DIJANA VUKOMANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 3. januara 1967. u Virovitici, u Hrvatskoj.

Maturirala je u Prvoj zemunskoj gimnaziji 1985. godine. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 1989. godine. Magistrirala je 1995. godine na Centralno-Evropskom Univerzitetu u Budimpešti, u Mađarskoj. Doktorirala je 2009. godine na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.

Objavila je preko trideset analitičkih studija u domaćim i inostranim stručnim časopisima i zbornicima, posvećenih političkim partijama, nacionalizmu, i post-komunističkoj tranziciji.

U periodu od 1992-2000. godine bila je zaposlena kao istraživačica u Institutu društvenih nauka, Univerziteta u Beogradu, a od 2000. godine radi u Institutu za političke studije kao naučna saradnica.

Bila je saradnica domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava i lokalne samouprave u Srbiji.

Stručno se usavršavala na studijskim boravcima u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama (tokom 1997 godine).

Član je Socijalističke partije Srbije od oktobra 1996. godine. Nakon odlaska Slobodana Miloševića sa vlasti i iz stranačkog života Vukomanovićeva je zajedno sa Milomirom Minićem pisala program SPS-a, da bi za Osmi kongres socijalista napisala novi program stranke mnogo liberalniji i u čijoj osnovi je moderna levica, okrenutost ka Evropi i saradnja sa drugim strankama. Na pomenutom kongresu SPS, 2010. godine, izabrana je za jednog od potpredsednika stranke.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu.

Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije (www.zelenidijalog.rs).

U prethodnom sazivu bila je predsednica poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i članica Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.

Sebe opisuje kao politikološkinju, levičarku i antiglobalistkinju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Socijalističku partiju Srbije i istoimeni poslanički klub napustila je 4. oktobra 2016. godine, a 3. februara 2017. godine priključila se novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 7
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Razgovor sa poslanicom

odgovoreno za 4 meseca i 8 dana i 22 sata

Poštovana, Kontaktiram Vas povodom inicijative 16 organizacija civilnog društva, eksperata i aktivista okupljenih oko Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koja ima za cilj unapređenje izbornog sistema kroz promenu Zakona o izboru narodnih poslanika i iza koje je do sada stalo više od 16.

Sve je ok

odgovoreno za 3 meseca i 26 dana i 3 sata

Nije pitanje nego podrška za Vas... Ne znam zašto ali imam potrebu da Vam pružim podršku! Želim Vam sve najbolje u daljem radu i držite se...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem.

Poštovane kolege narodni poslanici, htela bih da iskoristim priliku što imamo retko zadovoljstvo da se viđamo sa ministrom i njegovim saradnicima oči u oči i, eto, to je prilika da postavimo neka pitanja koja nisu toliko u opticaju javnosti.

Zajedno sa mojim koleginicama i kolegama, imala sam priliku da pre jedno godinu dana prisustvujem izložbi koja je bila ovde upriličena u holu Narodne skupštine, gde su bile fotografije usamljene dece. Zašto kažem usamljene dece? Tada je iznet podatak da u preko 100 škola u Srbiji imaju samo jednog, eventualno dvoje đaka. To je bila jedna potresna slika oronulih škola, zaboravljenih, koja zaista, sada čitajući ovaj Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, izgleda kao da živimo u nekom paralelnom svetu. Lica te dece, lepe dece, usamljene dece, sigurno vredne dece, koja se ujutru spremaju da idu u školu, koja kilometrima pešače i ovaj portret učenika, đaka koji je napisan jednim birokratskim, tehnokratskim rečnikom, koji je pretočen u Predlog zakona o osnovama obrazovanja i vaspitanja, to su zaista dva paralelna sveta.

Budimo realni, budimo iskreni, ovde su neke moje koleginice i kolege koji rade skoro celog života u prosveti, u nauci, u obrazovanju, zaista svedoče kako to izgleda, koliko je težak posao profesora, nastavnika. Svi smo prošli kroz neko obrazovanje, imamo različita iskustva, ali znamo da bi bilo idealno kada bi ovo što je predočeno kao predlog zakona zaista zaživelo u praksi. Kada sam čitala početak tog zakona, o ciljevima, o ishodima, tu se koristi jedan, da tako kažem, tehnokratski rečnik, govori se o digitalnoj kompetentnosti, govori se o preduzetničkom duhu, govori se o životnim stilovima. Mi znamo da je bivši premijer, sadašnji predsednik Republike Srbije govorio o njegovoj ambiciji da unapredi nivo higijene. Da sada prosto ne ulazimo u tu tematiku, ali vi znate koliko je teško održati, da tako kažem, životni stil učenika na nekom nivou u ovim uslovima siromaštva.

Naravno, siromaštvo je reč koja se izbegava u politici, ne samo u toku ove vlasti, nego i ranije. Ali, Srbija nije prosperitetna zemlja. Zaista bih želela da ukažem na to koliko ima smisla razgovarati o Predlogu zakona, jer, evo, želim da pohvalim, predsednica naše poslaničke grupe Sanda Rašković Ivić je već ukazala da je jedna narodna inicijativa dala rezultate. Ovde u Predlogu zakona je proglašena nulta tolerancija na nasilje. Koleginica Rašković Ivić je već rekla da u ovaj zakon uopšte ne ulazi reč koje smo svi svesni i koja izlaže decu riziku, a to je vršnjačko nasilje. Znači, ušle su mnoge druge inovativne, nove reči, novi govor, ali vršnjačko nasilje je izgleda još jedna zabranjena reč, kao što je i siromaštvo koje ne ulazi u naše zakone.

Ovaj zakon, ova dva zakona se u stvari najviše odnose, odnosno Zakon o osnovama obrazovanja i vaspitanja, na đake koji još uvek nemaju biračko pravo. I nastavnici i učitelji i profesori imaju biračko pravo, ali za decu zaista nemamo mogućnost da utiču. Ali, pomenula sam tu narodnu inicijativu i hoću reći da set predloga koji je organizovan i koji je poznat u javnosti zahvaljujući roditeljima nažalost nesrećno stradalog dečaka, Aleksin zakon i upravo toj peticiji i toj akciji koja se prikupljala podrškom na Fejsbuku je dala rezultate. Neki od tih pravnih instituta za koje su se oni zalagali, kao što je oduzimanje, recimo, licence direktoru ili nastavnom osoblju, su ušli u ovaj zakon, što je dobro. Znači, ima smisla razgovarati.

Zaista se čudim ministru Šarčeviću što prilikom promocije dualnog obrazovanja, što će reći preduzetničkog duha, u Srbiji uspostavlja, nemam ništa protiv, ali saradnju sa predsednikom Privredne komore. Mislim da to nije ta relacija, da zaista naši đaci po završetku osnovnog i srednjeg obrazovanja neće odmah uhvatiti tašnu i staviti mašnu, pa čak i da mi zaista njima stavimo te lepe uniforme, gledajući engleske ili belosvetske koledže. Vi znate da to nije realnost u Srbiji. U Srbiji se teško živi, živi se najviše od rada, a ne od preduzetničkog duha. Zato bih savetovala da vašu saradnju tokom vašeg mandata orijentišete ka SANU, tu su umni ljudi. Znači, učimo od onog što je najkvalitetnije obrazovanje, ne samo u Evropi nego i u svetu.

Već sam, pominjala, naravno, to medijski nije interesantno, tu listu koja postoji, recimo, u Americi, gde postoji 5.000 termina koje je jedan čovek, prof. univerziteta u Virdžiniji, sakupio. To su ne samo fraze, ne samo ono što mi možemo da naučimo iz hrišćanstva, iz islamske kulture, što je deo naše nacionalne tradicije, što je deo naših narodnih poslovica, što su činjenice, što je tradicija iz latinskog ili starogrčkog jezika, ali na kojoj naša deca ne mogu da razviju čitalačke kompetentnosti i da postignu bolje rezultate na PISA testovima. Ovde je naveden podatak u obrazloženju Zakona koliko je loš, nezadovoljavajući performans naših učenika na PISA testovima – čitalačke, matematičke kompetentnosti, funkcionalne pismenosti, naučne pismenosti. Nije preduzetnički duh nego inovativnost, znači sposobnost učenika u Srbiji da razmišlja i da kreativno daje doprinos, a ne samo da buba informacije i sve ostalo.

Mislim da strateški ovi predlozi zakona idu u jednom pogrešnom pravcu, u oblasti Zakona o visokom obrazovanju neguju mediokritetstvo, jer vi kada zacementirate u zakonu da je 48 evropski prenosivih bodova dovoljno, vi jednostavno mladom čoveku, akademskom budućem građaninu, budućem naučniku govorite – dovoljno je da budeš osrednji student, evo ti 48 bodova. U moje vreme se cenila izuzetnost i zaista još uvek, hvala Bogu, čak i u ovoj Vladi, a pogotovo i u opoziciji, ima izuzetno dobrih đaka, briljantnih đaka. Završiću ja sa nekom poslovicom – um caruje, snaga klade valja. Mislim da SNS treba da bude zaista na oprezu i na kraju će pobiti znanje i obrazovanje.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva poljoprivrede, poštovani građani, poštovani poljoprivredni proizvođači, dok mi danas raspravljamo ovde o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu srpsko selo pustoši. Preko 2000 seoskih sredina više nema žive duše, staračka su domaćinstva, radna snaga koja je početkom 21. veka brojala oko 530 hiljada ljudi danas ima nešto manje od 360 hiljada ljudi. Zatim, mehanizacija je stara preko 20 godina. Prosečna veličina seoskog poljoprivrednog gazdinstva je tri hektara. Mi ovde pričamo o dva hektara.

Ovde, a i u medijima je producirano da se izmenama i dopunama ovog zakona štite srpske oranice. Budimo precizni i recimo da stranci koji potencijalno mogu da odluče i da žele da kupe srpsku zemlju i postanu njeni vlasnici nisu opasnost po srpske oranice, po srpske oranice je glavna opasnost košava, grad, poplave. Ako ste već želeli po sistemu copy paste, kopiraj i zalepi kopirate modele iz zemalja članica EU, mogli ste da date više truda recimo, da zasadite vetrozasedne zasade u Vojvodini na onaj način na koji je to učinila Mađarska od Segedina preko Budimpešte do Beča.

Hoću reći, da mi sporo učimo od drugih zemalja, pa i zemalja EU koje potiču iz istog tog okruženja istočne Evrope. Prosto bih, takođe ukazala na nešto što je u stvari potencijalna kolateralna šteta ovakvih zakonskih rešenja. Kolega Ješić je pomenuo imena Hans, Jozef, Pjer, ja bih dodala zbog ženske ravnopravnosti Matildu, Kristinu, Žozefinu, koje žive tamo negde u EU i ne razmišljaju da dođu u Srbiju, ali šta ćemo sa onima koji jesu strani državljani a možda se prezivaju Petrović, Jovanović, šta ćemo sa decom naših gastarbajtera koji tamo žive? Možda će kroz 10 godina, kroz pet godina, kroz tri godine, zbog neke ekonomske krize deca i unuci naših gastarbajtera hteti da dođu u zemlju, da se vrate, a iz nekih okolnosti imaju samo državljanstvo EU, nemaju državljanstvo Srbije. Znači, mi njima izuzetno otežavamo.

Zašto niste doneli takva zakonska rešenja koja će npr. u ovoj investicionoj hajdučiji, gde se političkom voljom, diskreciono odlučuje ko će da investira u srpsku poljoprivredu, zašto niste pripadnike naše dijaspore ohrabrili da u većoj meri ulažu u srpsku poljoprivredu. Podsetila bih da godišnje od doznaka od naše dijaspore Srbija dobija oko 2,8 milijardi evra, u deceniji od 2000. godine, to su podaci Svetske banke, do 2010. godine je 43 milijarde dolara je stiglo u Srbiju u vidu doznaka, svega je bilo 550 miliona dolara investirano u srpsku privredu.

Hoću reći, zašto se onda pripadnici naše dijaspore koji nemaju državljanstvo, njihovi potomci ne ohrabre nekim različitim mikrokreditima, mikroprogramima da dolaze u zemlju. Znači, ako sad neki tipičan evropski birokrata iz Brisela gleda ovo, on će ovo nazvati tehničkim terminom. Ovo je ekonomski nacionalizam. Znači, sa stanovišta nauke, ekonomske nauke. Sa stanovišta analize kosten-benefit znamo da će veleposednici u Srbiji koji imaju srpsko državljanstvo, koji su naši građani imati direktne koristi od ovakvih zakonskih rešenja zato što će oni nastaviti da kupuju srpsku zemlju i srpske oranice za bagatelu. Ali, ja bih rekla da vi strateški zaista morate da dobro promislite kojim pravcem ide srpska privreda.

Složiću se sa mojim kolegom Stojmirovićem koji je rekao da ste vi možda ministar najmoćnijeg ministarstva. To bi zaista bili da budžetska davanja ne iznose manje od pet posto, barem da pet posto iznose od ukupnog budžeta Srbije, ali pripadnici vladajuće koalicije, a možda i većina političara u Srbiji se u stvari stidi svojih seljačkih gena. Ne znam zašto mi osmišljavamo našu ekonomsku politiku na taj način da više ne potenciramo poljoprivredu. Mi smo bili jako dobri u poljoprivrednoj proizvodnji, u stočarstvu, nikada nismo bili tako dobri u automobilskoj industriji. Znači, treba jako dobro da se promisli zašto se sistematski zanemaruje poljoprivreda kada ovaj narod hoće da radi, hoće da ostane na svojoj zemlji. Rekla sam već da skoro dve hiljada sela odumire. Dakle, može se, samo se neće, zato što se pogrešno promišlja strateški razvoj, ekonomski razvoj Srbije. Hvala vam.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gosti, poštovani građani i građanke Republike Srbije, premda danas u Skupštini razgovaramo o jednom tehničkom kadrovskom pitanju, nesumnjivo je za sve nas da znamo da će predloženi kandidati uz podršku vladajuće koalicije biti izabrani, to je rutina, jer kad su rutinski sa 157 glasova izabrali Anu Brnabić i ostale ministre za staru-novu Vladu, tako će uspeti i u ovom slučaju.

Međutim, mi se danas bavimo jednom izuzetno ozbiljnom oblašću, oblašću ljudskih prava i sloboda. Zato me čudi što umesto da pričaju o kvalitetima kandidata koje su predložili, jer ti su predlozi došli iz vladajuće koalicije, predstavnici SNS i njihovih koalicionih partnera se obrušavaju na bivšeg Zaštitnika građana i na aktuelnog Poverenika za slobodu pristupa javnim informacijama i zaštitu podataka ličnosti, gospodina Šabića.

Šta to govori? Govori da niste ništa naučili. Na onaj način na koji aktuelni predsednik Aleksandar Vučić, po svom ličnom priznanju je rekao da nije razumeo šta se dešavalo u Evropi i svetu u vreme pada Berlinskog zida, ali ja vas uporno podsećam, ne samo Berlinski zid, vojno-politički zid, sovjetski blok je upravo pao i završio u kolapsu zbog problema nedovoljne zaštite ljudskih prava i sloboda, i ekonomskih i političkih. Tu grešku vi ponavljate upravo danas.

Danas smo mogli da čujemo neuobičajenu lekciju predsednice Skupštine Maje Gojković, koja je ne samo, da tako kažem, dala političke packe gospodinu Šabiću i gospodinu Jankoviću, nego isto tako i budućem kandidatu Zoranu Pašaliću, pa mu je rekla u stvari, u prenesenom ili bukvalnom značenju, da zaboravi bilo kakve političke ambicije, da je on, eto tako, po volji vladajuće većine. To je neuobičajeno.

Mi ne moramo da znamo imena Ombudsmana čak ni u Srbiji, ako ne znamo u okruženju ili ako ljudi u EU i u evropskim zemljama ne znaju imena Zaštitnika građana. To je dobro za demokratiju. Čak imate zemalja gde se ne zna ni ime predsednika. Eno, uzmite Holandiju ili neke druge zemlje, predsednika države ljudi ne znaju, zato što imaju poverenja da će onaj ko je dobio većinu postupati po Ustavu. Ovde to nije slučaj. Vi non-stop udarate packe iz oblasti ljudskih prava i sloboda. Na udaru su mediji, nekad su na udaru građani, nekad seljaci, zavisi kako se ko buni. To nije dobro. To nije Srbija. Podsećam vas da čak i u vreme Titove Jugoslavije, da tako kažem, i Republike Srbije bio je veliki standard zaštite ljudskih i manjinskih prava. Evo, i gospodin Zukurlić je podsetio na neke nemile slučajeve.

Prema tome, ja vam kažem da Srbija propušta šansu da bude šampion ljudskih prava. Na kraju krajeva, 600 hiljada građana koji su glasali za Sašu Jankovića rekli su da je on uradio vrlo dobar posao. Prema tome, ja vas sada podsećam na onu čuvenu rečenicu koju su rekli u vreme donošenja Sretenjskog ustava – taj francuski rasad u srpskoj šumi neće se dobro primiti, ali klica i seme ljudskih prava i sloboda se vrlo dobro primilo na srpsko tlo i vi ne možete sa vašim političkim otrovnim pesticidom da ga zatrete.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 23320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69117.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 11:08