MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 1
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Molba prvi bolonjci

čeka se odgovor 9 meseci i 9 dana i 7 sati

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 9 meseci i 26 dana i 7 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

Doktorati

čeka se odgovor 9 meseci i 26 dana i 8 sati

Postovani gospodine Mihajlovicu Ovim putem pokušavamo da Vam se obratimo sa jednom molbom koju očigledno ovog momenta možete samo Vi kao članovi odbora da odlčite, uradite. Mi doktoranti po starom programu nalzimo se u jednom veoma diskriminišućem položaju, koji nismo zaslužili.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, kao član poslaničke grupe SPS, pridružujem se podršci usvajanju ovih izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, sa konstatacijom da je vrlo korisno da imamo ove izmene i kroz ove izmene dobijemo dva ministarstva, koja su veoma značajna, i preko potrebna za budući rad Vlade, a to je ministarstvo za evropske integracije i ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Srbija je već u dobrom jeku, da tako kažem, i u procesu evrointegracija, već je uzet zamah i dosta toga je već urađeno, i svakako da u takvom jednom procesu koji uzima maha, potrebno je da se ovi poslovi skoncentrišu i studioznije obave u okviru jednog ministrastva, ministarstva za evrointegracije. U tome vidimo pravednost svega ovoga.

Što se tiče ministarstva za zaštitu životne sredine, tu bi i više posvetio pažnju ovom ministarstvu i smatram da je ono veoma, veoma neophodno. Ipak, smatram da ovi poslovi, koji se tiču zaštite životne sredine, su dobro i kvalitetno urađeni u proteklom periodu, u okviru Ministarstva energetike, koje je ranije vodila ministarka Mihajlović.

Takođe, je dosta urađeno i za vreme mandata ministarke Snežane Bogosavljević Bošković, tada je ovaj deo bio pri Ministarstvu za poljoprivredu. Tada, za vreme ministrovanja gospođe Snežane Bogosavljević Bošković, deset zakona je usvojeno iz ove oblasti, vraćen je „Zeleni fond“, od 19 strukturnih projekata značajnih za životnu sredinu, a koji su finansirani sredstvima EU i sufinansirani iz budžeta Republike Srbije, rešeno je i završeno je 16 projekata. Prema tome, i te kako bilo je rezultata iz ove oblasti.

Ipak, smatram, da je jedan iskorak napred učinjen ovim predlogom da se uvede posebno ministarstvo. Mi kao poslanička grupa podržavamo, jer smatramo da u okviru posebnog ministarstva ova pitanja, značajna u najširem smislu, mogu kvalitetnije da se obave.

Životna sredina predstavlja sveobuhvatan resurs za normalno funkcionisanje i budućnost civilizacije. Zapravo, samo u punom kapacitetu i bogatstvu živog sveta i biološke raznovrsnosti čovek kao posebna vrsta može dugoročno da nađe svoj održivi opstanak i budućnost.

Antropotcentristički pristup po kome je čovek apsolutni gospodar prirode, i gospodar nad florom i faunom i nad prirodom, je poguban za čoveka i njegovu budućnost, ali i za opstanak i trajanje života na zemlji.

Takođe, važno je reći da je očuvanje životne sredine globalno pitanje, pitanje broj jedan, par ekselans, koje postaje aktuelno i zbog činjenice da je već dosta negativnog učinjeno od strane čoveka na prirodu i na uslove života, a to znači da je učinio mnogo i protivu sebe.

Inače, u političkom pogledu valja istaći činjenicu da životna sredina predstavlja jednu od najširih i najzahtevnijih oblasti na putu pridruživanja Srbije EU. Zaštiti životne sredine posvećeno je posebno Poglavlje 27, koje podrazumeva harmonizaciju nacionalnog zakonodavstva sa osnovnim ciljevima politike životne sredine u EU. Uticaj čoveka na životnu sredinu nikada nije bio intenzivniji, obuhvatniji i dalekosežniji. Budućnost naše planete, što znači ukupan živi svet, kao i sama ljudska civilizacija, praktično zavise od čovekovih međuodnosa sa prirodom.

Danas brojnost svetskog stanovništva, uz rapidno smanjenje zaliha priordnih resursa, nagomilavanje zagađivača, dramatično upozoravaju na ozbiljnost nastalog stanja.

Samo istupanje iz Pariskog sporazuma, nedavno smo to imali prilike da pratimo, svakako zabrinjava i čini se da nema dovoljno svesti, niti promišljanja, o tome koliko je ovo važno.

Mnoga od ovih pitanja bila su predmet rasprave na prvoj konferenciji o zaštiti životne 1972. godine u Stokholmu, koja je značila prekretnicu u odnosu čoveka prema životnoj sredini.

Veoma je važno reći da u globalnim akcijama očuvanja biološke raznovrsnosti razmatra se, ne samo njen fundamentalni značaj, već i njene estetske, kulturne, etičke i duhovne vrednosti za prošlost, sadašnjost i budućnost ljudi i čovečanstva.

Veliki broj naučnika i filozofa se bavi ovim pitanjem. Vredno je pomenuti profesora sa Harvarda, Edvarda Vilsona, koji smatra da postoji značajna psihološka relacija u odnosu na potrebu očuvanja prirode i raznovrsnosti u živom svetu. Najbolji primer za ovo što profesor tvrdi, jesu iskrene misli i reči indijanskog poglavice Sjetla, koji je uputio američkom predsedniku Frenku Pirsu 1854. godine, na ponudu predsednika da se otkupi zemlja Indijanaca na kojoj su oni živeli.

Reći ću i ovo, da, zapravo, čovek u toku svoje evolucije je iznikao i stasao u savršenom skladu biološke raznovrsnosti, što je bio savršen ambijent za njegov evolutivni domet koji je on danas dostigao. Samo u takvom jednom promišljanju, u takvom jednom kontekstu, može se razumeti važnost očuvanja životne sredine, ne za razvoj jedne države i jednog društva, kao što je Srbija, koja je mala zemlja, već i, uopšte, za opstanak života na zemlji.

Iz tog razloga ističem da je ovo veoma značajno, globalno, pitanje, a takođe ću reći svoje mišljenje, to mislim da nije neka velika mudrost, ali mislim da je velika istina, da Evropska zajednica, odnosno unija, kao skup država, ima najrazvijeniju legislativu, odnosno zakonodavstvo u ovoj oblasti, a čini se i sve po potrebi očuvanja životne sredine.

Koliko je to važno, završiću, takođe, jednom izjavom i jednim stavom, i jednom misli, profesora sa Harvarda, profesora Edvarda Vilsona, koje sam i ranije, jednom prilikom u Skupštini ovde istakao, a mislim da je vredno ovde istaći.

On hipotetički kaže – ukoliko bi se planeta Zemlja našla u istraživačkom fokusu biologa sa neke druge planete, ja verujem, kaže on, da bi on posmatrajući i analizirajući nas ovde na zemlji zaključio da je tamo, dakle da je na zemlji dominanta jedna vrsta u srednjoj fazi svog sopstvenog uništenja. Iz tih razloga, svakako je važno produbiti svest o tome koliki je značaj životne sredine, ali u sklopu onoga što je globalni pokret na planu očuvanja životne sredine i zato ovo pitanje, ova tema i ovaj problem u kontekstu izbora nove Vlade zaslužuje svakako da nova Vlada u svom sastavu ima ministarstvo za očuvanje životne sredine. To je još jedan razlog zbog kog će SPS sa puno zadovoljstva glasati za ove izmene i dopune Zakona o ministarstvima.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Poštovana predsednice, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona, a ja ću u kratkom obraćanju posvetiti pažnju Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Narodna skupština je u februaru 2016. godine po prvi put donela zakon kojim je trebalo da se uredi sistem plata za oko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, tako da se za sve budžetske korisnike utvrde jedinstveni principi u pogledu kriterijuma – jednak rad i jednaka plata za sve.
Na ovaj način treba da se stimuliše javni sektor za dalje reformske korake sve do dostizanja osnovnog cilja, a to je efikasna, racionalna, profesionalna i transparentna javna uprava, odnosno lokalna samouprava. To se odnosi i na sve nezavisne samostalne organe i ustanove čiji su osnivači republika, AP i lokalna samouprava.
Znamo da nema dobro uređene države, a da nema dobro uređenu, profesionalnu javnu upravu, javni sektor u celini. Da bi javni sektor bio profesionalan i kvalitetan, neophodno je bilo sveobuhvatno rešavati ravnopravni status svih zaposlenih i ujednačiti status zaposlenih u lokalnoj samoupravi, AP sa zaposlenima u državnoj upravi i javnim službama.
Zakonom o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru bilo je predviđeno da se donesu posebni zakoni kojima će se sagledati specifičnosti pojedinih delova javnog sektora i urediti ravnopravni status plata i drugih primanja zaposlenih u javnim službama, organima AP, jedinice lokalne samouprave, javnim agencijama i drugim organima i organizacijama koje je osnovala republika, AP ili jedinica lokalne samouprave.
Rok za donošenje ovih posebnih zakona bio je 1. januar 2017. godine. Takođe, do 1. januara 2017. godine sa odredbama ovog zakona trebalo je da se usklade zakoni kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u državnim organima.
Kako bi se doneli ovi posebni zakoni, posebno oni koji se tiču plata u lokalnoj samoupravi i AP, Vlada je nakon usvajanja Zakona o sistemu plata u javnom sektoru donela Uredbu o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika AP i jedinicama lokalne samouprave. Na osnovu ove uredbe su lokalne sredine dobile zadatak da prikupe sve neophodne podatke kako bi se dalje nastavilo sa razvstavanjem i kvalifikacijom radnih mesta, samim tim i definisanjem plata i drugih primanja zaposlenih na nivou AP i jedinice lokalne samouprave.
Kako se ovakav zakon donosi prvi put, a treba da obuhvati preko 500.000 zaposlenih u javnom sektoru, očigledno je da je dati rok za donošenje posebnih zakona kojima će se urediti ravnopravni status i plate zaposlenih u lokalnoj samoupravi i AP kratak, te je neophodno iste produžiti, što se ovim predlogom zakona i čini.
Dakle, nije jednostavno doneti kvalitetan zakon i ujednačiti plate i uzeti u obzir sve specifičnosti pojedinih delova kao što su npr. obrazovanje, zdravstvo, napraviti pravedan model tako da niko ne bude oštećen. Naprotiv, svi posebni zakoni o platama treba da doprinesu poboljšanju i ujednačavanju položaja zaposlenih, da se ostvari princip za isti rad – ista plata.
Reklo bi se da je ovo ključno. Bilo bi pogrešno, i cela strategija bi bila kontraproduktivna ako se ne postigne ovaj cilj, te je bolje produžiti ove rokove, nego doneti loše zakone. U tom smislu, poslanička grupa SPS podržaće ovaj zakon kao i sve zakone koje razmatramo na ovoj sednici. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministarka, saradnici iz ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj set zakona koji danas razmatramo, smatram da predstavlja set kvalitetnih zakona koji su prethodno dobro pripremljeni i izašli na dnevni red.
Naravno, ne osporavam mišljenja drugih poslanika koji tvrde da ima puno nedostatka i da ti zakoni i ne valjaju. Ali, moje gledište, zapravo gledište SPS jeste da ovim zakonima mi uređujemo važne oblasti i da je važno da činimo jedan iskorak napred sa pokušajem boljeg funkcionisanja određenih oblasti u životu i radu naših građana. To je ono osnovno. Uvek sam govorio da mi jednim zakonom ne možemo postići neki veliki kvalitet i neke ideale na polju zakonodavstva ili zakonske regulative, ali je važno da uređujemo te oblasti. Važno je da posle nekog vremena izvršimo analizu i da činimo ispravke u onome što se nije pokazalo kao dobro.
Iz tih razloga želim da sa tog gledišta, afirmativnog kažem nekoliko reči o ovome što je danas na dnevnom redu i pre svega smatram da je veoma važno da smo stavili na dnevni red Zakon o transportu opasne robe i da je tu važno urediti važne stvari koje se tiču ove materije. Jer, kada se dogode određene nesreće ili kada se dogode neke stvari koje su opasne po život i zdravlje i životnu sredinu, onda nam ne vredi pametovati.
Naravno, ovaj Zakon o stanovanju i održavanju zgrada koji je izgleda najviše polemike izazvao, ja ne sporim da tu ima određenih manjkavosti, ali je pitanje da li to želimo da naglasimo, a ja želim da naglasim jednu drugu stvar da u ovoj oblasti ipak pokušavamo da uvedemo više reda nego što ga je bilo do sada. Za sada je to dovoljno, ali evo, proći će neko vreme, pa možemo i da ispravimo neke stvari.
Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima, smatramo izuzetno važnim ovo za funkcionisanje svake lokalne samouprave, bilo to da je mala opština ili da je veliki grad. Komunalne delatnosti su od opšteg interesa i tiču se svakog građanina, svake ustanove, svakog pravnog lica. Korisnici komunalnih usluga su svi ili većina građana, odnosno stanovnika ove zemlje i od kvaliteta komunalnih usluga u velikoj meri zavisi kvalitet života naših građana.
Uostalom, može se reći i to da kvalitet komunalnih usluga treba posmatrati kao meru dostignutog standarda jednog društva, a sa druge strane cene komunalnih usluga, kao meru standarda pojedinaca.
Oblast komunalnih delatnosti temelji se na Ustavu i regulisanje nekim drugim zakonima, a na osnovu kojih lokalne samouprave regulišu ovo važno pitanje na svom prostoru.
Ovim predlogom zakona obezbeđuje se, rekli smo, preciznije definisanje pojedinih komunalnih usluga, a to je u cilju jačanja komunalnih sistema i u cilju bolje funkcionalnosti i izgradnji odgovarajuće infrastrukture koja je potrebna za ovu oblast.
Veoma je važno da zakon omogućava različite vlasničke modele i uvodi konkurenciju u ovoj oblasti, omogućava i partnerske odnose, ali zapravo uvođenje privatnog sektora u ovoj oblasti treba da dovede do rasterećenja budžeta i budžetskih obaveza u lokalnim samoupravama.
Sa druge strane, kada govorimo o privatnom sektoru koji ulazi u ovu oblast sve više, možda je budućnost da će samo retke nadležnosti u oblasti komunalnih delatnosti biti kao javni interes u rukama države, odnosno u rukama lokalne samouprave, a da će većina delatnosti biti u privatnom sektoru. Moramo da obezbedimo da na zdravim ekonomskim principima privatni sektor može da učestvuje u ovoj oblasti.
Imali smo do sada ili u prošlosti praksu da se komunalne usluge plaćaju jednako bez obzira na kvalitet i na kvantitet izvršene usluge i da svi plaćaju jednako, što ne može nikako da opstane. Sa druge strane, imali smo i ranije, ali lokalne samouprave u ovom trenutku, kada će biti sve više poveravanja privatnom sektoru, moraju da obezbede i kontrolu vršenja komunalnih usluga, i to je za svaku pohvalu da će se kroz kontinuirano izjašnjavanje građana vršiti ocena kvaliteta.
Na kraju, samo bih rekao da mora da postoji i određena kreativnost i drugačiji pristup u ovoj delatnosti i da vršioci komunalnih usluga treba da, a zakon treba to da im omogući, mogu da se bave i nekim drugim delatnostima, u smislu proširenja svoje delatnosti, pa tako npr. recikliranje ili obrada komunalnog otpada, pa na pijacama zeleni otpad može da se kompostira, pa zatim javne garaže ili zelene pijace koje su pokrivene mogu da imaju solarne ploče itd.
Sve su to neke ideje o kojima mi, kao socijalisti, razmišljamo o tome. Možda treba pronaći modalitete kako bi te usluge bile kvalitetnije, a vršioci usluga bi se više oslanjali na svoju zaradu, a manje na budžetska primanja iz lokalnih samouprava. Glasaćemo za ovaj set zakona u celini.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:46