DIJANA VUKOMANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 3. januara 1967. u Virovitici, u Hrvatskoj.

Maturirala je u Prvoj zemunskoj gimnaziji 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Magistrirala je 1995. godine na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti, u Mađarskoj. Doktorirala je 2009. godine na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

Objavila je preko trideset analitičkih studija u domaćim i inostranim stručnim časopisima i zbornicima, posvećenih političkim partijama, nacionalizmu, i post-komunističkoj tranziciji.

U periodu od 1992-2000. godine bila je zaposlena kao istraživačica u Institutu društvenih nauka, Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine radi u Institutu za političke studije kao naučna saradnica.

Bila je saradnica domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava i lokalne samouprave u Srbiji.

Stručno se usavršavala na studijskim boravcima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (tokom 1997 godine).

Član je Socijalističke partije Srbije od oktobra 1996. godine. Nakon odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti i iz stranačkog života Vukomanovićeva je zajedno sa Milomirom Minićem pisala program SPS-a, da bi za Osmi kongres socijalista napisala novi program stranke mnogo liberalniji i u čijoj osnovi je moderna levica, okrenutost ka Evropi i saradnja sa drugim strankama. Na pomenutom kongresu SPS, 2010. godine, izabrana je za jednog od potpredsednika stranke.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu.

Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

U prethodnom sazivu bila je predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i članica Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Sebe opisuje kao politikološkinju, levičarku i antiglobalistkinju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Socijalističku partiju Srbije i istoimeni poslanički klub napustila je 4. oktobra 2016. godine, a 3. februara 2017. godine priključila se novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Razgovor sa poslanicom

odgovoreno za 4 meseca i 8 dana i 22 sata

Poštovana, Kontaktiram Vas povodom inicijative 16 organizacija civilnog društva, eksperata i aktivista okupljenih oko Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja ima za cilj unapređenje izbornog sistema kroz promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i iza koje je do sada stalo više od 16.

Sve je ok

odgovoreno za 3 meseca i 26 dana i 3 sata

Nije pitanje nego podrška za Vas... Ne znam zašto ali imam potrebu da Vam pružim podršku! Želim Vam sve najbolje u daljem radu i držite se...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 14 dana i 15 sati

PITANJE ZA POSLANIKE SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege, premda danas raspravljamo o setu zakona koji promovišu, a pogotovo ovaj Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, i premda deklarišemo nultu stopu tolerancije na nasilje, bojim se da smo mi danas, u bliskoj prošlosti, imali jednu demonstraciju verbalnog nasilja u najvišem zakonodavnom domu, što odražava jedan zabrinjavajući stepen nasilja u svim porama, da tako kažem, društva.
Činjenica jeste da je nasilje nad ženama, zatim organizovani kriminal, terorizam, isto tako i korupcija, da su to najveća društvena zla koja razaraju ne samo našu državu, već i naše društvo. Dakle, treba da povedemo ozbiljnu raspravu i jednu javnu kampanju protiv, koja će biti usmerena protiv raznih manifestacija nasilja u našem društvu.
Kada kažem – pokaznu vežbu, ovde je grupa poslanika, rekla bih iz različitih političkih partija, učestvovala u jednom incidentu verbalnog nesporazuma, verbalnog spora koji je kulminirao, dok je većina nemo posmatrala. Dakle, zaista ne znam šta treba da mi svi osetimo zbog tih manifestacija nasilja u porodici ili danas u Skupštini verbalnog nasilja, zbog tih manifestacija šta zaista treba da osećamo – podsmeh ili bolni stid?
Ja sam poslanik koji se zalaže za evropske integracije. Na raznim raspravama iz regiona, sa političarima iz Evrope slušala kada će to Srbi, kada će to Hrvati, kada će to Bošnjaci, Crnogorci, Makedonci, Albanci, biti spremni da uđu u EU. Obično su svi davali odgovor – kada prestanu da se međusobno tuku i ubijaju.
Danas je jedan poslanik govorio čak i o nečemu što je zaista veliko zlo, a to je masovni zločin i genocid. Zato danas kažem da ćemo mi, građani Srbije, biti spremni za EU onda kada prestane to nasilje u porodici, kada muževi prestanu da ubijaju svoje žene, partneri da ubijaju svoje žene.
Nažalost, to nasilje nije usmereno samo prema ženama, ono je usmereno i prema starijim članovima porodice, premda ovaj zakon ne pokriva maloletničko nasilje prema starijim članovima. Zaista moram da kažem da je situacija u državi zaista alarmantna. Niko više nije siguran. Zato je za pohvalu akcija države da se suoči sa ovim velikim i alarmantnim problemom. Ako razorimo porodicu, razorili smo državu.
Isto tako i ovaj drugi set zakona koji je usmeren na borbu protiv organizovanog kriminala, korupcije i terorizma zaista je preko potreban jer onaj ko državu krade, da tako kažem, kad već govorimo o merama borbe protiv korupcije, on krade i krv, znoj i suze ovog naroda. Svi smo mi građani, svi smo mi poreski obveznici raznim odricanjima, socijalnim i zdravstvenim davanjima, u penzione fondove, u poreze, mi smo ulagali da to neko zajedničko dobro zaista sačuvamo.
Pošto mi je vreme ograničeno moram malo da ubrzam. Ono što ovom predlogu zakona nedostaje, a to je bila, vidim, i primedba nekih organizacija koje su bile uključene, jeste to da ne postoje mere socijalno-psihološkog tretmana počinioca nasilja u porodici. Zaista mislim da je neophodno uključiti i njih u tu nekakvu psiho-socijalnu podršku zato da bi oni promenili obrasce svog ponašanja. U nekim budućim izmenama i predlozima izmena ovog zakona koji pretpostavljam da ćemo svi usvojiti …

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Hvala. Nastavljam.
Zato bih se upravo i založila da taj psiho-socijalni tretman, ako ne u ovom trenutku, počinioca nasilja i oni koji će biti uvedeni u ovu evidenciju koja će se voditi i na nižem i na centralnom nivou registrovanih nasilnika, da zaista oni budu uključeni u psiho-socijalni tretman.
Slažem se sa nekim poslanicima koji su ovde naglašavali da je siromaštvo i otežana ekonomska i socijalna situacija takođe okidač za nesporazume, za sporove, za verbalna nasilja, za fizička nasilja, ali zaista nema opravdanja da se toleriše prema bilo kome, ko god da počini, bilo siromašan ili bogat, nasilje u porodici, bilo kom socijalnom sloju da pripada, dakle, da je i političar, da tako kažem, ili običan građanin ili ugledan građanin, zaista ta tolerancija, ako već usvajamo taj standard nulte tolerancije, treba da bude za sve i svakoga. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Zahvaljujem se predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici Ministarstva odbrane Vojske Srbije, uvažene koleginice i kolege, ja se takođe pridružujem većini narodnih poslanika danas koji su se založili za odašiljanje pripadnika Vojske Srbije u mirovne misije UN i EU.
Niko danas nije pomenuo, ali je juče objavljena vest da je generalni sekretar UN Ban Ki-Mun smenio glavnokomandujećeg Mirovne misije UN UNMISS u Južnom Sudanu. Obrazloženje u izveštaju UN je sledeće - nedostatak vođstva zbog haotičnog i neefikasnog reagovanja na nasilje koje se desilo u julu upadom južnosudanskih vojnika u kamp koji je bio pod zaštitom UN. Reč je od 27 hiljada ljudi. Kad vi čitate te izveštaje, a naši vojnici pripadnici Vojske Srbije koji imaju čast, ali i veliku odgovornost da učestvuju u mirovnim misijama vidite koliko je situacija na terenu kompleksna. Različiti su bezbednosni rizici i ne samo za plave šlemove nego i za stanovništvo.
Zato je izuzetno značajna ta uvežbanost kojom naši pripadnici Vojske Srbije idu u mirovne misije. Bezbednosni rizici u 21. veku su se promenili. Znate, da se sada ratovi vode i konvencionalnim i nekonvencionalnim sredstvima, da su različite klimatske promene takođe bezbednosni rizici, različite infektivne bolesti koje su gotovo simptomatične za ove regione gde pripadnici Vojske Srbije idu u misije.
U 30 godina, za vreme JNA bivše Jugoslavije, našla sam podatak da je oko 18 hiljada pripadnika bivše JNA učestvovalo u mirovnim misijama, a u periodu od 2002. godine pa do danas oko 1.900 pripadnika Vojske Srbije je učestvovalo u mirovnim misijama. Broj koji se danas spominje i koji je ministar pomenuo je oko 700 plus izvestan broj, oko 18 pripadnika MUP.
Naše kolege su već pomenule zašto je važno da i pripadnici Vojske Srbije i MUP idu u mirovne misije, to je podizanje stepena uvežbanosti, interoperabilnost, sarađivanje sa pripadnicima oružanih snaga iz drugih zemalja, sa drugih kontinenata da bi se nadogradilo to dragoceno iskustvo koje je i te kako važno Vojsci Srbije. Oni se vraćaju u redove Vojske Srbije i mogu da šire to znanje stečeno na terenu.
Ključna odrednica kada se govori o odbrani, kada se govori o vojsci jeste spremnost, pripravnost, biti spreman na sve vrste mogućih izazova koji su simptomatični za 21. vek.
Ja sam već pomenula taj izraz koji se koristi sada u vojnoj analitici spremnosti, odbrane i za vođenje vojnih dejstava, to je tzv. hibridni rat. Dakle, sve više ima nekonvencionalnih metoda ratovanja, da su i različiti oblici angažovanja ne samo vojnih snaga, nego isto tako i civilnog stanovništva koje je istovremeno i žrtva, ali isto tako koji na različite druge načine doprinosi, da tako kažem, komplikaciji situacije.
Ali, istovremeno ono što naši vojnici naglašavaju to je, i to se vidi angažmanom medicinskog osoblja, to je to akumulirano znanje koje se zaista ceni i u regionalnom i međunarodnim okvirima, gde naši lekari uveliko doprinose da reaguju na terenu i da pomažu civilnom stanovništvu.
Ja bih naglasila da se Srbija svrstava u prvih 10 evropskih zemalja koje daju po obimu doprinosa mirovnih misija i prvi smo na zapadnom Balkanu. Isto tako prema nekim podacima, ja sam bar gledala podatke Međunarodnog instituta za bezbednosne studije, mi vrlo malo izdvajamo za odbranu i moramo biti svesni koliko nam je zato važna ta vežba pripadnika naše vojske i medicinskog i drugog osoblja, policijskog, koje će steći na terenu , jer kada pogledate, najmanje od svih ostalih zemalja, 0,09% balkanske zemlje, znači u koje se mi svrstavamo, izdvajaju u odnosu na druge evropske zemlje, biće značajno to iskustvo koje ne plaćamo samo svojim novcem. Zato ću ja odašiljanje slanje naših vojnika u mirovne misije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 23320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 11:08