ŽARKO OBRADOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen je 1960. godine u Beranama. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je kasnije magistrirao i doktorirao.

Prvo zaposlenje našao je 1988. godine, kada je primljen u Gradski komitet Socijalističkog saveza. Od punoletstva je bio član Komunističke partije Jugoslavije, a od tridesete godine član je SPS-a. Najpre je bio u Gradskom odboru stranke.

U periodu od 1998. do 2000. godine bio je na funkciji zamenika ministra za lokalnu samoupravu u Vladi Srbije, a u prelaznoj Vladi od oktobra 2000. do januara 2001. godine obavljao je dužnost zamenika ministra za visoko obrazovanje. Od januara 2001. godine bio je narodni poslanik do stupanja na položaj ministra prosvete. Bio je predsednik i zamenik predsednika poslaničkog kluba SPS-a u Narodnoj skupštini Srbije.

Zamenik je predsednika SPS-a od 2006. godine.

Od jula 2008. godine Obradović je na poziciji ministra prosvete. Početkom marta 2011. godine njegovom resoru je dodata oblast nauke. 2013. godine podnosi ostavku na ovu funkciju nakon afere “Mala matura”.

Član je Glavnog odbora SPS-a i zamenik predsednika partije.

Vanredni je profesor na Megatrend univerzitetu, a pre stupanja na ministarsku funkciju bio je i dekan na Fakultetu za državnu upravu i administraciju tog univerziteta.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i služi se francuskim jezikom.

Oženjen je i otac dve ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 1
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 14 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje , 24.09.2018.

Hvala poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, poštovana koleginice i kolege dozvolite mi da kažem nekoliko reči o setu zakona o kojima Skupština danas raspravlja.

Moj kolega i predsednik poslaničke grupe SPS u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Đorđe Milićević, je u petak govorio o većini zakona koji su predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i izneo one glavne karakteristike izmene i dopune Zakona i njegovu suštinu, a to je pomoć penzionerima i onima koji će u budućnosti to biti.

Kolega Milićević je jasno pokazao da mere koje Vlada Republike Srbije preduzela 2014. godine, su dale rezultate, dale su osnova za izmenu i dopunu ovog zakona. Naime, u preteklih nekoliko godina, došlo je do značajnog unapređenja stanja finansija u Republici Srbiji, smanjenje javnog duga u BDP i smanjenja budžetskog deficita. Već treću godinu za redom imamo višak u budžetu. Strane investicije su samo u prvih šest meseci u Republici Srbiji iznosile 1,4 milijarde evra. Stopa nezaposlenosti je pala ispod 12%. Treba se podsetiti da je 2013. bila 25,9%, stopa rasta je 4,9 i pozitivna kretanja su omogućila donošenje ovakvog jednog zakona.

Nema sumnje da će ekonomska situacija idućih godina biti kud i kamo bolja, garant tome su ne samo reformske mere koje je Vlada Republike Srbije preduzela, nego, usuđujem se reći i deo onoga što se desilo prošle nedelje. Naime, put predsednika Vučića u Narodnu Republiku Kinu, ugovori koji su tom prilikom potpisani, njihova vrednost oko tri milijarde evra, poslovi koji se očekuju u Srbiji, pre svega preuzimanje „Bora“, time i velike obaveze za RTB „Bor“, a time i jedne velike obaveze za državu, ali i otvaranje nove fabrike u Zrenjaninu sa kapacitetom otvaranje nekoliko hiljada radnih mesta i činjenica da će ta fabrika biti značajan snabdevač auto industrije u Evropi i sve druge mere koje se rade sa Narodnom Republikom Kinom.

Pominjem samo taj aspekt su nesumnjiv pokazatelj da će ekonomska situacija kud i kamo biti bolja, što daje i realne, apsolutno osnove za rešenja koja su sadržana u ovom zakonu i za njegovu primenu, pa je stoga logično da će i naša poslanička grupa podržati ovaj zakon.

Sada bih želeo da kažem nekoliko reči o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Naime, mislim da je ministar i ministarstvo da su vrlo mudro rešavajući jedan problem koji traje već jako dugo, u izmeni i dopuni ovog zakona stajalo nekoliko stvari koje pomažu i studentima i unapređuju rad visokoškolskih ustanova i unapređuju sistem visokog obrazovanja. Naime, ako mogu reći deo tereta koji nosi svaki ministar prosvete kada preuzme posao koji radi jeste i da rešava probleme iz prošlosti. Ovo rešenje kojim se studentima koji su upisali po starom zakonu 2005. godine daje, da kažem prilika da još godinu dana da završe studije je dobro za njih.

Odgovor na drugo pitanje koje je postavila moja uvažena koleginica malo pre, teško se može rešiti dok sami fakulteti ne počnu da brinu o svakom dinaru koji bi trebao da se slije na njihov račun. Naime, nije teško utvrditi unutar svakog od fakulteta da li ima tih studenata, koliko ih ima i naravno neko da okrene te ljude ako se već oni iz raznih razloga nisu u situaciji da kontaktiraju fakultete, a bilo bi logično da to učine, ali ako kažem hipotetički i to jeste neka prepreka, sasvim je logično da oni fakulteti koji imaju potrebu za novcem, a ima ih mnogo, bilo bi logično da to učine. Znam kada je pravljena lična karta, finansijska fakulteta, recimo primera radi, beogradskog univerziteta, od 31 fakulteta, pre nekoliko godina svega osam ili devet je bio broj fakulteta koji su imali stabilnu, ako mogu tako reći, finansijsku situaciju i dodatni prihod na osnovu projekta koje su uradili sa privredom ili broja studenata koji su upisali i da kažem kroz taj broj su obezbeđivali samofinansirajućih studenata. Znam da je kod velikog broja ostalih studenata je bio problem sa finansiranjem, da nije bilo Ministarstva prosvete i da nije gospodina Šarčevića i ekipe koja to radi, potpuno sam ubeđen da mnogi od fakulteta ne bi da kažem bili u situaciji da efikasno sprovode ciljeve zbog kojih su osnovani, ali to njih ne oslobađa obaveze da i sami traže rezerve. Mislim da su ova rešenja koja je zakon predvideo i izvođenje studijskih programa n stranim jezicima i ova mogućnost da je nešto što će pomoći fakultetima.

Pored produžetka roka za završetak studija upisanih prema profesijama koje su važile do 10. septembra, a to je omeđeno za 2019. godinu, 2018/2019. odnosno 2019/2020. godinu zbog integrisanih programa na Medicinskom fakultetu. Drugo, veliko pravo i da kažem dobro rešenje je koje utvrđuje zakon, to je pravo studentima koji u poslednjoj godini studija imaju u status budžetskog studenta da zadrže pravo na finansiranje najduže još godinu dana po isteku redovnog trajanja studija. I jedan i druga mera će povećati broj visokoobrazovanih, a sasvim logično da je osnovni cilj svake države da ima veliki broj visokoobrazovanih ljudi jer oni će pomoći razvoj Srbije.

Jedno od mera koje je predviđeno ovim zakonom odnosi se na unutrašnju organizaciju visokoškolskih ustanova, uvodi se tajno glasanje. Sasvim je logično i rektor i dekan, ako je reč o univerzitetima i visokoškolskim ustanovama, odnosno predsednika akademije strukovnih studija ili direktora visoke škole strukovnih studija, sasvim je logično da se biraju na taj način. Moram vam reći da je većina to i učinila, ali onde gde nije bilo takvo rešenje dobro je da Ministarstvo predviđa meru da to bude, da kažem, obaveza.

Ima još jedna stvar koju bih ja pohvalio, koju niko nažalost nije pomenuo, a to je ova obaveza uvođenja saveta poslodavaca na fakultetima. Poštovane koleginice i kolege, treba znati da ova mera ne treba da ostane samo deklarativnog karaktera, ona treba da čvršće poveže visokoškolske ustanove sa privredom jer je to nešto što nedostaje visokom obrazovanju Republike Srbije i sada sa ovim ekonomskim parametrima i kretanjima pozitivnim koje smo imali proteklih nekoliko godina, sa ovom merom, sasvim bi bilo logično da veza između visokog obrazovanja i privrede bude jača i da se to iskaže na jedan način, projektima zajedničkim, inovacijama u oblastima privrede, a dodatnim izvorima finansiranja za visokoškolske ustanove.

Ima još jedan elemenat koji nije pomenut, a to je na brojnim listama rangiranja visokoškolskih ustanova, saradnja sa privredom se uzima kao veoma važan kriterijum vrednosti visokoškolske ustanove i to je za mnoge zemlje u tranziciji bio hendikep i mislim da je ovo rešenje sjajno rešenje zato što daje mogućnost visokoškolskim ustanovama da se povežu sa privredom.

Dobro rešenje je i utvrđivanje uslova i načina izbora lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu. U obrazloženju ovog zakona je rečeno kakva je postojeća situacija. Dobro je da Ministarstvo preuzima ovaj deo posla, jer ipak je to ostalo negde ili na matičnom fakultetu sa koga su odlazili lektori srpskog jezika, pa onda opremili lektorate bilo prepušteno, da budem iskren, različitim delovima finansiranja.

Na ovaj način se država brine o sudbini srpkog jezika u inostranstvu, na ovaj način se država brine o afirmaciji srpskog društva i sticanju ugleda među razvijenim državama. Na ovaj način država preuzima taj važan posao i moram reći da sam jako zadovoljan, samo logično voleo bih da u 2019, 2020. pa i 2021. godini bude veći broj lektora koji će biti izabrani, ali to ne zavisi samo od naše dobre volje nego i interesovanja, odnosno od načina na koji budemo afirmisali visoko obrazovanje u svetu.

Kada smo kod afirmacije visokog obrazovanja u svetu, pozdravljam predlog da Beogradski univerzitet se proglasi ustanovom od nacionalnog značaja i ako je ova odredba deklarativnog karaktera. Beogradske univerzitet sigurno zaslužuje ovakvu jednu kvalifikaciju i mislim da neće ni jedan kolega iz visokog obrazovanja iz Republike Srbije postaviti pitanje zašto je to tako. Reč je o Univerzitetu koji traje već 210 godina, koji ima preko 100 hiljada studenata, 31 fakultet, 11 instituta od kojih su neki već dobili, da kažem, označeni kao instituti od nacionalnog značaja.

Ono što se pominje zadnjih nekoliko godina, to je činjenica da je Beogradski univerzitet već nekoliko godina najznačajniji univerzitet u regionu, ali ne samo to, nego da je Beogradski univerzitet matica iz kog su nastali svi ili gotovo svi univerziteti u Republici Srbiji, pa i u Jugoslaviji, pa i u regionu, a na posed činjenica da se rangiranje Beogradskog univerziteta unutar, na primer Šangajske liste je strašno važno za visoko obrazovanje Republike Srbije i ako su uslovi izuzetno teški. To se malo nekako ostavlja po strani uslovi, naravno srećom sada i Novi Sad i ostali univerziteti brzo koračaju ka Šangajskoj listi, među prvih hiljadu, ali ne treba zaboraviti da je reč o listi od 22 hiljade univerziteta u svetu.

Kada imate univerzitet koji je između 250 i 400 mesta, u zavisnosti od godine i ciklusa istraživanja, odnosno načina objavljivanja radova i drugih kriterijuma, onda stvarno ima razloga da se i Beogradski univerzitet proglasi ustanovom od nacionalnog značaja.

Želeo bih da kažem da mislim da je važan deo ovog zakona vezan i za spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova i ta je nekako odredba izmene zakona ostala po strani. Mislim da je važno da se pored redovnog akredicionog ciklusa može vanredno, kao i na zahtev Ministarstva i Nacionalnog saveta utvrditi kvalitet visokoškolske ustanove.

Na ovaj način se visokoškolska ustanova drži u stalnoj fazi preispitivanja svog kvaliteta i zadovoljavanja potrebnih kriterijuma. Ne ostavlja se prazan prostor od četiri godine, pa da sačekamo do sledećeg ciklusa. Na kraju krajeva u koliko postoji bilo kakva vrsta sumnje ili zahteva da se proveri kvalitet visokoškolske ustanove, odredbom ovog zakona se može sve urediti.



Na kraju, jedan važan detalj vezan za izmene i dopune zakona o visokoškolskom obrazovanju, a to je ova odredba vezana za diplome doktorskih studija. Naime, malo je ostalo, opet kažem, ne pomenuto ono što piše u obrazloženju ovog zakona, a to je da je Ministarstvo, nažalost, ali to je deo sistema visokog obrazovanja da smo imali situaciju da se pojedine visokoškolske ustanove i privatne i državne prolazile proces akreditacije, a neki programi, posle smo videli, nisu bili zadovoljavajućeg kvaliteta i onda su stečene diplome na tim institucijama i onda se to postavilo kao otvoreno pitanje. Mislim da je dobro ovo rešenje Ministarstva da konačno stavi tačku, ali ne treba zaboraviti da je ono što piše u obrazloženju ovog zakona, da je reč o onim visokoškolskim ustanovama koje su imale dozvolu za određene programe. To se, da kažem, nekako stavlja po strani.

Sasvim na kraju, mislim da sam o Zakonu o visokom obrazovanju, izmenama i dopunama, rekao dosta. Želeo bih da pomenem samo ovaj zakon, odnosno Sporazum o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine.

Malo je zemalja u svetu kao što je Srbija, mi smo i unikat, a mi volimo da smo uvek po nečemu posebni, koja može sebe kvalifikovati da ima tako dobre odnose sa Narodnom Republikom Kinom. Imati na međudržavnom nivou odnose sveobuhvatnog strateškog partnerstva, biti saradnik Kine na prostoru Balkana i Jugoistočne Evrope, zaključiti ovako veliki broj ugovora, započeti ovoliko veliki broj projekata ne samo u oblasti infrastrukture, razvijati saradnju u tako širokom polju delatnosti, uključujući i prosvetu i nauku, potpisati ove ugovore koji su bili pre desetak dana u Narodnoj Republici Kini je velika stvar.

Moram reći da tu veliku ulogu igra predsednik Vučić, jer u Kini se prosto zna, ti lični odnosi između vodećih ljudi opredeljuju i međudržavne odnose. Svako od svetskih državnika ko ima dobre odnose sa predsednikom Si Đinpingom to je dobra osnova i garancija da će i međudržavni odnosi biti dobri i nema šta mi na nivou ovog parlamenta, to moram da pomenem, imamo sjajnu saradnju sa kolegama iz Kineskog nacionalnog kongresa.

Mi imamo najviši nivo saradnje dveju parlamenata. Naša predsednica je prošle godine bila u poseti svom kolegi ispred Kineskog kongresa, kao što su i oni bili. U toku jedne godine retko se dešava u svetu da dva predsednika parlamenta posete drugu zemlju.

Mi imamo i komitet za saradnju. To je redak oblik saradnje i mi smo se poslanici obavezali i članovi grupe prijateljstva sa Kinom, koji su takođe imali zadovoljstvo da budu gosti Narodne Republike Kine, obavezali su se da će podržati svaki zakon koji unapređuje saradnju između Narodne Republike Kine i Srbije. Jedan od takvih zakona je ovaj Zakon o socijalnoj sigurnosti. Naravno da ćemo mi članovi SPS, odnosno poslanici glasati i za taj i za sve ostale zakone koji su predmet razmatranja ove sednice i Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.03.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, ja bih želeo, pre svega u ime Socijalističke partije Srbije, da pohvalim rad Vlade Republike Srbije i da pozdravim prisutnost dvojice ministara i da pohvalim i njihov učinak. Jer, reči – pohvaliti Vladu Republike Srbije ne znače ništa ako se ne kaže da danas Skupština raspravlja o pet novih zakona, od kojih su četiri potpuno nova, i Zakon o udžbenicima jeste potpuno nov, ali, iz teme koja je pre toga bila zakonski regulisana.

Sve ovo govorim iz razloga što potpuno četiri nova zakona jesu nešto što je važno za Narodnu skupštinu Republike Srbije, a još važnije za život građana Republike Srbije. Ti zakoni uređuju različita pitanja od značaja za njihov život, unapređuju kvalitet života sa mnogim rešenjima i naravno, kad je reč o obrazovnim zakonima, unapređuju sistem obrazovanja Republike Srbije.

Stoga mi dozvolite da, pre svega, kažem nekoliko reči o zakonima iz oblasti obrazovanja, pa bih se onda koncentrisao na ova druga dva zakona, o elektronskoj upravi i nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Kada je reč o zakonima iz oblasti obrazovanja, ministar je potpuno u pravu kada kaže da ovaj zakon o Nacionalnom okviru kvalifikacija kasni skoro deceniju. Tačno je, on je trebalo da bude donet davno pre. Do 2010. godine unutar Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje bilo je, da tako kažem, različito tumačenje oko toga da li je to deo njihove obaveze, makar da se uradi nacionalni okvir kvalifikacija koji bi služio kao osnova za neka rešenja. Oni nisu taj posao odradili do kraja. Zakon o visokom obrazovanju je menjan 2010. godine, ali ni posle toga, kada je to utvrđeno kao jasna i eksplicitna obaveza Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, posao nije urađen.

Moram da pohvalim ministra Šarčevića što je uspeo da ovaj zakon pripremi i što mi o njemu danas raspravljamo, jer mislim da je jako važno, ovaj zakon jeste nešto što uređuje pitanje kvalifikacija na nivou Republike Srbije, ali je i dobra veza sa evropskim okvirom kvalifikacija i na međunarodnim konferencijama na kojima se promoviše i ocenjuje sistem obrazovanja Republike Srbije, naravno, i pitanje okvira kvalifikacija jeste jedno od pitanja o kojima se raspravlja.

Dobro je što je zakon ovako detaljno uredio sva pitanja vezano za okvir kvalifikacija Republike Srbije, jer svo obrazovanje koje se stiče u Republici Srbiji, i formalno i neformalno, kao i ono koje se stiče kroz postupak priznanja prethodnih diploma, jeste deo kvalifikacija. Zakon je podelio kvalifikacije u osam nivoa i četiri podnivoa. Postoje četiri vrste kvalifikacija: opšte, stručne, akademske i strukovne.

Ovo, naravno, pominjem zato što u dosadašnjoj raspravi o ovim zakonima se retko čulo nešto vezano za sadržaj zakona o kome mi danas raspravljamo. Mislim da je jako važno što je resorno ministarstvo vrlo precizno utvrdilo tela nadležna za razvoj i primenu nacionalnog okvira kvalifikacija i sastav saveta. Videli smo da obuhvata jako širok krug ljudi, odnosno tela koja su nadležna za oblast obrazovanja.

Video sam jednu zanimljivu stvar, da članovi saveta rade bez novčane nadoknade, što takođe pokazuje jednu, da kažem, opredeljenost Ministarstva da uključi što veći broj subjekata da bi svojim sposobnostima unapredili obrazovni sistem.

Formiranje agencije ne samo da pruža stručnu pomoć, nego ima i obavezu obezbeđenja kvaliteta. Formiranje sektorskih veća, takođe je važno. Zašto sektorskih veća? Zato što će život doneti neke nove promene, pa će neke kvalifikacije biti ukinute, neke će se nove pojaviti. A, opet, video sam, rešenje zakona predviđa postojanje nacionalne koordinacione tačke kao tog vezivnog tkiva sa evropskim okvirom kvalifikacija, što sve govori da naš obrazovni sistem Republike Srbije i po tom telu jeste deo evropskog prostora obrazovanja ili evropskog prostora visokog obrazovanja, što je jako važno, jer obrazovanje je izuzetno važan resurs budućeg razvoja Srbije.

Mislim da nema potrebe da se prilikom razgovora o obrazovanju, kako bih rekao, upotrebljavaju bilo kakve negativne kvalifikacije, jer obrazovanje je dobro svih nas. Svi smo zabrinuti ili zainteresovani za budućnost Republike Srbije. Obrazovanje može učiniti mnogo toga za budući razvoj Republike Srbije, jer je to resurs u kome se objektivno u ovom trenutku ne vide granice.

Mislim da je jako važno što je zakon onaj posao ENIK/NARIK detaljno obrazložio. Priznavanje stranih diploma i stranih školskih isprava je takođe veoma važno. Video sam, u više članova se vrlo detaljno to reguliše.

Jedan član zakona koji nije pomenut, to je član zakona koji se odnosi na sticanje statusa javno priznatog organizatora aktivnosti obrazovanja odraslih, obrazovanja odraslih, što je jako važno, kada uzmete u obzir obrazovnu strukturu stanovništva Srbije i činjenicu da se celoživotno učenje ne samo podrazumeva, nego treba da bude sastavni deo našeg obrazovnog sistema.

Jednom rečju, kada je o ovom zakonu reč, mislim da je Ministarstvo dobro uradilo što konačno ovaj zakon jeste predmet rasprave u Narodnoj skupštini Republike Srbije i što ćemo ga usvojiti, pa ćemo onda videti i njegovu primenu. Očekujem pozitivne efekte.

Kada je reč o Zakonu o udžbenicima, mislim da je dobro što Vlada donosi ovaj zakon. Ministar je danas više puta vrlo taksativno naveo sve one pozitivne stvari koje ovaj zakon sa svojim rešenjima donosi. Ja ću, bez da se bavim celinom zakona, u meri da sad obrazlažem više članova, pomenuti, po meni, najvažnije članove.

Za mene najvažnija stvar koja će se ovde urediti jeste što je sistem sada pokriven, odnosno pitanje izdavanja niskotiražnih udžbenika je konačno rešeno ovim zakonom. Ja se iskreno nadam, gospodine ministre, da se sad više to pitanje neće postavljati, jer 2009. godine, kada sam ja predložio prvi put Zakon o udžbenicima, tad smo imali neke menice kao sredstvo obezbeđenja, uplaćivanje određenih sredstava. To nije dalo rezultate, evo, vidite i ovaj zakon iz 2015. godine nije.

Sada se vrlo taksativno utvrđuje ukoliko izdavač ne preuzme obavezu da štampa niskotiražni udžbenik, onda taj posao mora da uradi Centar za niskotiražne udžbenike unutar Zavoda. To je nešto što je, da kažem, dobit za sve, pogotovo za đake, jer niskotiražni udžbenici tangiraju veliki broj đaka. Malo ljudi zna da 75% škola, srednjih stručnih škola, trogodišnjih, četvorogodišnjih, imaju veliki broj predmeta koji koriste niskotiražne udžbenike.

U obrazloženju Predloga zakona video sam da se pominje cifra od preko hiljadu predmeta. Kada uzmete taj broj i pomnožite sa brojem učenika i činjenicu da 75% škola je u strukturi srednjih škola, srednjih stručnih škola, onda se tek može videti koliko je veliki korak napravljen sa ovim rešenjem i da ćemo konačno rešiti to pitanje niskotiražnih udžbenika. Mislim da je to jedna sjajna stvar.

Druga sjajna stvar je što konačno rešavamo pitanje izdavanja udžbenika na jezicima manjina. To će prestati da bude međunarodni problem, zato što to nije više naš unutrašnji problem. Moram reći da apsolutno pozdravljam ovo što je Ministarstvo uradilo, jer mi smo bili svedoci u nekim prethodnim godinama da pojedine manjine to pitanje koriste, ako hoćete, i protiv države u kojoj žive. Ako se sećate, i 2012. godine to pitanje manjinskih udžbenika je bilo iskorišćeno i kao razlog da li Srbija može steći status kandidata za članstvo u EU.

Sada se u bilateralnim odnosima takođe pominje da li jedna manjina ima ili nema udžbenike na svom jeziku. Inače, malo se zna da u obrazovnom sistemu Republike Srbije je zastupljeno osam manjinskih jezika. Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi, ako ne i jedina zemlja u Evropi gde se toliko manjinskih jezika koristi u sistemu obrazovanja, što govori o bogatstvu koje Srbija ima, ali i o opredeljenju države da svakom učeniku pripadniku manjina za koji postoje zakonski uslovi obezbedi školovanje na tom jeziku.

Važno je među niskotiražne udžbenike pomenuti i udžbenike za ogledne predmete, ogledne programe i za sticanje obrazovanja po posebnim programima – obrazovanje u inostranstvu, program za talentovane učenike.

Izdavači po ovim rešenjima učestvuju sa 2% sredstava ostvarenih neto prihoda od prodatih udžbenika u prethodnoj godini i, naravno, jedino obavezu izdvajanja sredstava nema onaj izdavač koji štampa te niskotiražne udžbenike.

Drugo rešenje koje bih želeo da pohvalim je ovo što je Vlada našla pravni okvir za besplatne udžbenike. Taj pravni okvir je veoma važan. Ja sam potpuno ubeđen, kako je ministar rekao, da će i ova Vlada, samo ukoliko se poboljšaju ekonomske mogućnosti, kao svoj strateški cilj imati da svi đaci u Republici Srbiji jednog dana dobiju besplatne udžbenike. Ko ne bi želeo da obezbedi svoj deci u obrazovnom sistemu Republike Srbije besplatne udžbenike?

Moram reći, gospodine ministre, s obzirom da sam ja taj projekat promovisao 2009. godine, da sam donošenjem Zakona o udžbenicima, da smo mi tada, i ja kao ministar, nosio sav teret i dobrog i lošeg, kao upravo ovo kako vi kažete, jer smo mi zatekli jedno haotično stanje. Zakon je bio uredio samo pitanje državnog izdavača, zakon iz 1993. godine, a jedna odredba Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2003. godine je uredila pitanje učešća drugih izdavača.

Onda je trebalo naći rešenje da se i privatni i državni izdavač stave u isti nivo, ali i odgovoriti na ovaj problem o kome je govorio kolega Šešelj, to je interes pojedinih izdavača. Ne treba tu biti, da kažem, preterano pametan. Interes izdavača jeste mimo interesa za obrazovanje i za kvalitet udžbenika i da zarade novac, i to je legitimno pravo.

Interes ministra, interes države je da napravi sistem gde će izdavanje udžbenika biti transparentno, gde će svako moći da učestvuje i gde će najkvalitetniji udžbenici moći biti štampani na osnovu planova i programa. Pominje se stalno cifra od 78, 79 izdavača, suštinski nije tačno, jer se to odnosi na manji broj izdavača, 78, 79 izdavača su različite kategorije izdavača unutar ovog velikog posla.

Mi smo, naravno, imali varijantu da se udžbenici koriste tri godine. Mislim da je ovo dobro što se sad udžbenici obezbeđuju za četiri godine i da će za decu ili za budućnost, ako bude, naravno, novca, biti idealno rešenje – besplatni udžbenici i četiri godine da traju, naravno sa izuzetkom onog dela kad se uvode novi nastavni planovi i programi, pa kad se mora menjati svake godine, ali to onda neće biti dobro za izdavače. Jer, on gubi onda tri godine prihod, u odnosu na tiraž udžbenika koji se plasira na tržište udžbenika i, naravno, profit koji se očekuje.

Moram vam reći da sam ja bio taj koji je uveo obavezu nastavnog veća da određuje udžbenik po predmetu, jer je stanje do tada bilo haotično od prvog do četvrtog razreda, verovali ili ne. Imali smo situaciju da učitelj odabere jedan udžbenik određenog izdavača i odabir tog udžbenika po pravilu ili srpski ili matematika je nosio odabir celog kompleta, da kažem. Onda, bez obzira kakav je kvalitet udžbenika za predmet srpski jezik ili muzičko ili likovno, verujete li i ne, za prvi razred osnovne škole i za ta dva predmeta ima udžbenik. Znači, to je za mnoge ljude koji se bave pitanjem udžbenika bio čist komercijalni posao.

Mislim da je činjenica da nastavničko veće izabere najbolji udžbenik nešto što je potpuno normalno u jednoj školi. Neka se nastavnici između sebe dogovore, neka procene, neka ocene i neka najkvalitetniji udžbenik bude predmet učenja. Ako se to rešenje ne pokaže dobrim, onda, naravno, nastavničko veće nek donese odluku o drugom udžbeniku.

Mislim da je dobra stvar, ministar je to dobro primetio, što se ukida onaj prag od 5% izabranih udžbenika na nivou škole kao uslov da se neki udžbenik uvrsti u katalog udžbenika, jer onda se daje mogućnost, da kažem, manjim izdavačima da učestvuju u procesu izdavanju udžbenika. Mislim da je to dobra stvar. Neka tržište pokaže ko je kvalitetniji. Ministarstvo mora da propiše sve elemente vezane za izdavanje kvalitetnog udžbenika.

Ono što je važno i što treba pomenuti, mislim da je dobro uvođenje digitalnih udžbenika, priručnika i drugih nastavnih sredstava sa savremenim nastavnim sadržajem. Mislim da je to jako dobra stvar za ceo sistem obrazovanja.

Kada je reč o trećem zakonu iz oblasti obrazovanja, o prosvetnoj inspekciji, takođe pohvale što je ovaj zakon usvojen. Negde 2013. godine, dok sam ja vodio sistem, mi smo počeli da pripremamo ovaj zakon, ali nismo uspeli da ga donesemo. Mislim da je zakon jako važan iako je po broju članova veoma skroman, ali je važan jer će prosvetna inspekcija pomoći da sistem obrazovanja bude efikasniji. Jednostavno, prosvetna inspekcija ima svoje veoma važno mesto. Ovde se, da kažem, povezuje rad prosvetne inspekcije na nivou cele Republike Srbije.

Koliko je važan rad prosvetne inspekcije možda se najbolje vidi iz obrazloženja predloga ovog zakona. Čini mi se da je navedeno da je plan rada prosvetne inspekcije za 2017. godinu bilo 2.500 nadzora, a da je obavljeno tri puta više, što govori, gospodine ministre, da bi bilo dobro, evo, pošto vama to… Ja znam da vi to želite, ali kad vi to tražite možda će se pomisliti da ste sebični, pa ću, evo, ja u ime naše poslaničke grupe, tražiti od Vlade da poveća broj prosvetnih inspektora da bi se obrazovni sistem Republike Srbije učinio efikasnijim, kvalitetnijim, jednom rečju boljim u odnosu na sve one obaveze, poslove koje prosvetna inspekcija ima na osnovu ovog zakona. Vrlo detaljno sam gledao obrazloženje, najviše nadzora se vrši u osnovnim i srednjim školama 3.116, odnosno u osnovnim školama, pa u srednjim školama 1.846, u visokom obrazovanju 71, što, naravno, ne znači da su ovime svi problemi rešeni.

Veća prisutnost prosvetnih inspektora na terenu jeste nešto što pomaže efikasnosti rada ministarstva i unapređuje obrazovni sistem. Unapređuje obrazovni sistem, jer kada imate 900 hiljada učenika plus studenti, 250 hiljada, kada postoji 1.800 i nešto škola, onda nije moguće sve to uraditi, niti je moguće voditi računa u punoj meri o svim elementima.

Na kraju nekoliko reči. Želeo bih da kažem nešto, lično mislim, što je vezano za budućnost obrazovanih sistema. Ono što sve nas čeka i tu moramo da napravimo… Postoji jedna stvar koju mnoge kolege, koji su učestvovali u raspravi o obrazovanju, ne mogu da razumeju. Obrazovanje predstavlja jedan sistem i reč je o jednom procesu. On zahteva stalne inovacije,stalne promene, stalne ocene i, naravno, stalno inoviranje.

Znači, mi negde u budućnosti, pre ili kasnije, ali vi ste dobro počeli, moramo izvršiti promene nastavnih planova i programa, nove udžbenike sa novim nastavnim sadržajem, verovatno izvršiti promenu broja predmeta u odnosu na 21. vek ili već sada kraj druge decenije 21. veka, povećanje broja digitalnih udžbenika, ali i da ne zaboravimo ni svoj jezik, ni svoje pismo, niti da zaboravimo sve one stvari koje su vezane za naš identitet, povećanje kvaliteta, povećanje obuhvata dece, ovo sam već rekao, vezano za udžbenike.

Znam da je san svih jednosmenski rad, ali za jednosmenski rad je potrebno mnogo, mnogo investicija. U ovom trenutku mi to nismo u mogućnosti, bar ne u toj meri i jedna važna stvar to su kompetentni nastavnici. To su samo neki od elemenata koji su važni za budućnost obrazovanja.

Gospodine Šarčeviću, dozvolite mi da sada kažem nekoliko reči o ovom poslu kojim se bavi gospodin Ružić, jer mislim da je Zakon o elektronskoj upravi jako važan, važan je za ceo sistem državne uprave. Jednostavno, potrebu digitalizacije državne uprave je, kao strateški cilj rada ove Vlade, istakla i predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić prošle godine prilikom inauguracije. Elektronska uprava unapređuje kvalitet rada javne uprave, njeno efikasnost, njenu ekonomičnost. Građani su zadovoljni korišćenjem elektronske uprave, kao servisa građana, ostvaruju se uštede kroz eliminisanje paralelnih procesa, skraćuje se vreme obrade postupaka, povećavaju se usluge države ka građanima i privredi.

Mislim da je gospodin Ružić danas veoma detaljno izložio sve one elemente vezane za Zakon o elektronskoj upravi i pokazao na praktičnim primerima šta znači primena ovog zakona i šta znači digitalna uprava, jer ona jednostavno pomaže građanima u svim oblastima života.

Želeo bih da pomenem još nekoliko stvari koje ovo ministarstvo radi, jer mislim da je uređenje sistema lokalne samouprave i unapređenje rada državne uprave veoma važno za funkcionisanje države. Retko građani prave razliku između lokalne samouprave i državne uprave, ali važno je što je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu osnovalo Nacionalnu akademiju, jer ako želimo da transformišemo javnu upravu i obezbedimo službenike koji će biti efikasniji, ljubazniji, bolje upućeni, onda je sasvim logično da Nacionalna akademija bude ta institucija koja će unaprediti njihovo znanje. Prvi put će se obezbediti obuka za sve službenike i Akademija će pored službenika biti otvorena za sve građane i građanke koji ne rade u upravi, a žele da nauče više o radu javne uprave. Kapaciteti rada Nacionalne akademije pokazuju da će ona moći da obuhvati veći broj ljudi.

Pored ovoga, ministarstvo je donelo i četiri nova zakona. Ovo pominjem vrlo svesno zato što se rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu po pravilu ne vidi, a treba to pomenuti, jer lokalna samouprava je onaj najvažniji nivo koji opredeljuje kvalitet života građana u najvećoj meri i na kom građani stiču svoj stav o funkcionisanju države.

Osnovan je fond za jedinice lokalne samouprave koji je uvećan na čak 320 miliona, 170 projekata je prijavljeno, a od njih će se izabrati najbolji. Budžetski fond za nacionalne manjine su povećane 12 puta više nego što su to bile u godinama pre. Jednom rečju, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu u okviru svojih nadležnosti čini mnogo toga da unapredi sistem lokalne samouprave i unapredi kvalitet života građana.

Poštovane koleginice i kolege, još jedanput bih želeo da u ime SPS kažem da ćemo mi podržati sve ove zakone, jer mislimo da su kvalitetni i da unapređuju kvalitet života građana. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre i ostali članovi Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči povodom seta zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije, ali pre svega o zakonu o dualnom obrazovanju.

Mislim da je ovaj zakon najvažniji zakon u okviru svih ovih zakona o kojima ćemo danas raspravljati i izuzetno važan, ne samo za obrazovni sistem Republike Srbije, nego za ceo sistem srednjeg stručnog obrazovanja, a moram reći i sa mog stanovišta i sa stanovišta budućeg razvoja Republike Srbije i lokalnih samouprava.

Želim, pre svega, da kažem da će SPS, naravno, glasati za ovaj zakon zato što mislimo da je reč o jednom veoma kvalitetnom zakonskom predlogu, po obimu članova koji sadrži, malom zakonu, ali po uticaju koji će imati u obrazovnom sistemu, jednom velikom značajnom zakonu.

Mislim da je dobro što će Narodna skupština Republike Srbije usvojiti ovaj zakon i to iz više razloga. Pre svega, zbog đaka. Nekako smo u ovoj raspravi koja se danas vodila izgubili iz vida onog kome je namenjen ovaj zakon, a to su učenici i njihova znanja, sposobnosti, veštine, njihova kompetencija, šta je to što će oni naučiti u okviru sisteme srednjeg stručnog obrazovanja i šta to njima može značiti za njihovu budućnost.

Mislim da nažalost mnoge kolege nisu čitale zakon, niti su videle rešenja koja ste predstavili, pa da onda razgovaramo da li su sva rešenja dobra ili ne, jer sama ideja dualnog obrazovanja je nešto što apsolutno ne bi trebalo da ima, kao ideja, protivnika u današnjoj raspravi, jer suštinski ovaj zakon je usresređen na unapređenje sistema obrazovanja i u tom delu srednjeg stručnog obrazovanja.

Druga stvar koja je jako važna, čini mi se da će ovaj zakon odgovoriti na potrebe privrede Republike Srbije, što god podrazumevali pod tim pojmom „privreda Republike Srbije“ i konačno zatvoriti jednu priču koja postoji već godinama unazad, a to je da obrazovni sistem Republike Srbije ne može da odgovori na potrebe poslodavaca, odnosno vlasnika ili direktora preduzeća zato što nema obrazovnih profila na tom nivou obrazovanja koji mogu biti deo sistema zapošljavanja, kasnije i rada u tim preduzećima.

I treća stvar, važna, sistemska, jeste što će objektivno na način koji je predviđen ovim zakonom, primena dualnog obrazovanja u pojedinim lokalnim samoupravama objektivno doprineti i porastu zapošljavanja, značaju pojedinih škola i generalno ukupnom razvoju Republike Srbije.

Kad je reč o sistemu, često godinama unatrag, pa i dan danas, Ministarstvo prosvete doživljava kritike da je sisteme trom, da obrazovni profili ne odgovaraju potrebama tržišta, da poslodavci ne mogu da nađu adekvatan kadar, a zaboravlja se kako smo uopšte došli u tu situaciju. Devedesete godine, a pogotovo ono što se dešavalo 2000. godine su objektivno uništile. I ta privatizacija koja je po svom karakteru bila pljačkaška privatizacija je dovela do toga da je zatvoreno nekoliko stotina hiljada radnih mesta, ali kamo sreće da je sa zatvaranjem tih radnih mesta došlo do otvaranja novih radnih mesta, jer je suština, ako se sećate, oni koji su učestvovali u donošenju Zakona o privatizaciji, bilo je reči da će usvajanjem tog zakona, u stvari uslediti ekonomski bum u Republici Srbiji i da će doći do otvaranja novih radnih mesta.

Zatvaranjem tih fabrika, mi smo objektivno tim đacima srednjih stručnih škola uskratili mogući prostor za praktičnu vežbu i uskratili mogućnost saradnje privrede i đaka. Sada se na ovaj način vrši jedno unapređenje celog obrazovnog sistema i kažem, odgovara se na ovo pitanje potreba privrede.

Ono što je važno pomenuti sa stanovišta sistema, pošto se u središtu zakona nalazi učenik, osnovni elementi ovog zakona jesu naravno škole, poslodavci, lokalna samouprava, ali i jedna mogućnost izbora zato što se mogu čuti kritike da ovaj zakon će eto, dovesti do neravnopravnog položaja učenika koji bude hteo te srednje stručne škole, koji će napraviti ugovor sa poslodavcem i slično. Dobro bi bilo da razgovaramo na koji način se eventualno tako nešto može desiti, ali to ostaje u drugom planu, u odnosu na suštinu ovog zakona.

Želeo bih da kažem da ovaj zakon nije slučajan sam po sebi. On je izraz potrebe obrazovnog sistema, izraz potrebe i privrede i da, naravno, nije nastao juče, prekjuče, nego da ima svoje korene. Želeo bih da podsetim one koji nisu čitali obrazloženje ovog zakona, da podsetim da je još 2013. godine elementi dualnog obrazovanja uvedeni u obrazovni sistem RS, tada kroz tri obrazovna profila, bravar, zavarivač, mehaničar industrijskih postrojenja i električar. Želim da se zna da obrazovni sistem RS i do tada i posle toga je uvek pravio obrazovne profile koji su bili za potrebe Srbije u saradnji sa privredom, sa lokalnim samoupravama i pokušao je da nađe odgovor na pitanje šta to treba u obrazovnom sistemu menjati, da bi imalo svoju svrhu, kada je reč o srednjem stručnom obrazovanju.

Drago mi je da ste pomenuli da ceo sistem srednjeg obrazovanja ima svoj smisao i logiku i da se usklađuje sa strategijom obrazovanja i da se sa jedne strane povećava broj opštih škola, gimnazija, a sa druge strane se vrše promene u sistemu srednjeg stručnog obrazovanja. Ali da bi se mogao razumeti domet i primene ovog zakona, mislim da ne bi bilo loše da vidimo na koga se odnosi i kakav je milje u kome se zakon sprovodi.

Kad sam rekao na koga se odnosi, reč je o đacima. U ovom trenutku i to stoji u obrazloženju ovog zakona, doduše u jednom drugom zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju, ali se da videti podatak da u srednjim stručnim školama, u četverogodišnjem trajanju, ima 155.492 učenika, ili 61,66%, a u odeljenjima trogodišnjih obrazovanih profila 26.166 učenika, što čini 10,38%. Dakle, sistem srednjeg stručnog obrazovanja broji 181.658 učenika ili 72,03%. Ovo sam pomenuo da bi se jednostavno videlo o kom broju učenika o srednjem obrazovanju se radi.

Sada da vidimo kakva je situacija u privrednom delu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine, kada je reč o preduzećima koja posluju na nivou Republike Srbije, naravno oni su napravili klasifikaciju na mikro, na mala, na srednja i velika preduzeća.

Ono što je važno pomenuti jeste da srednjih preduzeća ima 2.131, prema tadašnjim statističkim podacima, a velikih preduzeća, sa preko 250 i više zaposlenih, ima 494, što čini ukupno 2.635 preduzeća. Naravno, sad ih je više zahvaljujući onome što je Vlada učinila u prethodnom periodu, privlačenjem stranih kompanija, otvaranjem novih radnih mesta. To je sve dobra osnova za primenu ovog zakona, za jednu saradnju koju treba uspostaviti između škola i privrede.

Inače, treba pomenuti još jedan podatak, da u Srbiji postoji 150 opština, da postoje 23 grada i Beograd sa 17 svojih gradskih opština, to je 189-190 lokalnih samouprava, i to je taj okvir u kome će se primenjivati ovaj zakon. Da ovo nije slučajan zakon nego strateško opredeljenje Vlade, govori, ne znam da li se sećate, kada je gospodin Vučić kao mandatar Vlade 2016. godine ovde predstavljao sadržaj programa, on je pomenuo tada da je dualno obrazovanje jedno od stvari koje su potreba, ne smo obrazovnog sistema Republike Srbije, nego i potreba dece koja pohađaju srednje stručno obrazovanje, i da je Srbija počela, u godinama pre, primenu dualnog obrazovanja, ali da treba napraviti jedan zakonski predlog i da to pomaže i unapređenju kvaliteta obrazovanja i kvaliteta kompetencija đaka, ali i smanjenju nezaposlenosti unutar određene zemlje, u ovom slučaju Republike Srbije. Od te, da kažem, namere Vlade iz 2016. godine, evo sada je 2017. godine, godinu dana i nešto kasnije, mi prisustvujemo primeni tog zakona.

Ne znam, da li ste primetili, poštovane koleginice i kolege, ono što je ministar juče govorio, to je broj kompanija koje su do sada iskazale interesovanje. On je pomenuo u obrazloženju zakona 60 kompanija, 18 škola u okviru projekta koji se realizuje između Privredne komore Srbije i obrazovnih organizacija iz Švajcarke, Nemačke i Austrije. Pomenuo je i broj učenika, ali još više, i to je jedna dobra stvar što je ministarstvo uradilo, što je napravilo taj karavan obrazovanja, što je ostvarilo kontakt sa poslodavcima sa teritorije Republike Srbije, svima predstavilo šta ministarstvo ima nameru da čini i u tom kontekstu ko iskazuje nameru da bude deo ovog koncepta. Ovo vrlo svesno kažem - ko iskazuje nameru, zato što se mora shvatiti da je sadržaj ovog zakona takvog karaktera da poslodavac kome su potrebni obrazovani profili, naravno želi da učestvuje u primeni dualnog sistema, dualnog obrazovanja.

S druge strane, imamo učenike, oprostite, postoji pravo izbora svakog od dece, da li će upisati jednu od deset škola kada završava privi nivo obrazovanja i onda se on opredeljuje za školu, odnosno odgovarajuće nivo obrazovanje, odnosno da li je to u pitanju gimnazija ili srednja stručna škola i samim tim on ima mogućnost da se opredeli da li će biti đak u nekoj stručnoj školi. Ima i kategorija potrebe lokalne samouprave. To je sa stanovišta razvijenosti privrede u svakoj sredini i u svakoj lokalnoj samoupravi.

Kada uzmemo u obzir sve ove elemente, onda je potpuno logično da ovaj zakon ima svoj smisao, da ima svoj sadržaj i da je jako, jako potreban obrazovnom sistemu Republike Srbije.

Kada govorimo o zakonskim rešenjima konkretno, ne mogu a da ne pomenem, po mom skromnom sudu, da je zakon vrlo precizno utvrdio brojne elemente zaštite, ako hoćete, zaštite prava učenika, da zakon vrlo precizno utvrđuje šta učenik radi u školi, šta radi kod poslodavca, koji obim nastave na jednom mestu, koji obim nastave na drugom mestu, koja su, da kažem, prava koja ima, koje su mu obaveze, na koji način se može zaštititi. Mislim da je posebna vrednost ovog zakona, što je promovisao saradnju sa Privrednom komorom Srbije.

Za razliku od svih prethodnih zakonskih rešenja koja su postojala u obrazovnom sistemu Republike Srbije, gde se Privredna komora, kao neko ko predstavlja interese privrednog sektora u Republici Srbiji, više verbalno nego stvarno, ovo je čini mi se po prvi put da se Privredna komora zakonski vezuje za sistem obrazovanja i dobija vrlo jasne obaveze šta ona treba tu da čini. Mislim da je za Privrednu komoru Srbije ovo veliki izazov.

Naravno, ja se nadam da će uspešno odgovoriti, ali ovo je pravi način, jer se često na sastancima privrednika unutar Privredne komore u prethodnim godinama dešavalo da se obrazovni sistem kritikuje, da se obrazovni sistem, kako bih rekao, dovodi u situaciju da ne može odgovoriti potrebama privrede, ali nije postojao adekvatan mehanizam na koji privreda može biti uključena. Sada dobijamo i tu dimenziju i mislim da je dobro što je zakon utvrdio učešće Privredne komore u sistemu dualnog obrazovanja i u članu, primera rad, 12. postoji obaveza Privredne komore da utvrdi ispunjenost uslova za izvođenje učenja kod poslodavca. Znači, vrlo precizno šta sve poslodavac mora da uradi, šta sve poslodavac mora da poseduje, da bi se kod njega moglo izvoditi učenje.

Mislim da je jako vredno pomenuti i ugovor o dualnom obrazovanju i ugovor o učenju kroz rad, napominjem ovo u učenju kroz rad, jer ugovor o dualnom obrazovanju govori o svim onim elementima koji su važni za sistem obrazovanja.

Čule su se juče ili prekjuče, tokom rasprave na Odboru za prosvetu ove Skupštine, a i danas, pitanja, šta se može desiti sa učenikom, ukoliko se desi da poslodavac, primera radi, bude poslovno nesposoban, dođe do zatvaranja fabrike.

Moram reći da oni poslanici, koji su čitali zakon, mogli su primetiti da je Ministarstvo prosvete utvrdilo odredbe da u slučaju raskida ugovora sa poslodavcem, iz razloga koji su već pomenuti u nekoliko razloga, zašto može doći do raskida ugovora, a s obzirom na pravo da škola može zaključiti ugovor sa više poslodavaca vezano za jedan obrazovni profil, da naravno učenik može nastaviti obrazovanje kod drugog poslodavca.

Čak i rešenje da ukoliko na teritoriji lokalne samouprave, na području rada škole, ne postoji taj poslodavac sa tim obrazovnim profilom, onda je primenjeno rešenje da se može kod drugog poslodavca sa sličnim obrazovnim profilom nastaviti školovanje. Nema bojazni da li oni mogu ili ne mogu, da li će tu završiti svoje obrazovanje, od njih zavisi da li će završiti na tom nivou ili ne. Sistem mora da bude tako koncipiran i jeste tako koncipiran da postoji ta vertikalna prohodnost i svako može da učestvuje u obrazovnom sistemu, odnosno u svom obrazovanju u meri u kojoj to želi.

Postoje vrlo precizne odredbe kojima se daje mogućnost da se zaštite prava učenika. Svi ostali elementi ovog zakona, kažem ima ih 41, su prilog dobrog sadržaja ovog zakona, pa čak i ukoliko neko rešenje nije dobro. Ministar je u prethodnim pojavljivanjima ovde više puta javno iskazao volju da dobra rešenja prihvati. Tako će sigurno biti i ovoga puta ukoliko neko bude imao neki stvarno racionalan koristan predlog kako da se unapredi sadržaj ovog zakona, pa zašto to ne učiniti. Mislim da je reč o veoma kvalitetnom zakonu i da će korist od tog zakona biti višestruka.

Moj kolega Jokić je pre neki dan na odboru pomenuo pitanje mreže škola. Mislim da će primena sistema dualnog obrazovanja u velikoj meri odrediti možda i sudbinu nekih škola, jer sami znate šta neka škola znači za određenu lokalnu samoupravu. Mogućnost da se deca obrazuju na nivou teritorije jedne lokalne samouprave, za mnoge roditelje i za decu je veoma važna, ne samo sa stanovišta sadržaja učenja nego i za stanovište njegovog budućeg opredeljenja da li će nastaviti život u toj sredini ili ne.

Jednom rečju, poštovane koleginice i kolege, mislim da je reč o veoma kvalitetnom zakonu, mislim da je reč o zakonu od kojeg će koristi imati obrazovni sistem Republike Srbije i zdušno se zalažem za njegovo prihvatanje, odnosno za prihvatanje i svih onih drugih rešenja koja mogu unaprediti ovaj zakon. Mi poslanici SPS-a ćemo u danu za glasanje, naravno, podržati ovaj zakon.

Dozvolite mi da kažem još nekoliko reči samo o jednom predlogu zakona iz ovog seta, s obzirom da, ministar je to objasnio, kada je reč o ostalim zakonima, reč je o usaglašavanju sa Zakonom o osnovama sistemu obrazovanja i vaspitanja i određenim rešenjima koja postoje, naravno i unapređenje vezano za upotrebu manjinskih jezika i za druge stvari koje su deo sistemom obrazovanja, ali ću ja ovde da podržim i da kažem nekoliko reči o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu. Reč je o Projektu inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja.

Mislim da je reč o jednoj jako, jako važnoj stvari za ceo obrazovni sistem Republike Srbije. Drago mi je što ćemo u Skupštini usvojiti ovaj predlog zakon i dati time mogućnost da se suma otprilike oko 50 miliona evra primeni na različite nivoe obrazovnog sistema, zato što je zakon vrlo precizno utvrdio na koji način će se trošiti ta sredstva. Ono što je najvažnije, to je povećanje kapaciteta na nivou predškolskog vaspitanja i obrazovanja, izgradnja novih ustanova, renoviranje postojećih ustanova, uključujući izgradnju novih objekata, proširenje postojećih, prenamenu drugih javnih zgrada, uključujući nabavku nameštaja, materijala za učenje, opremu, igralište za sve novo obnovljene predškolske ustanove i izgradnju kapaciteta za lokalne arhitekte i inženjere za sprovođenje navedenih radova.

Mi imamo veoma veliki broj predškolskih ustanova koje ne prate, nažalost, demografsku situaciju u Republici Srbiji, a možda i nisu u stanju da prate, takav je sistem napravljen. Znamo da postoje potrebe za mestima za decu, jer obuhvat dece u predškolskom vaspitanju i obrazovanju je veoma važan za obrazovni sistem i praksa pokazuje da ukoliko je veći obuhvat dece u tom nivou, da je naravno i veći nivo uključenosti na ostalim nivoima obrazovanja, a samim tim i manji broj učenika ispada iz obrazovnog sistema.

Ono što je važno za ovaj zakon, jeste da se on odnosi na decu iz posebno osetljivih društvenih grupa. To je nešto što je strašno važno. Moram reći da smo mi 2008. godine Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja uključili inkluziju u obrazovni sistem Republike Srbije. I tada je bilo jako mnogo kritičara kao i danas, ali kako je vreme prolazilo, broj kritičara se smanjivao i onda smo prešli na konkretna rešenja šta je dobro za decu, jer treba uvek posmatrati decu i priliku da oni kroz obrazovni sistem steknu znanja i sposobnosti, da budu ravnopravna sa drugim.

Jako mi je drago što će ovaj projekat povećati i nivo uključenosti dece romske populacije, zato što mislim da je to jako važno, jer i za njih obrazovni sistem treba da bude otvoren od najnižeg nivoa. Vi znate da smo mi primenili neka rešenja u prethodnim periodima da se operativnim merama poveća njihov broj na svim nivoima obrazovanja. Jednom rečju, drago mi je što ćemo usvojiti ovaj zakon i što će realizacija ovog projekta početi što pre.

Vas ministre, pošto završavam, na osnovu iskustva koje sam ja imao u primeni pojedinih međunarodnih projekata, molim da, koliko god budete u mogućnosti, smanjite mogućnost uticaja različitih eksperata na tumačenje primene ovog zakona, da jedinica bude što pre formirana, da radovi počnu što pre, da se novac iskoristi, da se poveća broj predškolskih ustanova i da što veći broj dece bude što pre u tim ustanovama i pre se uključi u sistem obrazovanja. Jednom rečju, SPS će glasati za sve ove predloge zakona, zato što mislimo da se na taj način apsolutno unapređuje obrazovni sistem Republike Srbije, i želim još jedanput Ministarstvu da čestitam na ovim rešenjima koja su danas predmet rada Narodne skupštine Republike Srbije. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 28.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 72122.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:06