MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 1
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Molba prvi bolonjci

čeka se odgovor 7 meseci i 10 dana i 2 sata

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 7 meseci i 27 dana i 2 sata

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

Doktorati

čeka se odgovor 7 meseci i 27 dana i 3 sata

Postovani gospodine Mihajlovicu Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Poštovana predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona, a ja ću u kratkom obraćanju posvetiti pažnju Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Narodna skupština je u februaru 2016. godine po prvi put donela zakon kojim je trebalo da se uredi sistem plata za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, tako da se za sve budžetske korisnike utvrde jedinstveni principi u pogledu kriterijuma – jednak rad i jednaka plata za sve.
Na ovaj način treba da se stimuliše javni sektor za dalje reformske korake sve do dostizanja osnovnog cilja, a to je efikasna, racionalna, profesionalna i transparentna javna uprava, odnosno lokalna samouprava. To se odnosi i na sve nezavisne samostalne organe i ustanove čiji su osnivači republika, AP i lokalna samouprava.
Znamo da nema dobro uređene države, a da nema dobro uređenu, profesionalnu javnu upravu, javni sektor u celini. Da bi javni sektor bio profesionalan i kvalitetan, neophodno je bilo sveobuhvatno rešavati ravnopravni status svih zaposlenih i ujednačiti status zaposlenih u lokalnoj samoupravi, AP sa zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama.
Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je predviđeno da se donesu posebni zakoni kojima će se sagledati specifičnosti pojedinih delova javnog sektora i urediti ravnopravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala republika, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Rok za donošenje ovih posebnih zakona bio je 1. januar 2017. godine. Takođe, do 1. januara 2017. godine sa odredbama ovog zakona trebalo je da se usklade zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima.
Kako bi se doneli ovi posebni zakoni, posebno oni koji se tiču plata u lokalnoj samoupravi i AP, Vlada je nakon usvajanja Zakona o sistemu plata u javnom sektoru donela Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu ove uredbe su lokalne sredine dobile zadatak da prikupe sve neophodne podatke kako bi se dalje nastavilo sa razvstavanjem i kvalifikacijom radnih mesta, samim tim i definisanjem plata i drugih primanja zaposlenih na nivou AP i jedinice lokalne samouprave.
Kako se ovakav zakon donosi prvi put, a treba da obuhvati preko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, očigledno je da je dati rok za donošenje posebnih zakona kojima će se urediti ravnopravni status i plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i AP kratak, te je neophodno iste produžiti, što se ovim predlogom zakona i čini.
Dakle, nije jednostavno doneti kvalitetan zakon i ujednačiti plate i uzeti u obzir sve specifičnosti pojedinih delova kao što su npr. obrazovanje, zdravstvo, napraviti pravedan model tako da niko ne bude oštećen. Naprotiv, svi posebni zakoni o platama treba da doprinesu poboljšanju i ujednačavanju položaja zaposlenih, da se ostvari princip za isti rad – ista plata.
Reklo bi se da je ovo ključno. Bilo bi pogrešno, i cela strategija bi bila kontraproduktivna ako se ne postigne ovaj cilj, te je bolje produžiti ove rokove, nego doneti loše zakone. U tom smislu, poslanička grupa SPS podržaće ovaj zakon kao i sve zakone koje razmatramo na ovoj sednici. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, saradnici iz ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji danas razmatramo, smatram da predstavlja set kvalitetnih zakona koji su prethodno dobro pripremljeni i izašli na dnevni red.
Naravno, ne osporavam mišljenja drugih poslanika koji tvrde da ima puno nedostatka i da ti zakoni i ne valjaju. Ali, moje gledište, zapravo gledište SPS jeste da ovim zakonima mi uređujemo važne oblasti i da je važno da činimo jedan iskorak napred sa pokušajem boljeg funkcionisanja određenih oblasti u životu i radu naših građana. To je ono osnovno. Uvek sam govorio da mi jednim zakonom ne možemo postići neki veliki kvalitet i neke ideale na polju zakonodavstva ili zakonske regulative, ali je važno da uređujemo te oblasti. Važno je da posle nekog vremena izvršimo analizu i da činimo ispravke u onome što se nije pokazalo kao dobro.
Iz tih razloga želim da sa tog gledišta, afirmativnog kažem nekoliko reči o ovome što je danas na dnevnom redu i pre svega smatram da je veoma važno da smo stavili na dnevni red Zakon o transportu opasne robe i da je tu važno urediti važne stvari koje se tiču ove materije. Jer, kada se dogode određene nesreće ili kada se dogode neke stvari koje su opasne po život i zdravlje i životnu sredinu, onda nam ne vredi pametovati.
Naravno, ovaj Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je izgleda najviše polemike izazvao, ja ne sporim da tu ima određenih manjkavosti, ali je pitanje da li to želimo da naglasimo, a ja želim da naglasim jednu drugu stvar da u ovoj oblasti ipak pokušavamo da uvedemo više reda nego što ga je bilo do sada. Za sada je to dovoljno, ali evo, proći će neko vreme, pa možemo i da ispravimo neke stvari.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, smatramo izuzetno važnim ovo za funkcionisanje svake lokalne samouprave, bilo to da je mala opština ili da je veliki grad. Komunalne delatnosti su od opšteg interesa i tiču se svakog građanina, svake ustanove, svakog pravnog lica. Korisnici komunalnih usluga su svi ili većina građana, odnosno stanovnika ove zemlje i od kvaliteta komunalnih usluga u velikoj meri zavisi kvalitet života naših građana.
Uostalom, može se reći i to da kvalitet komunalnih usluga treba posmatrati kao meru dostignutog standarda jednog društva, a sa druge strane cene komunalnih usluga, kao meru standarda pojedinaca.
Oblast komunalnih delatnosti temelji se na Ustavu i regulisanje nekim drugim zakonima, a na osnovu kojih lokalne samouprave regulišu ovo važno pitanje na svom prostoru.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se, rekli smo, preciznije definisanje pojedinih komunalnih usluga, a to je u cilju jačanja komunalnih sistema i u cilju bolje funkcionalnosti i izgradnji odgovarajuće infrastrukture koja je potrebna za ovu oblast.
Veoma je važno da zakon omogućava različite vlasničke modele i uvodi konkurenciju u ovoj oblasti, omogućava i partnerske odnose, ali zapravo uvođenje privatnog sektora u ovoj oblasti treba da dovede do rasterećenja budžeta i budžetskih obaveza u lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kada govorimo o privatnom sektoru koji ulazi u ovu oblast sve više, možda je budućnost da će samo retke nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti biti kao javni interes u rukama države, odnosno u rukama lokalne samouprave, a da će većina delatnosti biti u privatnom sektoru. Moramo da obezbedimo da na zdravim ekonomskim principima privatni sektor može da učestvuje u ovoj oblasti.
Imali smo do sada ili u prošlosti praksu da se komunalne usluge plaćaju jednako bez obzira na kvalitet i na kvantitet izvršene usluge i da svi plaćaju jednako, što ne može nikako da opstane. Sa druge strane, imali smo i ranije, ali lokalne samouprave u ovom trenutku, kada će biti sve više poveravanja privatnom sektoru, moraju da obezbede i kontrolu vršenja komunalnih usluga, i to je za svaku pohvalu da će se kroz kontinuirano izjašnjavanje građana vršiti ocena kvaliteta.
Na kraju, samo bih rekao da mora da postoji i određena kreativnost i drugačiji pristup u ovoj delatnosti i da vršioci komunalnih usluga treba da, a zakon treba to da im omogući, mogu da se bave i nekim drugim delatnostima, u smislu proširenja svoje delatnosti, pa tako npr. recikliranje ili obrada komunalnog otpada, pa na pijacama zeleni otpad može da se kompostira, pa zatim javne garaže ili zelene pijace koje su pokrivene mogu da imaju solarne ploče itd.
Sve su to neke ideje o kojima mi, kao socijalisti, razmišljamo o tome. Možda treba pronaći modalitete kako bi te usluge bile kvalitetnije, a vršioci usluga bi se više oslanjali na svoju zaradu, a manje na budžetska primanja iz lokalnih samouprava. Glasaćemo za ovaj set zakona u celini.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Poštovani predsedavajući i gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, da se vratimo na dnevni red. Dakle, danas pred sobom imamo diskusiju o Predlogu odluke o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini, kao i još jedan Predlog odluke o usvajanju godišnjeg plana upotrebe vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama u 2016. godini.
Koliko se sećam i prošle godine smo imali otprilike u isto vreme ovu tačku dnevnog reda i pretpostavljam da će to tako biti i sledeće godine.
Naša poslanička grupa SPS zajedno sa ZS će svakako glasati za ove odluke kao i većina poslanika u ovoj Skupštini i zato ću ovde izgovoriti afirmativno neke reči i neke stavove po ovom pitanju, ne osporavajući pravo nekih drugih poslaničkih grupa da iz nekog drugog ugla imaju neki kritičniji stav, možda i opravdano po određenim pitanjima, ali neću zalaziti u to.
U svakom slučaju, aktivno učešće članica UN u multinacionalnim operacijama ima dragocen značaj uzimajući u obzir veliki broj kriznih žarišta, oružanih sukoba, slučajeva ugroženosti vladavine prava, što je od ključno značaja za očuvanje mira i bezbednosti u svetu. Suviše je kriznih tačaka i zato funkcija UN je veoma važna u angažovanju ovih misija, odnosno multinacionalnih operacija.
Odlukom se stvara mogućnost učešća u skladu sa našim mogućnostima i u humanitarnim organizacijama, odnosno tamo gde je potrebno, a to ne možemo da pretpostavimo uvek kada to može nekoga da zadesi i sasvim je u redu da u okviru ovog plana imamo i tu odluku da možemo upotrebiti naše snage u humanitarnim operacijama.
Takođe, da podsetim da je u skladu sa članom 5. tačka 4) Zakona o odbrani, odbrana zemlje se ostvaruje učešćem u multinacionalnim operacijama, tako da je to praktično i naša obaveza, nije samo stvar dobre volje ili ne, mi igramo i tom kolu. Ne živimo zasebno, nismo ni u političkom, ni u ekonomskom, ni u svakom drugom pogledu pod navodima autistični, da nam ne treba saradnja drugih zemalja. Živimo u jednoj međunarodnoj zajednici i mi smo deo toga i moramo da budemo aktivni u tom pogledu. Za pohvalu je i to je dobro u političkom i u svakom drugom smislu da smo aktivni učesnik u očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
Ono što je važno reći jeste svakako da upotreba vojske i drugih snaga u ovim multinacionalnim operacijama se uvek uspostavlja na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti. Prema tome u onom formalnom smislu iza toga stoji ona pravna osnova koju ne može niko da ospori, takođe u manjem broju slučajeva na osnovu odluka Saveta bezbednosti, odnosno EU.
Naravno, učešće naše zemlje sa svojom vojskom i drugim snagama odbrane u multinacionalnim operacijama i u mirovnim misijama ima i druge važne dimenzije o kojima valja izreći neki stav i progovoriti neku reč.
Već 60 godina naša zemlja učestvuje u mirovnim misijama i da podsetim, to je naš ovlašćeni predstavnik Vlada Zagrađanin i rekao, da je prva naša misija i to u velikom obimu bila na Sinaju od 1956. do 1967. godine i da je praktično to što mi danas radimo, kroz jedan manji obim, na jedan smislen način, u skladu sa našim mogućnostima nastavak jedne blistave tradicije koju je naša zemlja imala u ranijem periodu, mislim na SFRJ, znači, za vreme Tita.
To je zaista bila jedna velika i veoma snažna promocija mirotvornosti i onoga što je bio politički stav tadašnje zemlje, da treba izgraditi jedno takvo okruženje i treba čuvati mir u svetu, a da naša zemlja bude aktivni činilac u svemu tome.
Reći ću i taj podatak da je naša zemlja u to vreme učestvovala sa nekih 70 hiljada vojnika i učesnika u mirovnim operacijama, a da od toga je Srbija zajedno sa Crnom Gorom dala negde oko 50 hiljada, što znači oko 70% učesnika je iz Republike Srbije i delom iz Crne Gore.
To je važno izreći u smislu da se podsetimo koliko je to važno tada bilo i koliko je to takođe važno da danas nastavimo tim putem. Znači, učešće u mirovnim operacijama na Sinaju, rekao sam 1956. do 1967. godine, zatim u Jemenu 1963. do 1964. godine, zatim u Iranu i Iraku na liniji razdvajanja 1988. do 1991. godine.
U misiji na Sinaju imamo impresivno učešće Jugoslavije, u 22 rotacije za 11 godina učestvovalo je 14.265 vojnika, odnosno od ukupne te mirovne misije koja je toliko trajala, naša zemlja je dala 21,54% svojim učešćem tamo. Znači, možemo kroz to videti koliki je značaj bio učešća naše zemlje u tim operacijama.
Takođe, želeo bih da napomenem da su naši komandni kadrovi veoma značajni bili u tim mirovnim misijama i bili su često na komandnim funkcijama. Tako da ću pomenuti ovom prilikom a ne treba da se zaboravi i valja to i pomenuti i prilika je da je pukovnik Lazar Mušicki šest meseci bio vršilac dužnosti komandanta mirovne misije na Sinaju. Pukovnik Branko Pavlović bio je vršilac dužnosti komandanta vojnog dela misije u Jemenu, a general major Slavko Jović dve godine je bio na liniji razdvajanja komandant i uspešno je izvršio svoj zadatak.
To je svakako bilo u onom smislu na spoljno političkom planu da jedna zemlja kao aktivan činilac i graditelj mira dobija određene ocene, dobija i nove prijatelje i da bude kao zemlja, kao takva prihvaćena u svim drugim sferama života i rada u međunarodnoj zajednici.
Prema tome, neosporno je da je veliki ugled SFRJ stekla učešćem u održavanju mira i bezbednosti u svetu. Zato je to važno da Srbija nastavi tim putem danas, jer učešćem se sklapaju i nova prijateljstva, otvaraju se mnogi drugi aspekti i mogućnosti za privredno-ekonomsku saradnju, zatim, za napredak vojne industrije, za sklapanje novih aranžmana u pogledu onoga što proizvodi namenska industrija pri vojnim snagama i otvaraju se mnoga druga vrata za uspešnu saradnju.
Iz svih tih razloga nema potrebe da ulazimo u neke druge detalje i da nalazimo određene manjkavosti u pogledu onoga gde će biti naše snage angažovane, već podržavamo jednu takvu politiku i naravno da je dobro da sa te politike nismo skrenuli, da je to jedna generalna politika koja će, nadam se, ostati i u budućnosti bez obzira ko bude bio na vlasti.
Na kraju opet da istaknem da će poslanička grupa SPS zajedno sa Zelenima glasati za ove odluke. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:46