MILETIĆ MIHAJLOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1. oktobra 1951. godine u Petrovcu na Mlavi.

Zаvršio je Učiteljsku školu i Prirodno-mаtemаtički fаkultet u Beogrаdu.

Radio je kao profesor, a od 1991. do 2001. bio je direktor Petrovаčke gimnаzije. Tаkođe je bio direktor Zаvičаjnog muzejа, jedno vreme prosvetni inspektor, a 2004. izabran je za predsednik Skupštine opštine Petrovca nа Mlаvi.

U periodu od 1990. do 1992. bio je potpredsednik Opštinskog odborа SPS-a. Za predsednikа Opštinskog odborа SPS-a u Petrovacu na Mlavi biran je od 2002. do 2004, kao i 2006, a na toj funkciji se nalazi i danas. Obаvljаo je i dužnost predsednikа Okružnog odborа SPS-a za Brаničevski okrug.

Bio je člаn Glаvnog odborа SPS-a od 2000. do 2002, a ponovo je izаbrаn 2006. godine. 2012. godine postao je član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Predsednik je Nadzornog odbora Fonda “Svetozar Marković”.

Za narodnog poslanika je biran na izborima 2007, 2008, 2012, 2014. i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 2
  • 5
  • 1
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 15 dana i 15 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 25 dana i 4 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 26 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u članu 1. imamo mnoga pitanja koje uređuje ovaj zakon i smatram da, pored navedenih pitanja od značaja koja se uređuju ovim zakonom, bilo je potrebno, odnosno trebalo bi dodati obavezu proglašavanja postavljanja i izgradnje novih memorijala, jer još uvek postoje ličnosti iz naše prošlosti, iz naše istorije starije i novije koje su dale veliki doprinos za slobodu i odbranu naše zemlje, a takođe i novo vreme donosi sigurno nove događaje koji će možda biti od značaja i usloviti potrebu izgradnje novih memorijala o kojima danas ne možemo unapred da anticipiramo.

Zapravo, kao što su i rekli poslanici iz naše poslaničke grupe, slažem se da je i ovaj zakon veoma značajan, veoma je dobro da se bavimo ovim pitanjima i da uređujemo sva pitanja koja su u vezi sa tim. Naravno, kao i uvek, ne treba biti ambiciozan i misliti da ovim zakonom na idealan način rešavamo sva ova pitanja i ove naše diskusije govore o tome da činimo pokušaje ili razmišljamo, promišljamo u određenom pravcu i smatramo da treba to nadograditi. Ako ne ovoga puta, onda u nekom sledećem koraku.

Sam odnos prema našoj prošlosti, prema istoriji, prema spomenicima koje smo imali, prema ličnostima koje su obeležile jedno vreme, govori o nama i o našoj kulturi i o našoj svesti, konačno i o našoj ljudskosti. Naravno, da nije bilo dobro da smo u određenom vremenu ignorisali značaj pojedinih ličnosti i onoga što je bio njihov doprinos u odbrani otadžbine, kada govorimo o istoriji npr. Prvog svetskog rata itd. takođe, nije ni dobro da nakon novog vremena i po protoku nekoliko decenija od NOB olako rušimo i sklanjamo neke spomenike iz tog vremena ličnosti koje su se borile protiv fašizma. Prema tome, potrebno je biti dovoljno širok, dovoljno mudar i to naravno važi za nas, za kolektiv kao naciju i kao državu, da poštujemo sve ono što je bilo od značaja u borbi za slobodu i odbranu otadžbine, jer nikada ništa ne počinje od nas. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 22.06.2018.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas na dnevnom redu imamo set zakona i dosta je njih iz socijalne sfere koji su veoma važni jer su u funkciji zakonskog regulisanja značajnih pitanja od važnosti za različite kategorije stanovništva.

Bez obzira na različita gledanja na društveni sistem koji smo imali u ranijem periodu do 90-te godine prošlog veka, nesporne su neke vrednosti u tom sistemu iz sfere socijalne politike koju danas u demokratskom društvu još nismo dostigli.

Kao sledbenici takve ideologije i humanog i prosperitetnog socijalizma, mi iz SPS sa zadovoljstvom se zalažemo za predložene zakone iz oblasti socijalne politike, a koji su u funkciji poboljšanja materijalnog i ekonomskog položaja.

Mi poslanici iz SPS naravno da smo zainteresovani za sva socijalna pitanja vezana za ekonomski i društveni položaj svih slojeva i kategorija našeg društva. U našem promišljanju i odnosu prema društvenoj stvarnosti i, pre svega, prema socijalnim pitanjima, uvek provejava svest o nužnosti da svi ljudi žive dostojanstveno, da je svima potrebna pažnja, uvažavanje i poštovanje, da se pruža jednaka šansa svakome, ma ko bio i odakle došao, za školovanje, za napredovanje, za besplatnu zdravstvenu zaštitu, za ostvarivanje boračkih prava, za prava penzionera, invalidnih lica, za bezbednost ljudi i rodnu ravnopravnost.

Smatramo da samo u onom društvu u kome se pojedinac može ostvariti, osetiti važnim, sa perspektivom u životu, dakle, samo u takvim okolnostima možemo biti srećni i sposobni za dalji napredak našeg društva.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci sa decom ima višestruki značaj u smislu socijalnog i ekonomskog položaja velikog broja porodica sa decom.

Usmeravanje pažnje porodice sa decom društveno je opravdano i logično, jer merama finansijske podrške, zapravo, postiže se još jedan veoma značajan cilj pored onog osnovnog, socijalnog, a to je pronatalitetni cilj, odnosno obnavljanje stanovništva, bez koga nećemo imati perspektivu, razvoja i opstanka našeg društva i države.

Usvajanje konkretnih mera finansijske podrške porodici sa decom, dakle, usvajanjem takvog zakona ublažiće se povoljniji materijalni položaj porodice sa decom u odnosu na položaj porodica bez dece.

Nažalost, mi ne živimo danas u ekonomskom i svakom drugom blagostanju u kome bi materijalni položaj najvećeg broja ljudi, pa i porodica sa decom bio na zavidnom nivou. Doduše, danas i u razvijenim državama i društvima postoji problem negativnog priraštaja stanovništva i to je fenomen današnjice.

Prema podacima UN, u tom delu sveta, može se reći i u razvijenom delu sveta, preko 80 zemalja ima ovakav problem.

U našem slučaju, u uslovima nedovoljne ekonomske razvijenosti i materijalnih teškoća velikog dela stanovništva imamo smanjenu opredeljenost potencijalnih učesnika u reprodukciji. Nezaposlenost, loš materijalni položaj, nerešena stambena pitanja, itd, u mnogome smanjuju motivaciju i opredeljenje ljudi da se ostvare kao roditelji.

Konkretne mere podsticaja, pre svega kroz davanje roditeljskog dodatka, sa primenom od 1. Jula, za prvo dete 100 hiljada jednokratno, za drugo dete – 240.000 u 24 meseca, za treće dete - 1.440.000, u 120 rata po 12.000, za četvrto dete – 2.160.000, u 120 rata po 18.000 dinara, su svakako snažan iskorak u poboljšanju socijalnog položaja porodice sa decom, ali i bolje, da kažem, demografske perspektive, što je veoma važno. Demografska perspektiva Srbije je ključna za opstanak i razvoj naše države i društva.

Naravno da pored ovih podsticajnih mera treba u nadalje činiti još više takvih mera i u drugim sferama i na drugim mestima. Mi, nažalost, živimo u veoma surovoj stvarnosti i mislim da nema prioritetnijeg zadatka, nego o tome voditi računa na koji način i kako se obnavljamo za budućnost, jer to je osnovna pretpostavka opstanka naše države i našeg naroda, naravno i naše državne zajednice zajedno sa nacionalnim manjinama, itd.

Vredno je pomenuti da u oblasti zdravstvene zaštite rešenja koja nudi zakon doprineće većem obuhvatu imunizacije i to je svakako dobro, kao i poštovanje onih zakona koji se tiču obrazovanja i vaspitanja.

Takođe, mora da se vodi računa i o tome da se, odnosno veoma je važno zapravo i to, i to je kroz zakon doneto, da se uplate ovog podsticaja vrši direktno, a ne preko poslodavca, što je veoma, veoma važno, jer drugačiji psihološki pristup ima kod ljudi kada se to na takav način rešava.

Kada je reč o Zakonu o ratnim memorijalima, reći ću da je ova oblast do sada bila regulisana zakonima iz ranijeg vremena iz SFRJ i SRJ i da ti zakoni nisu primereni ovom vremenu, da oni ne regulišu ovu oblast danas sveobuhvatno sa zahtevima novog vremena.

Svakako da Srbija ima pravo na negovanje vrednosti zasnovanih na svojoj istoriji i tradiciji i zato je važan ovaj zakon. Važno je da se naročito neguju vrednosti proistekle kroz borbu i ratove za odbranu i slobodu našeg naroda.

U tom smislu ratni memorijali predstavljaju važan putokaz za budućnost, koji su postavili naši slavni preci. Oni su i deo, u krajnjoj liniji, našeg identiteta i naravno da toga treba da se držimo.

Zakon sprečava bilo kakvu improvizaciju u održavanju, izgradnji ili uklanjanju ratnih memorijala i zato je takođe važan. Međutim, ja nisam siguran da li je Predlogom ovog zakona o ratnim memorijalima na adekvatan način obuhvaćeno održavanje, očuvanje i restauracija kuća i prostora u kojima su rođeni i gde su živeli ili jedno duže vreme živeli naši ratni velikani, kao na primer Dragutin Matić iz okoline Gadžinog Hana, koji je nazvan „Oko sokolovo“ i čija je fotografija danas u mnogim muzejima sveta, čija je fotografija u mnogim udžbenicima, u monografijama itd.

On je svakako jedan od vodećih simbola hrabrosti, odanosti, izdržljivosti i herojstva srpskog naroda u odbrani zemlje. Kuća njegova je zarasla u korov i šiblje sa propalim krovom i prepuštena zubu vremena i propadanju.

Drugi primer je kuća Arčibalda Rajsa na Senjaku, blizu Careve Ćuprije. Naravno da tu ima još primera. Ne bih zadržavao sa tim. Tu postoje i drugi problemi, jer su te kuće često delom i u privatnom vlasništvu ili konkretno kada je reč o kući Dragutina Matića, nasledni proces još nije završen. Smatram da u ovakvim i drugim slučajevima, po ovom pitanju, država mora na precizan, adekvatan i efikasan način, kroz zakonsku regulativu da to reguliše i da sprečava propadanje takve tradicije, takvog duhovnog blaga koje nam služi u pozitivnom smislu za buduće generacije u vaspitnom i obrazovnom smislu. Glasaćemo za sve zakone iz ovog seta. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Poštovani ministre i saradnici, podneo sam amandman na član 2, na stav 2. Odbijen je, iskreno rečno i sam se slažem da to nije od suštinske važnosti što bi moglo bitno da promeni sadržinu i smisao onoga što je regulisano ovim članom.

Uvek postoje uglovi, odnosno viđenja koja, čini se, mogu da poboljšaju tekst, ali u svakom slučaju, ono što je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i ne samo to nego i svi ostali predlozi zakona iz ovog seta koji razmatramo jesu bitan napredak u zakonskoj regulativi i krupan iskorak u onom pravcu poboljšanja zakonske regulative i zato zaslužujete u svakom slučaju pohvalu.

Pozitivno je i to da vi prilikom polemike i razgovora ovde u Narodnoj skupštini sami ste rekli da možda u sledećem koraku može da dođe i sigurno će doći do poboljšanja nekih odredaba, a praksa će pokazati gde je to potrebno. To jeste tako realno stanje. Treba biti zlonameran, pa onda kritikovati određen zakon i sva rešenja u njemu, ali to je već pitanje političke pozicije poslanika koji to iznose.

Ja bih naravno pohvalio ono što su odredbe koje definišu položaj i ulogu mesne zajednice i u tom delu mi imamo da način za obrazovanje, za ukidanje mesnih zajednica se reguliše time da 10% birača to može da predloži jedna trećina odbornika i opštinsko veće, a u sledećem stavu se govori da skupština opštine, odnosno skupština grada odlučuje uz prethodno pribavljeno mišljenje građana o obrazovanju, području mesne zajednice, promene područja i ukidanju mesne zajednice.

Pitanje, je dakle, na koji način to uz mišljenje građana se odvija? Da li je to mišljenje onih 10% koji predlažu ili to mišljenje treba izraziti na drugi način, što u ovom članu nije do kraja definisano? Zato smatramo da to treba da bude neposrednim izjašnjavanjem na referendumu, zato što paušalno mišljenje građana koje se može uzeti dozvoljava eventualnu subjektivnost lokalnih vlasti i da ukinu na primer mesnu zajednicu tendenciozno itd.

Naravno, ovo je tema o kojoj treba voditi računa i ako ona ne bude definisana do kraja. Sada prilikom donošenja ovog zakona valja razmisliti o sledećem koraku, sledeći put. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.

Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.

Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.

Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.

U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.

Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.

Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.

Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.

Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.

Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.

Imovinska karta

(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98349.00 RSD 13.02.2007 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) Republika Mesečno 56905.00 RSD 01.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:46