SNEŽANA BOGOSAVLJEVIĆ-BOŠKOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 24. januara 1964. godine u Ivanjici. Živi u Čačku.

Osnovnu i srednju Prirodno-tehničku školu (smer za biohemiju i molekularnu biologiju) završila je u Ivanjici. Diplomirala je na Agronomskom fakultetu u Čačku 1986. godine. Magistrirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu 1990.godine, a 1994. je na istom fakultetu i doktorirala postajući ujedno sa 30 godina života, jedan od najmlađih doktora nauka Univerziteta u Kragujevcu.

Profesionalnu karijeru započela je kao asistent pripravnik na grupi predmeta iz oblasti Zootehnika Agronomskog fakulteta u Čačku 1987. godine. Za asistenta je izabrana 1990.godine, za docenta 1995., vanrednog profesora 2000. i redovnog profesora 2006. godine. Šef je Katedre za stočarstvo i tehnologiju animalnih sirovina. Angažovana je kao profesor na osnovnim, master i doktorskim studijama. Autor je i koautor više od 200 naučnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim časopisima. Član je svetske naučne asocijacije živinara (World’s Poultry Science Association). Objavila je monografiju, praktikum i više publikacija iz oblasti Tehnologije gajenja domaćih životinja.

U prethodnom periodu bila je prodekan za nastavu i naučno-istraživački rad, član Suda časti Univerziteta, član Saveta univerziteta u Kragujevcu, član Stručnog veća Univerziteta za biologiju i hemiju sa hemijskim inženjerstvom i biotehnologijom. Bila je mentor ili član Komisija za ocenu i odbranu većeg broja diplomskih radova, magistraskih teza i doktorskih disertacija. Učestvovala je kao istraživač ili rukovodilac u realizaciji većeg broja projekata u Republici Srbiji i u realizaciji jednog međunarodnog naučno-istraživačkog projekta.

Članica je Socijalističke partije Srbije od osnivanja partije (1990). Obavljala je funkciju potpredsednice gradskog odbora SPS-a Čačak. Potpredsednica je foruma žena SPS u Čačku. Na izborima za narodne poslanike maja 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i bila je zamenica člana Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Nakon izbora 2014. godine postavljena je na funkciju ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Članica predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata je i majka jednog deteta.

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 0
  • 2
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 7 meseci i 28 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 9 meseci i 29 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 2 godine i 14 dana i 19 sati

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi kojim se član 1. Predloga zakona menja i glasi – u Zakonu o lokalnoj samoupravi član 2. menja se i glasi – lokalna samouprava je pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovnima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalnu zajednicu i lokalno stanovništvo, kao i pravo i sposobnost organa lokalne samouprave da u skladu sa zakonom uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo.

Cilj amandmana koji sam podnela jeste da se članom 1. jasno i precizno formuliše predmet zakona. Smatram da usvajanjem ovog amandmana bi se u fokusu člana 1. našli upravo građani koji dobijaju pravni osnov za neposredno uključivanje u planiranje i sprovođenje politika razvoja vezanih za njihove lokalne zajednice.

To je inače izuzetno važna zakonska odredba koja predviđa da, zapravo, građani donose odluke kako i na koji način će se trošiti investiciona sredstva iz njihovih lokalnih budžeta, npr. šta će se graditi, kako i na koji način će se rešavati infrastrukturni i drugi problemi, tj. građani su upravo ti koji će donositi odluke o prioritetima i dinamici investiranja u zajedničke lokalne projekte. Inače, ovo je dobra praksa koja je ustanovljena u pojedinim našim gradovima i opštinama, a usvajanjem ovog zakona ona će postati i obaveza za sve lokalne samouprave.

S toga, smatram da bi bilo dobro i opravdano i celishodno da se, s obzirom na novu ulogu građana, na njihova nova prava, ova uloga prava i uloga u kreiranju lokalnog razvoja i lokalnih politika, naših građana formuliše jasno i precizno upravo članom 1. ovog zakona, kojim se inače i utvrđuje predmet zakona.

S toga, smatram da je amandman koji sam podnela celishodan i da je u duhu zakonskih rešenja o kojima smo diskutovali prethodnih dana, a o kojima ćemo diskutovati i u narednim danima, kada se govori o amandmanima na predložena zakonska rešenja. Hvala na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, tema parlamentarne debate ovog skupštinskog zasedanja, izuzetno je važna, jer kroz predložene zakone u fokusu naše diskusije su mladi i njihovo obrazovanje. Svako ozbiljno i odgovorno društvo teži da za svoje mlade generacije obezbedi što je moguće bolje i kvalitetnije obrazovanje.

Poseban izazov obrazovnog sistema je kvalitetno, efikasno i funkcionalno srednje stručno obrazovanje. Izazov je utoliko veći, jer ovo obrazovanje mora da bude i dinamično i fleksibilno. Mora da prati naučna i tehnička dostignuća, ali i savremene tokove ekonomije, privrede i razvoja društva u celini.

Tako danas od srednjih stručnih škola očekujemo odškolovane tehničare, zanatske radnike, majstore različitih profila, koji su usvojili neophodna teorijska znanja, ali i ovladali potrebnom praksom i veštinama, kako bi se brzo i lako uključili u posao u struci.

Zaposlenje u struci je važno za svakog pojedinca koji je stekao diplomu srednjeg stručnog obrazovanja radi njegove lične i profesionalne karijere i prosperiteta, ali je važno i za društvo u celini, jer se time pospešuje smanjenje nezaposlenosti, jačanje preduzetničkog duha i ekonomski napredak zajednice.

Verujem da su ovo bili najvažniji motivi Vlada i Ministarstva prosvete, da predlože zakon o dualnom obrazovanju o kome danas diskutujemo.

Ovim zakonom, između ostalog, pravno se uređuju pitanja partnerstva srednjih stručnih škola i privrede, tj škola i učenika sa jedne strane i privrednih društava i kompanija sa druge strane u oblikovanju znanja i praktičnih veština, budućih tehničara, zanatskih radnika i majstora različitih profila.

Ovo partnerstvo je važno, budući da iza naše privrede je dugogodišnji tranzicioni period praćen ogromnim potresima i promenama, promenama, pre svega u obliku svojine, tako od društvene svojine za nepune dve decenije, dobili smo privredu, pretežno u privatnom vlasništvu.

Danas spremnost privrednih subjekata da otvore svoja vrata, ua praktičnu nastavu naših srednjoškolaca, smatram pozitivnim gestom i napretkom i u razvoja i obrazovanja i društva u celini.

Verujem i da će veliki broj učenika nakon završetka školovanja, upravo u ovim kompanijama gde su sticali praktična znanja, naći svoje stalno zaposlenje.

U kontekstu diskusije o dualnom obrazovanju i učenju uz rad, želim da istaknem da su praktična nastava i obuka u našim srednjim stručnim školama, duboko utemeljene i da imaju dugogodišnju tradiciju. Ako nam je cilj znanje, ali i praktična obučenost i veštine, nema sumnje, najbolji primer su naše poljoprivredne škole. U ovim školama znanja se stiči i učionicama, a praksa i veštine na školskim ekonomijama.

Vredne pažnje i pohvale su upravo ove škole koje su, pre svega zarad praktične nastave i svih stručnih predmeta, očuvale i razvijale svoje školske ekonomije kroz višedecenijski rad znanje i entuzijazam i prosvetnih radnika i brojnih generacija učenika.

Stoga smatram da naše poljoprivredne škole u Svilajncu, u Požegi, u Kraljevu, u Leskovcu, u Šapcu, u Požarevcu, Somboru, Futogu i u drugim mestima, treba da nastave, ali treba im i pomoći da i dalje održavaju i razvijaju svoje školske ekonomije, jer ove ekonomije su sigurna, proverena baza za sticanje praktičnih znanja i veština tehničara u oblasti poljoprivrede, veterine i šumarstva.

Vredan pažnje i pominjanja je i primer Mlekarske škole u Pirotu. Učenici ove škole, pored učenja, bave se i preradom mleka i proizvodnjom proizvoda od mleka. Dnevno se u zanatskoj radionici ove škole preradi preko 3.000 litara mleka. NJihovi proizvodi, kačkavalj, beli sirevi, jogurt, nalaze se u prodaji, nalaze se na trpezama širom Srbije, a rado ih kupuju i stranci.

Benefiti ovakvog načina učenja su veoma kvalitetna, funkcionalna, stručna znanja učenika ove škole, a benefiti škole su mogućnosti da od prodaje sira i drugih mlečnih proizvoda ulažu u razvoj tehnologija u ovoj oblasti i time unapređuju obrazovanje svojih učenika. Ovo govorim i kao profesor Univerziteta koji upravo radi na obrazovanju agronomskih stručnjaka, ali i kao prethodni ministar poljoprivrede, kada sam posetila veliki broj naših privatnih škola. Model rada ovih škola, koji uključuje obaveznu praktičnu nastavu i obuku na sopstvenim ekonomijama, smatram jednim od najorganizovanijih u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja u našoj zemlji.

Naravno, u nekim drugim oblastima, u mašinskoj, metalskoj, drvno-prerađivačkoj, tekstilnoj, itd, nije moguće na ovako direktan i transparentan način organizovati praktičnu nastavu i obuku, ali zato najveći broj ovih škola imaju sopstvene radionice gde učenici uz profesore i nastavnike praktične nastave, takođe, stiču važna stručna, praktična znanja i veštine. Zbog toga je važno ne zanemariti i ne degradirati značaj školskih radionica i ulogu nastavnika praktične nastave.

Štaviše, smatram da bi bilo dobro u okviru visokog obrazovanja, na primer visokih strukovnih škola i njihovih specijalističkih studija, uvesti i program školovanja nastavnika praktične nastave.

Nekada, kao što znate, u Vranju smo imali Visoku školu za školovanje nastavnika praktične nastave mašinske i metalske struke. Na taj način bi i prosveta i privreda dobile na kvalitetu, jer bi i u redovnom obrazovanju i u učenju uz rad bili angažovani kompetentniji i profesori i instruktori.

Polazeći od svega ovoga, Predlog ovog zakona vidim kao želju da se unapredi naše srednje stručno obrazovanje, posebno u onim oblastima gde se, praktično, nastava i obuka mogu bolje i kvalitetnije organizovati u realnom privrednom sektoru, tj. u kompanijama koje za to imaju mogućnosti i iskazuju svoju spremnost za partnerstvo sa našim srednjim stručnim školama.

Dakle, jasno je, Predlog zakona o dualnom obrazovanju nudi rešenja za dostizanje nama važnih ciljeva, a samo neke od njih ću pomenuti – kvalitetnije, efikasnije i funkcionalnije srednje stručno obrazovanje, približavanje ovog obrazovanja potrebama privrede, veća zaposlenost odškolovanih kadrova, jačanje preduzetničkog duha mladih kao rezultat čega bi bile novoosnovane zanatske radionice, mala i srednja preduzeća. Zbog toga sam uverena da i projektovan ishod, ekonomski napredak zajednice, sasvim sigurno, će uslediti nakon primene ovih zakonskih rešenja.

Zbog svega navedenog, poslanička grupa SPS podržaće zakon o dualnom obrazovanju, kao i druge predloge zakona iz ovog pretresa, a o kojima će govoriti moje kolege iz poslaničke grupe. Hvala lepo.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći poslaničko pravo, prvo pitanje upućujem ministru prosvete, gospodinu Šarčeviću, a odnosi se na upis nove generacije studenata u narednoj školskoj godini.

Naime, našim maturantima preostalo je tek nešto više od mesec dana do sticanja diplome srednjoškolskog obrazovanja. Značajan broj njih nastaviće svoje školovanje na nekom od naših fakulteta ili visokih škola strukovnih studija.

Svi mi zaposleni u visokom obrazovanju, sa velikom pažnjom, pratimo upisnu politiku ministarstva i pripremamo se za jun kako bismo spremno dočekali novu generaciju studenata.

Za nas je to, nema sumnje, jedan od najvažnijih zadataka u toku godine. Jasno je da univerzitetska zajednica očekuje da predlog o upisnim kvotama, koji je potekao od fakulteta, bude i usvojen od strane ministarstva. S tim u vezi, želim da postavim sledeće pitanje – da li ministarstvo planira da ove ili možda od naredne godine menja pristup u kreiranju upisne politike?

Shvatam da je ovo važno, obzirom da smo svedoci velike ekspanzije novoosnovanih fakulteta i akreditovanih studijskih programa posle 2000. godine. Na primer, 2000. godine imali smo ukupno 86 fakulteta. Nakon samo desetak godina, broj fakulteta povećan je skoro 2,5 puta. Povećavan je i broj akreditovanih studijskih programa. Na primer, 2012. godine imali smo ukupno 1.281 akreditovan studijski program na akademskim studijama i 402 na strukovnim studijama.

Takođe, povećavan je i broj mesta za upis novih studenata i pomenute 2012. godine bilo je obezbeđeno 64.560 novih mesta za upis novih studenata, a nakon završetka upisa, ukupna popunjenost raspoloživih mesta bila je oko 66%.

Obzirom da su i u poslednjih nekoliko godina osnivani i novi fakulteti i akreditovani novi studijski programi, moje pitanje je za ministarstvo – koliki je broj fakulteta visokih škola strukovnih studija i studijskih programa trenutno akreditovan, tj. na koliko se raspoloživih mesta može računati za upis novih studenata naredne školske godine?

Takođe, želim da znam koliko trenutno imamo maturanata u srednjim školama, koji su potencijalni studenti školske 2018/2019. godine? Ovo pitam, jer sve analize ukazuju na veliki demografski pad i da su perspektive u broju kandidata za upis u visoko obrazovanje u narednim godinama zabrinjavajuće, zbog čega pojedini stručnjaci upozoravaju da posebni problemi mogu nastati u pojedinim područjima rada.

To je i razumljivo, ako se imaju u vidu podaci o broju novorođene dece na godišnjem nivou. Tako npr, 1985. godine, broj novorođenčadi bio je 101.938, a 2016. godine 64.734, što je smanjenje za oko 37%. Dakle, jasno je da smo iz godine u godinu imali sve manje rođene dece, a sve više akreditovanih studijskih programa i mesta za upis novih studenata.

Sa druge strane, želim da kažem i to da što se tiče strukture obrazovnih profila koji se školuju na našim fakultetima, veoma je važno da se prilagođavaju potrebama privrede, kako bi naši mladi nakon završetka školovanja što brže nalazili posao u struci.

S tim u vezi, želim da postavim pitanje i ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a pitanje glasi – da li se prilikom sprovođenja politike zapošljavanja i privlačenja inostranih investicija vodi računa i o strukturi nezaposlenih, koji su evidentirani na Nacionalnoj službi za zapošljavanje i o njihovim obrazovnim profilima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Ministar Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republika Mesečno 8177.00 RSD 27.04.2014 - 11.08.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno -poslanički dodatak-paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Profesor univerziteta) Republika Mesečno 88826.00 RSD 01.11.1987 -
- Agronomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu (Naknada za rad na projektu) Javni Mesečno 30992.00 RSD 01.01.2011 -
Član upravnog odbora Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije Republika Mesečno 43615.00 RSD 26.05.2015 - 01.09.2015.
Član upravnog odbora Fond za razvoj Republike Srbije Republika Mesečno RSD 20.09.2015 - 11.08.2016.
- Republika Srbija (Naknada troškova za odvojeni život od porodice) Republika Mesečno 33124.00 RSD 27.04.2015 - 11.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:57