MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 1
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Molba prvi bolonjci

čeka se odgovor 11 meseci i 6 dana i 8 sati

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 11 meseci i 24 dana i 8 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici ministra, dame i gospodo, narodni poslanici, dobro je da imamo danas zakone iz oblasti obrazovanja i vaspitanja na dnevnom redu. Moram na samom početku da iskažem, a ponoviću to i na kraju da će poslanička grupa SPS podržati ove zakone.

Vreme svakako donosi nove okolnosti, novu praksu, određene novitete koji utiču na sferu obrazovanja i vremenom zbog toga zakoni koji regulišu ovu oblast budu prevaziđeni, neprimereni i neupodobljeni sa onim što jeste realna stvarnost. Tako da smo imali u proteklom vremenu evoluciju zakonske regulative u ovoj oblasti, počev od 2003. godine, kada je donet npr. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojim su započete reforme u oblasti školstva. Imali smo donošenje novog zakona pod istim nazivom 2009. godine. Konačno, u 2017. godini, tj. sada ponovo donosimo novi zakon u potpunosti, koji reguliše ovu materiju, što govori o potrebi da se zakonska regulativa osavremeni i upodobi sa onim što je stvarnost danas kod nas i u širem okruženju.

Naravno, ne mislim da naš obrazovni sistem je tako loš kao što se često i ocenjuje, naprotiv. Naš obrazovni sistem proizvodi da tako figurativno kažem, odnosno daje dobre obrazovne proizvode, odnosno stručnjake koji su često veoma cenjeni sa zavidnim obrazovnim kvantumom i upotrebljivi i u širem okruženju, i na evropskom i na svetskom prostoru.

Daleko od toga da sve to ne može i ne treba da bude bolje i mi u tom pravcu treba i da stvorimo jedan ambijent koji će poboljšati naš obrazovni sistem, pa i kroz zakonsku regulativu. Zato, mi poslanici iz SPS pozdravljamo da je primarni cilj donošenja novog zakona postizanje optimalnih rezultata na svakoj etapi u obrazovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. U tom smislu je važno da u punom kapacitetu funkcionišu svi delovi i sve karike u oblasti praćenja, unapređivanja, vrednovanja, stručno-pedagoškog nadzora obrazovnog procesa. Ove alate, odnosno mehanizme, u cilju podizanja kvaliteta, potrebno je razvijati i učiniti ih delotvornim i bez njih nije moguće učiniti nešto dobro i nešto bolje što se očekuje u obrazovnom procesu. Stručno-pedagoški nadzor naročito treba poboljšati.

Reći ću ono što je konstatacija često u ovim diskusijama da je nadzor u oblasti obrazovanja gotovo se sunovratio od 2000. godine na ovamo i da se on postepeno sada diže, ali on mora da bude zaista na jednom zavidnom nivou, jer bez te karike, bez te komponente ne možemo da popravimo ono što moramo učiniti u obrazovnom procesu.

Kada je reč o Nacionalnom prosvetnom savetu, imamo smanjenje broja članova Nacionalno-prosvetnog saveta i ne bih tu imali neke primedbe, izuzev što mislimo da tu treba umesto onoga što je kategorija zajednica muzičkih i baletskih škola, da treba ubaciti strukovno udruženje, što je sasvim prirodno jer strukovna udruženja su najkompetentnija za učešće u onome što je uloga Nacionalnog prosvetnog saveta, a to je Udruženje muzičkih i baletskih pedagoga, koje obuhvata stručnjake i iz predškolskog i iz osnovnog i iz srednjeg obrazovanja iz visokog obrazovanja, dok zajednica muzičkih i baletskih škola predstavlja pravna lica. Tu imamo kategoriju gimnazija i kategoriju srednjih stručnih škola. Ako bi to išlo na zajednice škola onda bi bilo s pravom da i poljoprivredne škole traže da ubace svoje stručnjake, odnosno ne stručnjake nego predstavnike svoje zajednice ili zajednice srednjih hemijskih škola itd.

Uostalom, to obrazloženje ćemo dati kroz amandman koji smo podneli da ne bi sada o tome diskutovali i ulazili u detalje.

Kada je reč o autonomiji ustanove, veoma je značajno da u duhu onoga što jeste praksa na evropskom obrazovnom prostoru, da imamo unapređenje i proširenje autonomije ustanove. Jedna od komponenti autonomije ustanove jeste i predlaganje, odnosno izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organu upravljanja i stručne organe. Mi smo tu komponentu imali u dosadašnjem zakonu, odnosno još uvek važećem aktuelnom zakonu, pod jednom tačkom koja je glasila – izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i stručne organe. Uostalom, u drugim delovima zakona i imamo to da tzv. kategoriju ovlašćenih predstavnika, odnosno subjekata koji predlažu članove školskog odbora i samim tim onda to predstavlja i kategoriju autonomnosti, zapravo to su autonomni ovlašćeni predlagači. Nema razloga, ako već to postoji, da to ne definišemo i u zakonu.

Kada govorimo o organima upravljanja, o organima rukovođenja, reći ću da nikada ne polazimo mi iz SPS da postoji tendencija predlagača da to politizuje i da praktično kontroliše taj sastav koji će rukovoditi i baviti se pitanjima od značaja za rukovođenje i donošenje odluka u školi.

Mislim da je i ranije i sada zakonodavac, pa i vi gospodine ministre, sada upravo tragate za nekim najboljim rešenjima sa najboljim namerama i sa druge strane i mi, pa i ja lično, to tako posmatram u želji da zaista tu stvar unapredimo i učinimo školu nepolitizovanom ustanovom, jer je ona od opšteg interesa i ne pripada nikakvoj političkoj opciji. Ona treba da pripada onome što je nacionalni interes naše države i ono što je interes društva i svih pojedinaca u njoj.

Tripartitni sistem, odnosno sastav školskog odbora je svakako jedan dobar pokušaj koji se pojavljivao u praksi, ne samo kod nas, nego i u drugim evropskim zemljama i da on daje dobre pretpostavke da se izabere jedan takav organ koji neće omogućiti politizaciju škole. Međutim, tu postoje i određeni problemi, a ti problemi su u onome što je praksa pokazala u proteklom periodu, da se često vrše pritisci, da jedinica lokalne samouprave ne izglasa ono što je predložio ovlašćeni predlagač tj. nastavničko veće u ime kolektiva i savet roditelja sa svoje strane.

Mislim da je dobro da u ovom trenutku imamo u zakonu da se posebnim stavom reguliše ovo pitanje, da je jedinica lokalne samouprave obavezna da uvaži predloge ovlašćenih predlagača. U lokalnim samoupravama nažalost imamo slučajeve da tamo politiku vode i utiču oni koji malo znaju o obrazovanju, koji su politički neiživljeni i koji zapravo po svaku cenu žele da na određenim mestima dovede one koji nisu kadri i nisu na visini zadatka da učestvuju u organu upravljanja, niti da rukovode školom. Iz tih razloga valjalo bi u zakonu još više učvrstiti tu klauzulu koja će garantovati autonomnost u predlaganju i uvažavati ono što je predlog ovlašćenih predlagača, ali ne bih dalje zalazio u detalje jer i tu imamo neke amandmane kojima ćemo obrazložiti zbog čega je to potrebno.

Lično mislim da je potrebno da vi, gospodine ministre, u ovom delu donesete određeno uputstvo u onome što je procedura predlaganja i izbora organa upravljanja, da ne bi bilo tumačenja koja mogu da iskrive ovu vašu nameru kao zakonodavca, da se oslobodimo opasnosti da dođe u tom delu i u tom činu do politizacije i zloupotrebe. Zato bi to i predložio.

Raduje nas i činjenica da je sada po ovim novim rešenjima ministar nadležan da na predlog školskog odbora izabere direktora i može ga izabrati ili ne izabrati. Ali, naravno, pred sobom vi ćete imati sve predloge, odnosno dokumentaciju svih onih koji su konkurisali za mesto direktora. Dakle, raduje nas činjenica da će na osnovu određenih kriterijuma direktor biti izabran, na osnovu onoga što je njegov rezultat, a rezultat se meri kroz ono što je stručno pedagoški nadzor učinio pregledom i sistema rukovođenja samog direktora i rezultata drugih nastavnika u okviru škole kojima je on, recimo, rukovodio u slučaju da on ponovo konkuriše.

Takođe je veoma važno da eksterna evaluacija, odnosno spoljašnje vrednovanje ima značajnu ulogu u vrednovanju onoga što je rezultat rada i da će na osnovu toga biti ponovo, recimo, izabran ili neizabran direktor ako je u pitanju kadar koji je već bio u ranijem periodu.

Svakako da je nedozvoljeno i neprihvatljivo da, recimo, lokalna samouprava po svaku cenu, nepoštovanjem onoga što je procedura izbora organa upravljanja, kroz neuvažavanje predloga ovlašćenih predlagača, nastoji da izabere nov školski odbor koji će biti instrumentalizovan u službi politike. Tako se dešavalo, na primer, i u mojoj opštini da bude smenjen direktor koji je u spoljašnjem vrednovanju, od strane ministarstva škola je dobila najvišu ocenu, a direktor dobio najvišu ocenu u sistemu rukovođenja školom. Ako zatvaramo oči pred tim, pred takvom praksom, onda činimo zlo sebi i sečemo granu na kojoj obrazovanje sedi.

Na kraju, napomenuo bih još nešto što mislim da je veoma značajno da se čuje. Vi niste bili ovde, gospodine ministre, kada su ovde postavljena pitanja, ali je jedan poslanik govorio o onome što su rezultati Matematičke gimnazije itd. Neću ponavljati to što je on pričao, ali mene zapravo veoma impresionira, a verujem da ne samo mene, to da rezultati nekih škola, u ovom slučaju je reč o školi i o školama, ne samo o matematičkoj, od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, postižu veoma značajne i velike rezultate koji su vredni pažnje na evropskom i na svetskom nivou. Ja mislim da moramo iznaći način da to više promovišemo, javnosti prikažemo i da je za nas to ponos i dika, kao za društvo, kao za državu, kao što su, na primer, značajni veliki rezultati sa kojima se ponosimo, sportski rezultati na evropskom i svetskom nivou.

Zato bih zamolio, gospodine ministre, da bar sa servisima, odnosno sa sredstvima informisanja koja su u vlasništvu države, sa nacionalnom frekvencijom, se nađu termini za popularizaciju takvih dostignuća, a samim tim i za promociju takvih mladih ljudi koje treba svakako podržati na svaki način.

Ponoviću da ćemo mi ove zakone, Zakon o visokom obrazovanju i osnovama sistema obrazovanja svakako podržati, kao i vas, naravno, u onome što je vaša namera da unapredimo i poboljšamo obrazovni sistem u Republici Srbiji.

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao član poslaničke grupe SPS, pridružujem se podršci usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, sa konstatacijom da je vrlo korisno da imamo ove izmene i kroz ove izmene dobijemo dva ministarstva, koja su veoma značajna, i preko potrebna za budući rad Vlade, a to je ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Srbija je već u dobrom jeku, da tako kažem, i u procesu evrointegracija, već je uzet zamah i dosta toga je već urađeno, i svakako da u takvom jednom procesu koji uzima maha, potrebno je da se ovi poslovi skoncentrišu i studioznije obave u okviru jednog ministrastva, ministarstva za evrointegracije. U tome vidimo pravednost svega ovoga.

Što se tiče ministarstva za zaštitu životne sredine, tu bi i više posvetio pažnju ovom ministarstvu i smatram da je ono veoma, veoma neophodno. Ipak, smatram da ovi poslovi, koji se tiču zaštite životne sredine, su dobro i kvalitetno urađeni u proteklom periodu, u okviru Ministarstva energetike, koje je ranije vodila ministarka Mihajlović.

Takođe, je dosta urađeno i za vreme mandata ministarke Snežane Bogosavljević Bošković, tada je ovaj deo bio pri Ministarstvu za poljoprivredu. Tada, za vreme ministrovanja gospođe Snežane Bogosavljević Bošković, deset zakona je usvojeno iz ove oblasti, vraćen je „Zeleni fond“, od 19 strukturnih projekata značajnih za životnu sredinu, a koji su finansirani sredstvima EU i sufinansirani iz budžeta Republike Srbije, rešeno je i završeno je 16 projekata. Prema tome, i te kako bilo je rezultata iz ove oblasti.

Ipak, smatram, da je jedan iskorak napred učinjen ovim predlogom da se uvede posebno ministarstvo. Mi kao poslanička grupa podržavamo, jer smatramo da u okviru posebnog ministarstva ova pitanja, značajna u najširem smislu, mogu kvalitetnije da se obave.

Životna sredina predstavlja sveobuhvatan resurs za normalno funkcionisanje i budućnost civilizacije. Zapravo, samo u punom kapacitetu i bogatstvu živog sveta i biološke raznovrsnosti čovek kao posebna vrsta može dugoročno da nađe svoj održivi opstanak i budućnost.

Antropotcentristički pristup po kome je čovek apsolutni gospodar prirode, i gospodar nad florom i faunom i nad prirodom, je poguban za čoveka i njegovu budućnost, ali i za opstanak i trajanje života na zemlji.

Takođe, važno je reći da je očuvanje životne sredine globalno pitanje, pitanje broj jedan, par ekselans, koje postaje aktuelno i zbog činjenice da je već dosta negativnog učinjeno od strane čoveka na prirodu i na uslove života, a to znači da je učinio mnogo i protivu sebe.

Inače, u političkom pogledu valja istaći činjenicu da životna sredina predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije EU. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine u EU. Uticaj čoveka na životnu sredinu nikada nije bio intenzivniji, obuhvatniji i dalekosežniji. Budućnost naše planete, što znači ukupan živi svet, kao i sama ljudska civilizacija, praktično zavise od čovekovih međuodnosa sa prirodom.

Danas brojnost svetskog stanovništva, uz rapidno smanjenje zaliha priordnih resursa, nagomilavanje zagađivača, dramatično upozoravaju na ozbiljnost nastalog stanja.

Samo istupanje iz Pariskog sporazuma, nedavno smo to imali prilike da pratimo, svakako zabrinjava i čini se da nema dovoljno svesti, niti promišljanja, o tome koliko je ovo važno.

Mnoga od ovih pitanja bila su predmet rasprave na prvoj konferenciji o zaštiti životne 1972. godine u Stokholmu, koja je značila prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini.

Veoma je važno reći da u globalnim akcijama očuvanja biološke raznovrsnosti razmatra se, ne samo njen fundamentalni značaj, već i njene estetske, kulturne, etičke i duhovne vrednosti za prošlost, sadašnjost i budućnost ljudi i čovečanstva.

Veliki broj naučnika i filozofa se bavi ovim pitanjem. Vredno je pomenuti profesora sa Harvarda, Edvarda Vilsona, koji smatra da postoji značajna psihološka relacija u odnosu na potrebu očuvanja prirode i raznovrsnosti u živom svetu. Najbolji primer za ovo što profesor tvrdi, jesu iskrene misli i reči indijanskog poglavice Sjetla, koji je uputio američkom predsedniku Frenku Pirsu 1854. godine, na ponudu predsednika da se otkupi zemlja Indijanaca na kojoj su oni živeli.

Reći ću i ovo, da, zapravo, čovek u toku svoje evolucije je iznikao i stasao u savršenom skladu biološke raznovrsnosti, što je bio savršen ambijent za njegov evolutivni domet koji je on danas dostigao. Samo u takvom jednom promišljanju, u takvom jednom kontekstu, može se razumeti važnost očuvanja životne sredine, ne za razvoj jedne države i jednog društva, kao što je Srbija, koja je mala zemlja, već i, uopšte, za opstanak života na zemlji.

Iz tog razloga ističem da je ovo veoma značajno, globalno, pitanje, a takođe ću reći svoje mišljenje, to mislim da nije neka velika mudrost, ali mislim da je velika istina, da Evropska zajednica, odnosno unija, kao skup država, ima najrazvijeniju legislativu, odnosno zakonodavstvo u ovoj oblasti, a čini se i sve po potrebi očuvanja životne sredine.

Koliko je to važno, završiću, takođe, jednom izjavom i jednim stavom, i jednom misli, profesora sa Harvarda, profesora Edvarda Vilsona, koje sam i ranije, jednom prilikom u Skupštini ovde istakao, a mislim da je vredno ovde istaći.

On hipotetički kaže – ukoliko bi se planeta Zemlja našla u istraživačkom fokusu biologa sa neke druge planete, ja verujem, kaže on, da bi on posmatrajući i analizirajući nas ovde na zemlji zaključio da je tamo, dakle da je na zemlji dominanta jedna vrsta u srednjoj fazi svog sopstvenog uništenja. Iz tih razloga, svakako je važno produbiti svest o tome koliki je značaj životne sredine, ali u sklopu onoga što je globalni pokret na planu očuvanja životne sredine i zato ovo pitanje, ova tema i ovaj problem u kontekstu izbora nove Vlade zaslužuje svakako da nova Vlada u svom sastavu ima ministarstvo za očuvanje životne sredine. To je još jedan razlog zbog kog će SPS sa puno zadovoljstva glasati za ove izmene i dopune Zakona o ministarstvima.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Poštovana predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona, a ja ću u kratkom obraćanju posvetiti pažnju Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Narodna skupština je u februaru 2016. godine po prvi put donela zakon kojim je trebalo da se uredi sistem plata za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, tako da se za sve budžetske korisnike utvrde jedinstveni principi u pogledu kriterijuma – jednak rad i jednaka plata za sve.
Na ovaj način treba da se stimuliše javni sektor za dalje reformske korake sve do dostizanja osnovnog cilja, a to je efikasna, racionalna, profesionalna i transparentna javna uprava, odnosno lokalna samouprava. To se odnosi i na sve nezavisne samostalne organe i ustanove čiji su osnivači republika, AP i lokalna samouprava.
Znamo da nema dobro uređene države, a da nema dobro uređenu, profesionalnu javnu upravu, javni sektor u celini. Da bi javni sektor bio profesionalan i kvalitetan, neophodno je bilo sveobuhvatno rešavati ravnopravni status svih zaposlenih i ujednačiti status zaposlenih u lokalnoj samoupravi, AP sa zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama.
Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je predviđeno da se donesu posebni zakoni kojima će se sagledati specifičnosti pojedinih delova javnog sektora i urediti ravnopravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala republika, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Rok za donošenje ovih posebnih zakona bio je 1. januar 2017. godine. Takođe, do 1. januara 2017. godine sa odredbama ovog zakona trebalo je da se usklade zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima.
Kako bi se doneli ovi posebni zakoni, posebno oni koji se tiču plata u lokalnoj samoupravi i AP, Vlada je nakon usvajanja Zakona o sistemu plata u javnom sektoru donela Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu ove uredbe su lokalne sredine dobile zadatak da prikupe sve neophodne podatke kako bi se dalje nastavilo sa razvstavanjem i kvalifikacijom radnih mesta, samim tim i definisanjem plata i drugih primanja zaposlenih na nivou AP i jedinice lokalne samouprave.
Kako se ovakav zakon donosi prvi put, a treba da obuhvati preko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, očigledno je da je dati rok za donošenje posebnih zakona kojima će se urediti ravnopravni status i plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i AP kratak, te je neophodno iste produžiti, što se ovim predlogom zakona i čini.
Dakle, nije jednostavno doneti kvalitetan zakon i ujednačiti plate i uzeti u obzir sve specifičnosti pojedinih delova kao što su npr. obrazovanje, zdravstvo, napraviti pravedan model tako da niko ne bude oštećen. Naprotiv, svi posebni zakoni o platama treba da doprinesu poboljšanju i ujednačavanju položaja zaposlenih, da se ostvari princip za isti rad – ista plata.
Reklo bi se da je ovo ključno. Bilo bi pogrešno, i cela strategija bi bila kontraproduktivna ako se ne postigne ovaj cilj, te je bolje produžiti ove rokove, nego doneti loše zakone. U tom smislu, poslanička grupa SPS podržaće ovaj zakon kao i sve zakone koje razmatramo na ovoj sednici. Hvala.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:46