ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 3
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 18 dana i 2 sata

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma koji se odnose na sektor bezbednosti i policijske saradnje.

Organizovani kriminal, terorizam, nekontrolisane migracije, protiv zakonita trgovina narkoticima su danas izazovi i pretnja svetskoj bezbednosti, jer ne poznaje nikakve granice i šire se takvom brzinom da je međunarodna saradnja bezbednosnih struktura veoma neophodna.

Republika Srbija je organizovanu međunarodnu borbu protiv kriminala uključena kroz brojne bilateralne sporazume iz sektora bezbednosti i policijske saradnje koje je do sada ratifikovala brojne bilateralne sporazume što potvrđuje opredeljenje da se sa ovim oblicima kriminala se uoči kroz saradnju sa drugim državama koje za to pokazuju interes. U tom smislu kao širenje bilateralne saradnje u oblasti bezbednosti posmatram i sporazume o čijoj ratifikaciji i danas govorimo.

Prvi je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala. Sporazum naše Vlade sa Vladom Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala potpisan je 2011. godine kada je ministar unutrašnjih poslova bio prvi potpredsednik Vlade, Ivica Dačić.

Ovaj sporazum, izraz je obostrane želje da se dalje učvršćuju prijateljske veze i razvija saradnja među organima dve države odgovornim za zaštitu bezbednosti za borbu protiv kriminala, a naročito protiv organizovanog kriminala a zasniva se na načelima jednakosti, reciprociteta i uzajamne dobrobiti. Sporazumom je obuhvaćena saradnja u otkrivanju i suzbijanju mnogih krivičnih dela, posebno onih protiv života i zdravlja i terorizma i njegovog finansiranja, nezakonite proizvodnje krijumčarena svih vidova oružja, opojnih droga jer su ova krivična dela najrasprostranjenija i sa najdalekosežnijim posledicama po mnoge države i narod. Naročito u ovo vreme kada su u svetu mnoga područja zahvaćena etničkim građanskim i drugim sukobima i krizama.

Sporazum obuhvata i krivična dela krijumčarenja i trgovine ljudima i ljudskim organima, ilegalno prelaženje granice, ilegalne migracije, finansijski kriminal, falsifikovanje dokumenata, isprava, sajber kriminal kao i brojna druga krivična dela kojima se mogu ugroziti lična i kolektivna bezbednost u jednoj i drugoj državi potpisnici.

Radi efikasnog sprovođenja sporazuma su utvrđeni nadležni organi i način njihove saradnje, a troškove sprovođenja sporazuma snosi svaka potpisnica za aktivnost na svojoj teritoriji.

Ovaj sporazum smatramo veoma važnim doprinosom ne samo bezbednosti naših dveju zemalja već i evropskoj bezbednosti u celini i iz tih razloga poslanička grupa SPS podržava njegovu ratifikaciju.

Drugi sporazum o kome ću govoriti, jeste isto tako važan, a to je Sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti i potpisan je 2016. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke. U ime naše strane sporazume je potpisao ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović. Ovaj sporazum plod je sve čvršćih prijateljskih odnosa dve države koje smatraju da se zajedničkim bezbednosnim i policijskim aktivnostima, organizovanije mogu suprotstaviti i suzbijati krivična dela, posebno dela protiv života i zdravlja, organizovani kriminal, terorizam, ilegalne migracije i krijumčarenje ljudi, neovlašćena proizvodnja i promet opojnih droga, trgovina oružjem i ljudima i druga teška krivična dela kojima se ugrožava lična i kolektivna bezbednost na teritoriji jedne ili druge države potpisnice.

Saradnja nadležnih organa Srbije i Nemačke u sektoru bezbednosti govori i o uzajamnom poštovanju ljudskih, kadrovskih i tehničkih potencijala kojima dve zemlje raspolažu, a kojima se može obezbediti visok nivo sprečavanja izvršenja krivičnih dela obuhvaćenih sporazumom, ali garantuje efikasnost u suzbijanju svih vidova kriminala i rasvetljavanju krivičnih dela, teškog i organizovanog kriminala.

Ovaj sporazum je izuzetno značajan za sinhronizovanu i organizovanu borbu protiv svih oblika kriminala na evropskom tlu, jer danas na žalost kriminal i kriminalci ne znaju za granice, organizovani su i povezani na međunarodnom nivou i pretnja su svima. To se posebno odnosi na terorizam, trgovinu oružjem i narkoticima, trgovinu ljudima i nelegalne migracije, sajber kriminal.

Ono što je posebna vrednost ovog sporazuma jeste saradnja u slučajevima u kojima se vrše krivične radnje ili se pripremaju takve radnje na državnoj teritoriji jedne od strane ugovornica. Postoje indicije da se te radnje mogu odnositi i na državnu teritoriju druge strane ugovornice ili mogu predstavljati opasnost za njenu bezbednost.

Sporazumom su veoma detaljno razrađeni svi oblici kriminalnih, odnosno krivičnih dela i svi oblici saradnje Srbije i Nemačke ne ovom planu, tako da ovaj sporazum zbog višestrukog značaja za bezbednost obe potpisnice danas treba potvrditi.

Treći sporazum iz oblasti bezbednosti predstavlja u stvari izmenu ranije ratifikovanog sporazuma, potpisanog između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji.

Izmena postojećeg sporazuma sa Republikom Bugarskom odnosi se na rešavanje problema i poteškoća na koje su policijski službenici obe države nailazili u sprovođenju odredaba sporazuma koje se odnosi na poglavlje o mešovitim patrolama. Naime, sporazumom je predviđeno da policijski službenici koji učestvuju u radu mešovitih patrola prilikom obavljanja zadataka moraju da pređu granicu isključivo preko zvaničnih graničnih prelaza, a sama mesta za patroliranje nalaze se i do 50 km od najbližeg graničnog prelaza, što značajno otežava kontrolu granice i ilegalnih prelazaka i umanjuju efekat zajedničkih akcija. Kako bi se taj problem otklonio naše dve države su se dogovorile da se izvrši izmena dela ratifikovanog sporazuma tako što će se novom formulacijom steći pravni osnov za efikasniji rad zajedničkih policijskih patrola Republike Srbije i Republike Bugarske.

Radi se o izmeni kojom će se omogućiti da policijska patrola jedne od potpisnica može prelaziti na susednu teritoriju osim preko zvaničnih graničnih prelaza i na mestima van zvaničnih graničnih prelaza koji se određuju u mesečnim rasporedima rada mešovitih patrola koji se donose u skladu sa sporazumom. Na ovaj način bi se postigla veća pokrivenost granice i povećala efikasnost rada zajedničkih patrola, što za krajnji ishod treba da ima još efikasniju borbu protiv međunarodnog kriminala.

Smatram ove sporazume izuzetno korisnim za unapređenje borbe protiv međunarodnog organizovanog kriminala koji je ozbiljna pretnja svetskom miru i iz tih razloga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ove bilateralne sporazume, kao i ostale iz ovog pretresa. Zahvaljujem se.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 17.11.2016.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas želim da iskoristim pravo iz člana 287. Poslovnika i zatražim obaveštenje i postavim poslaničko pitanje Ministarstvu privrede i Kancelariji za KiM. U pitanju je problem koji više od godinu dana imaju zaposleni u JP „Nacionalni park Šar-planina“, čije je sedište na Brezovici, opština Štrpce, na KiM, a čiji je osnivač Republika Srbija.
Da podsetim, „Nacionalni park Šar-planina“ osnovan je još 1986. godine, radi zaštite prirodnih vrednosti retkih vrsta biljaka, drveća i životinja. Nacionalni parkovi su najviši oblik zaštite prirode i životne sredine i imaju veliki značaj za upravljanje prirodnim resursima. Ovaj nacionalni park se prostire na skoro 39 hiljada kvadratnih kilometara.
Pre više od godinu dana imovina „Nacionalnog parka Šar-planina“, odnosno javno preduzeće za gazdovanje nacionalnim parkom, čiji je osnivač Republika Srbija, uzurpirano je od strane prištinskih privremenih institucija, nažalost, kao i druga imovina Republike Srbije na KiM.
Napominjem da od uzurpacije imovine Nacionalnog parka od strane Prištine do danas ova imovina nije ničija briga. Sve je zapušteno, nema ni zaštitu od lavina, ni sanitarne seče, propadaju objekti, privredna dobra, zaštićene vrste. Zaposleni, kojih je 23, su ostali bez posla, a šest rukovodilaca su prištinske vlasti optužile za navodnu uzurpaciju imovine i zloupotrebu službenog položaja, smatrajući imovinu parka svojom. Grupa tuženih radnika tereti se od strane Prištine i oni su obavezni da se odazovu sudu u Prištini, a ovih dana se očekuje suđenje pred prištinskim sudom.
S obzirom da u Kancelariji za KiM postoji sektor za pružanje pravne pomoći, da li će Kancelarija ovim nedužnim ljudima pružiti pravnu zaštitu?
Zaposleni su se u proteklih godinu dana obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama Republike Srbije, a pre svega, Kancelariji za KiM.
Tako su svi nadležni organi i institucije naše države upoznati sa ovim problemom i sa zahtevima i molbama zaposlenih, posebno oni koji su optuženi i traže zaštitu države u ovom nepravednom sporu. Međutim, trajno rešenje za zaposlene, koji su već godinu dana bez regulisanog statusa, bez posla i plate, nije još pronađeno.
Kancelarija za KiM se uključila u rešavanje ovog problema, ali problem još uvek nije rešen. Ekonomski i socijalan položaj ovih ljudi je izuzetno težak. Kako je živeti bez plate godinu dana bilo gde, a kamo li na KiM, a nemati nikakvo drugo rešenje, nije moguće ni zamisliti.
Ovaj problem doveden je do usijanja i do granice ekonomske, socijalne, psihičke i egzistencionalne izdržljivosti ovih ljudi koji se osećaju napušteni od svih koji bi trebalo da im pomognu. Svi ovi građani koji su rođeni na KiM žele tu i da ostanu. Zato se i bore za svoja prava, ne žele da napuste Šar-planinu i KiM. Iz tih razloga država treba da nađe trajno rešenje za njihov problem.
U vezi s tim, želim da postavim pitanje ministru privrede i Kancelariji za KiM. Da li postoji mogućnost da se problem zaposlenih u „Nacionalnom parku Šar-planina“ reši, posebno problem onih zaposlenih koji su neopravdano optuženi pred prištinskim sudom? Koje mere i aktivnosti će se u tom smislu preduzeti od strane nadležnih organa Republike Srbije, koja je osnivač javnog preduzeća za upravljanje „Nacionalnim parkom Šar-planina“? Dakle, zaposleni s pravom očekuju da se njihov problem trajno, efikasno i brzo reši. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kod prethodnog govornika je izrečena jedna konstatacija…

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99442.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99169.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:25