ZVONIMIR STEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 17. marta 1957. godine u Prištini. Po zanimanju diplomirani pravnik.

Od 1996 do 2000. godine bio je poslanik u Veću građana Savezne Skupštine SR Jugoslavije. Od 1991. do 1999. godine bio potpredsednik Skupštine grada Prištine; 1987 – 1990. godine – sekretar komisije za JU program; 1984 – 1987. godine – novinar u NIP Jedinstvo.

Od 2003. do 2007. godine biran je u dva mandata za poslanika u Narodnoj Skupštini Republike Srbije. U julu 2008. godine postavljen za pomoćnika ministra i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju. Od decembra 2008. godine obavlja funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju i predsednika Koordinacionog centra u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika. Na to mesto je ponovo izabran nakon vanrednih parlamentarnih izbora 2016. godine.

Govori ruski i engleski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • 4
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 20 dana i 7 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 28 dana i 10 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 30 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Poštovani predsedavajući i uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, podneo sam amandman: „U članu 1. stav 1. menja se i glasi: „Ovim zakonom utvrđuju se uslovi za primenu ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi, u svrhu lečenja, postizanja kvaliteta i sigurnosti, kao i standardi rada medicinskih ustanova u ovoj oblasti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, obavljanje određenih poslova državne uprave i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva“.“

Amandmanom se predlaže preciznija definicija predmeta ovog zakona, tako što se navodi činjenica da se ljudska tkiva i ćelije koriste u svrhu lečenja.

Ovim Predlogom zakona uređuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i druga pitanja od značaja za sprovođenje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i da oblast ljudskih ćelija i tkiva obuhvata poslove darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili od umrlog lica.

Takođe, Predlog zakona propisuje pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti, u cilju uspostavljanja održavanja sistema sledivosti.

Jedna od novina Predloga zakona je i pojednostavljenje postupka davanja pristanka za primenu ljudskih tkiva, izbegavajući nepotrebne finansijske troškove vođenja registra, odnosno uvođenjem zabrane darivanja Predlog zakona je pružio mogućnost svakom punoletnom građaninu Republike Srbije da zabrani u pisanom ili usmenom obliku darivanje svojih tkiva, kao i mogućnost članova porodice da to učini u trenutku smrti, ukoliko se umrlo lice za života nije izjasnilo u vezi s tim, dok je u pogledu maloletnih građana predviđen neophodan informisani pristanak zakonskih zastupnika ili staratelja.

Pored gore navedenog, utvrđena je potreba da se određeni stručni termini drugačije i stručnije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti s pravom EU, na način kako to preporučuje EU.

Donošenjem Predloga zakona ostvaruju se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti građana o značaju davanja, kao i organizovanje poslova u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, čime će se u svim etapama, uz poštovanje principa sledivosti, zaključno sa najcelishodnijom primenom u svrhu lečenja, unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite, u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, odnosno sa propisima EU u ovoj oblasti. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u ime SPS na Predlog zakona o ratnim memorijalima podneo sam amandman na član 2. Zakona o ratnim memorijalima.

U članu 2. stav 1. posle tačke 9) dodaje se nova tačka koja glasi - evidencije ratnih memorijala podrazumevaju i evidencije svih ratnih memorijala. U obrazloženju sam naveo – amandmanom se u pojmovnik dodaju evidencije poginulih lica u ratovima i evidencije svih ratnih memorijala, jer bez sistematizovanih podataka, predloženi zakonski okvir o ratnim memorijalima ne bi bio potpun, posebno imajući u vidu različite oblike ratnih memorijala i različite nivoe njihove zaštite i uređenja i odražavanje.

Poseban problem jesu i nepotpune evidencije o stradalima u oslobodilačkim ratovima i ratnim sukobima tokom devedesetih godina. Ovakve precizne evidencije dugujemo onima koji su dali svoje živote za slobodu i njihovim porodica.

Članom 2. Zakona o ratnim memorijalima taksativno se određuje značenje pojedinih pojmova i to, šta je ratni memorijal, šta je i gde je mesto stradanja, gde je znamenito mesto i šira prostorna celina, šta je javno spomen obeležje i šta se smatra poginulim licem. Ovim članom se bliže određuje zaštita ratnih materijala, kao i redovno investiciono održavanje i uređenje ratnog memorijala, a za potrebe pravilne primene razumevanja rešenja sadržanih u ovom zakonskom projektu.

Novim zakonskim rešenjem preciziraju se dužnost jedinica lokalnih samouprava vezanih za redovno održavanje ratnih memorijala na njihovoj teritoriji, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike Srbije. Ovim zakonskim rešenjem će se regulisati odgovornost za evidentiranje memorijala, evidenciju svih žrtava ratova, jer do sada evidencija o stradalima je bila nepotpuna i oslobodilačkim ratovima i u ratnim sukobima tokom devedesetih godina. Nedopustivo je da ne znamo imena nastradalih u svim ratovima, a posebno nakon bombardovanja 1999. godine.

Ovakve precizne evidencije dugujemo onima koji su dali svoje živote za slobodu i njihovim porodicama. Posebno je važno i značajno u ovom zakonu što će se za uspešno sprovođenje zakona o ratnim memorijalima obrazovati Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje i uklanjanje ratnih memorijala. Savet imenuje ministar nadležan za poštovanje i negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Usvajanjem ovog zakona svi državni organi, privredni subjekti, fizička lica, odnosno celokupna javnost može inicirati obnovu, sanaciju, rekonstrukciju postojećih ratnih memorijala, kao i izgradnju, postavljanje i uklanjanje ratnih memorijala, a mogu aktivno učestvovati u realizaciji i finansiranju kroz razne vidove donacija. Zato se s pravom očekuje da će primenom zakonskih rešenja u praksi i jasno definisanom procedurom ceo postupak, od ideje do realizacije, biti pojednostavljen i transparentan, kada će biti obezbeđena dostupnost svim pravnim i fizičkim licima. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, odnosno saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o ratnim memorijalima podneo sam amandman.

U članu 1. Predloga zakona reči - redovno održavanje i investiciono održavanje, zamenjuje se rečima - redovno i investiciono održavanje. Obrazloženje, naveo sam da se amandmanom vrši pravno-tehnička redakcija odredbe člana 1. Predloga zakona, koja doprinosi preciznosti navedene odredbe.

Predloženim Zakonom o ratnim memorijalima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na celovit, sveobuhvatan i jedinstven sistemski način reguliše ovu veoma važnu i značajnu materiju, koja nažalost nije definisana punih 40 godina i više.

U formulisanju definisanju odredaba Predloga zakona, polaznu osnovu predstavljali su mnogobrojni važeći propisi koji su sada precizirani, definisani u jedan zakonski predlog.

Propisi koji su regulisali ovu materiju doneti su u periodu postojanja SFRJ. Tada je nadležnost ove oblasti bila podeljena između nekadašnje savezne države, kao što su ratni memorijali, odnosno grobovi boraca u inostranstvu i grobovi pripadnika savezničkih i drugih stranih armija na teritoriji Jugoslavije i Republike Srbije, groblja boraca u zemlji.

Dosadašnja praksa je ukazala na neophodnu potrebu da se donese novi zakon kojim bi se nedvosmisleno definisale nadležnosti, prevaziđena zastarela rešenja zamenila novim, uskladila terminologija i ova oblast uredila u skladu sa nastalim velikim promenama, gde su postojale tri države, a nastala je današnja Srbija.

Poseban razlog za donošenje ovog zakona je i zbog pijeteta i dužnog poštovanja svih stradalih i nestalih žrtava, kao i njihovih porodica, a posebno onih koji su dali svoje živote braneći svoju državu 1999. godine, bombardovane od strane NATO agresora, koja je na nemilosrdan i nasilan način, bez odluke Saveta bezbednosti, nanela veliku ljudsku i materijalu štetu našoj zemlji.

Zato mislim da je donošenje ovog zakona preteča za izgradnju novog memorijalnog kompleksa svih žrtava, kao i onih koji su stradali, nestali 1999. godine u NATO bombardovanju. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, danas bi postavio poslaničko pitanje ministru zdravlja gospodinu Lončaru i direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju Đuriću. Pre toga bih iskoristio priliku da osudim sramnu zabranu igranja fudbalske humanitarne utakmice od strane kosovskih vlasti, koju je trebalo sutra da igra Crvena zvezda u Gračanici, a od koje bi sav prihod bio namenjen porodilištu u Gračanici.

Naime, poznato je da je posle bombardovanja 1999. godine i dolaska međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, Kliničko-bolnički centar Priština biće izmešten u Gračanicu, gde do današnjeg dana egzistira i radi. Smešten je u Gračanici i Lapljem Selu u montažnim objektima koje su donirale nevladine organizacije iz Grčke i Francuske. Na površini od oko 2.500 kvadratnih metara smeštena su odeljenja hirurške, ginekološko-akušerske, internističke, pedijatrijske, infektivne i neurološke klinike, kao i služba za transfuziju krvi, laboratorija, kabineti za mikrobiologiju, rendgen, bolnička apoteka, prostorije za tehničku službu, dok je zgrada uprave i administracije smeštena u privatnoj kući za čije se iznajmljivanje plaća kirija. Od ukupnog broja zaposlenih, 86 su lekari specijalisti, od čega čak 99 profesora univerziteta.

Kliničko-bolnički centar Priština sa sedištem u Gračanici je ustanova koja je nosilac zdravstvene zaštite sekundarnog nivoa za oko 60 hiljada stanovnika srpske nacionalnosti koji žive južno od reke Ibar i to u Gračanici, Novom Brdu, Kosovskoj Kamenici, Vitini, Lipljanu, Kosovu Polju, Obiliću, Gnjilanu, Štrpcu, Goraždevcu, Orahovcu, Istoku, Klini itd.

Iako godinama unazad radi u otežanim uslovima, nedostatak prostora za rad, postojeći objekti su u lošem stanju, neadekvatno izgrađeni od montažnih elemenata. Ovaj centar se suočava sa svakodnevnim problemima u radu, neredovno snabdevanje lekovima i sanitetskim materijalom, nedostatak finansijskih sredstava za plaćanje komunalnih usluga.

Kliničko bolnički centar Priština - Gračanica uspeo je da sačuva profesionalni kadar. Naime, u ovoj ustanovi rade eminentni lekari, profesori medicinskog fakulteta koji žive na ovim prostorima, koji su stručni i spremni za izvođenje najsloženijih operacija, lečenja teških bolesti, što su do sada dokazali radeći u izuzetno teškim i neadekvatnim uslovima.

Pored ovih izuzetno stručnih lekara, ukazana je hitna potreba za prijem jednog broja mladih lekara, medicinskih tehničara, što je i zaključak sa sednice skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju, koji je razmatrao probleme u zdravstvu na Kosovu i Metohiji.

U ovaj ustanovi obavi se više od 50.000 pregleda na mesečnom nivou i pruži više od 30.000 usluga pacijentima. Određeni broj se zadrži na stacionarnom lečenju. Kapacitet bolesničkih postelja je veoma mali, 61 postelja. Pacijentima sa težom kliničkom slikom pruža se neophodna pomoć, a zatim se ambulantnim vozilom transportuju u veće kliničke centre na teritoriji centralne Srbije na dalje lečenje.

Iskoristio bih ovu priliku da se svim lekarima, medicinskom i nemedicinskom osoblju na Kosovu i Metohiji zahvalim na izuzetnoj stručnosti, požrtvovanju zato što su očuvali zdravstveni sistem na Kosovu i Metohiji u okviru sistema zdravstva Republike Srbije, kao i na velikom doprinosu našem opstanku na prostoru Kosova i Metohije.

Podatak koji raduje jeste da se godišnje na Ginekološkoj klinici KBC Priština sa sedištem u Gračanici rodi u proseku oko 270 dece. Imajući u vidu navedene činjenice, neophodno je izgraditi novu zgradu bolnice gde bi pod istim krovom bile smeštene sve klinike, kabineti, uprava i službe koje bi funkcionisale u pristojnim uslovima, dostojnim dobu u kojem živimo.

Opština Gračanica i investitor u Vladi Republike Srbije pruža garancije za izgradnju bolnice kroz zakonski osnov za pružanje sekundarne zdravstvene zaštite i zakonski osnov za pribavljanje zemljišta za izgradnju bolnice. Takođe, opština Gračanica ima spreman projekata za izgradnju bolnice površine od 4,5 hiljade metara kvadratnih, koliko bi, prema procenama, bilo dovoljno za potrebe KBC Priština sa sedištem u Gračanici.

Napomenuo bih da je ovaj projekat bezazleno podržao i predsednik Republike Aleksandar Vučić prilikom posete Lapljem Selu koji je u boravku na slavi kod porodice Stević u Gračanici.

Moje pitanje – kada će Ministarstvo zdravlja i Kancelarija za Kosovo i Metohiju pristupiti realizaciji ovog projekta u cilju ostvarivanja potpune i adekvatne zdravstvene zaštite stanovnika koji žive južno od Ibra? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 12.07.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 99442.00 RSD 02.06.1016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 14:17