SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 5
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 6 meseci i 24 dana i 22 sata

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o nekoliko predloga zakona i u tom smislu bi se najpre osvrnula na dva medijska zakona.
Na Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Oba zakona se odnose na finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. To su RTS i RTV. Prema sadašnjim zakonskim rešenjima, RTS i RTV se finansiraju prevashodno iz dva javna izvora. Jedan je budžet Republike Srbije, a drugi je taksa koja se plaća uz račun za isporučenu električnu energiju.
Ova zakonska rešenja su oročena jer se tragalo za trajnim rešenjima kojima bi se finansiranje, zapravo finansiralo ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Svaka država ima svoju medijsku kuću koja ima zadatak da ostvaruje opšti, odnosno javni interes u oblasti informisanja. Taj javni interes se štiti nepristrasnim, nezavisnim i objektivnim informisanjem, medijskom promocijom društvenih vrednosti, kvalitetnim obrazovnim i kulturnim programskim sadržajima. O kvalitetu programa, javni medijski servisi se moraju razlikovati od drugih komercijalnih medija i od televizija čiji je cilj, pre svega, profit, a ne kvalitet sadržaja. Zato komercijalne televizije pribegavaju različitim sadržajima za koje se ne bi moglo reći da su, čak ni pristojni, a kamoli edukativni ili informativni. Svakodnevno smo izloženi poplavi raznih rijaliti programa sa kojih se širi nedopustivo nizak nivo medijskih komunikacija. Umesto promovisanja kreativnih i uspešnih, na ekranima su često neuspešni, kompromitovani, nedovoljno obrazovani, a nije isključeno ni nasilje.
Kako bi se izbegla komercijalizacija državnih medijskih kuća, tu mislim pre svega na RTS i RTV, moraju se obezbediti javni izvori finansiranja njihove osnovne delatnosti. Iz tog ugla ja lično i posmatram izmene ova dva navedena zakona.
Zakonom o javnim medijskim servisima propisano je da se RTS i RTV jednim delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovaj način finansiranja bio je oročen na 31. decembar ove godine.
S druge strane, Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis obezbeđen je drugi, odnosno dopunski izvor, a to je taksa u visini od 150 dinara koja se naplaćuje uz račune za isporučenu električnu energiju. I ovaj izvor finansiranja kao privremen planiran je takođe do 31. decembra ove godine.
Međutim, činjenica je da se u međuvremenu nisu pronašli drugi modeli finansiranja, a da javnim medijskim servisima koji ostvaruju javni interes u oblasti informisanja se moraju obezbediti materijalni uslovi za obavljanje osnovne delatnosti.
U tom smislu Zakonom o budžetu Republike Srbije, koji smo usvojili početkom meseca, na poziciji Ministarstva kulture opredeljena su sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara, tako da izmenama Zakona o javnim medijskim servisima samo produžavamo rok za njihovo budžetsko finansiranje i u narednoj 2017. godini, precizno do 31. decembra 2017. godine.
Uz opredeljena budžetska sredstva iznos takse od 150 dinara je u funkciji obezbeđivanja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije. Istovremeno mislim da se vodilo računa i o ekonomskoj strani obveznika pre svega.
Socijalistička partija Srbije podržava stabilno finansiranje javnih medijskih servisa kako bi mogli nesmetano da obavljaju informativnu delatnosti u javnom interesu, da proizvode kvalitetne sopstvene programske sadržaje, da obogate programske šeme obrazovnim i kulturnim sadržajima pre svega, da možemo da javne medijske servise po sadržajima razlikujemo od komercijalnih televizijama kojima nije važan efekat koji se postiže već isključivo profit koji ostvaruju.
Kao član Odbora za informisanje i kulturu osvrnula bih se i na izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM. Moram da kažem da su dva nedostajuća član Saveta REM predložena nakon procedure sprovedene u skladu sa zakonom.
Kandidati o kojima danas raspravljamo su kandidati koje su predložili ovlašćeni predlagači, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanja slobode i izražavanja i zaštite dece, odnosno univerziteti akreditovani u Republici Srbiji. Izborom ova dva kandidata kompletira se sastav Saveta REM-a tako da verujem da će i ova činjenica doprineti još boljem radu ovog regulatornog tela koje ima zakonsku obavezu da vodi računa o kvalitetu našeg medijskog prostora.
Pored ovih zakona osvrnula bih se i govorila o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, pre svega o izmenama koje se odnose na ukidanje poreske povlastice za hranu i opremu za bebe. Povraćaj PDV-a se ukida od 1. januara 2017. godine, kako je predviđeno.
Očigledno je da su Vlada i Ministarstvo finansija ovu meru odlučili da ukinu jer prema njihovim analizama ona nije dala veliki efekat. Znamo da mladim roditeljima znači svaka podsticajna mera, ali smatramo da će biti adekvatnija najavljena mera povećanja roditeljskog dodatka kojim će biti obuhvaćeni svi mladi roditelji, a ne samo određene socijalne grupe. Roditeljskim dodatkom biće obuhvaćen veći broj korisnika koji neće morati da prolazi kroz dugotrajne i komplikovane procedure prikupljanja fiskalnih računa.
Kako je najavljeno, u rešavanje ovog problema će se uključiti i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo finansija, a najavljene su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Kako se Socijalistička partija Srbije zalaže za politiku podsticaja nataliteta, u tom smislu podržavamo i sve mere Vlade kojima se može ostvariti ovaj cilj, utoliko pre što je i ministar, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pored ostalog, zadužena i za brigu o porodici i natalitetu, jer smo svesni uveliko činjenice da ukoliko ne preduzmemo mere i hitne poteze povučemo na tu temu postaćemo najstarija nacija u Evropi.
U tom kontekstu želim da predložim i zamolim Vladu da u pripremi izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sagleda mogućnost povećanja pre svega iznosa roditeljskog dodatka koji po važećem zakonu pripada za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da su roditelji državljani Republike Srbije.
Naš predlog je međutim i da se sagledavaju pre svega mogućnosti skraćenja rokova isplate ovog dodatka koji se za drugo, treće i četvrto sada isplaćuje u 24 mesečne rate i smatramo da je to ipak dug period i da poprima više socijalni aspekt umesto da bude podsticajna mera rađanju, odnosno podrška porodici koja želi da ima više dece.
Zašto sve ovo kažem? Ja neću zamarati statističkim podacima, ali npr. roditeljski dodatak za drugo dete iznosi 149.666.043. U 24 jednake rate, kako se trenutno isplaćuje, rata iznosi 6.236 dinara. Iz tog razloga mislim da bi bilo koristan jedan ovakav iznos ili uvećan za određenu meru isplatiti jednokratno, jednomesečnom nivou zaista izgleda više kao socijalna pomoć nego kao podsticaj.
Dakle, želim da istaknem da je mnogo bolje najavljeno rešenje povećanja roditeljskog dodatka i skraćenje rokova njegove isplate, nego povraćaj PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe.
Takođe kao socijalnu i podsticajnu meru pomenula bih i dečiji dodatak iako to nije vezano za Zakon o PDV. Iskoristila bih najavu Vlade i izjavu ministarke Brnabić da će se menjati Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naš predlog bi u tom smislu bio da se sagledaju mogućnosti promene cenzusa za ostvarivanje ovog prava, ali i mogućnost povećanja dečijeg dodatka.
Dečiji dodatak od 1. oktobra 2016. godine do 31. maja 2017. godine, a pravo ostvaruju roditelji koji imaju prvo, drugo, treće i četvrto dete, iznosi 2.675 dinara, odnosno 3.477,57 dinara uvećan iznos, a pravo na uvećan iznos dečijeg dodatka imaju samohrani roditelji, hranitelji, staratelji, roditelji dece ometene u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacioniranu ustanovu.
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 14.11.2016. godine jesu ostvareni prihodi i iznosi 8.377 dinara, odnosno 10.052 dinara uvećan iznos.
Nadam se da se svi slažemo da su ovo mali iznosi i izuzetno niski cenzus. Činjenica je da ova mera zahteva veći budžet, ali i da je potrebno da u skladu sa politikom ove Vlade preduzmemo sve mere kojima se može podsticati rađanje i porast nataliteta.
Sasvim na kraju, imam obavezu da kao neko ko dolazi sa teritorije KiM kažem da je Danica Marinković, koja je predložena za člana Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, je po meni idealno rešenje.
Ovde je bilo govora o njenoj biografiji koja je preširoka i možda je ušla u detalje, ali zaista cenim da je imajući u vidu činjenicu da je predlažu za člana Saveta jednog antikoruptivnog tela Danica je u svojoj biografiji zapravo probala da objasni da pripada porodici koja je bez mrlje i koja joj apsolutno daje pravo više da kao vrstan stručnjak, nekompromitovan čovek, odnosno žena postane član jednog ovakvog organa. Hvala vam najlepše.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Hvala, uvaženi predsedavajući.
Gospođo ministre sa saradnicima, ja ću se, bez obzira što je danas najviše diskusije nekako, čini mi se, ili bar jedna većina, bila vezano za Zakon o upravljanju aerodromima, ipak osvrnuti na ovaj zakon koji smatram vrlo važnim i vrlo kvalitetnim. Zašto važnim? Istina, diskusije su bile različite i stavovi se razlikuju, to je potpuno prirodno kada se u plenumu razgovara o zakonu, međutim, ono što želim da kažem u svoje ime, a i u ime poslaničke grupe SPS, jeste da zaista ovaj zakon smatram izuzetno važnim. Iz kog razloga? Nije korektno i na kraju ne treba stvarati pogrešnu sliku u javnosti oko toga da li je koncesija prodaja, jer nije. Zašto je važna i zašto je Zakon o aerodromima važan, probaću da objasnim, osvrnuvši se na neko vreme iza nas.
Vi ste sami, gospođo ministar, naglasili da je broj putnika koji je na aerodromu „Nikola Tesla“ postojao pre 2012. godine bio znatno manji. Istina, vizna liberalizacija doprinela je tome da se broj putnika poveća, ali je to značilo apriori da se kapaciteti aerodroma „Nikola Tesla“ moraju prilagoditi činjenici da u 2014. godini smo godinu završili sa četiri miliona putnika, a da ove godine, kako statistički podaci izgledaju, to će biti i preko pet miliona putnika. To zaista traži proširenje kapaciteta. Meni je posebno zadovoljstvo da je kolega Zoran Ilić tu jer prosto smo u jednom momentu trudili se i uspeli da od postojećih kapaciteta aerodroma „Nikola Tesla“ čak postignemo i napravimo više i to je terminal dva, koji nakon rekonstrukcije izgleda savršeno. U toku je rekonstrukcija terminala jedan.
Zašto je koncesija važna? Da se ne vraćamo na ono što se dešavalo. Zbog toga što ovim tempom porasta broja putnika, vrlo brzo ćemo doći u fazu da je apsolutno neophodan terminal tri koji, koliko god se nama činio bezazlenim, jeste jedna krupna investicija.
Danas je bilo zamerki i na temu da nećete možda da gradite hotel, neko je od kolega rekao. Da, zašto da ne? Dugoročni plan razvoja aerodroma „Nikola Tesla“ jeste primarno imao za cilj da u sklopu kompleksa aerodroma „Nikola Tesla“ postoji i hotel. Zašto? Zato što aerodrom „Nikola Tesla“ krupnim koracima ide ka ključnom aerodromu koji ne samo u regionu nego slobodno mogu reći u celom ovom delu Evrope će predstavljati negde čvorište tranzicionih letova pre svega, što apriori znači da ste kao dobar domaćin u obavezi da u tim pauzama koje nekada znaju da budu i duge, obezbedite za sve putnike, na kraju krajeva i zbog nepredviđenih okolnosti koje se dešavaju, smeštaj. Tako da je hotel, ako se osvrnemo na velike aerodrome svetske i evropske, mislim da ih 80% aerodroma ima. Da, između ostalog, i zbog toga nam je potrebna koncesija. Ali, najpotrebnija je pre svega zbog malih aerodroma jer ja verujem da sam aerodrom „Nikola Tesla“, koji je poslovao u apsolutnom plusu i da se ne bih sada bavila podacima koji su javno dostupni, statistika je na sajtu i u svakom trenutku može svako da njome raspolaže.
Ja ću se vratiti na male aerodrome, pa ću pomenuti „Ponikve“, kao jedan specifičan, opet gledajući u kolegu Zorana Ilića, zato što smo osim aerodroma „Konstantin Veliki“, čiji smo kapacitet i prepoznali i podržali u jednom trenutku, „Ponikve“ su takođe užasno važan aerodrom, važan za region na kom se nalaze. Da je to tako, poslanička grupa SPS dobila je potvrdu jer smo pre nekih desetak dana prosto bili u poseti lokalnoj samoupravi u Užicu, gde je i sam gradonačelnik i celo rukovodstvo grada Užica naglasilo koliko je za njih aerodrom „Ponikve“ važan.
Ono što postoji već i to jesu velika ulaganja, čak ste i vi, gospođo ministre, rekli da ulaganja nisu mala kada su u pitanju svi ti mali aerodromi, ali su zaista izuzetno važni pre svega kao aerodromi za prevoz robe. U tom smislu je veliki uspeh ove Vlade koju smo skloni da kritikujemo u činjenici da je na samom aerodromu „Ponikve“ obnovljena poletno-sletna staza od preko 1.800 metara, ako se ne varam, ili negde oko 1.800 metara.
Druge zamerke koje su se odnosile na eksproprijaciju zemljišta mogu se komotno opravdati i još jednom činjenicom, a to je činjenica koja može da bude manje poznata, ali ću je ja reći zbog javnosti, to je činjenica da se do sada dešavalo da zbog neuređenog sistema oko samog upravljanja aerodromima Srbije vrlo često se dešavalo da u tom delu u zaštitnom pojasu oko aerodroma se pojave neki objekti koji prosto ometaju sam rad.
(Predsedavajući: Privedite kraju, koleginice Paunović.)
Na upozorenje predsedavajućeg ja ću prekinuti svoje izlaganje, uz napomenu da će SPS svakako podržati set zakona, ali to su kolege već rekle. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2016.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo ministar sa saradnicima, osvrnuću se na potpuno isti amandman i probati da koleginicu Stefanu eventualno dopunim kada je u pitanju naš predlog da zakon zapravo sadrži obavezujući stav da se nacionalna strategija za sprečavanje nasilja u porodici donese.
Nesporno je da je zakon sam po sebi tretirao prevenciju kao takvu, ali mi se čini pre svega sekundarnu i tercijalnu, pa smo u tom smislu razmišljali da je primarna neophodna. Zašto? Zato što bi na duži rok, kako smo amandmanom i predvideli, ona prosto ostavila mogućnost da se eventualno utiče na postojeće stanje. Zakon tretira ono što jeste činjenično stanje i posledica učinjenog, ali smatramo da bi prevencija u velikoj meri prosto umanjila možda broj ovakvih krivičnih dela.
U tom smislu smo čak i u obrazloženju amandmana, dozvolićete da se na to osvrnem, rekli da bi strategiju za period od pet godina donosila Vlada, a da bi u donošenju učestvovala nadležna ministarstva, stručna javnost, akademska zajednica i nevladin sektor. Ovo je kompleks institucija koje bi se bavile ovim pitanjem i, sigurna sam, na neki duži period uspele da umanje ono što je sada statistika koja zabrinjava.
Opet se osvrćem, za sve ovo inspiracija je pre svega bila u stavu da je nulta tolerancija u odnosu na porodično nasilje, kada je u pitanju odnos države prema ovom fenomenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:02