ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • 4
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 24 dana i 10 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 2 godine i 1 mesec i 10 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS na Predlog zakona o ratnim memorijalima podneo sam amandman na član 2. Zakona o ratnim memorijalima.

U članu 2. stav 1. posle tačke 9) dodaje se nova tačka koja glasi - evidencije ratnih memorijala podrazumevaju i evidencije svih ratnih memorijala. U obrazloženju sam naveo – amandmanom se u pojmovnik dodaju evidencije poginulih lica u ratovima i evidencije svih ratnih memorijala, jer bez sistematizovanih podataka, predloženi zakonski okvir o ratnim memorijalima ne bi bio potpun, posebno imajući u vidu različite oblike ratnih memorijala i različite nivoe njihove zaštite i uređenja i odražavanje.

Poseban problem jesu i nepotpune evidencije o stradalima u oslobodilačkim ratovima i ratnim sukobima tokom devedesetih godina. Ovakve precizne evidencije dugujemo onima koji su dali svoje živote za slobodu i njihovim porodica.

Članom 2. Zakona o ratnim memorijalima taksativno se određuje značenje pojedinih pojmova i to, šta je ratni memorijal, šta je i gde je mesto stradanja, gde je znamenito mesto i šira prostorna celina, šta je javno spomen obeležje i šta se smatra poginulim licem. Ovim članom se bliže određuje zaštita ratnih materijala, kao i redovno investiciono održavanje i uređenje ratnog memorijala, a za potrebe pravilne primene razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonskom projektu.

Novim zakonskim rešenjem preciziraju se dužnost jedinica lokalnih samouprava vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike Srbije. Ovim zakonskim rešenjem će se regulisati odgovornost za evidentiranje memorijala, evidenciju svih žrtava ratova, jer do sada evidencija o stradalima je bila nepotpuna i oslobodilačkim ratovima i u ratnim sukobima tokom devedesetih godina. Nedopustivo je da ne znamo imena nastradalih u svim ratovima, a posebno nakon bombardovanja 1999. godine.

Ovakve precizne evidencije dugujemo onima koji su dali svoje živote za slobodu i njihovim porodicama. Posebno je važno i značajno u ovom zakonu što će se za uspešno sprovođenje zakona o ratnim memorijalima obrazovati Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. Savet imenuje ministar nadležan za poštovanje i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Usvajanjem ovog zakona svi državni organi, privredni subjekti, fizička lica, odnosno celokupna javnost može inicirati obnovu, sanaciju, rekonstrukciju postojećih ratnih memorijala, kao i izgradnju, postavljanje i uklanjanje ratnih memorijala, a mogu aktivno učestvovati u realizaciji i finansiranju kroz razne vidove donacija. Zato se s pravom očekuje da će primenom zakonskih rešenja u praksi i jasno definisanom procedurom ceo postupak, od ideje do realizacije, biti pojednostavljen i transparentan, kada će biti obezbeđena dostupnost svim pravnim i fizičkim licima. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima podneo sam amandman.

U članu 1. Predloga zakona reči - redovno održavanje i investiciono održavanje, zamenjuje se rečima - redovno i investiciono održavanje. Obrazloženje, naveo sam da se amandmanom vrši pravno-tehnička redakcija odredbe člana 1. Predloga zakona, koja doprinosi preciznosti navedene odredbe.

Predloženim Zakonom o ratnim memorijalima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na celovit, sveobuhvatan i jedinstven sistemski način reguliše ovu veoma važnu i značajnu materiju, koja nažalost nije definisana punih 40 godina i više.

U formulisanju definisanju odredaba Predloga zakona, polaznu osnovu predstavljali su mnogobrojni važeći propisi koji su sada precizirani, definisani u jedan zakonski predlog.

Propisi koji su regulisali ovu materiju doneti su u periodu postojanja SFRJ. Tada je nadležnost ove oblasti bila podeljena između nekadašnje savezne države, kao što su ratni memorijali, odnosno grobovi boraca u inostranstvu i grobovi pripadnika savezničkih i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije i Republike Srbije, groblja boraca u zemlji.

Dosadašnja praksa je ukazala na neophodnu potrebu da se donese novi zakon kojim bi se nedvosmisleno definisale nadležnosti, prevaziđena zastarela rešenja zamenila novim, uskladila terminologija i ova oblast uredila u skladu sa nastalim velikim promenama, gde su postojale tri države, a nastala je današnja Srbija.

Poseban razlog za donošenje ovog zakona je i zbog pijeteta i dužnog poštovanja svih stradalih i nestalih žrtava, kao i njihovih porodica, a posebno onih koji su dali svoje živote braneći svoju državu 1999. godine, bombardovane od strane NATO agresora, koja je na nemilosrdan i nasilan način, bez odluke Saveta bezbednosti, nanela veliku ljudsku i materijalu štetu našoj zemlji.

Zato mislim da je donošenje ovog zakona preteča za izgradnju novog memorijalnog kompleksa svih žrtava, kao i onih koji su stradali, nestali 1999. godine u NATO bombardovanju. Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi podneo sam sledeći amandman – u članu 2. kojim se menja važeći član 11. stav 2. Zakona, u stavu 2. koji se menja, posle reči „i drugih oblika mesne samouprave“ dodaju se reči „način donošenja i promene statuta“.

Kao obrazloženje sam naveo da statut treba da sadrži odredbe o načinu i procedurama za donošenje izmene statuta kao najvišeg pravnog akta jedinice lokalne samouprave. Statutom se uređuju prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave, njihovo ostvarivanje, broj odbornika skupštine lokalne samouprave, organizacija i rad organa i službi, način upravljanja građana prostorima i nadležnostima lokalne samouprave, osnivanje i rad mesnih zajednica i drugih oblika mesne samouprave, uslove za pokretanje građanske inicijative i druga pitanja od značaja za jedinicu lokalne samouprave.

Poslovi iz nadležnosti lokalne samouprave definisani su zakonom, a bliže se uređuju statutom i mogu se svrstati u nekoliko grupa - donošenje i realizacija programa razvoja u ključnim oblastima naših života i delovanja kao što su privreda, zapošljavanje, turizam, poljoprivreda, sport, kultura, omladinska politika, socijalna zaštita, ekologija i drugo, zatim, donošenje urbanističkih planova i prostorno uređenje, finansijski poslovi među kojima su najvažniji donošenje budžeta i završnog računa, utvrđivanje stopa izvornih prihoda i određivanje lokalnih taksi i naknada, kao i upravljanje imovinom lokalne samouprave, stambeno komunalni poslovi, uređenje i obavljanje komunalnih delatnosti, vodosnabdevanje, održavanje gradske čistoće, održavanje deponija, linijski, gradski, prigradski prevoz, uređenje i korišćenje pijaca, parkova, rekreacionih i drugih površina, putna infrastruktura uređuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju, održavanje, zaštitu i razvoj i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima i ulicama u naselju. Posebno treba voditi računa o zaštiti od elementarnih i drugih većih prirodnih nepogoda, a nakon vremenskih nepogoda koji su se dogodile ovih dana širom Srbije.

LJudska prava i prava pripadnika nacionalnih manjina i etničkih grupa, ostvarivanje, zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava. Utvrđivanje jezika i pisama nacionalnih manjina koje su u službenoj upotrebi na teritoriji opština. Pomoć u razvoj različitih oblika samopomoći i solidarnosti sa licima sa posebnim potrebama, kao i sa licima koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima i podstiče aktivnost i pruža pomoć organizacijama invalida i drugim socijalno-humanitarnim organizacijama na svojoj teritoriji.

Organizacija službi i pravne pomoći građanima, javno informisanje od lokalnom značaja, obezbeđenje uslova za javno informisanje na srpskom jeziku, jeziku nacionalnih manjina koji se koriste na teritoriji opštine, osnivanje TV i radio stanica radi izveštavanja na jeziku nacionalnih manjina i na kraju, obrazovanje inspekcijskih službi, inspekcijskih nadzor nad izvršavanjem propisa drugih opštih akata iz nadležnosti opštine.

I još jednom da izreknem reči hvale na rad Ministarstva za lokalnu samoupravu i državu samoupravu na čelu sa ministrom Brankom Ružićem. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:17