MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 33
  • 2
  • 5
  • 1
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 10 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, često u jeziku zakona koje donosimo koristimo strane reči, možda onda kada to može i drugačije, da bude na čistom srpskom jeziku.

Ovde imamo, reč je u članu 1, u delu tog člana, govori se o telu za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi građevinskih proizvoda.

Dakle, ta reč koja se ovde pojavljuje, mislim na performanse, jasno je šta ona označava. Sama reč znači dostignuće, rezultat, a najčešće u množini ona znači radne karakteristike ili tehnički podaci o datom proizvodu što bi bilo primereno ovom tekstu ovde ili određeni parametri.

Zato bi moglo i drugačije ovde da se kaže, na primer, optimalne tehničke karakteristike, umesto performansi ili najbolje tehničke karakteristike, ili ako ćemo ići dalje, pa reč „karakteristike“ zamenjujemo drugom rečju koja je naša iz srpskog jezika, pa bi to bila optimalna tehnička svojstva ili još bolje, najbolja tehnička svojstva određenog građevinskog proizvoda.

Naravno, ne želim da sada vodim neku polemiku u ovom pravcu, već čisto želim da skrenem pažnju na to da i u drugim oblastima, kao što je zakonodavstvo, treba voditi računa o negovanju i unapređenju srpskog jezika. Ne moramo uvek da koristimo neke druge strane, internacionalne izraze.

U svakom slučaju, mislim da je krupan i pozitivan iskorak u donošenju ovog zakona o građevinskim proizvodima.

Mi iz poslaničkog kluba SPS podržavamo donošenje ovog zakona, jer po prvi put, mi ovim zakonom vršimo standardizaciju građevinskih proizvoda, koji imaju određena svojstva, a kojima se ispunjavaju bitni zahtevi, a to je pre svega, očuvanje života, životinja, ljudi, biljaka i zdrave životne sredine, zatim zaštita potrošača i uopšte zaštita imovine građana Republike Srbije.

Iz tih razloga, veoma je važno da imamo, ne samo zbog obaveze da to treba da usaglasimo sa zakonodavstvom EU, ali ovo unosi jedan važan poredak i red. Ovo što je govorila naša poslanica Danijela Stojadinović, veoma je važno da u tu sferu unesemo i ona svojstva koja se odnose na zdravu životnu sredinu kroz proizvodnju onih građevinskih proizvoda koji su ekološki čisti i obezbeđuju održivost, napredak naših građana i naše zajednice. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.10.2018.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, evo već malo duže razgovaramo o članu 3, ali veoma je značajan taj član 3. zato što on propisuje i odnosi se zapravo na član 101a osnovnog zakona. On je važan zbog toga što on propisuje, odnosno daje pravni osnov za izradu podzakonskog akta, odnosno pravilnika kojim će se definisati korišćenje IPARD sredstava. To je veoma, veoma značajno da se na pravi način i decidno jasno utvrde uslovi na koji način se mogu koristiti ta sredstva.

U izmenama i dopunama imamo da ovaj član sadrži 2. stava. U 1. stavu se kaže da se ispune odgovarajući uslovi, a u 2. stavu ministar i ministar za poslove poljoprivrede i ruralnog razvoja sporazumno, oba ministra, propisuju uslove. Znači, ako ćemo dosledno da idemo jezički, možda je trebalo da se upodobe ovi izrazi, pa i u 1. stavu da se kaže da ispune propisane uslove u skladu sa ovim što piše u 2. da sporazumno oba ministra propisuju uslove.

Međutim, naravno, pitanje je jezičko tumačenje, i to su već neke finese. Naravno, ovo što stoji u 1. stavu – odgovarajuće uslove, verovatno se misli da su odgovarajući uslovi oni koji su propisani, što sledi u 2. članu.

Ne bih se dalje bazirao, osvrtao na ove finese koje suštinski možda nisu toliko značajne, ali želim da kažem dve stvari u vezi korišćenja IPARD fondova, a to je da se korišćenjem IPARD fondova zapravo dešava unapređenje i razvoj poljoprivredne proizvodnje u ruralnim sredinama, što je veoma značajno za državu, ali i za korisnike u tim područjima. Drugo, postiže se ovim korišćenjem, kod ovih ljudi, i podizanje ekološke svesti da korišćenjem tih sredstava zapravo mora da se vodi računa o zaštiti životne sredine.

Kada je reč o ekološkoj svesti, to nije dovoljno. Mislim, gospodine ministre, da bi trebalo insistirati sa vaše strane, a i Vlada koja kreira politiku ove zemlje, na medijskoj podršci u podizanju ekološke svesti. Takođe, i kroz obrazovne TV programe treba više raditi na tom planu.

Treće, veoma je važna stalna komunikacija i saradnja sa lokalnim sredinama od strane Ministarstva, što vi svakako činite i za svaku pohvalu je vaša mobilnost i obilazak mnogih sredina u Srbiji tamo gde ima problema ili gde treba rešavati neke buduće projekte. U tom smislu, ja vam se i zahvaljujem što ste sa svojim saradnicima počeli obilazak Srbije, tamo gde ima problema, ali eto obišli ste i neke male lokalne samouprave, ne razvijene, kao što je opština Petrovac na Mlavi. Ja sam vam zahvalan na tome. Tu smo uspostavili sa lokalnom samoupravom jednu komunikaciju, jednu saradnju koja treba da rezultira u onome što je realizacija veoma važnih projekata u oblasti životne sredine, kao što je postrojenje za preradu otpadnih voda ili skladištenje i prerada otpada. Hvala vam, ministre, na tome.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, u ime poslaničke grupe SPS svakako iznosim da ovaj amandman ne treba prihvatiti…

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:46