STEFANA MILADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 28. septembra 1981. godine. Živi u Rakovici u Beogradu.

Diplomirana je politikološkinja za diplomatiju i bezbednost.

Osim funkcije narodne poslanice SPS, obavljala je i funkciju šefice Službe za marketing Agencije za bezbednost saobraćaja. Članica je Izvršnog i Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije. Takođe, članica je Foruma žena Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a na to mesto je reizabrana i na vanrednim izborima 2014 i 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 0
  • 75
  • 3
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 13 dana i 4 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, saradnici iz ministarstva, pre svega želim da iskoristim ovu priliku jer nisam imala mogućnost da u načelu govorim, nažalost kolege iz moje poslaničke grupe su potrošile vreme, želim da vam čestitam na izuzetno kvalitetnim i dobrim predlozima zakona i posebno bih želela da istaknem da jedan od zakona koji je na dnevnom redu jeste i Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji su podnele moje uvažene kolege narodni poslanici i verujem da ćemo u budućnosti imati više prilike da podnosimo i raspravljamo o podnetim predlozima zakona.

Kada je su u pitanju izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi, podnela sam nekoliko amandmana. Jedan od njih je i na član 2. kojim se menja važeći član 11. stav 2. Predložili smo da se posle reči – statutom se određuje naročito, dodaju reči – sedište i adresa lokalne samouprave.

Ovim smo želeli da se precizira i naziv i adresa same lokalne samouprave, odnosno grada ili opštine. Vaše obrazloženje jeste da ne prihvatate amandman, jer ne doprinosi unapređenju niti preciziranju teksta Predloga zakona.

Mogu da prihvatim da ova dopuna nije suštinske prirode, ali složićete se da u Statutu koji inače regulišu sva pitanja, kada je u pitanjui organizacija i rad i nadležnosti i treba da sadrže i podatke o sedištu. Stoga, razmislite još jednom o ovom amandmanu. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala vam predsedavajući.

Poštovana ministarka, poštovani gosti iz Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama je veliki broj zakona, ne samo iz oblasti građevinarstva, već i veliki broj zakona koji se tiču svih vidova saobraćaja u Republici Srbiji.

Prvi zakon koji je na dnevnom redu, a koji je izazvao veliku pažnju u našoj javnosti je Zakon o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Stanovi za pripadnike bezbednosnih struktura, koji se predviđaju ovim zakonom treba da na ubrzan i pristupačan način omoguće da se stambeno reše i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova - policije, pripadnici Vojske, odnosno Ministarstva odbrane, kao i službenika BIA i Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Posebno treba istaći da smo predvideli, odnosno da je predlagač zakona predvideo i da se reše pitanja penzionisanih pripadnika bezbednosnih struktura, koji do sada nisu imali rešenje stambenog pitanja.

Postoje različite mere Vlade, odnosno nadležnih državnih institucija u pogledu rešavanja stambenih pitanja za svoje službenike i neki od tih programa i danas postoje i Vlada ih kroz različite programe subvencija podržava. Pripadnici snaga bezbednosti, kao jedni od faktora očuvanja nacionalne bezbednosti svakako zaslužuju brigu države i ovaj svojevrsni leks specijalis nudi jedno humano i jedno odgovorno rešenje i države i stvara stimulativne uslove za pripadnike sistema bezbednosti pružajući mogućnost da pod jednakim uslovima reše trajno svoju stambenu potrebu.

Takođe, stimulativne uslove imaće i svi drugi učesnici u realizaciji ovog projekta i svakako intenziviranje stanogradnje uvek pokreće privredu i sve one privredne delatnosti bliske građevinarstvu, a samim tim se podrže i BDP. O ovom zakonu i Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti, govoriće nešto kasnije moje kolege, a ja ću svoju diskusiju usmeriti na predloge zakona iz oblasti saobraćaja.

Možda najčešći pravni akt koji Vlada upućuje u Narodnu skupštinu i uvek se postavlja pitanje zašto ponovo plovidba, jeste Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodima.

Evropska unija na godišnjem nivou vrši izmene i dopune dve direktive. Direktive koje regulišu plovidbu na unutrašnjim vodama i direktive koje regulišu tehnička pravila za plovila unutrašnje plovidbe. U skladu sa međunarodnim izmenama i dopunama ova dva dokumenta, i mi usklađujemo naše zakone. Stoga treba pohvaliti Ministarstvo u smislu ažurnosti i prilagođavanja naših propisa standardima EU.

Takođe, naša poslanička grupa, poslanička grupa SPS podržaće i Međunarodnu konvenciju koju je Vlada uputila na ratifikaciju, kao i bilateralne sporazume iz vazdušnog saobraćaja, a koji se odnose na uspostavljanje linija sa državama Magreba.

Republika Srbija je značajno čvorište Evrope i naš geostrateški položaj treba da bude osnov za mnogo intenzivniji razvoj železničkog saobraćaja. Železnički saobraćaj je i najjeftniji, ekološki najprihvatljiviji još uvek kao vid transporta i svakako da železnica jeste nešto što će umnogome doprineti razvoju naše privrede.

Usvajanjem novog Zakona o železnici 2013. godine, najavljen je novi koncept železničkog sistema u Srbiji. Usvajanjem ovog zakona formalno su započeti procesi transformacije železničkog sistema u cilju efikasne, rentabilne i bezbedne železnice.

Izmenama i dopunama koje smo izvršili 2015. godine, raskinuli smo sa tradicionalnim modelom organizacione strukture železnice u Srbiji, koja je nažalost bila i neefikasna i nerentabilna, i uveli formalne uslove za upravljanje i razvoj železničkog sistema u skladu sa sistemom EU, odnosno konceptom transevropskih transportnih mreža, uskladivši naš zakon sa direktivom EU iz 2012. godine, kojom se uspostavlja jedinstveno evropsko železničko tržište.

Novom organizacionom strukturom železnice tada smo izvršili razdvajanje delatnosti na prevoz putnika, prevoz robe i svakako održavanje infrastrukture i formirana tri nova preduzeća koja svako, u skladu sa svojim nadležnostima, kontroliše i zapravo sprovodi delatnosti.

Istim izmenama i dopunama, direkcija za železnice je tada označena kao regulatorno telo i kao institucija koja ima funkciju nacionalnog tela za bezbednost. Ovim paketom novih zakona, jer pred nama su novi zakoni, vrši se dalje usklađivanje nacionalne regulative sa regulativom EU i širi delokrug rada same direkcije za železnice, razdvajaju se interoperabilnost i bezbednost železnice, odnosno transponduju u dva različita zakona.

Razdvajanje ovog zakona, važećeg Zakona o bezbednosti, interoperabilnosti železnice, bilo je važno kako bi se jasno sprovele direktive o interoperabilnosti i direktiva o bezbednosti na železnici, a iz aspekta uloge same direkcije za železnice, koja ima različite uloge u bezbednosti železnice i interoperabilnosti. Za samu direkciju shvatamo da je ovo rešenje bilo važno, jer će svakako uticati na njenu efikasnost u sprovođenju propisa.

Mi ćemo sva tri zakona naravno da podržimo kao poslanička grupa, jer verujemo da će ova tri zakona doprineti i unapređenju železničke infrastrukture ali i daljem razvoju železničkog saobraćaja.

Posle niza promena važećeg Zakona o javnim putevima, koji je 2005. godine usvojen, ukazala se potreba za novim zakonom koji će preciznije da odredi pravni položaj puteva, da propiše uslove i način upravljanja putnom infrastrukturom, način zaštite održavanja same infrastrukture. Važeći zakon nije u dovoljnoj meri regulisao nadležnosti državnih puteva i puteva u svojini AP i lokalnih samouprava, niti je na bilo koji drugi način predviđao održavanje nekategorisanih puteva.

Ovaj Predlog zakona detaljnije propisuje uslove izgradnje i rekonstrukcije puteva, daje nova rešenja, jer je usklađen i sa Zakonom o planiranju i izgradnji.

Novina u ovom zakonu, i o tome bih posebno govorila, jesu u Glavi XI Predloga zakona, koji propisuje posebne uslove koje javni put mora da ispuni sa aspekta bezbednosti u saobraćaju.

U sistemu bezbednosti saobraćaja prevencija ima ključnu ulogu. Ona podrazumeva akciju svih subjekata i u sklopu tehničkih disciplina na polju preventive. Značajne zadatke treba da rešavaju i stručnjaci iz oblasti puteva i putne infrastrukture, jer je uticaj puta na bezbednost saobraćaja nezaobilazna.

Odgovornost putara, odnosno upravljača puta do sada je delimično bio regulisan članom 156. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. U skladu sa direktivom EU iz 2008. godine, ovim zakonom uvode se odredbe o upravljanju saobraćajne infrastrukture čime se faktor put, kao jedan od četiri faktora bezbednosti saobraćaja, formalno i pokriva.

Dobro je da se novim zakonom uvodi procena uticaja puta na bezbednost saobraćaja i obaveze upravljača puta da prilikom rekonstrukcije postojeće i izgradnje nove putne infrastrukture, obezbedi procenu uticaja tog puta na bezbednost saobraćaja na mreži javnih puteva u Srbiji.

Pored precene, upravljač puta imaće obavezu da obezbedi reviziju projekta državnog puta prvog reda i to sa aspekta bezbednosnih karakteristika puta za sve projekte izgradnje novog ili za projekte revitalizacije, odnosno rekonstrukcije postojećih u svim fazama projektovanja puteva.

Pored revizije, moraće da se obezbedi provera bezbednosti saobraćaja na putu periodično, jednom u pet godina ili ciljano za deonice javnih puteva na osnovu mapiranja rizika. Mapiranje rizika, kojim se utvrđuju deonice najvećeg rizika i nezavisna ocena uticaja puta na saobraćajne nezgode uz rešenja, koja se odnose na bezbednosne zahteve za tunele i predviđeno upravljanje tunelima dužim od 500 metara, sigurno će doprineti celokupnom stanju bezbednosti saobraćaja na našim putevima.

Izmene i dopune Zakona o prevozu tereta i izmene i dopune Zakona o prevozu putnika, proizašle su iz trogodišnje primene ova dva zakona i potrebe da se neka od rešenja promene, kao što je institut prevoza za sopstvene potrebe ili pak rešenja koja se odnose na licenciranje autobuskih stanica.

Na samom kraju, pomenula bih zakon koji sam zapravo već i pomenula, to je Zakon o bezbednosti saobraćaja i Predlog izmena i dopuna zakona. Mi smo inače u ovom prolećnom zasedanju sveobuhvatne izmene i dopune ovog zakona usvojili.

Pred nama su izmene nekoliko članova i većina njih se odnosi na kaznene odredbe, ali postoji odredba kojoj se, možemo slobodno reći, raduju i putnici i vozači u Srbiji, a to je izmena propisa koja se dugo čekala, povećanje ograničenja brzine sa 120 na 130 km na sat na auto-putevima. Na ovo rešenje, kao što sam rekla, čekalo se dugo. Može se reći da su se stekli uslovi, pre svega infrastrukturni, jer, podsetiću, naši putevi, odnosno naši auto-putevi do sada nisu bili projektovani za velike brzine i ovo rešenje potvrđuje da pojedine deonice na mreži auto-puteva u Republici Srbiji prate uslove za povećanje ograničenja na 130 km na sat.

Kao što sam u svom izlaganju rekla, mi ćemo podržati sve predloge ovog zakona, a o ostalim zakonima govoriće kasnije moje kolege. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani gosti članovi delegacije Narodne Republike Kine, uvažena ministarka i gosti iz Ministarstva, danas ću svoje pitanje postaviti ministru za rad i socijalna pitanja. Pitanje se tiče Zakona o volontiranju i odnosi se na volontere.

Naime, nakon donošenja Zakona o volontiranju 2010. godine, kada je volontiranje proglašeno aktivnostima od interesa za Republiku Srbiju, veliki broj mladih ljudi prevashodno sa završenim fakultetima započelo je da volontira. Najveći broj volontera dobrovoljno radi u državnim organima, javnim preduzećima i različitim službama i volontiranje se veoma često završavalo i prijemom u radni odnos, što svakako i jeste pozitivno. Tokom volontiranja mladi lekari, pravnici, ekonomisti, ali i drugi obrazovani mladi ljudi pokazuju svoj odnos prema radu, odgovornost, znanja stečena tokom školovanja, a neka volontiranja, nažalost, traju i nekoliko godina.

Prema važećem zakonu, volonteri ne dobijaju nikakve zarade, tako da najčešće oni sami snose troškove volontiranja. Tu pre svega mislim na troškove putovanja, odnosno putne troškove, i troškove za topli obrok. Članom 21. Zakona o volontiranju predviđeno je da organizatori volontiranja ugovorom o volontiranju predvide naknadu troškova, tu mislim upravo na troškove puta i troškove za topli obrok. Za sada je to veoma retka praksa, tako da većina mladih ljudi koji volontiraju i po više meseci, a kao što sam rekla i nekoliko godina, iako su nezaposleni, snose sami upravo ove troškove. Ne treba, naime, zanemariti učinak volontera i značaj poslova koje oni tokom volontiranja obavljaju.

Kako bi volontiranje bilo i dalje stimulativno za mlade, koji ga vide pre svega kao priliku za dobijanje posla, ali i priliku za sticanje novih znanja i iskustava, postavila bih pitanje ministru rada, imajući u vidu nadležnost ovog ministarstva u praćenju i kontroli sprovođenja Zakona o volontiranju. Da li Ministarstvo raspolaže podacima o ukupnom broju i kadrovskoj strukturi volontera u Srbiji i da li i u kom obimu ustanove, preduzeća i državni organi koji su organizatori volontiranja nadoknađuju troškove i da li je potrebno razmotriti možda neko drugo zakonsko rešenje kako bi organizatori snosili troškove volonterima? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68844.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:07