ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođen 1978. godine u Valjevu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista. Bio je Narodni poslanik i u prethodna dva saziva Narodne Skupštine Republike Srbije. Obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine Opštine Valjevo i u tri mandata odbornik Skupštine grada Valjeva. U prethodnom sazivu bio je zamenik predsednika poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Bavio se novinarstvom, radio u više medijskih kuća.

Sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Član Predsedništva Socijalističke partije Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim održanim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen, otac jedne ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • 3
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike - Pitanja za Vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 24 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 10 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 12 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU SPS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, slažemo se sa konstatacijom predsedavajućeg koji je vodio sednicu neposredno pre vas da je važno da imamo korektnu parlamentarnu raspravu, jer tema je od izuzetnog značaja i od izuzetne važnosti.

Moram potpuno otvoreno priznati da kroz uvodno izlaganje prvog od govornika koji dolazi iz opozicione poslaničke grupe, prof. dr Vojislava Šešelja prepoznali smo spremnost i opredeljenost da da doprinos kvalitetnoj raspravi i doprinos u radu komisije koja će biti formirana, ali nakon toga , gospodine Arsiću, jedna, kako je rekao predsedavajući, pre vas, politizacija, pa pokušaj politizacije, prevođen je na teren politike, otvaranje određenih političkih tema. Pa, dozvolićete da i u ovih 20 minuta pripada meni kao predsedniku poslaničke grupe dam određene stavove i poslaničkog kluba, kada je reč o temama koje su otvorene tokom današnje rasprave, jer to je, ponavljam, legitimno pravo svakog poslaničkog kluba.

Najpre, kada je reč o poslaničkoj grupi SPS, naravno, mi ćemo podržati Predlog odluke o formiranju komisije koja treba da utvrdi posledice NATO bombardovanja iz 1999. godine, jer pre svega smatramo da je istina interes svih nas, ma kakva ta istina bila. Tu istinu dugujemo pre svega građanima Srbije i na ovakav način mi pokazujemo i potvrđujemo odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima kada je reč o ovoj temi i kada je reč o ovom pitanju.

Malo čas je neko rekao, treba da govorimo o činjenicama. Da, treba da govorim o činjenicama i treba otvoreno i jasno reći, bombardovanje je zločin koji je učinjen našem narodu. O tome treba otvoreno, jasno i javno govoriti, jer valjda je obaveza svih nas da štitimo interese Srbije.

Bombardovanje je posledica, to je naše legitimno pravo da kažemo, lažne optužbe za genocid i etničko čišćenje, ali isto tako smatramo da je to zapravo vrhunac jednog pritiska koji se u kontinuitetu vrši na Srbiju od početka 90-ih godina. U Hrvatskoj je, recimo, pre 1990. godine živelo oko 380 hiljada Srba, tu je gospodin Linta neka me ispravi ako grešim. Danas ih ima oko 160 hiljada, dok je u Sarajevu živelo više od 150 hiljada, danas manje od deset hiljada. U Prištini od 40 hiljada koliko ih je nekada tamo živelo, danas svega nekoliko stotina.

Postavlja se pitanje, gde je Srbija izvršila etničko čišćenje i genocid? Na Srbima je vršeno etničko čišćenje i to je nešto o čemu moramo i treba da govorimo da širimo istinu o našem narodu. Srbija nikada, gledajući sve ratove u nazad, istoriju nije prebrojala svoje žrtve, evo neka potvrdi gospodin Atlagić, on dosta dobro poznaje istorijske podatke, neka me ispravi ako grešim, ali Srbija nikada nije prebrojala svoje žrtve, počev od Balkanskog rata, pa Prvog svetskog rata, pa Drugog svetskog rata i poslednjeg građanskog rata na Balkanu. Nekako smo uvek vodili računa da ne povredimo nacionalna osećanja i nacionalne emocije drugih.

A da li su se drugi ponašali na tako odgovoran i ozbiljan način prema Srbiji? Nažalost, nisu. Oni su uvek govorili o određenim ciframa, određenim brojkama i često se sa tim brojkama i ciframa manipulisalo. Zato mislim da je veoma važno da se danas prisetimo žrtava, posebno danas kada se kroz kršenje međunarodno-pravnog poretka daje podrška da se napravi jedna kvazi država na krvi nekih drugih.

Kada je reč o današnjoj temi i kada govorimo o ovoj temi i ovom pitanju smatrao da je nekoliko ključnih poruka koje danas treba saopštiti. Prva, već sam rekao. Istina je interes svih nas. Tu istinu dugujemo građanima i na ovaj način mi danas pokazujem odgovoran i ozbiljan odnos prema građanima Srbije.

Druga ključna poruka je, da se ne zaboravi. Jer narod koji zaboravlja svoje žrtve, narod koji zaboravlja svoju istoriju osuđen je na žalost da to ponovo preživljava.

Treća ključna poruka je da se ne ponovi. I možda najvažnija poruka za sve nas, nešto što je naša odgovornost i obaveza, naš zadatak je naša budućnost, jer prošlost mi danas i da želimo ne možemo da ispravimo. Ali prošlost ne sme da nam bude jedina sadašnjost i budućnost. Mislim da od prošlosti i iz prošlosti treba da izvlačimo pouke, da afirmišemo ono što je bilo dobro, ali da nastavimo da dajemo odgovore na ključna pitanja koja danas muče Srbiju, i da zajedno gradimo temelje nove budućnosti.

NATO bombardovanje je, o tome je govorio kolega maločas, u stvari pomenuo je, žao mi je što nije u sali. NATO bombardovanje je često pravdano tzv. diktaturom ljudi koji su tada vodili Srbiju i bili na vlasti. Ali, šta se desilo nakon 2000. godine? Zašto je tada kažnjavana Srbija? Zašto je tada nastavljen pritisak na Srbiju? Pa, da li je nastavljen progon Srba sa prostora KiM? Da li je odvojena Crna Gora? Da li je jednostrano priznata nezavisnost Kosova? NATO bombardovanje je bilo 1999. godine, dakle pre 19. godina. Slobodan Milošević nije na političkoj sceni Srbije više od 18 godina, pa zašto danas je preko 80% građana Srbije protiv ulaska Srbije u NATO? Pa, zašto danas 18 godina nakon toga se vrši pritisak na Srbiju i zbog Kosova, ali i zbog Republike Srpske? Nema Slobodan Miloševića.

Dakle, jednostrano priznanje nezavisnosti KiM je za nas nastavak bombardovanja, nastavak pritisaka i nastavak agresije koji je započet NATO bombardovanjem 1999. godine. I teško je danas braniti Srbiju. Ali, Srbija je danas, sa sigurnošću mogu reći, faktor stabilnosti na teritoriji zapadnog Balkana. Srbiju danas prepoznaju kao pouzdanog, sigurnog i stabilnog partnera, svi oni koji žele sa Srbijom partnerski odnos. I to je principijelna opredeljenost Srbije. Voleli bi da i drugi u okruženju poštuju tu principijelnu opredeljenjenost. Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu, i Srbija je danas stožer regionalne saradnje. Srbija želi da zadrži stara prijateljstva, želi da gradi nova prijateljstva, da jača odnose među narodima. Srbija želi da sačuva mir i stabilnost u regionu, jer znamo koliko je teško stabilizovati region, koliko je teško sačuvati mir i stabilnost u regionu, a koliko je lako destabilizovati region. Lako je posvađati ljude. Teško ih je pomiriti. Mržnja ne doprinosi, mržnja ne gradi, mržnja ne doprinosi da idemo ka procesu stabilizacije, već ka procesu destabilizacije. I zato dijalog nema alternativu. I to je jasan stav Srbije.

Pomenuto je ovde i pitanje Kosova i Metohije. Srbija jeste ušla u briselski proces, započela briselski proces, da bi rešila neka ključna pitanja. Znate, sve dok sedite za stolom gde se razgovara o Srbiji, vi možete da utičete na donošenje odluka. Kada vas nema za tim stolom, a donose se odluke koje se tiču Srbije, vi na to ne možete da utičete. Dakle Srbija je započela briselski proces da bi rešila neka ključna pitanja, poput zajednica srpskih opština, ali ne da bi bila potcenjena i da bi bila ponižena. I Srbija će svakako znati da sačuva svoje dostojanstvo, svoj integritet i svoj međunarodni ugled.

Jeste Srbija pokrenula unutrašnji dijalog. Predsednik Srbije je pokrenuo unutrašnji dijalog, i to je za nas hrabar i odlučan korak koji treba da doprinese trajnom i održivom rešenju po pitanju KiM. I to svakako jeste prilika da još jednom svi zajedno sagledamo da li realno možemo da sagledamo situaciju po pitanju KiM, ne da držimo glavu u pesku, jer ako budemo držali glavu u pesku prolaziće vreme, to pitanje će postajati sve teže, i u jednom trenutku mi nećemo imati o čemu da razgovaramo. Nemamo tu odgovornost da ovo pitanje prenosimo na generacije koje će dolaziti posle nas. I nije ovo za nas dnevnopolitička tema, već pitanje koje se tiče budućnosti Srbije. Na ovaj način Srbija pokazuje spremnost da razgovara, dakle ne sukobljavamo se. Mi razgovaramo da bi imali budućnost. Pokazuje spremnost da da odgovore na neka ključna i teška pitanja, da najbolji način zaštiti nacionalne i državne interes, i ono što je suštinski najvažnije Srbija želi da pobeđuje u miru.

Maločas je pomenuto i članstvo u EU. Da, jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste punopravno članstvo u EU. Ali, takođe Srbija to ne krije, otvoreno o tome govori. Želi da jača tradicionalno prijateljske odnose i sa Srbijom, i sa Kinom, i sa SAD, i to nije u suprotnosti sa evropskim putem Srbije. Ono što želim potpuno otvoreno da kažem, ne postoje povlastice i primamljive ulaznice za čiji račun je bilo ko spreman da prihvati jednostrani akt Kosova.

Maločas je bilo reči i o članstvu Srbije u NATO. Srbija nije učinila ni jedan korak koji pokazuje da želi da postane član NATO, ali Srbija želi saradnju i partnerski odnos sa svima. Srbija sa NATO ima zajednički imenitelj, a to je saradnja u cilju regionalne stabilnosti i mira. Srbija želi da sarađuje i s ODKB, ali Srbija će sebično čuvati svoju vojnu neutralnost kao samostalna država voditi samostalnu spoljnu politiku, koja će biti u najboljem interesu naših građana, i Srbija će znati na najbolji način da zaštiti svoje nacionalne i državne interese.

Kada je reč o komisiji koju ćemo formirati, želim još nekoliko rečenica da kažem. Dobro je da će komisija svoj rad zasnivati na naučnim činjenicama i relevantnim već izvršenim istraživanjima. Važno je da javnost, važno je da stručnjaci, narodni predstavnici, državni organi o ovome imaju gotovo nepodeljen stav, a to je pravo na istinu.

Još samo nekoliko podataka. Mislim da imam dovoljno vremena. Naravno, time će se baviti komisija. Ali, želim da kažem da je tokom bombardovanja izvršeno 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

Prema NATO izveštaju, izručeno je 35.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. Prema podacima Vojske Jugoslavije, bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvorima čak 90.000. Procene štete koju je Savezna Republika Jugoslavija imala kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a naše procene se kreću između 1.200-2.500 poginulih i oko 6.000 ranjenih od kojih je blizu 3.000 dece.

Na Srbiju je tokom NATO bombardovanja bačeno oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Radi poređenja na to, gospodin Laketić sigurno zna, radi poređenja, u Srbiji se pre bombardovanja 1999. godine registrovali između 15 i 20 hiljada novih slučajeva raka, da bi taj broj porastao na čak 40 hiljada novih bolesnika. Godine 2015. objavljeno je da je Srbija prva zemlja u Evropi po smrtnosti od malignih tumora.

Tačno je, problem nesagledivih posledica NATO bombardovanja otvorio je italijanski parlament, jer su italijanski vojnici iz sastava KFOR-a obolevali od raka, preko 500 italijanskih vojnika je obolelo, a do sada preminulo 45. Mnogi italijanski vojnici koji su oboleli, tužili su za odštetu italijansku državu i svih 19 članica NATO-a, a dobijene su i pravosnažne presude.

Zbog ovakvih nesagledivih i nepredvidivih posledica po zdravlje našeg naroda i životnu sredinu, u kojoj će živeti buduće generacije, država mora odgovorno da pristupi utvrđivanjem svih posledica NATO bombardovanja. Zato će formiranje ove komisije, ponavljam, imati podršku poslaničke SPS. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Pete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 91 narodni poslanik.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 92 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u sladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodna poslanica Dijana Vukomanović. Izvolite.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Zahvaljujem, koleginice Vukomanović.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.03.2018.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se, odnosno u ime poslaničkog kluba SPS obraćam se Ministarstvu pravde, nadležnim pravosudnim institucijama u Srbiji, zapravo zahtevamo kao poslanički klub od nadležnih pravosudnih institucija u Srbiji da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima utvrde krivičnu odgovornost svih onih koji su na bahat i brutalan, bezobziran način izvršili nasilje nad nedužnim i golorukim građanima na prostoru KiM, odnosno građanima koji žive na prostoru KiM i smatraju Srbiju svojom državom, da utvrde krivičnu odgovornost za sve one koji su na bezobziran i bahat način učestvovali u otmici direktora Vladine kancelarije za KiM, Marka Đurića.

Sa oružjem i dugim cevima na goloruku srpski narod – velika hrabrost, ali složićete se samnom, nije juče demonstrirana sila. Juče je na ovakav način demonstrirano nasilje i ovo juče je bila demonstracija nemoći. Mi smatramo da je predsednik Republike Srbije izašao sa jasnim stavom, sa jasnom porukom da je Srbija pokazala kako reaguje ozbiljna država koja želi da sačuva mir, ozbiljna država koja želi da sačuva stabilnost i spreči destabilizaciju.

Potrebno je pre svega mudrosti, hladna glava prilikom donošenja odluka jer ovo nije dnevno politička tema. Ovo je pitanje koje se tiče budućnosti Srbije. Dostojanstvena i rekao bih mirna reakcija Srbije ne znači da se Srbija uplašila i ne znači da je Srbija slaba, već suprotno, znači da Srbija umesto sukoba, umesto da na nasilje odgovara nasiljem, razgovara da bi imali budućnosti.

Ovakva reakcija pokazuje spremnost da Srbija da odgovore na teška pitanja. Ovakva reakcija pokazuje spremnost Srbije da odbrani nacionalne i državne interese na prostoru Kosova i Metohije i Srbija će umeti da sačuva svoj narod na prostoru Kosova i Metohije.

Srbija je ušla u briselski proces da bi rešila neka ključna pitanja, da bi došli do trajno održivog kompromisnog i pravičnog rešenja koje će biti prihvatljivo za obe strane, a ne da bi bila ponižena i ne da bi bila potcenjena. Ne postoji primamljiva ponuda i povlastica zarad čega će se Srbija odreći Kosova i Metohije i prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije. Licemerno je da od nas bilo ko tako nešto očekuje od strane međunarodne zajednice.

Naravno, ne sme izostati i osuda EU. Ne sme izostati i osuda SAD, za teror, za zlostavljanje koje je juče pretrpeo direktor Vladine Kancelarije za KiM, Marko Đurić. Teror koji su pretrpeli građani koji žive na prostoru Kosova i Metohije, smatraju Srbiju svojom državom.

Saslušao sam sve kolege koje su danas postavljali pitanja i govorile na ovu temu. Osvrnuću se na konstataciju samo jednog kolege, a i gospodin Rističević je postavio neka pitanja koja idu u tom pravcu i mislim da odgovor na ta pitanja najbolje govori o njima. Jedino, čega su se dosetili u ovom teškom trenutku su bile ostavke. To samo govori o njima, a ne o ozbiljnom i odgovornom stavu Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, imam samo jedno pitanje. Imajući u vidu opredeljenost države da se Srbija infrastrukturno razvija, da modernizuje postojeće saobraćajnice i gradi potpuno nove, kao što je Koridor 11, odnosno autoput kroz zapadnu Srbiju ka južnom Jadranu, koristim priliku da najpre Vladu i nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture podsetimo na inicijativu Grada Valjeva, koja je vezana za put I B reda Loznica-Valjevo-Ćelije od Iverka do Nepričave u dužini od 16,6 kilometar, koji spaja Grad Valjevo sa autoputem.

Trenutno stanje tog dela puta od Iverka do Nepričave u pomenutoj dužini je veoma loše. Širina kolovoza je nedovoljna, nedovoljan je broj priključaka, bez zaštitne opreme, što ozbiljno otežava saobraćaj na ovom delu puta. Ugrožava sigurnost i bezbednost i negativno utiče na razvoj čitavog grada, čitavog regiona, a samim tim i države.

Prema informacijama koje imam, postoji idejno rešenje za navedenu deonicu od Iverka do Nepričave u dužini od 16,6 kilometara, koji je izgradio Saobraćajni institut CIP. Idejnim rešenjem predviđena je izgradnja puta po evropskim standardima sa četiri kolovozne trake, čime bi imali brzinu magistralnih saobraćajnica.

Implementacijom idejnog rešenja obezbedilo bi se integrisanje saobraćajne mreže državnog puta I B reda Loznica-Valjevo-Lajkovac, preko deonice od Iverka do Nepričave na saobraćajni sistem Koridora 11. Radovi na ovoj deonici bi omogućili izlazak cele zapadne Srbije, istočne Bosne i dela Vojvodine na Koridor 11.

Izgradnjom navedene deonice obezbedio bi se siguran i bezbedan saobraćaj, omogućio brži ekonomski razvoj, ravnomerni ekonomski razvoj, demografski i društveni razvoj, a smanjiće se vreme putovanja, troškova transporta, bolji protok ljudi i roba. Po završetku deonice autoputa od Rume do Šapca ovaj državni put će biti svojevrsna obilaznica oko Beograda.

Istakao bih da je Skupština Grada Valjeva u novembru 2016. godine usvojila zaključak o prihvatanju inicijative za finansiranje radova na izgradnji dela puta I B reda Loznica-Valjevo-Ćelije.

Polazeći od činjenice da Grad Valjevo nije u mogućnosti da sopstvenim sredstvima finansira radove na izgradnji ove deonice puta, ali da postoji jasna namera i opredeljenost da se ona izgradi, a imajući u vidu značaj i važnost deonice, moje pitanje glasi da li postoji mogućnost da Vlada Srbije, nadležno Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture sagledaju sve navedene okolnosti, sagledaju sve navedene činjenice još jednom, da radovi na izgradnji deonice saobraćajnice Loznica-Valjevo-Lajkovac od Iverka do Nepričave, podsetiću još jednom, u dužini od 16,6 kilometara, budu obuhvaćeni zajedno sa radovima na izgradnji Koridora 11? Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, pošto na predsedništvu, dame i gospodo narodni poslanici…Gospodine Milojičiću, pa ne dajem ja reč, ja sam dobio reč da postavim pitanje i koristim to pravo. Dakle, ne dajem ja reč, ja sam dobio reč. Dozvolite mi da postavim pitanje. Sada postavljam pitanje u svojstvu poslanika.

Dakle, nakon konsultacije koje je obavio u Kijevu, ambasador Ukrajine, nastavljao sa izjavama koje nisu po mišljenju poslaničke grupe SPS. Nisu primer dobrog postupanja i nisu u skladu sa bečkim konvencijama i duboko zadiru u unutrašnja pitanja Srbije.

Između ostalog, ambasador Ukrajine, Aleksandar Aleksandrovič, kaže da ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nije ga primio punih 14 meseci. Mi predlažemo gospodinu Dačiću da li će ga primiti, ako je to tačno, i nakon tih 14 meseci, jer ako nije gospodin ambasador mogao da shvati ranije, mogao je za tih 14 meseci da shvati da je Srbija nezavisna i samostalna, da Srbija vodi nezavisnu i samostalnu spoljnu politiku u skladu sa svojim nacionalnim i državnim interesima u najboljem interesu naše države i građana, o čemu govori povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije od strane dve zemlje, Surinama i Gvineje Bisao. Malo čas je neko postavio pitanje da li je to tačno. Da, tačno je i to je rezultat uspešne spoljne politike koju vodi državni vrh Srbije po pitanju odbrane nacionalnih i državnih interesa, a kritika za rad kritike neće rešiti pitanje Kosova i Metohije. Skrivanje iza političkih parola neće rešiti pitanje Kosova i Metohije već dijalog u Briselu i unutrašnji dijalog koji je započet u Srbiji, a jedini način da se dođe do održivog kompromisnog i pravičnog rešenja. Da, tačno je, i oni koji ne veruju, malo čas su i sami rekli, ostaje im da veruju i da se raduju pozitivnim rezultatima takve spoljne politike.

Zbog navedenog postupanja ambasadora Ukrajine, mi želimo Ministarstvu spoljnih poslova da postavimo nekoliko pitanja, a pre svega zarad istine, zarad javnosti i smatramo da građani prosto to treba da znaju. Da li je i koliko puta ukrajinski ministar spoljnih poslova Klimkin primio za četiri godine ambasadora Srbije u Ukrajine, gospodina Bulatovića? Da li je tačno da ga nije primio nijednom za ove četiri godine? Kako se ponašala ukrajinska delegacija prilikom glasanja UNESKO 2015. godine? Da li se izjasnila ili je napustila salu? Pazite, ukoliko je i napustila salu onda je to zvaničan stav jedne delegacije, a to pokazuje kakav odnos Ukrajina ima u pravcu međunarodnog prava i odbrane teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Opšte je poznato da je ovo pitanje od izuzetnog interesa za Srbiju.

Interesuje nas i kakav je stav Ukrajine o predlogu zapadnih zemalja o izmeni mandata misije UN na Kosovu i Metohiji, kao i promeni dinamike održavanja sednica Saveta bezbednosti UN?

Na kraju, želim još jednom potpuno jasno i precizno da istaknem. Dakle, Srbija je jasno opredeljena i posvećena razvoju i dobrim odnosima sa svim državama sveta uključujući i Ukrajinu, ali to sigurno Srbija neće činiti na štetu svojih interesa i uvek će i svuda na najbolji način štititi i braniti svoje nacionalne i državne interese. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 18.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 85388.00 RSD 03.06.2016 -
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:48