SNEŽANA PAUNOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1. januara 1975. godine u Peći.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista. Bila je članica Nadzornog odbora Aerodroma “Nikola Tesla”. Članica je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije i članica Predsedništva Foruma žena Socijalističke partije Srbije. Mandat narodne poslanice potvrđen joj je 29.oktobra 2013. Nakon što je u poslaničke klupe zamenila kolegu Neđu Jovanovića.

Ponovo je izabrana na mesto narodne poslanice nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 5
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 29 dana i 12 sata

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima i poštovane kolege poslanici, koristeći pravo ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS, namera mi je da se u drugom delu svog obraćanja osvrnem na još jedan jako važan aspekt, a to je ekološki aspekt potrebe za unapređenjem sistema za otpepeljavanje naše najveće TE „Nikola Tesla A“ i iznesem neke ideje, zahvaljujući kojima se može unaprediti korišćenje obnovljivih i neobnovljivih energetskih resursa.

Inovirani sistem sakupljanja i prenosa pepela koji će se finansirati iz zajma o kome danas raspravljamo, treba da funkcioniše po modelu malovodnog transporta sadržaja mešavine pepela i vode u odnosu jedan prema jedan. Na ovaj način se smanjuje količina lebdećih čestica pepela, odnosno eliminišu leteće čestice koje u stvari zagađuju vazduh i uzrokuju oboljenja disajnih organa kod ljudi, ali i prodor teških metala u podzemne vode, kao i zagađenja površinskih slojeva plodnog zemljišta.

Ovi razlozi su sasvim dovoljni za rehabilitaciju postojećih sistema otpepeljavanja ove naše termoelektrane. Inače, kao što sam i u jučerašnjem obraćanju napomenula, pepeo koji se stvara proizvodnjom uglja nije više standardizovan kao opasan otpad. On se danas smatra i resursom koji se i te kako može koristiti u proizvodnji građevinskog materijala ili gradnji puteva, kao što je to slučaj u mnogim evropskim i drugim zemljama.

Ne samo da bi korišćenjem pepela iz TENT-a čije su rezerve sada vredne preko jedne milijarde evra pokrenuli model cirkularne, kružne, odnosno zelene ekonomije, već bi se korišćenjem pepela oslobodilo i preko 1.500 hektara poljoprivrednog zemljišta, koje bi se uz određenu revitalizaciju moglo koristiti i za poljoprivrednu proizvodnju.

Treba naglasiti da Srbija ima definisane standarde za korišćenje pepela koji će se uskladiti sa evropskim standardima, tako da se eksploatacija ovog resursa može postati značajan izvor kapitala, kojim se mogu pokrenuti brojni investicioni, odnosno tzv. zeleni projekti, a može se bezmalo formirati i zeleni investicioni fond kojim bi se finansirali različiti projekti energetske efikasnosti, pre svega zeleni projekti kojim bi se smanjivalo učešće lignita u proizvodnji električne energije.

Jedan od modela za koji se zalažu Zeleni Srbije, koji su moje uvažene kolege i članovi naše poslaničke grupe, jeste, postepeno uvođenje sistema za kombinovanu upotrebu uglja i biomase kojom se postepeno, preko kosagorevanja povećava njena upotreba kao obnovljivog energenta. Naša energetska snaga je biomasa čije je korišćenje kod nas nažalost još uvek izuzetno skromno. Upravo bi resurs pepela mogao biti početni kapital za jedan ovakav projekat u Kolubari i TENT-u.

Još pre dvadesetak godina ove kompanije uradile su projekat dodavanja biomase od agro ostatka za rad termoelektrana. Dakle, pepeo iz TENT-a, koji danas mnogi još uvek smatraju otpadom, može i te kako postati značajan razvojni kapital. Deo sredstva od korišćenja pepela, kao resursa mogao bi se koristiti za intenzivno pošumljavanje, kojim bi se kompenzovalo emitovanje ugljen-dioksida za koje nam prema ekološkim propisima EU predstoji obaveza plaćanja ekoloških taksi.

Deo sredstava od korišćenja pepela se takođe može vratiti u zajednicu za revitalizaciju zemljišta ili, na primer, za formiranje plastenika, pod kojima bi poljoprivrednici iz okruženja, mogli proizvoditi bezbedne poljoprivredne proizvode.

Ovo su samo neke od ideja za korišćenje pepela kao resursa, čime bi se umesto ulaganja budžetskih sredstava ili sredstava kompanija mogla obezbediti značajna sredstva za projekte zelene ekonomije. Ove druge ideje iznela sam u ime poslaničke grupe SPS i naših poslanika iz ZS.

Na samom kraju, želim da naglasim da će poslanička grupa SPS, svakako danom za glasanje podržati sve predložene zakone o kojima smo raspravljali, što sam rekla i juče, očigledno nisam iznenadila određeni broj kolega. Kao poslanička grupa sve više izazivamo divljenje i sve češće pominjanja i ja se na tome zahvaljujem, pa taman nas koristili kao mogućnost za reklamu i to sopstvenu ali lošu. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na set finansijskih zakona čije sprovođenje treba da se reflektuje pozitivno, pre svega, na privredni sektor. To su najpre dopune Zakona o osiguranju depozita i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.

Kao što smo čuli u obrazloženju ministra, njihova primena treba da doprinese odgovornom upravljanju sredstvima Fonda za osiguranje depozita i Fonda za zaštitu investitora.

Drugi set zakona jesu sporazumi o zajmovima kod inostranih banaka za energetski sektor. Prvi se odnosi na modernizaciju sistema za opepeljivanje TENT A, a drugi na realizaciju regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnom sistemu električne energije, čiji će korisnik biti JP „Elektromreže Srbije“. Obe ove investicije treba da doprinesu efikasnijem radu energetskog sektora, ali i efikasnijem sprovođenju mera zaštite životne sredine, na šta nas obavezuju i propisi EU.

Najpre bih se osvrnula na dopune dva usko povezana zakona, na Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Kao što se vidi, predložene dopune ovih zakona su komplementarne i predstavljaju usklađivanje odredbe Zakona o osiguranju depozita sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita. Izmene se odnose na unapređenje modela upravljanja sredstvima Fonda za osiguranje depozita i sredstvima Fonda za zaštitu investitora.

Sredstva ovih fondova se, po važećim zakonima, drže na posebnim računima kod Narodne banke kako bi bila dostupna za korišćenje za zakonom utvrđene namene. Dok su na čekanju za korišćenje, kako bi se zaštitila i uvećala, ona se ulažu u korisne finansijske transakcije, tako se dinarska sredstva ulažu u dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, a devizna sredstva se ulažu u strane hartije od vrednosti ili u strane banke koje daju najpovoljnije kamate. Ovo čini Narodna banka na osnovu ugovora i po odobrenju Agencije za osiguranje depozita.

Međutim, kako je sve prisutnija politika stranih banaka na zapadu, i to u evrozoni, da ne daju više pozitivne kamate na čuvanje deviznih sredstava, već naprotiv mnogi naplaćuju čuvanje inostranih deviznih sredstava na svojim računima. U tom slučaju se naša sredstva ne bi uvećavala za iznos pripisane kamate, već smanjivala za iznos negativne kamate za čuvanje sredstava.

Dakle, ako se bankarska kamata na deponovana devizna sredstva u inostranstvu zameni naknadom za deponovanje i čuvanje deviza, onda za deponenta nastaje trošak, a ne dobitak. Kako bi se ovaj problem rešio i smanjili gubici našeg novca, Vlada i Ministarstvo finansija, dopunama ova dva zakona predlažu zaštitu naših sredstava kojima raspolaže i upravlja Agencija za osiguranje depozita.

Zaštita se obezbeđuje na način što će se u slučaju uvođenja negativnih bankarskih kamata na inostranom bankarskom tržištu devizna sredstva kojima raspolaže Agencija moći da ulažu, ne samo u dinarske, već i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.

Jedno ovakvo rešenje, koje je predloženo, predstavlja fleksibilan model čijom primenom se postiže brže reagovanje na promene bankarskih politika inostranih banaka, kao i potpuno adekvatnu zaštitu kroz sprečavanje smanjenja novčanih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita zbog negativnih kamatnih stopa u stranim bankama.

U tom smislu, nesporno je da su dopune dva navedena zakona jedan dobar korak ka još odgovornijem upravljanju sredstvima Agencije, odnosno pre svega sredstvima naših poreskih obveznika.

Kada su u pitanju sporazumi o zajmovima, koji su na dnevnom redu, htela bih da istaknem da su u pitanju razvojni krediti čijim sredstvima će se unaprediti jedan od nosećih sektora ekonomskog razvoja Srbije, a to je energetski sektor. Srbija ima ozbiljne energetske resurse i oslanja se na domaću proizvodnju, pa i na izvoz, raspolaže proizvodnim kapacitetima koji su u prethodnom periodu obezbeđivali energetsku stabilnost zemlje, čak i u veoma otežanim uslovima proizvodnje. O tome se ovde dosta govorilo, zapravo, ministar je u nekoliko navrata objasnio vrednost svega toga.

Energetika je sektor koji zahteva stalno održavanje i modernizaciju i razvoj, dakle to podrazumeva i jedno ozbiljno investiranje. Energetski proizvodni sistemi, kao što su hidrocentrale i termoelektrane, ali i prenosni sistemi zahtevaju neprekidna ulaganja kako bi se proizvodnja povećala i bila bezbedna. Razvoj koji podrazumeva modernizaciju samo radi povećane proizvodnje, već i radi štednje ograničenih prirodnih resursa i njihovog efikasnog korišćenja.

Ono što je važno jeste reći da je nezaobilazna i briga o zaštiti životne sredine, jer je poznato da energenti, pogotovo proizvodnja i upotreba uglja predstavljaju faktor rizika za zdravlje životne sredine, pa i za ljude. Sporazumom o zajmu koji je potpisan između „Elektromreže Srbije“ i Nemačke razvojne banke treba da se obezbede kreditna sredstva u visini od 15 miliona evra za realizaciju obaveze iz regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnim sistemima.

Primarni cilj ovog programa je obezbeđenje nacionalne energetske bezbednosti Republike Srbije, kroz obezbeđenje bezbednog i efikasnog prenosnog sistema. Konkretno, ovo bi značilo da će se ovim zajmom vršiti zamena dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa od 220 kv, sistemom koji je mnogostruko većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa, odnosno od 400 kv.

Razvojni cilj ovog programa, u suštini, jeste doprinos održivom ekonomskom razvoju Republike Srbije usklađivanjem prenosnih sistema sa osnovnim postulatima energetske efikasnosti, ali i doprinos globalnoj zaštiti klime putem smanjenja emisije ugljendioksida. Finansiranjem ovog programa, od nacionalnog i regionalnog interesa, omogućiće se i transnacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima i to uz minimalne gubitke. Na taj način će se spajati energetska tržišta istočne i zapadne Evrope. Ono što je najvažnije ova investicija će garantovati sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije.

Kada je u pitanju drugi sporazum, odnosno Sporazum o zajmu zaključen sa Nemačkom razvojnom bankom, zajmoprimac je JP „Elektroprivreda Srbije“, a iznos zajma je 45 miliona evra. Republika Srbija takođe daje garancije u korist Nemačke razvojne banke, a sredstva zajma će biti upotrebljena za projekat modernizacije sistema za opepeljivanje TENT A.

Cilj ovog projekta je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u TENT A. Nije tajna da je to, pre svega, najveća termoelektrana u Republici Srbiji, sa najvećim obimom proizvodnje, a samim tim i sa najvećom emisijom pepela i šljake. Postojeći sistemi će biti rekonstruisani, tako da se dobije unapređenje performanse za postupak opepeljivanja, a sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite životne sredine.

Razlozi za rekonstrukciji nalaze se u nameri da se dobije pouzdan tehničko-tehnološki sistem kojim će se pepeo, šljaka i gips iz ovih blokova TENT deponovati, uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine, a time i zaštite zdravlja stanovništva. Novim tehničko-tehnološkim rešenjima sprečiće se raznošenje pepela vetrom, nedozvoljeno zagađivanje podzemnih i površinskih voda, pre svega reke Save, sprečiće se zagađenje okolnog tla, kao i rešavanje otpadnih voda koje su u sistemu opepeljivanja.

Rekonstrukcijom će se, takođe, obezbediti ispunjenje zahteva, kako domaće, tako i evropske zakonske regulative iz oblasti zaštite vazduha, vode i zemljišta. Da podsetim, da je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom, ali i prakse u sektoru zaštite životne sredine jedan od važnih uslova za članstvo u EU. Konkretno govoreći, rekonstrukcijom sistema za odlaganje pepela i šljake, odnosno primenom nove tehnologije za odlaganje pepela, drastično će se smanjiti uticaj odlaganja pepela na kvalitet površinskih i podzemnih voda, a zagađenje vazduha biće smanjeno na prihvatljiv nivo. Dakle, primeniće se ekološki poželjnije i prihvatljivije tehnološko rešenje.

Imajući u vidu kakve sve posledice po zdravlje građana koji žive u obodu termoelektrane, kao i po zdravlje prirode može proizvesti pepeo i šljaka iz te termoelektrane, smatram neophodnim rekonstrukciju postojećih sistema za otpepeljivanje koji ipak počiva na zastarelim tehnologijama.

Sa druge strane, ne treba uopšte zanemariti činjenicu da je pepeo iz termoelektrana značajan resurs koji se može koristiti u građevinarstvu, gradnji puteva i u druge svrhe te je procena da ovaj resurs vredi čak milijardu evra.

O ekološkom aspektu opepeljivanja će šire govoriti moj kolega Ivan Karić, a u kontekstu efekta koje očekujemo nakon realizacije projekta za koji se uzimaju zajmovi kod Nemačke razvojne banke potvrđujem da će poslanička grupa SPS podržati ratifikaciju ova dva sporazuma jer se radi o razvojnim projektima u oblasti energetike.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće i ove sporazume, ali i ostale zakone o kojima je parlament raspravljao na ovoj sednici. Hvala vam.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, uvažene kolege poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o nekoliko predloga zakona i u tom smislu bi se najpre osvrnula na dva medijska zakona.
Na Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim medijskim servisima i Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Oba zakona se odnose na finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa. To su RTS i RTV. Prema sadašnjim zakonskim rešenjima, RTS i RTV se finansiraju prevashodno iz dva javna izvora. Jedan je budžet Republike Srbije, a drugi je taksa koja se plaća uz račun za isporučenu električnu energiju.
Ova zakonska rešenja su oročena jer se tragalo za trajnim rešenjima kojima bi se finansiranje, zapravo finansiralo ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.
Svaka država ima svoju medijsku kuću koja ima zadatak da ostvaruje opšti, odnosno javni interes u oblasti informisanja. Taj javni interes se štiti nepristrasnim, nezavisnim i objektivnim informisanjem, medijskom promocijom društvenih vrednosti, kvalitetnim obrazovnim i kulturnim programskim sadržajima. O kvalitetu programa, javni medijski servisi se moraju razlikovati od drugih komercijalnih medija i od televizija čiji je cilj, pre svega, profit, a ne kvalitet sadržaja. Zato komercijalne televizije pribegavaju različitim sadržajima za koje se ne bi moglo reći da su, čak ni pristojni, a kamoli edukativni ili informativni. Svakodnevno smo izloženi poplavi raznih rijaliti programa sa kojih se širi nedopustivo nizak nivo medijskih komunikacija. Umesto promovisanja kreativnih i uspešnih, na ekranima su često neuspešni, kompromitovani, nedovoljno obrazovani, a nije isključeno ni nasilje.
Kako bi se izbegla komercijalizacija državnih medijskih kuća, tu mislim pre svega na RTS i RTV, moraju se obezbediti javni izvori finansiranja njihove osnovne delatnosti. Iz tog ugla ja lično i posmatram izmene ova dva navedena zakona.
Zakonom o javnim medijskim servisima propisano je da se RTS i RTV jednim delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Ovaj način finansiranja bio je oročen na 31. decembar ove godine.
S druge strane, Zakonom o privremenom uređivanju načina naplate takse za Javni medijski servis obezbeđen je drugi, odnosno dopunski izvor, a to je taksa u visini od 150 dinara koja se naplaćuje uz račune za isporučenu električnu energiju. I ovaj izvor finansiranja kao privremen planiran je takođe do 31. decembra ove godine.
Međutim, činjenica je da se u međuvremenu nisu pronašli drugi modeli finansiranja, a da javnim medijskim servisima koji ostvaruju javni interes u oblasti informisanja se moraju obezbediti materijalni uslovi za obavljanje osnovne delatnosti.
U tom smislu Zakonom o budžetu Republike Srbije, koji smo usvojili početkom meseca, na poziciji Ministarstva kulture opredeljena su sredstva u iznosu od četiri milijarde dinara, tako da izmenama Zakona o javnim medijskim servisima samo produžavamo rok za njihovo budžetsko finansiranje i u narednoj 2017. godini, precizno do 31. decembra 2017. godine.
Uz opredeljena budžetska sredstva iznos takse od 150 dinara je u funkciji obezbeđivanja stabilnog sistema finansiranja osnovne delatnosti javnih medijskih servisa, njihove uređivačke nezavisnosti i institucionalne autonomije. Istovremeno mislim da se vodilo računa i o ekonomskoj strani obveznika pre svega.
Socijalistička partija Srbije podržava stabilno finansiranje javnih medijskih servisa kako bi mogli nesmetano da obavljaju informativnu delatnosti u javnom interesu, da proizvode kvalitetne sopstvene programske sadržaje, da obogate programske šeme obrazovnim i kulturnim sadržajima pre svega, da možemo da javne medijske servise po sadržajima razlikujemo od komercijalnih televizijama kojima nije važan efekat koji se postiže već isključivo profit koji ostvaruju.
Kao član Odbora za informisanje i kulturu osvrnula bih se i na izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije, odnosno REM. Moram da kažem da su dva nedostajuća član Saveta REM predložena nakon procedure sprovedene u skladu sa zakonom.
Kandidati o kojima danas raspravljamo su kandidati koje su predložili ovlašćeni predlagači, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanja slobode i izražavanja i zaštite dece, odnosno univerziteti akreditovani u Republici Srbiji. Izborom ova dva kandidata kompletira se sastav Saveta REM-a tako da verujem da će i ova činjenica doprineti još boljem radu ovog regulatornog tela koje ima zakonsku obavezu da vodi računa o kvalitetu našeg medijskog prostora.
Pored ovih zakona osvrnula bih se i govorila o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, pre svega o izmenama koje se odnose na ukidanje poreske povlastice za hranu i opremu za bebe. Povraćaj PDV-a se ukida od 1. januara 2017. godine, kako je predviđeno.
Očigledno je da su Vlada i Ministarstvo finansija ovu meru odlučili da ukinu jer prema njihovim analizama ona nije dala veliki efekat. Znamo da mladim roditeljima znači svaka podsticajna mera, ali smatramo da će biti adekvatnija najavljena mera povećanja roditeljskog dodatka kojim će biti obuhvaćeni svi mladi roditelji, a ne samo određene socijalne grupe. Roditeljskim dodatkom biće obuhvaćen veći broj korisnika koji neće morati da prolazi kroz dugotrajne i komplikovane procedure prikupljanja fiskalnih računa.
Kako je najavljeno, u rešavanje ovog problema će se uključiti i Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Ministarstvo finansija, a najavljene su i izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Kako se Socijalistička partija Srbije zalaže za politiku podsticaja nataliteta, u tom smislu podržavamo i sve mere Vlade kojima se može ostvariti ovaj cilj, utoliko pre što je i ministar, prof. dr Slavica Đukić Dejanović, pored ostalog, zadužena i za brigu o porodici i natalitetu, jer smo svesni uveliko činjenice da ukoliko ne preduzmemo mere i hitne poteze povučemo na tu temu postaćemo najstarija nacija u Evropi.
U tom kontekstu želim da predložim i zamolim Vladu da u pripremi izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom sagleda mogućnost povećanja pre svega iznosa roditeljskog dodatka koji po važećem zakonu pripada za prvo, drugo, treće i četvrto dete pod uslovom da su roditelji državljani Republike Srbije.
Naš predlog je međutim i da se sagledavaju pre svega mogućnosti skraćenja rokova isplate ovog dodatka koji se za drugo, treće i četvrto sada isplaćuje u 24 mesečne rate i smatramo da je to ipak dug period i da poprima više socijalni aspekt umesto da bude podsticajna mera rađanju, odnosno podrška porodici koja želi da ima više dece.
Zašto sve ovo kažem? Ja neću zamarati statističkim podacima, ali npr. roditeljski dodatak za drugo dete iznosi 149.666.043. U 24 jednake rate, kako se trenutno isplaćuje, rata iznosi 6.236 dinara. Iz tog razloga mislim da bi bilo koristan jedan ovakav iznos ili uvećan za određenu meru isplatiti jednokratno, jednomesečnom nivou zaista izgleda više kao socijalna pomoć nego kao podsticaj.
Dakle, želim da istaknem da je mnogo bolje najavljeno rešenje povećanja roditeljskog dodatka i skraćenje rokova njegove isplate, nego povraćaj PDV za kupljenu hranu i opremu za bebe.
Takođe kao socijalnu i podsticajnu meru pomenula bih i dečiji dodatak iako to nije vezano za Zakon o PDV. Iskoristila bih najavu Vlade i izjavu ministarke Brnabić da će se menjati Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom. Naš predlog bi u tom smislu bio da se sagledaju mogućnosti promene cenzusa za ostvarivanje ovog prava, ali i mogućnost povećanja dečijeg dodatka.
Dečiji dodatak od 1. oktobra 2016. godine do 31. maja 2017. godine, a pravo ostvaruju roditelji koji imaju prvo, drugo, treće i četvrto dete, iznosi 2.675 dinara, odnosno 3.477,57 dinara uvećan iznos, a pravo na uvećan iznos dečijeg dodatka imaju samohrani roditelji, hranitelji, staratelji, roditelji dece ometene u razvoju za koje je donet akt o razvrstavanju, a koje nije smešteno u stacioniranu ustanovu.
Cenzus za ostvarivanje prava na dečiji dodatak od 14.11.2016. godine jesu ostvareni prihodi i iznosi 8.377 dinara, odnosno 10.052 dinara uvećan iznos.
Nadam se da se svi slažemo da su ovo mali iznosi i izuzetno niski cenzus. Činjenica je da ova mera zahteva veći budžet, ali i da je potrebno da u skladu sa politikom ove Vlade preduzmemo sve mere kojima se može podsticati rađanje i porast nataliteta.
Sasvim na kraju, imam obavezu da kao neko ko dolazi sa teritorije KiM kažem da je Danica Marinković, koja je predložena za člana Saveta Agencije za borbu protiv korupcije, je po meni idealno rešenje.
Ovde je bilo govora o njenoj biografiji koja je preširoka i možda je ušla u detalje, ali zaista cenim da je imajući u vidu činjenicu da je predlažu za člana Saveta jednog antikoruptivnog tela Danica je u svojoj biografiji zapravo probala da objasni da pripada porodici koja je bez mrlje i koja joj apsolutno daje pravo više da kao vrstan stručnjak, nekompromitovan čovek, odnosno žena postane član jednog ovakvog organa. Hvala vam najlepše.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2014.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 81300.00 RSD 29.10.2013 -
Predsednik nadzornog odbora Aerodrom Nikola Tesla a.d. Beograd Javni Mesečno 64299.00 RSD 17.07.2013 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:02