Zahvaljujem, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici iskoristiću priliku da danas predstavim nekoliko predloga koji će, sa jedne strane doprineti razvoju dualnog obrazovanja u oblasti vazduhoplovstva u Srbiji, a sa druge strane, ono što je još važnije, omogućiti nesmetane procese i osiguranje kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja.
S obzirom da ste juče razmatrali, ako se ne varam, Predlog zakona kojim se potvrđuje okvirni Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, ja bih, ukoliko dozvolite, ipak se osvrnuo na ovu jučerašnju tačku, imajući u vidu da je veoma značajna sa aspekta dualnog obrazovanja.
Radi se o Centru za obuku za dualno obrazovanje. Ono što želim da kažem u uvodu, to je da ukažem ukratko na rezultate i planove Ministarstva na razvoju dualnog obrazovanja, jer je važno da i vi, kao predstavnici građana i građanki Srbije, ali naravno i građani koji prate ovaj prenos, imate ili imaju kompletnu sliku o tome ka čemu težimo kada je razvoj ovog dela obrazovnog sistema u pitanju, kako biste razumeli zbog čega i vaše potvrđivanje ovog zakona u ovom cenjenom domu je izuzetno važno.
Dakle, dualno obrazovanje u našem obrazovnom sistemu živi već šest godina. Tokom ovog perioda kroz srednjoškolsko dualno obrazovanje prošlo je 10.000, kroz 54 različita dualna programa, a 150 srednjih škola i lokalne samouprave su sarađivale sa skoro 900 različitih kompanija na ovom polju.
Dualno obrazovanje je od ove godine dostupno i u visokom obrazovanju. Devet visokoškolskih ustanova je krenula sa realizacijom dualnog modela studija, 32 studentska programa su akreditovana, 150 studenata studira po dualnom modela studija, 75 kompanija učestvuje u realizaciji dualnog modela studija.
Kada je dualno obrazovanje u pitanju učili smo, naravno od najboljih u ovoj oblasti, od Nemaca, Austrijanaca, Švajcaraca koji u svojim obrazovnim sistemima kroz ovaj model obrazovanja pripremaju mlade za svet rada. Zahvaljujući Zakonu o dualnom obrazovanju i Zakonu o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju usvojenim ovde u parlamentu doprineli smo izgradnji temelja na kojima gradimo ovaj sistem.
U razvojnom smislu naš nacionalni model dualnog obrazovanja pokazuje izuzetne rezultate u svim područjima rada u kojima je uvedena … rezultate u oblasti vazduhoplovstva, industriji koja predstavlja sam vrh tehnologije, ne samo u Evropi, nego naravno i planetarno govoreći. Razvili smo 11 novih dualnih obrazovnih profila koji ispunjavaju standarde Agencija za vazduhoplovnu bezbednost Evropske unije EASE.
U prilog tome da smo uspeli da razvijamo dobar model govori i činjenica da je svetski poznata kompanija, upravo iz ove oblasti, iz oblasti avio industrije, MTU, odlučila da ulaže novac u Srbiju, između ostalog, i zbog našeg obrazovnog sistema koji može da ponudi odgovarajuće kadrove i da bude komplementaran jednoj prestižnoj firmi na svetskom nivou.
U smislu razvoja dualnog obrazovanja, logičan nastavak je bila odluka Vlade Republike Srbije iz maja meseca prošle godine o osnivanju Visoke strukovne škole vazduhoplovne akademije i formiranju vazduhoplovnog Trening centra u Vršcu.
Prošlog oktobra prvi studenti krenuli su na Visoku strukovnu školu Vazduhoplovna akademija. Studijski programi u ponudi su vazduhoplovno mašinstvo, vazdušni saobraćaj i kontrola letenja.
Odobrena su po 24 mesta, od kojih su četiri budžetska za pilote, 14 budžetskih mesta za inženjere, održavanje vazduhoplova i dva budžetska mesta za kontrolore letenja.
Učenici i studenti koji se obrazuju za profile u oblasti vazduhoplovstva uče po dualnom modelu. Učenje kroz rad se pored radionica Vazduhoplovne akademije u Beogradu odvijaju u Trening centru Vazduhoplovne akademije u Vršcu koji je Vlada Srbije takođe preuzela prošle godine i time smo zaokružili jednu viziju o stvaranju jedinstvenog centra za obrazovanje i obuku pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara i naravno, inženjera i kontrolora leta.
Okvirni Sporazum o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za projektni zajam - Centar za obuku za dualno obrazovanje potpisan je u Beogradu i u Parizu 27. januara 2022. godine, čime je odobren zajam u iznosu od 20 miliona evra, članom 3. Zakon o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i Zakon o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, odobreno je zaduživanje kod Banke za razvoj Saveta Evrope.
Glavni ciljevi projekta su rekonstrukcija i opremanje dva Centra za obuku, jednog u Beogradu, drugog, kao što ste čuli, u Vršcu, za potrebe vazduhoplovnog obrazovanja u Srbiji po modelu, naravno, dualnog obrazovanja.
Ova investicija će omogućiti da stvorimo dodatne uslove za obrazovanje vazduhoplovnih kadrova u Srbiji i regionu, i pomoći u obezbeđivanju karijere za buduće pilote, kontrolore leta i druga srodna zanimanja.
Još jedan važan aspekt jeste da se navedeni projekat može posmatrati kao pilot projekat za razvoj dualnog obrazovanja na akademskom nivou, što je prioritet za Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, čime se širi lepeza mogućnosti za akademsko obrazovanje mladih ljudi.
Cilj ovog projekta je svakako da ojača poziciju naše države Srbije u vazduhoplovnom obrazovanju i obuci, ali i šire u sektorskoj industriji i uslugama i to ne samo na evropskom tržištu, već i širom sveta.
Projekat ima za cilj da pomogne Srbiji i da preuzme istaknutu ulogu u sprovođenju Vazduhoplovne strategije, koju je EU usvojila 7. decembra 2015. godine, a čiji je cilj povećanje konkurentnosti i održivosti cele industrijske mreže vazdušnog saobraćaja EU, posebno stvaranje visoko kvalitetnih radnih mesta u vazduhoplovnom sektoru inovacijama, digitalnim tehnologijama i fokusom na energetsku nezavisnost i politiku klimatskih promena usmerenu na budućnost.
Očekuje se, naravno, da će projekat takođe ojačati Beograd kao regionalno središte vazduhoplovnih usluga uopšte.
Kada je Vršac u pitanju, plan je da se rekonstruiše i opremi studenski smeštaj, prostorija za učenje i rekreaciju i dve zgrade sa učionicama za formalnu obuku, zatim i objekti civilnog vazduhoplovstva, kao i da se nabavi nova oprema, tačnije jednomotorni helikopter i dva dvomotorna aviona sa simulatorom leta i sistemom video-nadzora, dok u Centru za obuku u Beogradu planiramo rekonstrukciju zgrade u kojoj će se nalaziti simulator leta i nabavku kompletnog simulatora letenja Erbas A320, koji je, naravno, komplementaran i našoj nacionalnoj avio-kompaniji.
Oba centra ćemo modernizovati i to digitalizacijom procesa školovanja i obuke i nabavkom vozila neophodnih za putovanje između centara.
Direktnu korist od realizacije ovog projekta imaće, naravno, do 1.500 studenata koji će moći da se obrazuju u visokoj školi nakon što počne da radi punim kapacitetom u periodu pet godina nakon pokretanja.
Mladi izvan Beograda, ali i susednih zemalja, takođe će imati koristi od projekta, jer će smeštajni kapaciteti ugostiti studente iz svih delova Srbije i regiona, uključujući i one koji dolaze iz nerazvijenih područja.
Procene su da će između 50% i 60% učenika doći van Beograda, dok će 250 do 300 tih učenika biti smešteno u renoviranom studenskom domu.
Ukupni troškovi projekta procenjuju se na 39,1 milion evra, uključujući zajam banke od 20 miliona evra, koji čini do 55% ukupne vrednosti projekta, a ostatak sredstava obezbeđujemo iz budžeta Republike Srbije.
Iz zajma banke finansiraju se građevinski radovi i oprema, nameštaj i određene usluge, dok Republika Srbija finansira nabavku zemljišta, imovine i građevinske radove.
Na kraju bih želeo da naglasim da je Vazduhoplovni trening centra u Vršcu deo šire vizije od 12 regionalnih trening centara za dualno i neformalno obrazovanje. Trenutno, pored Vazduhoplovnog trening centra u Beogradu i Vršcu, intenzivno se radi na razvoju regionalnih trening centara u Valjevu, Subotici, Vlasotincu i Šapcu.
Uvaženi narodni poslanici, kao što znate, naša obaveza jeste da omogućimo mladim ljudima da se školuju po najvišim standardima i da im znanje koje steknu omogući da sutra budu korisni članovi zajednice, naravno da ostvare svoje lične ambicije, karijerne ciljeve.
Ono što je država uradila i što će uraditi u pogledu obrazovanja u oblasti vazduhoplovstva je revolucionarna promena koja je rezultat promišljanja i velikog rada koji su obrazovanje u ovoj oblasti uveli u sistem formalnog obrazovanja Srbije, a podsetiću da je pre ovih poteza obrazovanje u ovoj oblasti bilo samo na nivou obuka.
Potvrđivanjem ovog predloga zakona omogućavate da Srbija dođe do sredstava za ulaganja koja će unaprediti uslove za obrazovanje naše dece, ali i postaviti Srbiju na svetsku mapu centara za obrazovanje u oblasti vazduhoplovstva, s obzirom da će to biti tek treći centar na teritoriji čitave Evrope.
Što se tiče druge teme iz oblasti obrazovanja, koja je svakako krovna i, rekao bih, ima mnogo širi obuhvat i veliki značaj, tema koju danas razmatramo su dve odluke koje omogućavaju funkcionisanje sistema obrazovanja, odnosno obezbeđivanja kvaliteta u visokom obrazovanju. To je Predlog odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i Predlog odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Kao što znate, prošle godine u ovom domu su usvojene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu 10. jula 2021. godine.
Ovaj propis, između ostalog, donet je jer je bilo potrebno izmeniti i dopuniti jedan broj odredbi koje se odnose na sistem obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u cilju uspostavljanja odgovarajućeg pravnog okvira da Nacionalno akreditaciono telo u potpunosti ispuni evropske standarde i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju, pre svega u pogledu nezavisnosti u postupanju i donošenju konačnih odluka o proveri kvaliteta u visokom obrazovanju.
Ono što je takođe projektovani cilj mog tima i mene kada se nalazimo u Ministarstvu prosvete to je da ponovo stekne status punopravne članice u okviru Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, ENKA, a što je od značaja za pozicioniranje Republike Srbije u evropskom i međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.
Promene koje smo tada uneli u ovaj zakon omogućile su veću nezavisnost dva tela koja su ključna za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, dakle Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Veća nezavisnost ogleda se i u tome što članove Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju, odnosno članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje birate upravo vi.
Sada je predviđeno da Upravni odbor Nacionalnog akreditacionog tela ima devet članova koje imenuje Narodna skupština Republike Srbije, vodeći računa o zastupljenosti pripadnika oba pola i to po sledećem kriterijumu. Dakle, dva člana iz reda redovnih profesora univerziteta na predlog KONUS-a, odnosno Konferencije univerziteta, jednog člana iz reda profesora strukovnih studija, na predlog konferencija akademija i visokih škola, jednog člana na predlog studentskih konferencija, dva člana na predlog Privredne komore Srbije i tri člana na predlog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima 17 članova koje bira Narodna skupština, vodeći računa, naravno, o zastupljenosti pripadnika oba pola i to po sledećim kriterijumima. Dakle, šest članova iz reda istaknutih redovnih profesora, vrhunskih stručnjaka u zvanju naučnog savetnika, odnosno umetnika sa međunarodno priznatim radovima ili osvedočenim doprinosom nacionalnoj kulturi, vodeći računa o zastupljenosti obrazovno-naučnih, odnosno obrazovno-umetničkih polja, kao i zastupljenosti univerziteta na predlog konferencije univerziteta, dva člana iz reda profesora strukovnih studija, na predlog konferencije akademija strukovnih studija i visokih škola, sedam članova iz reda vrhunskih stručnjaka, odnosno umetnika sa međunarodno priznatim radovima i to je, naravno, na predlog ministarstva nadležnog za poslove visokog obrazovanja, dakle Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i dva člana na predlog Privredne komore Srbije.
Danas vam, nakon sprovedene zakonom predviđene procedure, dostavljamo objedinjene predloge za imenovanje članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, odnosno predlog članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Kao što ste videli, predloge su, naravno, u skladu sa kriterijumima, dostavile sve relevantne institucije i organizacije za sistem visokog obrazovanja, što ovaj proces čini svakako inkluzivnim, transparentnim i nezavisnim. Radi se o eminentnim ljudima koji su u svojim sferama zaista ne samo referentni, nego rekao bih i veoma priznati.
Ja vas zato pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge i time omogućite da se procesi u visokom obrazovanju i samo očuvanje i unapređenje kvaliteta u visokom obrazovanju unapredi i zato očekujem od vas punu podršku za ova tri predloga.
Hvala najlepše.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.
Uvaženi potpredsednici, dame i gospodo narodni poslanici, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u ovom mandatu pred vas izlazilo sa nekoliko zakonskih predloga koje smo smatrali važnim i neophodnim za uređenje oblasti koje se nalaze pod našom ingerencijom, isključivo osluškujući potrebe zaposlenih u prosveti i nauci, naravno i građanki i građana Srbije, težeći bržoj evropskoj integraciji, stvarajući bolje uslove za razvoj pojedinaca i društva u celini.
Danas smo pred vama sa šest zakona, sa molbom da ih zajedno razmotrimo i da, naravno, u nadi da ih u konačnom epilogu i usvojimo uz vaše predloge i sugestije, a da za sobom u ovom kratkom mandatnom periodu ostavimo kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima i veće mogućnosti da građani Srbije u svojoj zemlji razvijaju ideje i rade na dobrobit zajednice u kojoj žive.
Dozvolite da na početku, a po tačkama dnevnog reda sednice, objasnim ukratko razloge za donošenje ovih zakona. Dakle, uvaženi narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o inovacionoj delatnosti. Kao što znate, inovaciona delatnost je po prvi put uređena u Republici Srbiji sistemskim Zakonom o inovacionoj delatnosti 2005. godine, koji je tada definisao prirodu inovacione delatnosti, donošenje godišnjih programa, vrstu projekata i način njihove realizacije kroz programske aktivnosti, kao i organizacionu strukturu nosilaca inovacione delatnosti. Nakon toga, 2010. i 2013. godine, sprovedene su i dve izmene i dopune predmetnog zakona bez promena suštinskog karaktera ovog akta.
Prema planu rada Vlade Republike Srbije za 2021. godinu, predviđeno je donošenje novog zakona o inovacionoj delatnosti kojim se omogućava uključivanje inovacionog sistema Republike Srbije u Evropski istraživački prostor i Inovacionu uniju. Inovacioni sistem se usmerava prema istraživanjima koja za rezultat imaju inovativne proizvode i procese koji podstiču privredni i društveni razvoj, a planira se i otklanjanje prepreka za pristup finansijskim sredstvima i daje se podsticaj transferu tehnologija u privredu.
Glavni ciljevi Evropske unije u oblasti nauke, istraživanja, inovacija usmereni su na jačanje naučnog i tehnološkog sistema, kao jednog od ključnih činilaca održivog privrednog razvoja, i na taj način se obezbeđuje kvalitetan okvir za sprovođenje naučnih istraživanja i razvoj inovacija, dok se posledično teži podsticanju konkurentnosti i rasta privrednih aktivnosti.
Republika Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, sprovodi potrebne reforme i aktivnosti kako bi se priključila Evropskom istraživačkom prostoru, tako da smo se prilikom izrade ovog Predloga zakona o inovacionoj delatnosti oslanjali na primere dobre evropske prakse.
Navešću samo neke od promena i novina koje smo predložili. Dakle, pre svega, definisani su novi subjekti nacionalnog inovacionog sistema. To su inovativni subjekti, startap centri, nosioci inovacione delatnosti, i spinofovi, zatim subjekti inovacione infrastrukture, naučno-tehnološki parkovi i organizacije za podršku startapovima i investitori u inovacionu delatnost, poslovni anđeli, odnosno fizička lica koja ulažu u sopstveni novac u inovacije.
Predviđeno je uspostavljanje mreže naučno-tehnoloških parkova. kao savetodavnog tela u okviru Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Reformisanje registra inovacione delatnosti, tačnije, predviđeno je uspostavljanje novog registra subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Takođe se ističe značaj upravljanja intelektualnom svojinom nastalom u okviru naučno-istraživačke organizacije, uz usklađivanje sa propisima koji regulišu tu oblast.
Prepoznata je uloga i značaj startapa, kao i spinofa, osnovanih iz naučnoistraživačkih organizacija sa ciljem komercijalne eksploatacije inovacija. Proširene su takođe nadležnosti Fonda za inovacionu delatnost, što se odnosi upravo na već pomenuti novi registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema, dakle, Fond za inovacionu delatnost će voditi ovaj novoformirani registar.
Imajući sve ovo u vidu, nadam se da ćemo dobiti vašu podršku za usvajanje ovog predloga zakona.
Kada je reč o predloženim izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, u najvećoj meri je izvršeno usklađivanje sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i to sa već postojećim odredbama, kao i sa predloženim izmenama i dopunama koje su pred vama.
Usaglašavanje se odnosi na odredbe koje se tiču procesa uvođenja državne mature i tu moram da podsetim da nam je namera da državna matura u krajnjem epilogu ima naravno sertifikacioni karakter, odnosno potvrdi stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama, a naravno i gimnazijama, ali i kvalifikacioni karakter, u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu.
Vi znate da je Komisija za praćenje aktivnosti uvođenja državne mature u obrazovni sistem, koju sam formirao, jer je ovo projekat koji zahteva temeljne pripreme svakog segmenta realizacije, na čijem čelu je državna sekretarka prof. dr Marijana Dukić Mijatović, donela odluku o pomeranju roka za primenu državne mature na 2022/23. godinu za trogodišnje srednje škole, odnosno na 2023/24. za opštu umetničku i stručnu maturu.
Upravo navedena komisija je izašla sa predlogom za izmenu Zakona o srednjem obrazovanju, kao neophodnom koraku u procesu realizacije ovog strateški važnog projekta jer, kao što znate, tu se radi o 62, 63 ili 64 hiljade svršenih srednjoškolaca koji svakako imaju pravo da unapred znaju pod kojim uslovima će upisivati svoje željene fakultete.
Izmene ovog zakona odnose se i na kontinuitet sa osnovnom školom za učenike čije zdravstveno stanje zahteva pohađanje škole od kuće ili se nalaze na kućnom ili bolničkom lečenju, kao i dodatno preciziranje kada je nastava na daljinu u pitanju.
Izmena se donosi zbog potrebe da organizacija pripremne nastave za polaganje ispita kojima se završava srednje obrazovanje bude usklađena sa svim propisima u oblasti obrazovanja i vaspitanja. Dodatno se uređuje i deo zakona koji se odnosi na upis učenika koji su osnovno obrazovanje i vaspitanje ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja završili u inostranstvu ili u stranoj školi registrovanoj u Republici Srbiji, kao i upis radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalističkog ili majstorskog obrazovanja.
Pored toga, izmenama je predloženo da redovan učenik koji pohađa program internacionalne mature može da pohađa i deo programa za smer gimnazije ili obrazovni profil u svojstvu redovnog učenika i ovom izmenom omogućava se učeniku da stekne uporedo dva programa srednjeg obrazovanja i vaspitanja, ukoliko iskaže zahtev za time, a regulisano je ocenjivanje i pravo izlaska na državnu maturu.
Treći predlog zakona o kojem danas imam potrebu da govorim je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju čije se izmene vrše u cilju usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja radi unapređivanja pojedinih rešenja u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Izmene, odnosno dopune zakona odnose se na mogućnost ostvarivanja programa na stranom jeziku, odnosno dvojezično na stranom jeziku i na srpskom jeziku ili na stranom jeziku i na jeziku nacionalne manjine, u smislu usklađivanja ranije norme sa potrebama prakse i novom podzakonskom regulativom kojom se uređuje i mogućnost učenja stranog jezika na predškolskom uzrastu pohađanjem kurseva kao usluge koju ostvaruje predškolska ustanova.
U skladu sa pravilnikom koji propisuje ostvarivanje različitih oblika i programa vaspitno-obrazovnog rada i drugih oblika rada i usluga koje ostvaruje predškolska ustanova, odluku o izboru i realizaciji usluga donosi organ upravljanja ustanove, na osnovu procene pedagoškog kolegijuma i mišljenja saveta roditelja. Sledom navedenog, suštinski se neće ograničiti pravo dece da u zajednici vršnjaka u igri i planiranim situacijama učenja kroz pohađanje programa usluga čiji kvalitet cene stručni organi ustanove i koja za vaspitača realizuju stručnjaci za učenje stranog jezika razvijaju, naravno, i osnov za učenje drugih stranih jezika.
Norma koja se odnosi na ostvarivanje programa vaspitno-obrazovnog rada na jeziku nacionalne manjine, odnosno dvojezično na jeziku nacionalne manjine i na srpskom jeziku ostaje neizmenjena, osim što se njena primena usklađuje sa postojećim zakonskim rešenjem po kome se statutom predškolske ustanove utvrđuje jezik ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada.
U cilju usklađivanja sa Zakonom osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, izvršena je dopuna člana zakona kojim se propisuje evidencija o detetu, a povodom Jedinstvenog obrazovnog broja, dakle, podatak koji je JOB, unosi si se u evidenciju koju ustanova vodi u štampanom ili elektronskom obliku, kao i obrasce javnih isprava koje izdaje. Dozvolite, naravno da podsetim da je JOB identifikacioni broj koji ćemo u našem sistemu obrazovanja koristiti da uz njega vodimo podatke o učeniku sa ciljem da kroz razvoj učenika, dakle, od najranijeg obrazovanja do tržišta rada razumemo i da li pružamo adekvatno obrazovanje i menjamo ga po potrebi. Jedino, samo stalnom programu i stalnim unapređenjem možemo voditi naše obrazovni sistem napred.
Kada govorim o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, moram da naglasim da smo predloženim izmenama i dopunama želeli da blagovremeno stvorimo uslove za efikasnu i stručnu pripremu za realizaciju ispita kojima se završava određeni nivo obrazovanja, a tu mislim naravno na završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja i završni ispit u srednjem obrazovanju i vaspitanju i na opštu, stručnu ili umetničku maturu.
Uvođenje opšte stručne i umetničke mature kao završnih ispita koji treba da podignu kvalitet srednjeg obrazovanja i vaspitanja i da služe kao ulaz u visoko obrazovanje bilo je planirano Strategijom razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, a zakonom o izmenama dopunama Zakona o srednjem obrazovanju iz 2021. godine propisano je između ostalog da se počne od školske 2022/2023. godine u školi polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u skladu sa zakonom, a da će opštu, stručnu i umetničku maturu učenici prvi put polagati počev od školske 2023/2024. godine, što sam inače i naveo govoreći malopre o državnoj maturi.
Radi pripreme realizacije navedenih ispita bilo je neophodno da propišemo nove nadležnosti za Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, odnosno da se formira centar za ispite, a što je u skladu sa Akcionim planom za period od 2021. do 2023. godine za sprovođenje Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Kako bi se u okviru jedne institucije stvorili preduslovi za pripremu i sprovođenje nacionalnih ispita kojima se stiče određeni nivo obrazovanja kao i naravno međunarodnih ispitivanja.
Zatim, i da uvedemo u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete novi informacioni sistem kojim će Centru za ispit obezbediti neophodne podatke za obradu rezultata ispita i podatke učenicima i licima koje sprovode ispite, kao da i da dobijene rezultate isporuče visoko školskim ustanovama radi upisa i na visoko obrazovanje. Takođe, da se u cilju podizanja kvaliteta i obezbeđivanja objektivnosti i sprovođenje ispita kao novo rešenje precizno propiše mogućnost podnošenja prigovora na ispite kojima se stiče određeni nivo obrazovanja, s obzirom da rešenja u važećem zakonu nisu precizirala ovu mogućnost i da se problem u praksi rešavao donošenjem stručnih uputstava.
Posebno radi usaglašavanja sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine u delu koji se odnosi na zahteve u pogledu obezbeđivanja kvaliteta u sistemu obrazovanja i vaspitanja dat je izričit pravni osnov za propisivanje standarda kompetencija za nastavnike, vaspitače, stručne saradnike i direktore kao i za nedostajuće standarde kompetencija za sekretara ustanove, kao i standarde kvalifikacija.
Razumevajuću ulogu u obrazovno-vaspitnih ustanova radi razvijanja nacionalnog identiteta učenika, kao i svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji predloženo je da se na početku obrazovno-vaspitnog rada koji se ostvaruje u toku školske godine koja počinje 1. septembra intonira himna Republike Srbije.
Radi uređivanja sistema pred univerzitetskog obrazovanja i vaspitanja propisan je izričit pravni osnov za osnivanje obrazovno-naučnih centara, pored toga je izvršeno i preciziranje pojedinih odredaba zakona za koje je u toku primena, utvrđeno je da je to neophodno ili koje su ostvarile nedoumice i dovodile do različitog postupanja u praksi. Na primer, pitanje u vezi sa verifikacijom ustanove i programima koji se ostvaruju upisom u školu, ocenjivanjem organa upravljanja, sekretarom ustanove, prijemom u radni odnos, učešćem u radu stručnih organa.
Posebno Predlog zakona sadrži zaštitne odredbe kojima se utvrđuje pravo na rad bez licence u predškolskoj ustanovi za medicinske sestre pod određenim uslovima kao i pravo da nastavnici, vaspitači i stručni saradnici koji su u skladu sa ranijim važećim propisima zasnovali radni odnos u ustanovi, za učesnike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez uverenja o stručnoj defektološkoj osposobljenosti, da mogu da obavljaju obrazovno-vaspitni rad i dalje ukoliko ispunjavaju određene uslove.
Što zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju vrše se izmene i dopune u cilju usaglašavanja sa odredbama zakona kojim se uređuju osnove sistema obrazovanja i vaspitanja, a radi unapređivanja pojedinih rešenja u oblasti osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Novine, odnosno te izmene i dopune zakona odnose se na osnovne muzičke škole gde izuzetno mogu da ostvaruju i program srednjeg muzičkog obrazovanja i vaspitanja. Uvođenje ove mogućnosti znači racionalnije, efikasnije postupanje u situacijama kada na teritoriji jedinice lokalne samouprave postoji osnovna muzička škola, a na drugoj strani postoji i veliko interesovanje da učenici nastave srednje muzičko obrazovanje.
S obzirom na to da zakonom nije predviđena mogućnost da se osnovna škola verifikuje za ostvarivanje programa srednjeg obrazovanja pristupa se osnivanju srednje muzičke škole u tim slučajevima kao drugog pravnog lica, što nije racionalna i efikasan način u odgovoru na potrebe i interesovanja učenika.
Napominjemo da je prema izmenama zakona propisano trajanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja tako što osnovno muzičko obrazovanje i vaspitanje umesto dve do šest godina traje četiri do šest godina u skladu sa novim planovima i programima nastave i učenja za muzičke škole. Dopunama zakona o obrazovno vaspitni rad od petog do osmog razreda može da se organizuje i u kombinovanom odeljenju.
Precizirali smo i obaveze roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika da osim što je dužan da obezbedi da učenik redovno pohađa nastavu, dužan je i da obavesti školu o razlozima eventualnog izostajanja učenika sa nastave iz razloga što postoji i objektivne okolnosti u kojima roditelj ne može u roku od tri dana da obezbedi da učenik nastavi da redovno pohađa nastavu.
U vezi sa završnim ispitom propisano je da učenik osmog razreda polaže završni ispit na jeziku na kojem je ostvarivao obrazovno vaspitni rad. Izuzetno završni ispit učenika osmog razreda na zahtev roditelja može da polaže na drugom jeziku ako je to u najboljem interesu učenika.
Kao i malo pre pomenuto i u ovom zakonu definisali smo bolju evidenciju podataka o obrazovanju učenika povodom Jedinstvenog obrazovnog broja, odnosno JOB-a. Podatak koji je JOB unosi se u evidenciju koju škola vodi u štampanom ili elektronskom obliku, kao i obrasce javnih isprava koje izdaje.
Izvršena je dopuna zakona novim članom koji se odnosi na priznavanje stranih školskih isprava tako što se predviđa da stranu školsku ispravu priznaje ENIC/NARIC centar iz razloga blagovremenog i pravilnog postupanja škola, odnosno roditelja učenika.
Na kraju, uvaženi narodni poslanici, u setu predloga zakona iz nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja nalazi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prosvetnoj inspekciji. Aktuelni zakon je stupio na snagu 14. aprila 2018. godine i on je istakao posebnosti i postupke i položaj inspekcije u oblasti obrazovanja u odnosu na zakon koji je na opšti način uređuje inspekcijski nadzor i znatno podigao i unapredio kvalitet inspekcijskog nadzora u obrazovanju. Tokom trogodišnje primene praksa je ukazala na potrebu unošenja nekoliko konkretnih novina koje će proširiti delovanje prosvetne inspekcije i sveobuhvatnije unaprediti sistem inspekcijskog nadzora u Republici Srbiji u oblasti obrazovanja.
Predlog izmene i dopune Zakona o prosvetnoj inspekciji u najkraćem najpre se odnosi na preciziranje odredaba koje su sadržane u posebnim zakonima koji su doneti u međuvremenu, a propisuju nadležnosti prosvetne inspekcije u vršenju nadzora nad primenom istih zakona kao što su Zakon o nauci i istraživanjima, Zakon o nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije i Zakon o dualnom modelu obrazovanja u visokoškolskim ustanovama, kao i u drugim oblastima u kojima je propisana nadležnost prosvetne inspekcije. Izmene se odnose na mogućnost nabavke službene odeće i obuće za republičkog prosvetnog inspektora, odnosno pokrajinskog prosvetnog inspektora, odnosno gradskog ili opštinskog prosvetnog inspektora. Takođe, izmene i dopune se odnose i na preciziranje pojedinih zakonskih odredbi koje se odnose na prosvetnog inspektora ovlašćenja i poveravanje poslova inspekcijskog nadzora opštinama, odnosno gradovima, odnosno pokrajinama u smislu preciziranja ovlašćenja republičkog prosvetnog inspektora na osnovu zakona.
U tom kontekstu nadam se da ćemo i kroz raspravu u pojedinostima proći kroz vaša pitanja i na kraju imati usvojen ovaj set zakona koji će unaprediti, uveren sam, kvalitet obrazovanja koji pružamo mladim naraštajima, kao i veće mogućnosti za istraživanja i inovacije u Srbiji. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem, potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Upravo na tragu onoga što je i koleginica Gojković rekla, bez želje da ulazimo ili zalazimo u političku ravan, jer je evidentno da je pozadina čitave ove priče upravo u tome, želim da istaknem da svi mi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, na čelu sa mnom, osećamo ponos upravo iz razloga što smo prvom preporukom 1. septembra ove školske godine uveli obavezu intoniranja himne, kao jednog od tri najvažnija državna simbola, u skladu sa najvišim pravnim aktom naše zemlje, dakle Ustavom Republike Srbije. Takođe, osećam ponos i zbog ovog predloga koji će sada i normirati ovu čast, a ne obavezu.
Ono što zaista začuđuje, to je da prosto neki narodni poslanici ne čitaju ni postojeće odredbe postojećih zakona, kao što je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji u članu 8. tačka 15. i 16. jasno govore o tome šta su ciljevi obrazovanja i vaspitanja, pa između ostalog razvoj i poštovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezičke, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvažavanja različitosti. To jedinstvo različitosti i to bogatstvo koje Republika Srbija ima, sa 22 nacionalna saveta nacionalnih manjina, sa većim brojem od tog broja nacionalnih manjina koje žive u harmoniji na teritoriji Republike Srbije jesu naša dragocenost. Zato mi zaista nemamo niti jedan razlog da na negativan način govorimo o svemu ovome, već upravo afirmativno.
Takođe, ovaj član Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja govori o tome da su ciljevi obrazovanja razvijanje ličnog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i osećanja pripadnosti Republici Srbiji, poštovanje i negovanje srpskog jezika i maternjeg jezika, tradicije i kulture srpskog naroda i nacionalnih manjina, razvijanje interkulturalnosti, poštovanje i očuvanje nacionalne i svetske kulturne baštine.
Mi možemo samo da budemo ponosni upravo i sa aspekta svetske kulturne baštine, jer mi smo ti koji baštinimo tu jedan deo svetske kulturne baštine upravo kao narod, a ta naša kulturna baština je često na udaru upravo onih koji ovakav narativ koriste, nažalost, evo i u najvišem zakonodavnom domu u Republici Srbiji.
Ako uzmemo u obzir činjenicu da preko 45.000 učenika u Srbiji nastavu pohađa na jezicima nacionalnih manjina u Srbiji, ako uzmemo u obzir da je preduniverzitetsko, tako i univerzitetsko obrazovanje dostupno na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina uz potpuno poštovanje međunarodnih standarda u ovoj oblasti, ukoliko u uzmemo u obzir sve one zakone i setove zakona koji su doneti upravo vezano za prava nacionalnih manjina i očuvanje njihove tradicije, jezika i pisma, službene upotrebe jezika i pisma, ukoliko uzmemo u obzir šta su sve referentne međunarodne organizacije rekle i koliko su pohvala iznele na račun Republike Srbije i zakonodavnog okvira, i ne samo okvira, već i primene tih istih zakona i tih odredbi tih zakona u praksi, gde u mnogo većem obimu odudaramo i od mnogih država-članica Evropske unije, onda mi zaista nije jasno kada slušamo takav narativ ovde u ovom domu, kada nas maltene neko izjednačava sa nacizmom.
Pa da li je to normalno? Da li to zaslužuje izvinjenje ili ukoliko nije moguće to izvinjenje, onda barem sankciju, u skladu sa Poslovnikom o radu ovog najvišeg doma? Takve stvari su nedopustive u jednoj ozbiljnoj demokratskoj državi i društvu. Jer ako se preko ovakvih stvari prelazi, onda mi dozvoljavamo da neki pojedinci devalviraju sve ono što i ova Vlada i ova država i njen predsednik rade u ovom prethodnom periodu.
Što se tiče intoniranja himne, pored ponosa koji zaista lično osećam, presrećan sam zbog toga što je taj deo i 1. septembra naišao na odobravanje ne samo u sredinama gde živi većinski narod, nego i u mnogim drugim sredinama gde žive naši građani i građanke predstavnici nacionalnih manjina.
Voleo bih da vidim šta rade učenici u Nemačkoj, kada se intonira himna „Dojčland, Dojčland iber ales“ ili u Austriji, Švajcarskoj gde se, takođe većinski narod i konfesionalna pripadnost afirmišu u mnogim tekstovima tih himni, pa nisam primetio da se pripadnici jednog, od ovde pomenutog naroda, odnosno pripadnika nacionalnih manjina, koji žive na teritoriji Republike Srbije, tome oštro i žustro suprotstavljaju? Pa, nemojte onda da priznajete te himne, pošto takođe živite i u tim državama. Nemojte ovde nama da držite pridike i da docirate,
da li mi imamo pravo da čuvamo svoj identitet. Pa, naravno da imamo.
Ponavljam, ne bih želeo da ulazim u tu političku ravan, ali imao sam potrebu da reagujem i da vas zamolim još jednom da barem na objektivan način sagledavate sve ono što i ovo ministarstvo i Vlada Republike Srbije radi na polju i udžbenika, i omogućavanje mnogo boljih uslova rada u obrazovnom sistemu, i zapošljavanja nastavnika i dobijanja licenci, jer ne zaboravite vi ove traktate možete da držite i ovde, pošto je ovo demokratska država, pri tome ja i dalje smatram da ovo treba da bude sankcionisano, možete to da radite i na ulici, ali ne zaboravite da svi vi živite u ovoj zemlji. I vi ste, upravo pripadnici nacionalne manjine, koja ima identična prava, kao i svi ostali građani i građanke koji žive na ovoj teritoriji, pa tako i pravo na rad i zapošljavanje i u obrazovnom sistemu i na svakom drugom mestu.
Zahvaljujem se, apelujem, mogu i da vas zamolim da u koliko je to moguće izjavite jedno izvinjenje, za sve ono što ste rekli, a ticalo se i himne Republike Srbije, ali onog drugog dela, u kome ste poredili ovo društvo i ovu državu sa ozakonjenjem nacizma, fašizma, ne znam više čega, što ste pomenuli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Bez namere da ulazim u polemiku, jer to neće izaći na dobro, izgubićemo dosta vremena, zaista radi istine, želim samo da vas podsetim, nadam se da ste u komunikaciji sa predsednikom i članovima Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine i nadam se da imate u vidu i posedujete saznanja da smo u prethodna dva meseca, dva i po meseca, dva puta boravili upravo u Bujanovcu. Jedna sastanak smo imali u Beogradu koji se između ostalog ticao i pomenutih udžbenika o kojima govorite da država Srbija ne omogućava, ne obezbeđuje deci i tako dalje, što je ordinarna neistina.
Ponovo smo uradili, kao i prethodne godine, jednu, hajde reći ću, jedan izuzetak, upravo da bismo omogućili da deca dobiju udžbenike. Do sada je 16 udžbenika završeno, do danas bukvalno i odobreno, ostala su još tri kako bi se završili svi udžbenici. Tako da ovo govorim, ne zbog vas, vi to isto znate, ovo govorim zbog javnosti, zbog te dece kojoj na jednak način, pravičan način, ujednačen način omogućavamo obrazovanja, kao i svoj drugoj deci na teritoriji Republike Srbije. Vi razmislite šta je bila ideja kada govorite takve stvari koje ne stoje. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.
Samo jedna mala dopuna. Kolega Vujadinović kao posvećeni narodni poslanik i upravo neko ko afirmiše to zajedništvo između, i specijalne veze, Republike Srpske i Republike Srbije spomenuo je jednu veoma značajnu temu koja se tiče tzv. identitetskih udžbenika i ono što ja mogu da kažem i u ime Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, svakako i u ime mojih kolega iz Republike Srpske i dva nadležna zavoda i dva ministarstva su već održala seriju sastanaka. Dogovorili smo se upravo oko onoga što je temelj zajedništva i u pogledu udžbenika. To su takođe afirmisali i član Predsedništva BiH, gospodin Dodik i predsednik Republike, gospodin Vučić i čitav taj proces i procedura je u toku i mislim da to i jeste pre svega nešto što imanentno i potrebno našem narodu ili našim sunarodnicima ma gde oni živeli i ovo je, rekao bih, u kontekstu svih zakonodavnih aktivnosti, kao što je na primer bio Zakon o, popularno nazvan, o zaštiti ćiriličnog pisma, samo jedan delić jednog uspešnog mozaika koji demonstrira upravo to zajedništvo i izuzetno mi je drago da je ovo pitanje spomenuto. Hvala vam.

Zahvaljujem, narodni poslaniče.
Dakle, što se tiče vašeg pitanja u vezi sa ovom proteklom godinom i koliko je Vlada Republike Srbije u odnosu na ono što su bili proklamovani ciljevi u svim sferama društva uradila, ja bih mogao da dam, ne paušalno, već rekao bih objektivnu ocenu da smo u okolnostima u kojima smo se kao društvo nalazili, uradili mnogo.
Ako govorimo o spoljnopolitičkom mislim da smo upravo nastavili sa afirmacijom državotvorne politike sa jasnom i argumentovanom borbom u međunarodnoj areni za očuvanje državnog interesa i uvažavanje državnog razloga koji je veoma značajan za Republiku Srbiju.
Što se tiče svih ostalih resora, rekao bih da je mnogo toga, iako smo unapred bili svesni da će praktično ovaj mandat biti oročen, niko to nije prepuštao slučaju, nego smo zahvaljujući predsednici Vlade i naravno čitavom timu, upravo mnogo dinamičnije pristupili realizaciji mnogih važnih projekata, da ne govorim sada u ime ostalih kolega u svim ostalim resorima.
Kada govorimo i o našem privrednom rastu i onome što je i ministar Mali prethodnih dana govorio obrazlažući rebalans budžeta, mislim da smo jedna od retkih država da upravo u vreme trajanja kovid pandemije uspevamo da beležimo očigledan rast i ako se ne varam preko 70% direktnih investicija u regionu zapadnog Balkana upravo otpada na Republiku Srbiju. Dakle, mi jesmo jedna od najatraktivnijih destinacija za investicije.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, s obzirom da sam uveren da će i moje kolege, naročito gospodin Mali, obrazlagati ovaj deo koji se tiče njegovog resora, što se tiče drugo pitanja korona virusa i koji su planovi, koje su mere koje predlažemo. Ono što svakako mogu da kažem to je da Krizni štab vrlo temeljno razmatra sve modele koji su komplementarni potrebi da izborimo sa ovom pošašću. Trudimo se da vodimo računa i o privrednom rastu, ali pre svega se trudimo da vodimo računa o zdravlju nacije. To je nešto što je prioritet svih prioriteta.
U tom smislu mere koje jesu predložene i mere koje su bile i ranije predlagane i koje su na snazi pre svega moraju biti poštovane. Inoviranje tih mera uvođenjem kovid propusnica svakako jeste refleks jednog stanja u kome se nalazimo, gde praktično po brojkama vidimo da dolazi do pogoršanja u tom smislu i do nažalost većeg manevra za mutaciju samog virusa imajući u vidu da još uvek taj procenat imunizacije, odnosno vakcinacije ili vakcinisanih građanki i građana u opštoj populaciji nije dovoljno visok da bismo mogli da izađemo na neku zelenu granu.
Iz perspektive ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja mogu da kažem da je obrazovni sistem još uvek veoma vitalan, rezistentan prema ovom virusu i da smo prethodnih dana i kolega Lončar, naravno i mi u ministarstvu i predstavnici „Batuta“ i tim za škole imali seriju sastanaka u vezi sa eventualnim merama koje će biti predmet rasprave na sednici Kriznog štaba početkom iduće nedelje.
Koliko i na koji način se upravo ova pandemija odražava i na naš ekonomski rast i uopšte na privredu i na sam društveni, rekao bih život, svakako svi smo svedoci toga, ali mislim da Vlada Republike Srbije čini sve, pre svega Ministarstvo zdravlja, naravno i RFZO, i svi koji su referentni da se tim problemom bave, da na najbolji mogući način odgovorimo na ove izazove. Jedini način da na pravi način odgovorimo na izazove to je jedan mnogo viši stepen individualne odgovornosti, solidarnosti prema drugima i podizanje svesti o tome koliko je u stvari vakcina jedna civilizacijska tekovina jedini način da se sa ovom pošašću izborimo.
Uvek koristimo tu priliku i svaku priliku da apelujemo na sve građane koji nisu do sada se vakcinisali da to i učine.

Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani poslaniče, što se tiče ova dva pitanja koja ste spomenuli, inspekcija će svakako izvršiti nadzor u pogledu ovih tvrdnji vezano za otpuštanje tri profesora. Inače su oni pokrenuli radno-pravne sporove, ali to nas ne abolira od potrebe da izvršimo inspekcijski nadzor.
Inače, da li je to bio motiv ili ne, ja zaista ne znam, ali znate i sami da ste upravo u ovom Domu usvojili to mišljenje, da nastavnik u zvanje redovnog profesora koji je ispunio uslove za penziju može da obavlja svoju dužnost samo do isteka mandatnog perioda, bez obzira što je zakon o visokom, koji ste ovde izglasali ukazao na ovo ograničenje, tako da od 1. oktobra na državnom univerzitetu će na dužnost stupiti novi rektor.
Što se tiče Studentskog doma i nepravilnosti na koje je ukazano ministarstvu, takođe će biti poslata inspekcija ako je pitanje koje ste uputili i na koje aludirate navodna zloupotreba prostora Studentskog doma, tako da, u svakom slučaju, to je ono što će biti utvrđeno inspekcijskim nadzorom.
Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani poslaniče, mislim da je pitanje zaista, kao što ste rekli, ne samo vezano za institucionalni okvir ili za normu koju svakako primenjujemo. Drago mi je da ste pohvalili sve nastavnike, nastavno, vannastavno osoblje, naravno, i decu koja su pokazala veoma visok stepen odgovornosti u ovih praktično godinu i po dana vanrednih okolnosti.
Sa aspekta analize koju smo radili, dakle ne govorim sada o normama i naravno da postoje ta rubna područja, ne samo u kraju odakle vi dolazite, nego širom Republike Srbije, analize su pokazale, a referentni zavod je ta istraživanja radio, da 1,3% učenika u osnovnim školama nisu imali adekvatne alate ili uređaje za praćenje onlajn nastave. U srednjim školama je to malo manje, dakle 0,9%.
Činjenica da je juče, na primer, u 1.247 osnovnih škola širom naše Republike pristupilo od 68.000 učenika 98,55% đaka ispitu za srpski ili maternji jezik i književnost govori u prilog tezi da su te cifre zaista pokazatelj da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Vlada Republike Srbije, interresorna saradnja sa Ministarstvom trgovine, telekomunikacija, na primer u nekom prethodnom periodu, dakle u nekom ranijem vremenu, u prethodnoj godini, izuzetno pomogla da dođemo upravo i do uređaja koje će omogućiti da deca prate nastavu u vanrednim okolnostima, ali na način koji će korespondirati i sa tim procesom sticanja znanja i savladavanja tih obrazovnih sadržaja, kako bi mogli da budu referentni, pripremljeni da izađu na te ispite
U tom smislu, zaista ne vidim načina da bilo kakvom uredbom ili pravilnikom, nešto što je sada u toku, a u toku imamo i završne testove, juče, danas i sutra za male maturante, takođe upise na visokoškolske ustanove, odnosno prijemne za visokoškolske ustanove koji počinju na Vidovdan i traju negde do 3. jula, na neki način stavljamo u nepravičan ili nepravedan položaj onu ogromnu i dominantnu većinu u odnosu na one koji su eventualno imali tih problema.
Podsetiću vas da smo imali, takođe, i RTS planetu i sve ostale platforme koje su služile kao alat upravo za one u početku korona virusa, a koji nisu imali te digitalne uređaje, a takođe ću dodati da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pre izbijanja korona virusa osposobilo i opremilo 10.000 digitalnih učionica. Ove godine će to biti još 10.000 i, nadam se, do kraja kalendarske ili početkom iduće godine još 11.500 digitalnih učionica na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Pomenuo sam Ministarstvo telekomunikacija koje je zaista pomoglo sa operaterima da imamo besplatan internet i da vaj-faj dođe praktično do nekih 85% škola širom naše Republike i u tom smislu razumem vaše pitanje i ukoliko je bilo nekih problema, svako onaj ko je imao problema sa našim stručnim uputstvima je imao mogućnost, bilo da se radi o deci ili o nastavnicima, da se preko školske uprave obrate na vreme i da ukažu na tu problematiku i da taj problem saniramo. Mnogo tih problema smo i sanirali u nekom prethodnom periodu. Ono što mogu zaista krajnje iskreno da vam kažem - promene pravila igre u vreme kada je igra već otpočela zaista nisu moguće. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama se danas nalaze dva, rekao bih, veoma značajna zakonska predloga.
Ja bih samo u uvodu podsetio da smo od početka novembra na ovamo, moj tim i ja, dakle, pre svega, državni sekretar Marijana Dukić Mijatović, resorno zaduženi pomoćnici, ali naravno, i drugi državni sekretari, uradili mnogo kao Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upravo na, i zakonodavnoj aktivnosti, ali naravno, na strateškim dokumentima koji su bili iz objektivnih razloga na neki način prolongirani i bili na čekanju, pa je tako usvojena Strategija nauke, pod motom „Moć znanja“ od 2022. do 2025. godine.
Još u februaru mesecu Strategija obrazovanja i vaspitanja do 2030. godine koja je izglasana na Vladi pre, praktično, nekih dvadesetak dana. Takođe Strategija „pametne specijalizacije“.
Što se tiče zakonodavne aktivnosti, iako smo sve što smo radili u tim poslednjim mesecima prethodne godine i početkom ove, sve se odvijalo u donekle, rekao bih vanrednim okolnostima, ipak smo uspeli da organizujemo javne rasprave i da praktično na jedan inkluzivan način sve one koji su akteri u tom lancu uključimo da svojim konstruktivnim predlozima, naravno i kritikama, prosto sačinimo predloge zakona koji će odgovarati, pre svega izazovima ovog vremena i potrebama.
Što se tiče Predloga Zakona o studentskom organizovanju, mislim da je veoma važno sagledati koliko je značajno studentsko organizovanje u pogledu činjenice da je važan segment visokog obrazovanja i praktično egzistira kao tako od samog početka ili začetka visokog obrazovanja u našoj zemlji.
Ono što jeste, sada već možemo reći istorijska činjenica, to je da do sada niti jednom, ovaj domen nije bio regulisan jednim posebnim zakonskim aktom, već isključivo bilo je uređivano pojedinim odredbama Zakona o visokom obrazovanju.
Zbog nedostatka sveobuhvatnog regulisanja ovog pitanja došlo je, nažalost do ustanovljavanja različite prakse na pojedinim samostalnim visokoškolskim ustanovama, pa čak i na različitim visokoškolskim ustanovama u okviru jedne samostalne visokoškolske ustanove. Zato je potrebno da se ove nelogičnosti otklone, da se studentima omogući da nesmetano učestvuju u akademskom životu.
Ja ću podsetiti da je ovaj tekst Predloga zakona bio aktuelan još 2019. godine. Održana je jedna javna rasprava, pa je početkom ove godine održana još jedna, urađeno jedno fino nijansiranje, i mislim da posle toliko dugo vremena, zaista su i studenti, kao značajan delić mozaika visokoškolskog obrazovanja ili po meni, najznačajniji, zaslužili da se jedan ovakav tekst zakona nađe pred vama kao nosiocima delegiranog suvereniteta od strane građanki i građana Republike Srbije.
Čitav predlog Zakona o studentskom organizovanju počiva na jasno izraženoj dihotomiji oblika studentskog organizovanja. Reč je naime, o studentskim predstavničkim telima i studentskim organizacijama, u okviru studentskih predstavničkih tela predviđena su dva njihova vida.
Dakle, to su studentske konferencije i studentski parlamenti. Postoje dve studentske konferencije, Studentska konferencija Univerziteta i Studentska konferencija Akademija strukovnih studija ili visokih škola, i one faktički predstavljaju najviši oblik studentskih predstavničkih tela i deluju na nacionalnom nivou.
Posebna pažnja se posvećuje načinu finansiranja studentskih konferencija, kao i veoma detaljne njihove nadležnosti, koje praktično logički slede i svojstva krovnih studentskih predstavničkih tela koje imaju studentske konferencije. One će svakako razmatrati pitanja od zajedničkog značaja za studente, birati i razrešavati studentske predstavnike u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, predstavljati, zastupati interese studenata na međunarodnom nivou i tako dalje.
Kada je reč o studentskom parlamentu propisano je da svaki mora imati dva pravna akta, Poslovnik o radu i Pravilnik o izborima, a propisali smo i nadležnosti načina izbora njegovih članova.
Takođe, uvodimo mogućnost studentima koji budu obavljali neku od funkcija u Studentskom parlamentu, samostalne visokoškolske ustanove, kao i predstavnicima u studentskoj konferenciji, može biti na lični zahtev odobreno mirovanje njihovih studentskih obaveza dok obavljaju te funkcije.
Intencija ovakvog rešenja je bila da se studentima koji će u budućnosti obavljati najviše funkcije u studentskim predstavničkim telima koja su sa druge strane od izuzetno velikog značaja za sve studente omogućeno da većinu svog vremena posvete upravo tome.
Suština ovog predloga je da predstavnici studenata učestvuju u radu uključujući pravo na odlučivanje stručnih organa visokoškolskih ustanova povodom širokog kruga pitanja od kojih je svakako najvažnije pitanje predlaganje kandidata za organe poslovođenja. Predlogom je predviđeno da će njihovi predstavnici od sada imati pravo da po ovom pitanju učestvuju u odlučivanju i na stručnom organu visokoškolske ustanove.
Druga velika celina ovog Predloga zakona se odnosi na studentske organizacije. Reč je o udruženjima osnovanim u skladu sa zakonom kojim se uređuju udruženja građana, odnosno funkcionisanje udruženja građana koja su registrovana kao studentska organizacija u skladu sa postupkom koji je takođe detaljno sadržan u Predlogu zakona koji je ispred vas. Podrobno su propisani uslovi koje jedno udruženje treba da ispuni da bi moglo steći status studentske organizacije.
Status studentske organizacije se stiče na tri godine i može se obnavljati, a može prestati ranije ukoliko otpadne jedan od uslova za sticanje tog statusa. Svaka visokoškolska ustanova je dužna da vodi registar studentskih organizacija koje na njoj imaju taj status, propisana je i mogućnost uz ispunjenje određenih kriterijuma i uslova i da se studentske organizacije udružuju u saveze studentskih organizacija, a propisano je i osnivanje nacionalnog saveza studentskih organizacija.
Ovim zakonom će studenti posle dugo vremena dobiti unifikovana, jednobrazna, uvremenjena pravila kojima će se urediti njihovo organizovanje na visokoškolskim ustanovama.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, uvaženi predsedniče i poštovani narodni poslanici, Predlog zakona praktično je veoma značajan i korespondira sa neophodnošću podizanja kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji i kada je reč o izmenama i dopunama ovog zakona, iz 2017. godine, važno je da naglasim da ćemo na taj način urediti relevantna pitanja u vezi sa radom nacionalnog akreditacionog tela.
Ovo je važno i radi našeg usklađivanja sa preporuka koje Evropska asocijacija za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju ENKVA, dala kako bi se nacionalnom akreditacionom telu obnovilo punopravno članstvo u toj evropskoj asocijaciji.
Iako status ove asocijacije ni na koji način ne utiče na validnost i kvalitet diploma stečenih na našim visokoškolskim ustanovama, on je svakako od velikog reputacionog značaja za pozicioniranje Republike Srbije u evropskom i međunarodnom prostoru visokog obrazovanja.
Zato mi dozvolite da pojasnim, ovim izmenama zakona će se u potpunosti ispuniti evropski standardi i smernice za osiguranje kvaliteta u visokom obrazovanju u pogledu nezavisnosti u postupanju i u donošenju konačnih odluka o proveri kvaliteta u visokom obrazovanju.
Upravo zato su u predlogu koji je pred vama predviđene izmene i dopune koje se odnose na preciznije razgraničenje nadležnosti između Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Nacionalnog akreditacionog tela i to u oblasti spoljašnje provere kvaliteta i akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa, kao i na uspostavljanje operativne nezavisnosti Nacionalnog akreditacionog tela.
U njegovom sastavu formira se žalbeni organ u čiju nadležnost prelazi postupanje po žalbama visokoškolskih ustanova na odbijajuća rešenja o zahtevima za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa, tako da se žalbeni postupak neće više odvijati u okviru Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i ovakvo rešenje na primer postoji u drugim evropskim državama među kojima je i naš sused Hrvatska.
Smatram neophodnim da dodam da smo želeli da preciziramo i radni status i nadležnosti direktora Nacionalnog akreditacionog tela. Direktor se bira i razrešava u skladu sa zakonom na osnovu javnog konkursa iz reda profesora univerziteta koji imaju iskustvo u poslovođenju i obezbeđivanju kvaliteta u visokom obrazovanju. Novina u odnosu na prethodno rešenje je da bi direktor zasnovao i radni odnos u Nacionalnom akreditacionom telu.
Predložene su izmene i u pogledu toga da članove Upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela bira Narodna skupština, a sada ih imenuje Vlada, i povećava se broj članova Upravnog odbora sa sedam na devet, povećava se i broj članova Komisije za akreditaciju sa 17 na 19 članova od kojih je 17 članova iz reda nastavnika visokoškolskih ustanova, jedan iz reda studenata i jedan iz reda privrednika.
Članovi Komisije za akreditaciju ne biraju se više na predlog Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje nego na osnovu javnog poziva. Članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bira Narodna skupština, a sada ih takođe imenuje Vlada. Promenom organa koji bira ove institucije pokazuje se namera da se i formalno uklone sve eventualne sumnje u pogledu uticaja izvršne vlasti na njih.
Takođe, u procesu primene Zakona o visokom obrazovanju uočena je potreba sa dodatnim definisanjem okvira teološkog obrazovanja u Republici Srbiji usklađenog sa njegovim posebnostima.
Predviđene izmene i dopune odnose se na visokoškolske ustanove koja ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije, jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica. Osobenosti koje proizilaze iz ciljeva i prirode teološkog obrazovanja upućuju na potrebu propisivanja dodatnih uslova koji se odnose na pribavljanje saglasnosti organa crkve, odnosno verske zajednice u odnosu na lica koja vrše službu učenja na visokoškolskoj ustanovi, kao i saglasnosti za upis na akademijski studijski program iz oblasti teologije, a radi očuvanja identiteta duhovnih vrednosti koje su osnov identiteta crkve, odnosno verske zajednice čija teologija jeste u stvari predmet izučavanja.
Takođe, važeći zakon već sadrži odredbe čija sadržina odražava specifičnosti visokoškolskih ustanova koja ostvaruju studijske programe za potrebe na primer policijskog, odnosno vojnog i obrazovanja za potrebe nacionalne bezbednosti, pa u tom kontekstu smatramo važnim da se uredi specifičnost u oblasti teološkog obrazovanja, pri tome, naravno, ne stavljajući ih u istu ravan, ali uvažavajući praktično specifičnosti koja su imanentna kategorija svim ovim nivoima obrazovanja.
Pored ovih važnih novina koje sam predstavio želim i da vas upoznam sa još par koje su proizašle kao rešenja nekih izazova u praksi sa kojima smo se susretali. U predlogu izmena zakona je predviđeno i da nastavnik u zvanju redovnog profesora koji je ispunio uslove za prestanak radnog odnosa i odlazak u penziju, a postoji potreba za nastavkom rada i produži radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine, ne može biti biran u organe visokoškolske ustanove i njenih organizacionih jedinica.
Podsetiću vas i na to da je Narodna skupština Republike Srbije u aktuelnom sazivu 11. februara ove godine donela Autentično tumačenje odredbe člana 64. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, da zakon treba razumeti tako da se organ poslovođenja odgovarajuće visokoškolske ustanove, dakle rektor, dekan, predsednik, odnosno direktor ne može birati iz reda nastavnika kojima je prestao radni odnos na kraju školske godine u kojoj su navršili 65 godina, a kojima je opet spram ove odredbe produžen radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na određeno vreme do dve godine uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršavaju 70 godina života.
Kada je u pitanju produženje radnog odnosa akcenat je svakako na znanju i iskustvu redovnih profesora u pogledu nastave i podizanja nastavnog i naučnog podmlatka, a svakako ne na rukovođenju ustanovama kada su ta lica u ograničenom trajanju mandata.
Ovo je u skladu sa pomenutim Autentičnim tumačenjem i sa uspostavljenom praksom koja je nakon toga usledila u akademskoj zajednici, da organi poslovođenja ne mogu biti birani iz reda lica sa ograničenim mandatom, pa bi usvajanje dijametralno suprotnih rešenja u veoma kratkom vremenskom periodu dovelo, rekao bih, ne samo do pravne nesigurnosti, što nije u skladu sa težnjom Republike Srbije da se podigne kvalitet visokog obrazovanja, već i do na neki način upitnog kredibiliteta ovog doma koji se bavio upravo veoma komplementarnim pitanjem u februaru mesecu ove godine.
Posebno, naravno, ne u trenutku kada menjamo zakon, u cilju sticanja punopravnog članstva u Evropskoj asocijaciji za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju i delovanja u ravnopravnom statusu u okviru evropskog obrazovnog prostora. Ovde smo, u ovom predlogu zakona izmena i dopuna zakona takođe utvrdili naše namere kada je reč o uvođenju državne mature 2024. godine i to da će visokoškolske ustanove vršiti upis na studije u skladu sa zakonom uz vrednovanje opšte, stručne i umetničke mature, i oni će svojim opštim aktom utvrđivati koji se ispiti sa mature vrednuju prilikom upisa na studije. One će to uraditi do 31. avgusta 2022. godine, dve godine pre uvođenja državne mature kako bi đaci unapred znali šta je potrebno za upis u određenu visokoškolsku ustanovu.
Važno je znati da je državna matura jedan krupan reformski iskorak na kome je ova Vlada i prethodne vlade rade praktično skoro 15 ili 16 godina. Na ovom projektu imamo izuzetnu asistenciju, ne samo u materijalnom, već i u ekspertskom smislu od strane EU, i sagledali smo zaista realnu sliku i dijagnozu dokle je taj projekat odmakao. Mislim da je mera koju smo opredelili da državna matura otpočne 2024. godine upravo je mera koja korespondira sa podizanjem kvaliteta čitavog obrazovnog sistema kako srednjoškolskog obrazovanja, tako i visokoškolskog obrazovanja, ali je važno da shvatimo da državna matura praktično ima i taj sertifikacioni kriterijum, ali naravno i kvalifikacioni i sertifikacioni u pogledu potvrde onog stečenog znanja tokom srednjoškolskog školovanja bilo da se radi o gimnazijama, srednjim stručnim školama, umetničkim ili nekim muzičkim.
Takođe, taj kvalifikacioni koji praktično predstavlja prolaz ili prolazak na neku visokoškolsku ustanovu. Upravo na tom polju je važno da smo održali niz sastanaka i sa predstavnicima svih univerziteta u Srbiji i ukazali na potrebu da se oni kao visokoškolske ustanove još aktivnije uključe kako bi omeđili strukturu i složenost zadataka koje bi određenim segmentima definisali kao kriterijum za prolaznost na svoje visokoškolske ustanove.
Na kraju problem koji takođe rešavamo ovim izmenama, na žalost ne po prvi put, je i produženje roka studiranja studentima koji su započeli studije po propisima koji su važili do 10. septembra 2005. godine na još jednoj školsku godinu, posebno imajući u vidu da bi prelazak na nove studentske programe podrazumevalo značajno povećan obim akademskih obaveza, iznos troškova studija, a oni se ipak nalaze pred samim završetkom studija.
Ovo je jedno pitanje koje traje u kontinuitetu i smatram da iziskuje još, rekao bih kvalifikovanog promatranja, razmatranja, analize, nekih uporednih brojki, pa ćemo u nekom budućem periodu, nadam se iznaći model koji će zaista i na jedan pedagoški način uticati upravo na tu strukturu studenata da privedu kraju u nekom realnom mogućem vremenu svoje studije, ukoliko to žele, ali da im se svakako ne ospori pravo da svoje studiranje obavljaju na način na koji oni smatraju da je njima prilježno.
Uvaženi narodni poslanici, poštovani predsedniče, poštovana predsedništvo, ja vam se zahvaljujem na mogućnosti da u najkraćim crtama prestavim ova dva Predloga zakona, takođe da u kratkim crtama ukažem na neke stvari koje su urađene ovih prethodnih šest ili sedam meseci. Verujem da smo dovoljno jasno prikazali šta je praktično intencija ovih zakonskih predloga i nadam se da ćemo za ovakve predloge dobiti i vašu podršku u danu za glasanje. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pre svega, prosto ponukan ovim raspravama, ne samo gospodina Dragana Markovića, nego i gospodina Zukorlića i gospodina Bačevca, želim da konstatujem da je u svim ovim diskusijama prepoznat značaj ova dva zakonska predloga koja zaista tretiraju veoma značajne teme, a sa aspekta onoga što je zaista dragoceno u diskusiji gospodina Markovića, prosto želim da ukažem da na tragu onoga što je iskazano u njegovom govoru, da država već duži niz godina razvija dualno obrazovanje, da od ove godine imamo i visoko dualno i u tom smislu pravimo, rekao bih veoma značajne korake u tom pravcu.
Što se tiče srednjoškolskog obrazovanja, imamo 54 dualno obrazovna profila i upravo to dualno obrazovanje jeste alat kojim se može doći do onog ideala o koje je upravo gospodin Marković govorio, a to je da tržište rada i obrazovni sistem uskladimo na način da znamo šta su potrebe tržišta rada, šta su potrebe kompanija za koje ste ispravno rekli da veliki broj njih dolazi ovde u Srbiji zahvaljujući jednoj zaista ozbiljnoj politici Vlade Republike Srbije.
Mislim da pozitivnih primera imamo širom Srbije, bilo da govorimo o Nišu, pre svega o Novom Sadu, gde imamo odlične primere upravo dualnog obrazovanja u praksi. U tom smislu nema bojazni da će to biti zadovoljeno.
Što se tiče onlajn nastave ili digitalnih alata koji se koriste u obrazovanju, živimo u 21. veku i prirodno je da se ne koristi abakus na primer za tablicu množenja ili za sabiranje. Ima onaj šaljivi vic – volim da sabiram, posebno da množim, ali mnogo manje volim da delim, ali to su vicevi. Što se tiče stvarno obrazovno vaspitnog rada, sticanja radnih navika, socijalizacije, tu se slažem sa gospodinom Markovićem, to je najvažnije upravo u onom periodu od predškolskih ustanova pa u prvom ciklusu od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Mislim da u tom smislu Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja upravo u ovim vanrednim okolnostima je pokazalo visok stepen odgovornosti, imajući u vidu da su upravo i deca u obdaništima i deca u prvom ciklusu pohađala nastavu na tradicionalan način, doduše u školama podeljeni u dve grupe. To je ono što jeste odnos Ministarstva prema svim i pedagoškim i drugim alatima koje koristimo kako ne bi napravili neki, rekao bih propust u samom obrazovno vaspitnom radu i procesu i procesu sticanja znanja.
Naravno, sagledavamo onlajn nastavu i uopšte te digitalne alate kao alat koji će biti korišćen i u nekom budućem vremenu. Mislim da to može da bude samo jedna vrsta podrške. Naravno da je onaj direktan kontakt između đaka i đaka i profesora i đaka i nastavnika nešto što je najvažniji ambijent i okruženje za sticanje znanja i za sagledavanje nekih obrazovnih sadržaja, ali u svakom slučaju i ovo je jedan dragocen i koristan alat u 21. veku gde se stvari odvijaju mnogo brže nego u nekim ranijim vremenima. Takoše je činjenica da upravo učenici mlađe starosne dobi su već odavno digitalno opismenjeni i sa tog aspekta, ta industrijska revolucija koja je u toku ni na koji način ne bi smela da dovede do dehumanizacije društva, ali svakako treba da posluži kao alat. Ako ne pratimo taj trend, onda ćemo dosta toga izgubiti. Opet na drugoj strani se slažem da moramo očuvati naš identitet. Tako u ovoj situaciji u obrazovno vaspitnom sistemu ne bih rekao da ima nekih bojazni u tom smislu.
Što se tiče časova fizičkog ili fizičkog vaspitanja, rekao bih da sa tim bijemo bitku već duži vremenski period i da imamo mnogo potencijalne gojaznosti, raznih drugih deformiteta kod dece, ali je važno istaći da se zaista u skladu sa programom, na adekvatan način opredeljuje i broj časova i da smo sada u ovih godinu dana imali taj problem zbog korona virusa, ali da je sam sistem postavljen tako da tu nema bilo koje vrste manjkavosti.
Takođe, inspekcijski nadzor ili prosvetni savetnici koji rade na način da praktično asistiraju u sprovođenju obrazovno vaspitnog rada, naravno vrši i inspekcijski nadzor ili evaluaciju eksternu u sistemu su zaista jedan dragoceni deo našeg sistema.
Mislim da to vrlo dobro zna, hajde sada ću reći naš kolega iz sistema, gospodin Života Starčević koji je dugi niz godina upravo na jedan veoma kvalitetan način posvećen tom poslu u Pomoravskom okrugu, tako da mislim da uvek ima prostora za unapređenje određenih stvari, ali je u ovim okolnostima veoma važno sagledati realnu situaciju, realnu sliku. Kada kažete da, hvala bogu, ima petoro dece koje su školske dobi i daj Bože da u Srbiji u mnogim kućama to tako bude, onlajn nastava treba da bude zaista percipirana kao alat koji je pomogao da niti jedan dan u školovanju ovih prethodnih jednu i po školsku godinu ne bude ugrožen, da taj proces sticanja znanja ne bude ugrožen.
Mi jesmo redukovali određene sadržaje, davali smo uputstva, stručna mišljenja, pravilnike šta treba redukovati, šta je suština, koja znanja treba iz sadržaja prenositi deci i mislim da je to bila jedna velika borba i pre svega, nastavnika, ali i van nastavnog osoblja, ali svakako i dece i važno je razumevanje roditelja, pa i baka i deka, koji su svi bili akteri tog procesa i svi su bili u tom lancu.
Završiću time da je danas počeo završni test iz srpskog jezika, odnosno maternjeg jezika i književnosti u svih 247 škola sa preko 12.000 kontrolora, 12.700 pregledača, 1.700 supervizora, uz asistenciju i MUP-a i naravno, „Pošta Srbije“.
Svi ovi testovi su dopremljeni na sve punktove tokom jučerašnjeg dana na 31 punkt, zatim distribuirani po školama. Pripadnici policije će biti prisutni ova tri dana od nula do 24. Tako da je to jedan veliki, rekao bih, sistemski poduhvat koji svake godine, kao Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo unapređujemo i mislim da je to veoma značajno, jer se ovog puta radi o 68.000 naše dece, naših malih maturanata osmaka, koji su budućnost ove zemlje. Hvala vam.

Mislim da se nismo razumeli, danas je završni test u osnovnim školama, dakle, mali maturanti osmi razred, policija nije u učionicama, policija je zadužena za pratnju tih testova koji se distribuiraju na 31 punkt. Tokom jučerašnjeg dana je to urađeno.
Supervizori nisu eksterno finansirani, nego su to nastavnici, takođe pregledači su nastavnici, tako da u tom smislu nema bilo kakvog troška. Ne mogu da se složim da neko dete ili bilo koje dete za osam godina sticanja nekog znanja tokom osnovnoškolskog obrazovanja nije učilo ništa, pokazuje svoje znanje koliko je stečeno na način koji je regulisan zakonom. Danas srpski jezik ili maternji jezik i književnost, sutra je matematika, prekosutra je kombinovani test biologija, fizika, hemija, istorija i geografija.
Toj deci želim puno uspeha, roditeljima malo više razumevanja, što manje stresa, tenzija, a nema bilo kakvih, ako je to bila intencija da se zaključi, nema bilo kakvih nekih restriktivnih ili rigidnih mera osim prema onima koji pokušaju da devalviraju rad čitave armije ljudi u prosveti koji su pripremali ove testove od zavoda preko nastavnika koji to sprovode. Tako da, u tom smislu zaista nema bilo kakvih problema.
Zahvaljujem se naravno i svako ima pravo da mu se neki proces ili sistem funkcionisanja ne svidi ili svidi, to je prirodno.

Zahvaljujem zaista gospodine Martinoviću na ovoj elaboraciji. Uveren sam da je ta dobra namera i vaše pravničko znanje nešto što je orijentir za ono što ste izneli.
Mislim da se poznajemo dovoljno dugo da mene ne možete stavljati u taj kontekst nekih ličnih želja, intencija, namera. Uostalom u jutrošnjem uvodu smo govorili o tome šta je akcenat u stvari.
Akcenat je na znanju i iskustvu tih profesora o kojima govorim i tu se radi o izuzecima, ne o pravilu, jer da je pravilo, onda bi verovatno radili do 70, 72, 75. godine i to uopšte nije sporno, ali zakon propisuje nešto drugo. Upravo taj Zakon o radu koji ste spominjali, poenta je u tome da rade na podizanju tog nastavnog podmlatka i napominjem da se radi o oročenom ili ograničenom mandatu. Organi upravljanja kao takvi ako ste član organa upravljanja onda praktično na neki način svojstveno tome i upravljate. Podsetio sam na ono što je urađeno u februaru ove godine. Dakle, doneto je autentično tumačenje i ukoliko tada nije bilo diskriminacije, onda je nema ni sada.
Ali, ja želim samo da ukažem na jednu stvar, mislim da je legitimno i krajnje korektno sa vaše strane da ste podneli taj amandman, ovaj drugi je više vezan za usklađivanje ukoliko ovaj amandman bude usvojen. Dakle, niti je zakon pisan „ad personom“ nadam se da ni amandman nije pisan „ad personom“, a to da li je pisan „ad personom“ odlučićete vi naravno u danu za glasanje. Između ostalog, rekli ste da ste najjača poslanička grupa toko da ne vidim niti jedan problem u tom pogledu.
Eto, hvala vam, ali nemojte molim vas mene da stavljate u taj kontekst, jer ja nisam iz te priče. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.
Koliko sam shvatio spomenuli ste Bajdena ili Trampa, pošto je Bajden u 78 godini postao predsednik iste te države. Naravno, mala šala, ali komparacija.
Ja želim, zaista, s obzirom na taj liberalni duh koji provejava ovim domom danas popodne. Slažem se da svi imaju legitimno pravo da predlože ono što jeste po njihovom mišljenju i kredibilno i svrsishodno. Mislim, da samo ne stoji jedna stvar da se lako odričemo tih ljudi. Dakle, svi oni imaju pravo da se u dva navrata po dve godine da im se produži rad na visokoškolskim ustanovama. Imaju mogućnost da budu emeritusi doživotno, kao Habermans ili bilo koji drugi, naravno neke vrednosti su neuporedive u tom segmentu.
Naravno, da sam i lično protiv diskriminacije, ali sam takođe i za poštovanje reputacija i kredibiliteta i ovog doma. Tako da smo čuli različite predloge, različita promišljanja jedne od poslaničkih grupa, dakle poslanika iz te poslaničke grupe. Vi ste vlasni, dakle i po Poslovniku i po zakonu i po Ustavu da se opredelite o amandmanima nakon što Vlada bude dala svoj stav po tim amandmanima.
Što se tiče limita ili ograničenja, mislim da smo svi zajedno u tome prethodnih godina učestvovali, pa ukoliko ima neke zdrave inicijative u tom smislu, ja nemam ništa protiv da se možda organizuje javno slušanje, da ga vi inicirate pa da vidimo da li je to svrsishodno i da li je potrebno. Ukoliko jeste, svakako da smo otvoreni da i o tome razgovaramo. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, predsedniče.
Hvala na ovom veoma konstruktivnom pitanju i predlogu. Ono što je sa naše strane institucionalno važno to je da istaknem da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prilikom donošenja novih kurikuluma, dakle, novih programa nastave i učenja u okviru reforme obrazovanja i vaspitanja imalo u vidu zdravlje i pravilan razvoj dece i učenika i mislim da je to nešto što je prioritet u svakom smislu.
Fizičko i zdravstveno vaspitanje, kao obavezan predmet ima tradiciju koja usled novonastalih životnih navika menja svoje ciljeve, strukturu i sadržaj i o tome ste i vi, naravno, govorili vrlo sadržajno, ali je naš zadatak da učenik kroz obrazovanje i vaspitanje doživi taj mentalni pre svega ali i fizički napredak i postane što korisniji član društva. Jer, ono što nije, rekao bih, samo jedna rečenica ili parola, ali je činjenično tačno i mislim da je to naša intencija, a to je da je zdravo dete temelj zdrave države.
Kada pogledamo institucionalno šta radimo do sada i kakav je taj koncept koji je primenjen, dakle, u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja i vaspitanja na osnovu plana nastave učenja učenici imaju tri časa obaveznog predmeta, fizičkog i zdravstvenog vaspitanja i taj predmet je pored srpskog jezika i matematike praktično sa najvećim nedeljnim brojem časova, pa samim tim i godišnjim fondom časova, što dolazi na nekih 100-108 časova. U okviru, naravno, vannastavnih aktivnosti postoje određeni oblici rada kao što su sportsko-rekreativne aktivnosti, nedelja školskog sporta, aktivnosti u prirodi, poput kroseva, sportskih dana, letovanja i zimovanja i ono što je takođe važno to je da nastavnike pre svega usmerimo i edukujemo da, u ovom slučaju govorimo naravno o učiteljima koji su u okviru svog inicijalnog obrazovanja imali metodiku fizičkog vaspitanja, kroz redovnu nastavu fizičkog i zdravstvenog vaspitanja obezbede prosto redovnu fizičku aktivnost učenika.
Takođe i nastavnici razredne nastave, odnosno učitelji ostvaruju saradnju sa profesorima fizičkog, a sledeća 21/22 školska godina je četvrta godina primene novih programa nastave i učenja. Izvršićemo analizu i na osnovu dobijenih rezultata korigovaćemo plan i program u najboljem interesu učenika, jer ono što nas prati, to je činjenica, da pored te fizičke aktivnosti koja je nekada, a nadam se i sada bila prioritet, paralelno sa tim imamo i korišćenje raznih digitalnih sadržaja, posvećenost mnogim aparaturama, opremama, tabletima, lap-topovima, raznih igrama koje praktično oduzimaju vreme. Na neki način i degradiraju ono što je intencija jednog zdravog obrazovnog procesa. Zato se zaista zahvaljujem na ovom pitanju i svakako da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja o ovome vodi izuzetno računa i da ćemo uvažiti i ovaj vaš predlog. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.
Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji sadrži praktično nekoliko izmena dosadašnjih odredaba. Najvažnija izmena se odnosi na početak uvođenja državne mature. Državna matura je termin koji koristimo da objedinimo čitav proces jednim nazivom i sastoji se od završnog ispita nakon trogodišnjeg školovanja, zatim i od opšte, stručne i umetničke mature sa kojima se završava četvorogodišnje srednjoškolsko školovanje.
Predviđeno je pomeranje uvođenja ovih ispita praktično za dve godine, što bi značilo da će prvi završni ispit biti održan na kraju školske 2022/23. godine trogodišnje, a puna implementacija državne mature će se desiti sa polaganjem opšte, stručne i umetničke mature na kraju školske 2023/24. godine.
Imam potrebu da danas predstavim dokle se stiglo sa projektom državne mature, za koji pretpostavljam i znam da postoji određeno nerazumevanje, a i sa druge strane i razumevanje, da postoje neke nesuglasice, ali svakako želim da izrazim našu težnju kao Ministarstva da celokupan proces učinimo što transparentnijim, inkluzivnijim i da ništa ne uradimo brzopleto, a ni površno.
Upravo zbog toga smo vrlo brzo od momenta preuzimanja ovog resora formirali komisiju koja će pratiti svaki korak i osigurati upravo da je sve učinjeno onako kako sam i naveo. Za ovih par meseci komisija se sastala pet puta. Nedavno smo održali i sastanak sa svim rektorima i dekanima univerziteta u Republici Srbiji, kako bismo osigurali da svi akteri suštinski budu upoznati i informisani, konsultovani, ali naravno i da uzmu i preuzmu svoj deo odgovornosti u ovom procesu.
Ideja o državnoj maturi datira još iz 2008, 2009. godine, plan je bio da školske 2014/15. godine bude implementirana, međutim, imalo je dosta zakonskih neusklađenosti, nakon toga svakako i nekih objektivnih okolnosti, poput pandemije prošle godine. Sve te stvari su dovele do toga da dođemo do jedne ovakve situacije. Ali ono što je, rekao bih, najviše nedostajalo, to je puna koordinacija, inkluzivan pristup ovom procesu i transparentnost u radu. Međutim, ne bih se vraćao preterano u prošlost, niti je to od prevelikog značaja, jer je intencija da svi budemo sada u saglasju i da učinimo sve da napravimo taj korak ili iskorak napred u ovom delu obrazovnog sistema, imajući u vidu da se radi o jednom krupnom reformskom potezu ili zahvatu i da to tretira pitanje više od 60.000 svršenih srednjoškolaca širom naše Republike.
Lično nisam bio stava da žurimo sa ovim projektom, već da ga upravo uradimo na način koji je celishodan. Zato se pred poslanicima sada nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji će pomeriti taj početak implementacije, posebno imajući u vidu interes učenika, s obzirom na to da se uvodi velika promena kojoj prethodi otežano završavanje srednjeg obrazovanja i zbog izmenjenih uslova uzrokovanih svakako pandemijom.
U dosadašnjem procesu obavljene su brojne pripreme, dat je zakonski osnov, propisani su programi, pripremljene su baze zadataka, radilo se na podršci informisanju svih aktera, formiran je sajt, izvršeno je prvo pilotiranje u oktobru mesecu prošle godine sa nekih 5.000 učenika trećeg razreda srednjih škola i sledeće pilotiranje je predviđeno za april 2022. godine. Smatram da sada zaista imamo dovoljno vremena da se pripreme svi nivou obrazovanja za realizaciju.
Takođe, veoma je dragocena podrška koju nam pruža Evropska unija, na čemu smo zaista izuzetno zahvalni, posebno kroz njihov projektni tim koji pruža ekspertsku podršku da svi učesnici budu i informisani i obučeni, da proces teče u najboljem maniru, ali svakako tu je prisutna i finansijska podrška ovom procesu.
Ministarstvo je pristupilo čitavoj priči veoma ozbiljno. Namera je da državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno da potvrdi taj stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali takođe i kvalifikacioni karakter, u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu, osim, naravno, za one fakultete gde su potrebne određene veštine, kao što su neki umetnički fakulteti ili fakultet fizičke kulture.
Državna matura, dakle, treba da postane spona između srednjoškolskog i visokog obrazovanja, alat kojim ćemo podići kvalitet srednjoškolskog obrazovanja i omogućiti upis na visokoškolske ustanove. U celom procesu važno je da fakulteti verifikuju u konačnom te rezultate i priznaju kao prolaz, jer ćemo time unaprediti praktično upis svršenih srednjoškolaca na studije, ali i omogućiti veću dostupnost visokog obrazovanja za učenike srednjih škola, ali ne nikako nauštrb kvaliteta. Na ovaj način bi stali u red većine evropskih zemalja koje imaju ovakav sistem.
Upravo zbog važnosti celokupne priče, važno je da rešimo sve nedoumice i da obezbedimo dovoljnu informisanost svih zainteresovanih učesnika, dakle, učenika, roditelja, prosvetnih radnika. Pred nama su, naravno, veliki izazovi, ali budite uvereni da ćemo kroz dijalog, kome smo praktično dali na dinamici, pokušati da iznađemo siguran i pouzdan put do održive implementacije ovog projekta.
Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one se odnose na nekoliko stvari. Prvo, određene izmene su neophodne u članovima Zakona o srednjem obrazovanju kojima su propisane evidencije koje vodi srednja škola i podaci koji su praktično deo tih evidencija, kao i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednju školu.
Izmene su potrebne u svrhu usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojima su propisani registri i podaci koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja u skladu sa uvođenjem portala „Moja srednja škola.“
„Moja srednja škola“, odnosno ovaj portal predstavlja novu digitalnu uslugu u sistemu obrazovanja koja u potpunosti digitalizuje čitavu proceduru u vezi sa upisom u srednju školu. Sve radnje u vezi sa upisom, od prijave, preko prigovora na rezultate i liste želja, do samog upisa u školu izmestili smo praktično na digitalnu platformu, na internet, na portal „mojasrednjaskola.gov.rs“. Time je omogućeno da sve administrativne poslove oko upisa roditelji obave od kuće i ovo je još jedan korak u procesu digitalizacije sistema obrazovanja i usluga koje on pruža.
U pitanju je veliki napredak, ali i veliki posao, zato zaista dugujemo zahvalnost Kancelariji za informacione tehnologije koja je pružila jednu sjajnu stručnu podršku i radila na ovom projektu zajedno sa nama, jer njihova ekspertiza je bila presudna u ostvarivanju ovog zajedničkog cilja, ali pre svega cilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mi smo imali ideju, oni su znali način na koji tu ideju realizovati. Zajednički rad stručnjaka za obrazovanje i stručnjaka za informacione tehnologije dao je ovako dobar rezultat zbog takve jedne sinergije.
Drugo, uvodi se norma koja propisuje i mogućnost realizacije nastave stranih jezika u kombinovanim grupama u kojima su učenici iz različitih razreda. Na ovaj način bi se u izuzetnim slučajevima stekla zakonska mogućnost da se formira grupa za strani jezik i kada je broj učenika mali. Omogućavanje nastave stranog jezika u školi u kojoj je učenik upisan tokom školske godine uticaće na veći kvalitet učeničkih postignuća. Ukoliko nema redovne nastave u toku školske godine učenici na kraju godine polažu razredni ispit čime im se praktično povećavaju njihove obaveze.
Formiranjem grupa za izučavanje stranog jezika iz dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 15 učenika, odnosno kombinovane grupe na nivou dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 12 učenika u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke uz saglasnost ministra, omogućava se redovna nastava. Ovaj problem formiranja odeljenja za izučavanja stranih jezika je naročito prisutan u gimnazijama u kojima pored opšteg tipova i smerova postoji odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke. Planovi ovih odeljenja su različiti i ne mogu se formirati grupe iz tih odeljenja. Promena ove norme bi omogućila da učenici ostvare pravo na redovno obrazovanje umesto da polažu taj razredni ispit i ovom normom bi se omogućila redovna nastava drugog stranog jezika i značajno unapredila jezičke kompetencije tih učenika, jer umesto da imaju 10 časova pripremne nastave i razredni ispit ima li bi 74 časa u grupi koju čine različiti uzrasti učenika i vršnjačkim učenjem bi više napredovali.
Važno je istaći da se ova norma primenjuje samo u izuzetnim slučajevima, dakle kod mešovitih srednjih škola sa jednim gimnazijskim odeljenjem, sa jednim specijalizovanim odeljenjem u gimnaziji, u pograničnim područjima i u gimnazijskim odeljenjima na jezicima manjina. Prevedeno na srpski jezik, to se odnosi na nekih osam do deset gimnazija ili škola sa ovim odeljenjima.
Poslednje izmene koje ću spomenuti se odnose na usklađivanje sa članom 177. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja kojim su propisani podaci u evidencijama koje se unose u registre jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se usklađivanje koje je preko potrebno upravo iz ovog razloga, dakle usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka i ličnosti. Hvala vam.