VLADAN ZAGRAĐANIN

Socijalistička partija Srbije

Vladan Zagrađanin, rođen je 30.05.1968. godine u Sjenici, Srbija.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Obavljao je odgovorne dužnosti u sledećim organizacijama:
• predsednik Omladinskog saveta Beograda,
• Generalni sekretar Beogradskog ekološkog centra,
• direktor omladinskih zadruga,
• član upravnog odbora Državne lutrije Srbije,
• takođe je obavljao odgovorne dužnosti u Javnom preduzeću „Srbijašume“, u svojstvu Izvršnog direktora,
• bio je poslovni direktor Socijalističke partije Srbije.

Narodni je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 03.06.2016.godine

Član je SPS od osnivanja, 1990.godine.
Član je Predsedništva i Glavnog odbora SPS.

Živi i radi u Beogradu.
Oženjen je, otac dve ćerke

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Hvala lepo.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, danas Narodna skupština raspravlja o dva veoma važna dokumenta iz oblasti odbrane i bezbednosti. U pitanju su Odluka o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godini i Predlog odluke o usvajanju Godišnjeg plana upotrebe Vojske Srbije i drugih organa u multinacionalnim operacijama u 2016. godini. Ovi dokumenti primenjivaće se i u 2017. godini.
Srbija kao članica UN ima dugu tradiciju učešća u mirovnim misijama, ove međunarodne organizacije, a kao evropska zemlja učestvuje i u misijama EU, koje poslednjih godina dobijaju na značaju.
Želim ovom prilikom da podsetim na značaj multinacionalnih mirovnih operacija i misija UN koje predstavljaju centralni element međunarodnog reagovanja na mnogobrojne konfliktne situacije u državama ili između država. Mirovne misije UN pružaju osnovnu bezbednost milionima ljudi u vreme i neposredno nakon ratnih sukoba i drugih konflikata opasnih po mir i bezbednost. Srbija ima iskustva i dobro razume koliko znače humanost i solidarnost u takvim okolnostima. Mirovne misije UN odobrava Savet bezbednosti koji im daje pun legitimitet i garant je neutralnosti ovih misija. Može se reći da je upravo neutralnost multinacionalnih mirovnih misija osnova njihove uspešnosti u uspostavljanju mira i rešavanju konflikata u kriznim područjima širom sveta.
Danas je u svetu, nažalost, mnogo trusnih i kriznih područja sa slabom centralnom vlašću u kojima deluju pobunjenici ili međusobno zaraćene etničke grupe, čije konflikte same države ne mogu da reše. Upravo u ovakvim područjima nastupaju mirovne snage UN nastojeći da autoritetom UN i odgovornim ponašanjem učesnika misije rešavaju ove konflikte.
Ujedinjene nacije su prvu mirovnu misiju uputile na Bliski istok 1948. godine radi nadgledanja primirja, od tada pokrenuto je 68 misija UN u više od 45 zemalja. Prema dostupnim podacima u mirovnim misijama UN do sada je učestvovalo 118 zemalja sa blizu 80 hiljada vojnog i preko 11 hiljada policijskog osoblja i 17 hiljada civila. U misijama je učestvovalo do sada i preko 2000 dobrovoljaca iz 160 zemalja.
Upravo je ovakva višedecenijska praksa pokazala da su multinacionalne mirovne operacije pod pokroviteljstvom UN kao najveće međunarodne organizacije svojom efikasnošću opravdali primenu ovog koncepta upravljanja krizama. Ove misije su se pokazale efikasnim i sa ekonomskog stanovišta, tako da se njima štede budžetska sredstva i UN i zemalja učesnica. Prema aktima UN troškove misije snose zajedno UN i države učesnice i Srbija ima svoje plave šlemove, sa dugom tradicijom učešća u međunarodnim mirovnim misijama bilo kao Republika u sastavu SFRJ, kao SRJ ili Zajednica Srbije i Crne Gore ili kao samostalna država.
Prva misija UN u kojoj je učestvovala SFRJ bila je na Sinajskom poluostrvu u kojoj su naše snage učestvovale od 1956. do 1967. godine. Radi podsećanja naveo bih da je nakon ponovnog prijema u organizaciji UN, prva međunarodna misija u kojoj je Srbija učestvovala bila multinacionalna operacija UN u istočnom Timoru u kojoj smo učestvovali od 2002. godine do njenog zatvaranja 2005. godine.
Srbija kao evropska zemlja koja vodi aktivnu spoljnu politiku učestvuje u smanjenju bezbednosnih rizika u Evropi i kroz kontinuirano učešće u misijama EU koje sve više dobijaju na značaju u kontekstu snaženja autonomnih evropskih struktura i mehanizama bezbednosti u EU i u Evropi u celini.
Koliki značaj Srbija daje učešće u međunarodnim mirovnim misijama kao oblik u međunarodne vojne saradnje govori i činjenica da kao organizacioni oblik postoji i Centar za mirovne operacija Generalštaba Vojske Srbije. Ovaj centar se bavi izborom kadrova, edukacijom, organizacijom i realizacijom učešća naših snaga u međunarodnim mirovnim misijama. Centar za mirovne operacije Vojske Srbije punopravan član evropske asocijacije centara za obuku za mirovne misije operacije i međunarodne asocijacije centara za obuku za mirovne operacije.
Danas Narodna skupština razmatra odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama u 2016. godine kao i godišnji plan upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama za ovu godinu. Na mapi našeg učešća u misijama pod plavom zastavom u ovoj 2016. godini i narednoj 2017. godini su destinacije mahom u Africi, Aziji na Mediteranu. Reč je o 21 misiji sa različitim zadacima i ciljevima. Prema planu učešća koji danas razmatramo srpski mirovnjaci učestvovaće u sledećim misijama u Liberiji, Obali Slonovače, Kongu, Malijusu, Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Džamu i Kašmiru. Planom su predviđene operacije na Bliskom istoku i Sredozemlju, na Kipru i Libanu, s tim što naše snage po pravi put u ovoj godini učestvuju u misijama u Zapadnoj Sahari, Maliju, Džimu i Kašmiru u južnom Sudanu i Sudanu. Ministarstvo unutrašnjih poslova će svoje pripadnike poslati u Liberiju na Kipar i Haiti.
Najbrojnije snage šaljemo i dalje u Liban. Značajno je istaći da u Centralnoj Afričkoj Republici imamo vojnu bolnicu u kojoj rade 72 pripadnika naših snaga. Kao veoma značajnu pomenuo bih misiju „Atalanta“ u kojoj po zastavom EU učestvuje naš autonomni tim za zaštitu brodova. Sada je na terenu tim od 12 pripadnika specijalne brigade i četvorica štabnih oficira, njihov osnovni zadatak je zaštita plovila od pirata.
Novina u planu korišćenja naših snaga je mogućnost učešća u evropskim operacijama na Mediteranu. Naši oficiri će nadgledati situaciju na severu Afrike. Oni će pratiti, raditi na suzbijanju kretanja migranata i krijumčarenja ljudi. Ova misija će i za Srbiju imati veliki značaj, imajući u vidu da smo migrantskom krizom jedna od najopterećenijih država, jer se nalazimo na najprometnijoj zapadno-balkanskoj migrantskoj ruti.
Ono što posebno želim da istaknem jeste izuzetan kadrovski potencijal pripadnika naših vojnih i policijskih snaga koje učestvuju u međunarodnim misijama. To su odlično psihički i fizički pripremljeni pripadnici Vojske policije, spremni na obavljanje i najsloženijih zadataka koje mirovne misije zahtevaju.
Srpski mirovnjaci, vojnici, policajci su uvek koje god zadatke dobijali u misijama, čiji su učesnici bili, čuvali ugled Srbije, časno i dostojanstveno je predstavljali. Dakle, naša vojska i na ovaj način dostojanstveno predstavlja našu zemlju, u svetu širi prijateljske odnose sa drugim državama i narodima, stiče nova iskustva za najveće izazove, a nije zanemarljiva ni ekonomska strana ovih aranžmana. Ono što je najvažnije ovim misijama zadržavamo vojnu neutralnost.
Koristim ovu priliku da im se u ime poslaničke grupe SPS na tome zahvalim. Kada je reč o doprinosu međunarodnim mirovnim misijama Srbija se smatra liderom u regionu, a strani partneri u međunarodnim misijama srpskog vojnika ocenjuju kao sposobnog, pouzdanog i kulturnog partnera kako je jednom prilikom naveo i gospodin Milivoje Pajović, načelnik Centra za mirovne operacije u čijoj je nadležnosti realizacija odluke o učešću i planu korišćenja naših vojnih i policijskih snaga u međunarodnim mirovnim misijama.
Na kraju, iz svih navedenih razloga, želim da kažem da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati oba dokumenta i odluku o učešću pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama i odluku o usvajanju godišnjeg plana o upotrebi Vojske Srbije i drugih organa u multinacionalnim operacijama u 2016. godini koji će se primenjivati u 2017. godini. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:16