DIJANA VUKOMANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 3. januara 1967. u Virovitici, u Hrvatskoj.

Maturirala je u Prvoj zemunskoj gimnaziji 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Magistrirala je 1995. godine na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti, u Mađarskoj. Doktorirala je 2009. godine na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

Objavila je preko trideset analitičkih studija u domaćim i inostranim stručnim časopisima i zbornicima, posvećenih političkim partijama, nacionalizmu, i post-komunističkoj tranziciji.

U periodu od 1992-2000. godine bila je zaposlena kao istraživačica u Institutu društvenih nauka, Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine radi u Institutu za političke studije kao naučna saradnica.

Bila je saradnica domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava i lokalne samouprave u Srbiji.

Stručno se usavršavala na studijskim boravcima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (tokom 1997 godine).

Član je Socijalističke partije Srbije od oktobra 1996. godine. Nakon odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti i iz stranačkog života Vukomanovićeva je zajedno sa Milomirom Minićem pisala program SPS-a, da bi za Osmi kongres socijalista napisala novi program stranke mnogo liberalniji i u čijoj osnovi je moderna levica, okrenutost ka Evropi i saradnja sa drugim strankama. Na pomenutom kongresu SPS, 2010. godine, izabrana je za jednog od potpredsednika stranke.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu.

Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

U prethodnom sazivu bila je predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i članica Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Sebe opisuje kao politikološkinju, levičarku i antiglobalistkinju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Socijalističku partiju Srbije i istoimeni poslanički klub napustila je 4. oktobra 2016. godine, a 3. februara 2017. godine priključila se novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 29
  • 0
  • 40
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 9 meseci i 21 dan i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 11 meseci i 22 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Razgovor sa poslanicom

odgovoreno za 4 meseca i 8 dana i 22 sata

Poštovana, Kontaktiram Vas povodom inicijative 16 organizacija civilnog društva, eksperata i aktivista okupljenih oko Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja ima za cilj unapređenje izbornog sistema kroz promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i iza koje je do sada stalo više od 16.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas razgovaramo ovde o setu, ja bih rekla, socijalno usmerenih zakona u jednoj uzavreloj političkoj situaciji. Ako je potrebno dati ocenu ovog političkog trenutka i zašto baš Skupština Srbije u ovom političkom trenutku razmatra set socijalnih zakona, to jeste da se u tom kriznom političkom momentu sa nekom socijalnom demagogijom, malim ili velikim socijalnim davanjima, izlaženjem u susret najranjivijim grupama ljudi u Srbiji kupuje i socijalni i politički mir.

Moje kolege su već dovoljno govorile, nisu bile u prilici jer nemamo toliko vremena, svaki od ovlašćenih ima po 20 minuta, da čitamo obrazloženje, kao što je čitao ministar. Govorili su o raznim aspektima ovih zakona.

Počeću isto moje izlaganje onako kako je ovde redosled predloga zakon. Prvi je o ratnim memorijalima.

Nadam se da ćete se složiti da mi živimo u jednoj zajednici koju nazivamo država i nadam se da ona funkcioniše kao država. Mi znamo da je država partnerstvo ne samo između nas koji smo živi, nego i između onih koji su mrtvi, koji su naši preci, i dece koja su rođena ili će tek biti rođena, dakle, između budućih pokolenja. Zato je zaista izuzetno važno da mi imamo ovaj zakon koji garantuje da će se štititi ratni memorijali. Ovde u obrazloženju zakona se pominje konkretna cifra. U 40 zemalja širom sveta gde su razasute kosti naših predaka ima oko 505 tih memorijala, a u našoj zemlji ima od četiri do šest hiljada.

Mislim da je izuzetno važno da pamtimo imena tih ljudi. Mnogi od njih su bezimeni, ali zato bi trebalo mnogo više pažnje i dužnog poštovanja da ukazujemo barem na one ratne memorijale i spomen-obeležja ratnika, da li su bili iz Prvog srpskog ustanka, balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata, nažalost, nedavnih sukoba. Treba da ih poštujemo i treba te ljude da pominjemo imenom i prezimenom.

Pošto će ovde biti formiran i savet za odluku o negovanju tradicije oslobodilačkih ratova, nadam se da će se veća pažnja poklanjati ne samo muškarcima ratnicima, da tako kažem, onih koji su se svoje živote dali za slobodu naše zemlje i nas svih, nego i žena. Ako ne može neki spomenik monumentalan da bude podignut Milunki Savić, herojini iz Prvog balkanskog ili Prvog svetskog rata, ili Nadeždi Petrović, onda neka bude nekakvo kolektivno spomen-obeležje svim onim ženama koje su se rame uz rame borile za slobodu, koje su bile bolničarke, na primer.

Hoću da pomenem ime jedne žene Danke Milosavljević, koja je poslednja žena narodni heroj, žena partizanka, koja je poslednja žena koja je narodni heroj, koja je nedavno preminula. Mislim da je jako važno da pominjemo i žene. Zalažem se za to da u budućem podizanju spomen-obeležja ne zaboravimo žene, jer žene, na kraju krajeva, jesu većinsko stanovništvo. Dakle, uz dužno poštovanje muškarcima ratnicima i svima onima koji su pali za slobodu.

Zatim, dolazi na red jedan zakon koji je usmeren na veliku grupu ljudi koji nemaju pristup tržištu tada, to su sezonci, kažu da njih ima 60.000-100.000. Pohvaljujem, ali istovremeno i naglašavam da se malo zakasnilo sa ovom sezonom, sa stavljanjem na dnevni red ovog zakona, i ukazujem da se o njemu razmišlja dugi niz godina unazade.

Navešću primer kako je Hrvatska rešila pitanje sezonaca, i čudim se, da Ana Brnabić, koja je bila u prilici pošto je bila aktivno angažovana u NALED-u, Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj, obično smo navikli na ovu skraćenicu, ali red je da izgovorim puno ime, i koja se u svom ekspozeu kao predsednica Vlade založila za digitalizaciju Srbije, nije primenila hrvatski model. Baš zato što je NALED izdao saopštenje 2016. godine, gde je pohvalio hrvatski model rešavanja sezonskih problema, sezonskih radnika i njihove zaštite, a to je tzv. model vaučera, gde bi sezoncima bile podeljene radne knjižice u kome poslodavci lepili vaučere, kupovali ih na dnevnoj osnovi, u koje već u cenu tih vaučera bili bi uračunati doprinosi i porezi. Onda bi na kraju sezone, ti sezonski radnici sa tom radnom knjižicom išli u penziono osiguranje gde će im biti upisan radni staž.

Stvarno, ja mislim, da evo, dozvolite da vam pročitam samo njihove rezultate, da od 2012. godini u Hrvatskoj je prodato 156.000 knjižica. Dakle, to je broj sezonskih radnika koji su ušli u sistem ekonomije, dakle izašli iz sive ekonomije, da je iskorišćeno skoro pola miliona vaučera, u proseku gotovo 1300 dnevno, a kupila su ih preko 2.324 preduzeća. Zaista se čudim zašto mi nismo primenili taj model, već primenjujemo model, koji dozvoljava u Predlogu ovog zakona, da se između poslodavca i sezonskog radnika, ili ću reći onako kako je to uobičajeno kod nas, pomalo poražavajuće, između gazde i nadničara, postiže usmeni dogovor.

Vi znate da u pravnom sistemu usmeni dogovor nema težinu, nema snagu, pisanog nekog ugovora, a moglo se rešiti i ovim radnim knjižicama i vaučerima, a ako ćemo već digitalizaciju Srbije, jednostavno ja se bojim da sezonski radnici neće biti zaštićeni. Jer, šta može poslodavac, koji ni sam ne zna možda, ako je fizičko lice npr. ne zna koji sve rizici na poslu postoje, koji su predviđeni zakonom, šta sve može radniku sezoncu da se desi, a posle kada se desi, zato što nema adekvatno osiguranje, ili barem taj pisani ugovor, on jednostavno ostaje oštećen, možda čak i trajno oštećen po njegovo zdravlje.

Mislim da se ovo moglo rešiti upravo na taj nekakav moderniji način, a pogotovo što se za taj model založio i sadašnji ministar za poljoprivredu, koji je tada bio u upravnom odboru, potpredsednik NALED-a, i bio je upoznat sa ovim modelom. Tako da, ja ohrabrujem ministre koji su u očekivanje rekonstrukcije, mada ne verujem da će rekonstrukcija puno toga promeniti, ali jednostavno da mnogo više komuniciraju međusobno, jer zaista ima prosto neka rešenja, u nedostatku javne rasprave, ili isforsirane javne rasprave, ili skraćene javne rasprave, padaju u zaborav. Ali, zaista naglašavam, da postoje rešenja i da trebamo da pogledamo u region.

Kada sam već kod regiona, evo postavila bih direktno pitanje, nažalost ministar Đorđević nije ovde, ali tu su njegovi saradnici, tu je ministarka bez portfelja, zadužena za populacionu i demografsku politiku, htela bih da zaista eksplicitno ovde kaže, da li ovo što je predloženo zakonom, odnosno najnovijim sada rešenjima, dopunama i izmenama Zakona o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, da li će to biti održivo.

Evo, npr. jedno rešenje, ako se ta pomoć porodicama sa decom prolongira na isplatu na rate, recimo, biće 120 mesečnih rata od po 10.000 hiljada, da li zaista mi kao građani možemo da verujemo da će kroz tri godine, kroz pet godina, kroz sedam godina, kroz 10 godina, to obećanje koje sada se daje, crno na belom papiru, da li će politički ispoštovati, jer smo videli kako se stečeno pravno penzija, prosto, odjednom derogiralo?

Imam na umu ono što se desilo u Crnoj Gori. Vi znate da je Crna Gora isto davala nacionalne penzije, majkama sa troje i više dece, i onda kada su prošli izbori, prosto je to njihovo pravo derogirano, a da su mnoge majke koje su davale otkaz na poslu, odlazile, uzimale tu nacionalnu penziju, jednostavno ostale bez izvora prihoda.

Dakle, ja želim, u stvari apelujem na predstavnike Vlade, da, odnosno ministarku Đukić Dejanović, pošto je ona sada naš sagovornik, da jednostavno kaže da li misli da će to obećanje biti održano na duži rok? Jer, mi znamo da ljudska prava koštaju novca. U stvari, da li se politika neke Vlade može oceniti levičarskom ili desničarskom, socijaldemokratskom, ili nekom konzervativnom, da li će se više novca davati upravo za podsticanje rađanja i jačanje porodice, ili će se kupovati nekakvo zastarelo oružje. To su stvarno jako ozbiljne odluke, i prosto, mi, nadam se, kada budemo mnogo ozbiljnije raspravljali na kraju godine o razrezu budžeta, i pohvaljujem što se sve više novca, barem ovako deklarativno daje u cilju podsticanja rađanja u Srbiji, a ne podsticanja ratovanja, da budemo, evo, barem da jedno imamo eksplicitno obećanje i predviđanje da predstavnica Vlade kaže da misli da će se to obećanje novčanim davanjima održati.

Da bi se uopšte podstaklo rađanje, znači, ovde su i moje koleginice i ministarka je pominjala, mnogo statističkih podataka, koji jesu i nisu realna slika, to je nekakav prosek. Zavod za statistiku može dati jednu sliku, a da život širom gradova i sela Srbije izgleda mnogo lošije, negde možda i bolje, neuravnoteženo. Jednostavno, ja mislim da nema napretka ni za porodicu ni za politiku rađanja, dok god se ne osnaže žene.

Dakle, ako vi stavljate u fokus politike, demografske, populacione, ženu kao nosioca te strategije podizanja populacije, onda morate najpre ekonomski da osnažite ženu. Ministarka Slavica Đukić Dejanović, koja putuje po Srbiji, evo nedavno je, to isto pohvaljujem, a možda je prilika i da objasni koji su kriterijumi bili za raspodelu tih sredstava opštinama koje su predlagale projekte za podizanje broja stanovnika? Devedeset opština je konkurisalo, koliko sam shvatila, svega 15 opština je dobilo taj fond od 150 miliona, prosto da kažem koja su to iskustva i koji su bili kriterijumi. To je jako interesantno i to je jednostavno podsticaj za neke druge opštine, ali već ovaj nesrazmer između 90 konkurisali i 15 dobili, vidi se koliko su ta sredstva nedovoljna, koliko su ona oskudna i koliko možda ta apatija i ne može da se pokrene na lokalu. Vi znate koliko su razne opštine i gradovi nedovoljno razvijeni, čak ima i devastiranih opština i to je jako teško.

Žao mi je takođe, što ministar Đorđević ovde nije prisutan, jer je on pre nekoliko meseci, odnosno njegovo ministarstvo je uputilo javni poziv za tzv. SOS telefon gde će se javljati žene, žrtve nasilja. On se pre nekoliko meseci, usred beogradske kampanje, predizborne kampanje slikao sa Sinišom Malim, tadašnjim gradonačelnikom Beograda i njih dvojica su čak promovisali broj telefona, ali danas te žene koje treba da rađaju, a koje su žrtve nasilja i koje nemaju ni osnovne uslove da bi rađale više dece, ako okrenu taj broj 08002220003 dobiće odgovor sa automata – Žao nam je, vaš poziv ne može biti ostvaren. Molimo vas, pokušajte kasnije. To je meni sad neki lajt motiv života u Srbiji, bez ovog molimo vas, ali pokušajte kasnije. Glasajte za određenu vlast, ta vlast će obećavati u predizbornoj kampanji sve i sva, a kada se tiče života običnog čoveka, prosto vidimo da ni ovaj put možda nismo sa ovom političkom formulom imali sreće i taj beskraj – pokušajte kasnije.

Zamislite ženu koja je izložena nasilju i koja okreće taj broj, naivna, misleći da taj broj funkcioniše i da će je neko zaštititi, jednostavno dobije snimak sa ovog automata. To je lajt motiv kako žena živi u 21. veku u Srbiji.

Moram da kažem da sam kao poslanik opozicije bila zaista u dilemi kada sam postavljala poslaničko pitanje koje se ticalo tekstilnih radnica u Smederevu i koje se ticalo jedne radnice Danke Simić u Malom Zvorniku koja je bila premeštena od mesta laboranta, najpre za čistačicu, a onda za rad u kamenolomu i na posletku dobila otkaz.

Mislila sam ako opozicioni poslanik, odnosno poslanica ministru rada Đorđeviću postavi to pitanje i u zaštitu Danke Simić je stala i Poverenica za ravnopravnost, možda će ona biti zaštićena, na stranu Danke Simić koja je radila u kamenolomu. Dakle, rukama je prenosila kamenje, dok su mašine stajale, zato što je bila kažnjena, jer je njen muž bio jedan od vođa sindikalnog organizovanja. Mislila sam možda će je javnost zaštititi, ali ona je pre izvesnog vremena dobila otkaz i onda se ispostavilo da to što mi pričamo u parlamentu, što reflektore kamera, što reflektore televizije ili ove kamere koje nas prate, novinari koji redovno izveštaju usmeravamo ka Smederevu ili tom Malom Zvorniku, u stvari ne pomažu običnom čoveku i to je tragedija. Kako će sada Danka Simić svojim nekim potomcima da kaže rađajte više dece kada je život u Srbiji ovakav?

Hoću da vam kažem da je jedno ono što mi ćemo mi obećavati, što ćemo usvajati kao poslanici većine i što će možda konstruktivne predloge opozicija da podrži, zašto ne bi, ali zaista život u Srbiji sezonskih radnika, žena majki i radnica je izuzetno okrutan. Zaista ne znam kuda smo mi to krenuli i koga mi to zavaravamo, da ne upotrebim nekakvu grublju reč, ako govorimo da je moguće da dostignemo taj standard rađanja trećeg deteta u Srbiji, pa čak i tim podsticajem. Da je 10.000 i da je 20.000, ja to izuzetno cenim. To su konkretni novci.

Videli smo, na kraju krajeva, u predizbornoj kampanji da je ministarstvo gospodina ministra Đorđevića davalo neke interventne raspodele, po 16.000 dinara, građanima koji su socijalno ugroženi. Nemam ništa protiv toga, ali to su jednokratna rešenja koja sistemski neće rešiti i jednostavno stavljaju položaj građana u položaj nekoga ko traži milostinju od političara.

Na kraju, naravno, tu ima još zakona, evo, mirno rešavanje radnih sporova. To isto treba podržati, ali upravo sam rekla kako su ove tekstilne radnice prošle u Smederevu, da su neke bile pod pritiskom da daju same otkaz, a da njihova radna prava možda nisu još uvek na zadovoljavajućem nivou. Inspekcija rada dolazi na teren, ali više žmuri nego što otkriva i što je u mogućnosti da zaštiti radnike, ali radnici su izgubili volju da se sindikalno organizuju. Oni ne veruju ni političarima, možda ni sindikatima. Sindikati se trude. Videli smo npr. u „Goši“ koliko je teško uopšte pokrenuti neku firmu koja je u dugogodišnjoj dubiozi.

Zaista zadatak ministra privrede, ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja nije da žmuri. To je sasvim kontraproduktivan izbor da kaže – to je privatna firma, mi ne možemo da se mešamo. I te kako treba da se mešate, jer ti ljudi žive u Srbiji.

Ministar Đukić Dejanović je pominjala podatak da je jedna trećina mladih ljudi u nekoj anketi spremna da ode iz Srbije. To je ogroman odliv. Profesor Grečić je pominjao cifru, ako je otišlo toliko, odnosno odlazi godišnje toliko visoko obrazovanih ljudi, da je Srbija izgubila devet milijardi evra ulaganja u njihovo obrazovanje, u njihovu stručnost. Zaista apelujem da te novce koje imamo ili pare koje nemamo zaista dobro raspodelimo i da ih damo za održavanje života u Srbiji. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem se na odgovoru koji je, kako da vam kažem, elokventan, politički korektan, ali jednostavno ne odgovara na ona pitanja koja sada postavljaju one misli koje idu u glavama ljudi širom Srbije. Ne znam, ne verujem da nas sezonski radnici sad gledaju.

Dovoljno je da kada odete na selo vidite te težačke ruke, da kažem. Kada vidite koliko su te ruke izranavljane, koliko je to težak fizički rad, onda ova moja priča možda o vaučerima ili vaša priča o usmenom ugovoru između gazde i sezonskog radnika, nadničara za nadnicu… Ovde se pominje cifra od hiljadu do tri hiljade dinara. Ne verujem da je tolika nadnica na selu Srbije za razne vredne ruke težačke.

Zato mislim da je ovo jedna socijalna demagogija, da će ona kratko da traje, već je zakasnela, sezona radova je već uveliko počela. Zamislite sad ove malinare koji su nezadovoljni otkupnom cenom malina. Šta oni mogu od te cene da daju tim ljudima da oni beru maline, po još desetostruko nižoj nadnici?

Zato kažem da vi ne živite realni život. Drugo je sedeti u Vladi, prepisivati strategije, ali međusobno čak ni ne komunicirate. Vidite, ministar poljoprivrede se zalagao za ovaj hrvatski model. Ne znam zašto ga vi niste prihvatili. Ni ne mora da bude hrvatski. Nemojte sad da vam smeta što je to od našeg severnog suseda, ali strahujem da to stečeno pravo porodicama sa decom ne ukinete po crnogorskom modelu.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem se potpredsedniče.

Upravo ste sada krenuli u dobrom smeru, ali mislim da pravdu ne delite jednako. Pozivam se na član 106. koji govori da može da se na sednici govori samo o tačkama dnevnog reda. Tačke dnevnog reda su ratni memorijali, a pošto jedan od kolega govori u posprdnom kontekstu, ironičnom kontekstu o nekim potomcima, ja sam u mom izlaganju rekla da je država partnerstvo svih onih i nas koji živimo i oni koji su živote dali i čije su kosti rasute ne samo u Srbiji, nego i po teritoriji bivše Jugoslavije, da podsetim čijih je Vuk Jeremić ljudi potomak, da se setim familije Pozderca, njegovog pradede koji je dobio od Izraela plaketu – pravednik međunarodne … (Isključen mikrofon.)

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas je svetski Dan porodice. U našem narodu postoji jedna poslovica koja kaže da je žena stub porodice, zato će moje poslaničko pitanje na današnji dan biti upućeno Ministarstvu koje bi trebalo da štiti radnička prava žena, jer da bi žene bile stub porodice one moraju da imaju pravo da dostojanstveno rade i pošteno zarađuju.

Dakle, moje poslaničko pitanje je upućeno ministru rada, zapošljavanja za boračka i socijalna pitanja, gospodinu Zoranu Đorđeviću, a tiče se informacija koje su objavili razni mediji, dakle, to je već opšte poznata činjenica, mada Ministarstvo izgleda ćuti, i ono se tiče firme „Kejzen“ u Smederevu, gde većina rade žene radnice. Od 300 zaposlenih radnika, tamo je 280 žena, koje su zbog neisplaćene plate i zbog neplaćenog prekovremenog rada u poslednjih šest meseci stupile u štrajk. Nakon toga je usledilo isplaćivanje tog prekovremenog rada i zaostale plate.

Međutim, isto tako je usledilo i disciplinovanje radnica. Sedam radnika je do sada dobilo otkaz u formi sporazumnog raskida ugovora o radu, tri radnice su zastrašene pristale na sporazumni otkaz, međutim četvoro radnika ne pristaje.

U međuvremenu, došlo je i do spontanog sindikalnog organizovanja, više od polovine radnica je prišlo sindikatu „Sloga“. Međutim, izgleda da je to upravo upalilo alarm kod poslodavca i da se dešava ono što se i dešava širom Srbije, a to je da se radnici disciplinuju, zastrašuju i kažnjavaju zato što traže svoja radnička prava, dostojanstvene uslove rada i zato što stupaju u štrajk.

Budući da Ministarstvo i sam ministar Đorđević jeste najavio usvajanje novog Zakona o štrajku, pokrenuta je i javna rasprava, do duše ne u punom intenzitetu. Podsećam da Zakon o štrajku potiče u Srbiji još iz 1996. godine, a dosta toga se promenilo na tržištu rada i tržištu radne snage, tako da je moje pitanje upućeno ministru - da li je informisan, budući da se ne oglašava u ovom konkretnom slučaju o informacijama koje sam iznela, da li će da podstakne inspekciju rada da obavi, da tako kažem, uviđaj, da razgovara sa radnicama? Radnice su otišle na razgovor sa gradonačelnicom Smedereva, ali nije Smederevo toliko daleko od Beograda da Ministarstvo se ne bi obavestilo i sigurna sam da ima informacije.

Da li će ministar apelovati da se poštuje odredba člana 14. iz Zakona o štrajku, koji kaže da radnici zbog organizovanja ili učešća u štrajku ne mogu da bivaju otpušteno sa posla? Dakle ja molim informaciju o ovom slučaju.

Drugo pitanje upućujem gospodinu ministru Đorđeviću, tiče se nečuvenog slučaja radnice Danke Simić, koja je zbog toga što je njen suprug učestvovao u sindikalnom organizovanju, takođe zbog neisplaćenih zarada, premeštena sa mesta laboranta, najpre na posao čistačice, a zatim i pomoćne radnice u kamenolomu? Dakle, mi govorimo i ovo, vidim da moje kolege iz vladajuće koalicije nemaju strpljenja niti da saslušaju ovih pet minuta o položaju radnika u Srbiji, a možete misliti kako izgleda i desetočasovni i dvanaestočasovni i četrnaestočasovni prekovremeni rad radnika u Srbiji, a vi nemate strpljenja ni da saslušate pet minuta, u dužnom uvažavanju ovih informacija za koje je bitno da se čuje u Skupštini Srbije.

Dakle, da li će ministar Đorđević podržati nalaze Poverenice za ravnopravnost, koja je ustanovila prekršaje Zakona o zabrani diskriminacije ove pomenute Ranke, Danke, Simić, u Ravnaji u Malom Zvorniku i da li će sarađivati sa njom i da li će sarađivati sa poslovodstvom i vlasnicima ove firme da bi se radna i ljudska prava ove žene uvažila? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.03.2018.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću povodom brojnih neregularnosti koje su uočene na dan izbora u gradu Beogradu. Dakle, ove neregularnosti su prijavili registrovani posmatrači izbora i isto tako i predstavnici izbornih lista koje su učestvovale na izborima, a isto tako i građani i one su publikovane u javnosti.

Ova obaveštenja tražim zato što je došlo do fizičkih napada na pojedinim biračkim mestima upravo pomenutih registrovanih posmatrača i pojedinih građana. Takođe su uočena vođenja paralelnih spiskova građana birača, što otvara sumnju na neovlašćen uvid i zloupotrebu jedinstvenog biračkog spiska, a takođe se postavlja i sumnja u veliki broj prijave prebivališta na teritoriji Grada Beograda iz drugih opština i gradova širom Srbije.

Zato tražim od ministra Stefanovića da iz zapisnika koje su sačinili na uvidu predstavnici Policije iz policijskih uprava na teritoriji Beograda, konkretno na dva biračka mesta, dostavi objašnjenja i obaveštenja. Konkretno na biračkom mestu br. 1 na Novom Beogradu u prostorijama Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode“ u ulici Brodarska br. 3 i na biračkom mestu br. 66 na Zvezdari, MZ Novo Mirijevo 2, Mirijevski Venac br. 20, tu su fizički povređeni posmatrači CRTA, došlo je do fizičkog obračuna i incidenta i pozvana je policija i sigurno se na osnovu sačinjenog zapisnika intervencije policije mogu izvući podaci i objašnjenja.

Takođe, na Zvezdari su i druge, osim CRTA kao registrovanog posmatrača izbora i predstavnici izbornih lista „Inicijativa Ne davimo Beograd“, DS, Pokret „Dosta je bilo“ su prijavljivali neregularnosti.

Dakle, konkretno pitanje za ministra Stefanovića, pod jedan, koliko prijava prebivališta na novoj adresi stanovanja su registrovane na teritoriji Grada Beograda i koliko je odjava prebivališta na teritoriji Republike Srbije, iz kojih opština i gradova bilo registrovano u MUP Srbija u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine?

Pod dva, koliko novih ličnih karata je izdato u periodu 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji PU Grad Beograd?

Moje drugo pitanje upućeno je ministru državne uprave i lokalne samouprave Branku Ružiću, budući da je on zadužen, odnosno njegovo resorno ministarstvo je zaduženo za vođenje jedinstvenog biračkog spiska, da ministar Ružić dostavi objašnjenja i obaveštenja o broju novoupisanih i izbrisanih građana iz biračkog spiska u periodu od 1. septembra 2017. godine do 4. marta 2018. godine na teritoriji Beograda i u tri opštine gde su se takođe održavali lokalni izbori, dakle u Boru, Aranđelovcu i Sevojnu.

Pod broj dva, koliko poziva građana je bilo na dan izbora, to je pitanje za gospodina Ružića, 4. marta 2018. godine u Beogradu iz tri opštine gde su se održavali lokalni izbori, Boru, Aranđelovcu i Sevojnu, na dežurne telefone Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, koje su pritužbe bile i šta je Ministarstvo konkretno uradilo, intervenisalo iz obima svojih nadležnosti u slučaju neregularnosti?

Zašto su ova obaveštenja i objašnjenja važna i sumnja se na povredu odredbi Krivičnog zakona, odnosno krivičnih dela protiv slobode prava i čoveka i građanina, dakle čitavog niza, koje su regulisana članovima 155. do 160. Povreda prava glasanja, davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem, zloupotreba prava glasanja, sastavljanje netačnih biračkih spiskova, sprečavanje održavanja glasanja i povreda tajnosti glasova. Tako, pitamo resorne ministre Stefanovića i Ružića za konkretne podatke o ovim neregularnostima, šta su oni konkretno preduzeli i šta će preduzeti da se ispravi pomenuta neregulisarnost u okviru nadležnosti njihovih resornih ministarstava.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 23320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 11:08