VLADAN ZAGRAĐANIN

Socijalistička partija Srbije

Vladan Zagrađanin, rođen je 30.05.1968. godine u Sjenici, Srbija.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Obavljao je odgovorne dužnosti u sledećim organizacijama:
• predsednik Omladinskog saveta Beograda,
• Generalni sekretar Beogradskog ekološkog centra,
• direktor omladinskih zadruga,
• član upravnog odbora Državne lutrije Srbije,
• takođe je obavljao odgovorne dužnosti u Javnom preduzeću „Srbijašume“, u svojstvu Izvršnog direktora,
• bio je poslovni direktor Socijalističke partije Srbije.

Narodni je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 03.06.2016.godine

Član je SPS od osnivanja, 1990.godine.
Član je Predsedništva i Glavnog odbora SPS.

Živi i radi u Beogradu.
Oženjen je, otac dve ćerke

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 1
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 17 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovani kandidati za članove Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, značajno mesto u ekspozeu mandatara zauzimaju pitanja iz oblasti bezbednosti kako na unutrašnjem, tako i na spoljašnjem planu. Za našu zemlju to je od posebnog značaja, imajući u vidu da Srbija vodi politiku vojne neutralnosti. Upravo ovakav uravnotežen pristup nam pruža mogućnost za kvalitetnu vojno-tehničku saradnju sa zemljama istoka i zapada, sa Rusijom, sa Kinom, sa SAD, ali i sa zemljama EU i drugim državama.

Ova saradnja se ostvaruje kako na bilateralnom, tako i na multilateralnom nivou kroz vojne i civilne misije pod okriljem UN i EU, a u kojima naši učesnici daju značajan doprinos i pokazuju visok nivo profesionalnosti i odgovornosti.

Sigurni smo da će i ova Vlada Republike Srbije nastaviti višedecenijsko učešće naših snaga u brojnim mirovnim multilateralnim operacijama sa namerom da se ove aktivnosti u budućnosti prošire. Pored toga, Srbija aktivno učestvuje u borbi protiv međunarodnog terorizma, koji je veliki bezbednosni izazov na globalnom nivou.

Prethodna Vlada je učinila mnogo, intenzivno radila na jačanju naših vojno odbrambenih kapaciteta, a posebno bih istakao jačanje naše vojne industrije koja je značajnim ulaganjima države povećala i proizvodnju i izvoz. Takođe, važno je napomenuti da su brojne inovacije u vojnoj i tehničkoj opremi dostigle nivo uspešnih vojno-industrijskih kompleksa u svetu.

Ponosni smo na proizvode kao što su „Miloš“, „Lazar“, „Nora“, rakete „Alas“ i mnogi drugi. Kompanije naše namenske industrije, kao što su SDPR, „Prva petoletka“, „Prvi partizan“, „Složeni borbeni sistemi“, „Zastava oružje“, „Krušik“ Valjevo, „Sloboda“ Čačak, su deo ovog uspešnog projekta i doprinose ne samo sferi odbrane, već i ukupnom privrednom rastu, zapošljavanju i izvoznoj aktivnosti naše zemlje.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da je u 2016. godini zabeležen rekordan rast izvoza naoružanja i vojne opreme od skoro 52 milijarde dinara, ili blizu 500 miliona dolara. Ovakvi ohrabrujući rezultati svakako daju dodatni motiv, dodatni impuls razvoju namenske industrije, što SPS snažno podržava.

Kada govorimo o bezbednosti na unutrašnjem planu, osim primarne uloge koju Vojska i policija imaju, a to je odbrana, očuvanje reda i mira, značajna je uloga i u humanitarnim aktivnostima, pre svega u pružanju pomoći stanovništvu i otklanjanju posledica velikih elementarnih nepogoda, kojih je usled globalnih klimatskih promena, nažalost, sve više. To je oblast u koju se, takođe, mora u kontinuitetu ulagati kako bi bili osposobljeni da pravovremeno i efikasno odgovorimo na sve izazove i rizike sa kojima se naši građani suočavaju.

Imajući u vidu da tehnološki razvoj donosi nove bezbednosne izazove, veoma je važno da naša Vojska i policija budu tehnički i kadrovski opremljene, tako da mogu da odgovore na sve izazove, rizike i pretnje, posebno u sferi informacione bezbednosti. Činjenica je da digitalna bezbednost ne poznaje državne granice i zahteva intenzivnu odbranu, odbrambenu saradnju na globalnom nivou.

Prethodna vlada je, po ovom pitanju, učinila značajan korak donošenjem Strategije razvoja informacione bezbednosti, što je i naša obaveza u procesu pristupanja EU. Verujemo da će ova Vlada doneti i akcioni plan za sprovođenje ove strategije, čime će se napraviti još jedan korak ka daljem unapređenju celokupnog sistema u ovoj oblasti.

Na kraju, SPS posebno podržava formiranje dva nova ministarstva - ministarstva za evropske integracije i ministarstva zaštite životne sredine, koja su nastala kao rezultat realnih potreba i sa strateškog i sa organizacionog aspekta.

Formiranje ministarstva za evropske integracije Vlada daje dodatni impuls našem evropskom putu i potvrđuje strateški cilj naše zemlje, a to je punopravno članstvo u EU. Sa druge strane, podjednako je važno formiranje novog resora u oblasti ekologije, posebno imajući u vidu da se od svih propisa koje naša zemlja treba da usaglasi sa evropskim, 1/3 odnosi upravo na oblast zaštite životne sredine.

Podaci pokazuju da je u Srbiji unapređena zaštita životne sredine, ali da bi se ona mogla ostvariti u punom kapacitetu uz korišćenje pretpristupnih fondova EU, zato je bilo neophodno formiranje posebnog resora. Ova oblast je veoma kompleksna i zahteva veoma visoke standarde održivog razvoja i racionalnog korišćenja svih prirodnih resursa. Usvajanjem ovakvog predloga Srbija pokazuje još veću odlučnost u nameri da odgovorno i posvećeno vodi poslove zaštite životne sredine, da poveća efikasnost u ovoj oblasti i poveća pregovaračku snagu u postupku evrointegracija.

Na kraju, poslanička grupa SPS podržaće ovu projektovanu politiku i sastav buduće nove Vlade. Hvala lepo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas Narodna skupština raspravlja o dva veoma važna dokumenta iz oblasti odbrane i bezbednosti. U pitanju su Odluka o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih organa u multinacionalnim operacijama u 2016. godini. Ovi dokumenti primenjivaće se i u 2017. godini.
Srbija kao članica UN ima dugu tradiciju učešća u mirovnim misijama, ove međunarodne organizacije, a kao evropska zemlja učestvuje i u misijama EU, koje poslednjih godina dobijaju na značaju.
Želim ovom prilikom da podsetim na značaj multinacionalnih mirovnih operacija i misija UN koje predstavljaju centralni element međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konfliktne situacije u državama ili između država. Mirovne misije UN pružaju osnovnu bezbednost milionima ljudi u vreme i neposredno nakon ratnih sukoba i drugih konflikata opasnih po mir i bezbednost. Srbija ima iskustva i dobro razume koliko znače humanost i solidarnost u takvim okolnostima. Mirovne misije UN odobrava Savet bezbednosti koji im daje pun legitimitet i garant je neutralnosti ovih misija. Može se reći da je upravo neutralnost multinacionalnih mirovnih misija osnova njihove uspešnosti u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata u kriznim područjima širom sveta.
Danas je u svetu, nažalost, mnogo trusnih i kriznih područja sa slabom centralnom vlašću u kojima deluju pobunjenici ili međusobno zaraćene etničke grupe, čije konflikte same države ne mogu da reše. Upravo u ovakvim područjima nastupaju mirovne snage UN nastojeći da autoritetom UN i odgovornim ponašanjem učesnika misije rešavaju ove konflikte.
Ujedinjene nacije su prvu mirovnu misiju uputile na Bliski istok 1948. godine radi nadgledanja primirja, od tada pokrenuto je 68 misija UN u više od 45 zemalja. Prema dostupnim podacima u mirovnim misijama UN do sada je učestvovalo 118 zemalja sa blizu 80 hiljada vojnog i preko 11 hiljada policijskog osoblja i 17 hiljada civila. U misijama je učestvovalo do sada i preko 2000 dobrovoljaca iz 160 zemalja.
Upravo je ovakva višedecenijska praksa pokazala da su multinacionalne mirovne operacije pod pokroviteljstvom UN kao najveće međunarodne organizacije svojom efikasnošću opravdali primenu ovog koncepta upravljanja krizama. Ove misije su se pokazale efikasnim i sa ekonomskog stanovišta, tako da se njima štede budžetska sredstva i UN i zemalja učesnica. Prema aktima UN troškove misije snose zajedno UN i države učesnice i Srbija ima svoje plave šlemove, sa dugom tradicijom učešća u međunarodnim mirovnim misijama bilo kao Republika u sastavu SFRJ, kao SRJ ili Zajednica Srbije i Crne Gore ili kao samostalna država.
Prva misija UN u kojoj je učestvovala SFRJ bila je na Sinajskom poluostrvu u kojoj su naše snage učestvovale od 1956. do 1967. godine. Radi podsećanja naveo bih da je nakon ponovnog prijema u organizaciji UN, prva međunarodna misija u kojoj je Srbija učestvovala bila multinacionalna operacija UN u istočnom Timoru u kojoj smo učestvovali od 2002. godine do njenog zatvaranja 2005. godine.
Srbija kao evropska zemlja koja vodi aktivnu spoljnu politiku učestvuje u smanjenju bezbednosnih rizika u Evropi i kroz kontinuirano učešće u misijama EU koje sve više dobijaju na značaju u kontekstu snaženja autonomnih evropskih struktura i mehanizama bezbednosti u EU i u Evropi u celini.
Koliki značaj Srbija daje učešće u međunarodnim mirovnim misijama kao oblik u međunarodne vojne saradnje govori i činjenica da kao organizacioni oblik postoji i Centar za mirovne operacija Generalštaba Vojske Srbije. Ovaj centar se bavi izborom kadrova, edukacijom, organizacijom i realizacijom učešća naših snaga u međunarodnim mirovnim misijama. Centar za mirovne operacije Vojske Srbije punopravan član evropske asocijacije centara za obuku za mirovne misije operacije i međunarodne asocijacije centara za obuku za mirovne operacije.
Danas Narodna skupština razmatra odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godine kao i godišnji plan upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za ovu godinu. Na mapi našeg učešća u misijama pod plavom zastavom u ovoj 2016. godini i narednoj 2017. godini su destinacije mahom u Africi, Aziji na Mediteranu. Reč je o 21 misiji sa različitim zadacima i ciljevima. Prema planu učešća koji danas razmatramo srpski mirovnjaci učestvovaće u sledećim misijama u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Malijusu, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu i Kašmiru. Planom su predviđene operacije na Bliskom istoku i Sredozemlju, na Kipru i Libanu, s tim što naše snage po pravi put u ovoj godini učestvuju u misijama u Zapadnoj Sahari, Maliju, Džimu i Kašmiru u južnom Sudanu i Sudanu. Ministarstvo unutrašnjih poslova će svoje pripadnike poslati u Liberiju na Kipar i Haiti.
Najbrojnije snage šaljemo i dalje u Liban. Značajno je istaći da u Centralnoj Afričkoj Republici imamo vojnu bolnicu u kojoj rade 72 pripadnika naših snaga. Kao veoma značajnu pomenuo bih misiju „Atalanta“ u kojoj po zastavom EU učestvuje naš autonomni tim za zaštitu brodova. Sada je na terenu tim od 12 pripadnika specijalne brigade i četvorica štabnih oficira, njihov osnovni zadatak je zaštita plovila od pirata.
Novina u planu korišćenja naših snaga je mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Naši oficiri će nadgledati situaciju na severu Afrike. Oni će pratiti, raditi na suzbijanju kretanja migranata i krijumčarenja ljudi. Ova misija će i za Srbiju imati veliki značaj, imajući u vidu da smo migrantskom krizom jedna od najopterećenijih država, jer se nalazimo na najprometnijoj zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti.
Ono što posebno želim da istaknem jeste izuzetan kadrovski potencijal pripadnika naših vojnih i policijskih snaga koje učestvuju u međunarodnim misijama. To su odlično psihički i fizički pripremljeni pripadnici Vojske policije, spremni na obavljanje i najsloženijih zadataka koje mirovne misije zahtevaju.
Srpski mirovnjaci, vojnici, policajci su uvek koje god zadatke dobijali u misijama, čiji su učesnici bili, čuvali ugled Srbije, časno i dostojanstveno je predstavljali. Dakle, naša vojska i na ovaj način dostojanstveno predstavlja našu zemlju, u svetu širi prijateljske odnose sa drugim državama i narodima, stiče nova iskustva za najveće izazove, a nije zanemarljiva ni ekonomska strana ovih aranžmana. Ono što je najvažnije ovim misijama zadržavamo vojnu neutralnost.
Koristim ovu priliku da im se u ime poslaničke grupe SPS na tome zahvalim. Kada je reč o doprinosu međunarodnim mirovnim misijama Srbija se smatra liderom u regionu, a strani partneri u međunarodnim misijama srpskog vojnika ocenjuju kao sposobnog, pouzdanog i kulturnog partnera kako je jednom prilikom naveo i gospodin Milivoje Pajović, načelnik Centra za mirovne operacije u čijoj je nadležnosti realizacija odluke o učešću i planu korišćenja naših vojnih i policijskih snaga u međunarodnim mirovnim misijama.
Na kraju, iz svih navedenih razloga, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba dokumenta i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama i odluku o usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih organa u multinacionalnim operacijama u 2016. godini koji će se primenjivati u 2017. godini. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:16