Tako smo, nažalost, prolazili kroz istoriji. Mislim da sada jeste praktično poslednji momenat da mudrošću otpočnemo jedan proces koji će vremenom potvrditi svu svoju ispravnost, a siguran sam i omogućiti mnogo veću zaštitu prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ako se prvi put od kada se vode pregovori pomene zajednica srpskih opština, ako se ne podlegne ucenama političkih predstavnika prištinske samouprave, ako se izdejstvuje pravo da se formira ta zajednica srpskih opština na severu, da te opštine praktično daju predlog određenog broja kandidata za regionalnog komandanta kosovske policijske službe, ako se otvara odeljenje okružnog suda u Mitrovici, odnosno apelacionog suda iz Prištine, ako će sastav sudija i sastav pripadnika te policijske službe korespondirati sa etničkim sastavom tih opština, ako u svim sferama koje jesu od interesa za običnog čoveka na KiM imamo, kao zajednica srpskih opština, puni nadzor i, naravno, povezanost sa državom Srbijom, ako sve to stoji uz garanciju EU, naravno, i u zadatom okviru koji je pomenuo ovde sam premijer u svom uvodu, kada smo, na našu inicijativu, dobili i Rezoluciju Generalne skupštine UN, čime su ingerencije za pregovore praktično prenesene na EU, kada smo dobili na naše insistiranje savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde, to su sve fakti, dakle, činjenice od kojih smo morali da krenemo kada smo i u prethodnoj Vladi, a naročito u ovoj, poveli te razgovore i dijalog o svim ovim teškim pitanjima.
Naravno da, kada govorimo i o zajednici srpskih opština i o funkcijama koje ona sobom nosi i o veću koje će biti formirano, dakle, ovde u mnogome zavisi implementacija ovog sporazuma upravo od razbijanja tih predrasuda koje, nažalost, postoje još uvek na teritoriji KiM, zbog toga što narod kada živi u getu jeste, nažalost, sklon političkoj manipulaciji onih koji ništa kreativno ne umeju da izgrade, već isključivo nekom fatalističkom ili nekom drugom destrukcijom pokušavaju da govore o mitovima i da govore o nečemu što prosto ne znači život i ne znači budućnost. Ti ljudi žele da žive život dostojan čoveka i to neće biti nimalo lako obezbediti, ali mislim da je obaveza države Srbije i ove Vlade da nastavi ovaj proces, da nastavi ovim putem, jer prosto ne možemo nazad.
Na koji način će ova implementacija teći? Siguran sam da će mudrost prevagnuti, da oni tzv. politički lideri koji su se uhlebili i u Beogradu i širom centralne Srbije, a udaraju bubnjeve isključivo po severu Kosovske Mitrovice, neće ovaj put zloupotrebiti zaista iskrenu emociju Srba koji žive na severu Kosmeta, pre svega na severu Kosmeta, i nadam se da će upravo ti građani sami biti svesni da je u njihovom najboljem interesu da se jedan ovakav sporazum implementira i sprovede, jer će oni biti ti koji će biti ključari svih tajni i biti gospodari svoje sudbine i imati priliku da se na jedan mudar, inteligentan način integrišu i na politički način deluju i utiču na svoje živote i na realizaciju onih projekata koji dotiču njih koji žive dole u našoj autonomnoj pokrajini.
Ovde se, naravno, pominje i pitanje referenduma. To je pitanje o kome se može razgovarati jer je to najdemokratskiji način da se o nekom važnom državnom pitanju izjasnite. Ali, kada imate jedan sporazum koji ni na koji način ne zadire u Ustav niti ga krši, kada imate, nadam se, činjenicu, da će ovde više od dve trećine narodnih poslanika praktično podržati ovaj izveštaj, čiji je sastavni deo ovaj sporazum, kada imate činjenicu da nemamo vremena i kada imate činjenicu da jedna takva inicijativa može da izazove i neke kontraefekte, pa čak i političku nestabilnost, ili da otvori mogućnost za razne političke manipulacije, ne vidim razloga da samo prvi i početni sporazum bude razlog za sazivanje referenduma.
Naravno da će SPS, ukoliko do toga dođe, doneti odluku da li je to oportuno u ovom trenutku i da li to treba činiti, ali je važno da se ne podsećamo na sve one referendume koje smo ranijih godina imali. Setite se samo 1998. ili 1999. godine, dakle, moramo biti realpolitičari. Moramo biti realni i ne smemo da lažemo narod.
Mislim da je ovo prvi put da jedna Vlada i premijer na njenom čelu, koji je zaista na jedan iskren način, koliko god to bolno bilo i nepopularno, govorio građanima Srbije i građankama Srbije šta nas čeka, šta nas očekuje, sa kakvim izazovima se sučeljavamo i na koji način ova Vlada pokušava da te probleme reši. Mislim da je to pošteno, mislim da će vreme pokazati da ćemo svi zajedno vrednovati ove poteze koje je Vlada, na čelu sa premijerom Dačićem, vukla povodom kosovskog čvora i mislim da nam ne preostaje ništa drugo nego da prionemo na posao.
Ovde priča nije završena. Ovde priča tek počinje. Počinje, siguran sam, pod drugim uslovima, sa izmenjenom percepcijom međunarodne zajednice prema Srbiji i ovaj momentum Srbija mora da iskoristi. Ovo je možda poslednji momenat koji država Srbija može da iskoristi i u odnosu na EU i u odnosu na evropsku budućnost i u odnosu na percepciju Srbije od strane svih velikih i značajnih međunarodnih aktera u međunarodnoj areni, pre svega mislim i na Rusku Federaciju i na Kinu, ali naravno i na SAD i pomenuo sam već EU.
Na kraju, želim da kažem da će SPS, odnosno poslanička grupa SPS, glasati za ovaj izveštaj i da pružamo punu podršku Vladi Republike Srbije i njenom premijeru. Hvala vam.

Druga posebna sednica, 26.04.2013.

Gospodine profesore, zaista ne želim da ulazim u polemiku sa vama, niti sam ekspert Ustavnog prava, niti želim, kao ubeđeni demokrata, da dezavuišem bilo kakvu ideju o narodnoj inicijativi ili referendumu. Samo sam izneo bojazan, a koliko je realno to što vi govorite, upravo govori vaše izlaganje i malopre i ranije.
Uglavnom govorite u negaciji, govorite o tome da je nešto srušeno, da nešto treba srušiti, da smo srušili Ustav, da je srušena preambula, što naravno da nije tačno. Kao laik, vi ste profesor, ja nisam, ni na koji način to nije tačno. Mislim da nema mesta polemici. Vi imate pravo da iznesete vaš legitiman stav. Nisam rekao da će biti ili neće biti referenduma, samo sam izrazio bojazan da Srbija nema toliko vremena i energije da neke stvari radi zarad toga što će neko jednom političkom manipulacijom pokušati da to iskoristi. Ali, na sreću, uveren sam da narod koji živi na teritoriji Kosovu i Metohiji sasvim dobro razume ono što sam želeo da kažem i zna ko su njihovi lažni politički predstavnici i zastupnici njihovih interesa svih ovih godina bili i kojim je govorio da je Kosovo Srbija, a zabijao glavu u pesak i mislio da neučešćem u međunarodnoj areni i u dijalogu, reši problem koji evidentno egzistira.
Koja je odgovornost SPS i za 1999. godinu i za 1998. godinu i za sve godine, na sreću za svih ovih 23 godine od kada je višepartijski sistem uveden u Srbiji? Naravno, da smo mi za to plaćali cenu, plaćaćemo i dalje, to za nas nije sporno, ali razlika između nas i vas je ta što mi naše greške uviđamo, umemo da se promenimo i umemo da damo doprinos našoj državi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110500.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:48