DANIJELA STOJADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1969. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je specijalista kliničke biohemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 2 sata i 57 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 20.11.2017.

Hvala, predsedavajući.

Prosto imam potrebu u ime SPS i ove poslaničke grupe da reagujem i na neki način prekinem ili zamolim za prekid ove rasprave. Pričali smo i prethodnih dana da ovaj Zakon o medicinskim sredstvima ima svoju važnost, a ovde smo čuli sve od stiropora do „Sablje“. Zamolila bih da se vratimo na temu jer očigledno da ne može tu zamerke da ima samo vladajuća koalicija, mislim da iste aršine primenjuje i opozicija i ova rasprava se pretvorila u jednu lingvističku raspravu, što mislim da apsolutno nije ni mesto ni vreme. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.11.2017.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, saradnici Ministarstva zdravlja, da se vratimo na temu ova tri zakona o kojima je danas rasprava.

Predlog zakona o medicinskim sredstvima, iako neko reče da nisu tako bitni, smatram da sve što uradimo i napravimo pomak u zdravstvenoj zaštiti je veoma bitno za naš zdravstveni sistem. Ovaj zakon vrši uređivanje uslova za proizvodnju i promet medicinskih sredstava, odnosno njihovo stavljanje na tržište i upotrebu u Republici Srbiji. Takođe, klinička ispitivanja medicinskih sredstava, kontrola kvaliteta, ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima, oglašavanje, obeležavanje medicinskih sredstava i nadzoru u ovoj oblasti što je veoma bitno.

Ovakvim uređivanjem sistema postiže se usaglašavanje sa dostignutim stručnim i naučnim standardima, odnosno propisima EU u oblasti medicinskih sredstava. Na ovaj način rešavaju se i problemi postojanja nekvalitetnih, nezadovoljavajućih medicinskih sredstava u zdravstvenim ustanovama uklanja rizik neželjenih dejstava na pacijente i medicinske radnike. Većina proizvoda na našem tržištu ispunjava standarde EU čija je potvrda kvaliteta to što su obeleženi C oznakom usaglašenosti, a samo 0,6% medicinskih sredstava nije usaglašeno.

U tom smislu obaveze propisane ovim zakonom neće bitno uticati na većinu proizvođača koji posluju na teritoriji Republike Srbije, ali bitno je da na ovaj način mi eliminišemo i ovih 6% medicinskih sredstava koje se sada nalaze u zdravstvenim ustanovama, jer im tenderski uslovi to omogućavaju.

Naime, svima je poznato da nabavke zdravstvenih ustanova idu preko tendera, a da je najveći broj bodova u stvari, cena tih proizvoda, što uključuje proizvode koji su manje kvalitetni. To ne znači da smo mi do sada radili sa nečim što apsolutno nije bilo moguće i nije bilo kvalitetno, ali na ovaj način izjednačavamo sva ona medicinska sredstva koja se nalaze u ustanovama.

U cilju zaštite zdravstvenog sistema i zdravlja pacijenata, ovim zakonom propisuje se i obaveza usaglašavanja svih proizvoda sa propisanih standardima u Republici Srbiji ili EU, što dokazuje C znak dodeljen u EU, jer se radi o identičnim, usklađenim standardima. Što naravno ima najveći značaj ovog zakona, ali, takođe, on donosi i neke druge pozitivne efekte.

Pre svega, stvaraju se uslovi za domaće proizvođače medicinskih sredstava i njihov plasman u zemlje EU, zatim otvara se mogućnost razvoja privrede u našoj zemlji, što takođe nije zanemarljivo. Stvaraju se uslovi za povećanje broja kliničkih ispitivanja, čime se postiže razvoj medicinske nauke i dostupnost novih tehnologija, novih sredstava i saznanja za medicinske radnike. Savremene inovativne terapije biće od koristi našim pacijentima, a bez troškova po zdravstveni sistem.

I, naravno, ispravlja se neusaglašenost sa drugim propisima, odnosno Zakonom o tehničkim zahtevima, za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti i kao krovnim zakonom za sve proizvode.

Naime, od ukupno 60 proizvođača koji imaju serijsku proizvodnju medicinskih sredstava, njih 13 nema sertifikovanu proizvodnju, a 30 nema C znak po podacima Inspekcije za lekove i medicinska sredstva Ministarstva zdravlja.

Naime, radi se o sanitetskom materijalu koji se svakodnevno koristi i time daje na važnosti sve ovo. Radi se o „in vitro“ dijagnostičkim sredstvima, a tu ubrajamo i ona sredstva koja koristimo u laboratorijama od kalibratora, kontrolnog materijala, instrumenata, instrumentima za višekratnu upotrebu, dijagnostičkim medicinskim sredstvima u radiologiji.

I, da malo pojasnimo, znači, dešavalo se da zdravstvene ustanove imaju tupe igle, špriceve koji pucaju i na ovaj način postoji realna potreba da se ovaj zakon nađe na dnevnom redu i onemogući ulazak na tržište i upotrebu nekih nekvalitetnih i po korisnike nesigurnih medicinskih sredstava, a istovremeno uređuje uslove za proizvodnju i promet medicinskih sredstava. Predloženo rešenje će dovesti do boljitka i za građane i za pacijente i za one koji ta medicinska sredstva koriste.

Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravlja je, u stvari, dopuna nečega.

Primena ovog zakona počela je 01. januara ove godine, pre nego što je IZIS krenuo sa primenom, i ovom dopunom omogućiće se precizno određivanje pravnog lica koje je odgovorno, a to je Zavod za javno zdravlje. Pri tome, nisu potrebna nikakva dodatna finansijska sredstva, jer je inače Zavod za javno zdravlje do sada prikupljao ove podatke.

Na ovaj način, ovim dopunama, u potpunosti se vrši usklađivanje sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka kao i uspostavljanje sistema odgovornosti, što je u slučaju povrede bezbednosti podataka o ličnosti, bitno.

Ovom dopunom zakona uvodi se i dužnost Zavoda da o svakoj povredi bezbednosti podataka, član 44. stav 2. Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, obavesti na prvom mestu lice na koje se ta povreda odnosi, zatim Ministarstvo i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Pošto se radi o informacionom zdravstvenom sistemu koji je krenuo sa primenom, ja sam jednom prilikom na Odboru za zdravlje i porodicu, pitala saradnika Ministarstva kako to ide, s obzirom da vi kad pitate direktore i one koji su uključeni, uglavnom svi imaju dobro, i jeste dobro, ali bih na neki način naglasila da ovaj sistem moramo da unapredimo.

Realno je da veliki broj pacijenata ne može da uđe u sistem i da, zaista, u nekom dužem terminu ne može da zakaže pregled koji mu je potreban. Nekako, čini se, da je zakazivanje u prvih par dana u mesecu moguće, a sve ostalo su popunjeni termini. Verovatno je problem u kapacitetu, ali se sigurno radi na rešavanju ovih problema.

Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora Klinički centri između Republike Srbije i Evropske investicione banke je jasan. Finansijski ugovor Klinički centri potpisan je jula 2017. godine, a Narodna skupština potvrđuje ovaj međunarodni ugovor.

Projekat rekonstrukcije četiri Klinička centra uz proširenje kapaciteta, dogradnju, modernizaciju, čija je ukupna procenjena vrednost na 430 miliona evra. Na uvid poslanicima je data i raspodela sredstava i faze izgradnje, kao i površina obuhvaćena Projektom.

Zaista raduje činjenica da se radi na obnavljanju, na izgradnji i modernizaciji zdravstvenih centara, što i jeste tema ovog zakona, ali moram da kažem da, takođe, raduje i činjenica da je u poslednjih par godina obnavljaju zdravstveni objekti širom Srbije. Prosto je neverovatno da neki objekti nisu obnavljani 30, 40 i 50 godina.

Tako je i opština Svilajnac iskoristila priliku da dobije, projektima aplicira i dobije novac za kompletnu rekonstrukciju Doma zdravlja „Svilajnac“, a prethodno su rekonstruisane i seoske ambulante i na taj način pokazano da se vodi briga i o seoskom stanovništvu i zdravstvenom stanju cele opštine. Pretpostavljam da i druge opštine rade na ovaj način.

Dobro je da imamo vrhunski opremljene kliničke centre, ali bih ja dodala i podsetila, u stvari, ili pokrenula ovu temu da u Republici Srbiji imamo 158 domova zdravlja koji su bukvalno lokalna briga. U nekim opštinama je to dobro, a u nekim opštinama se to nije pokazalo kao dobra praksa.

Da podsetim da je primarna zdravstvena zaštita, u stvari, kapija i zaštitnik fonda i da od primarne zdravstvene zaštite zavisi zdravstveni sistem.

S obzirom na smanjenje transfera lokalnih samouprava, pitanje koliko one mogu da učestvuju u nabavci nove opreme, i otvara se pitanje i apoteka i dugovanja domova zdravlja koja se moraju rešavati što pre, kako pacijenti ne bi zavisili od privatnih apoteka i privatnih usluga.

Činjenica je da se za zdravstvo ne izdvaja dovoljno, da se izdvaja malo, ali čini mi se da je najveća zamerka onih osiguranika koji su 20, 30 godina izdvajali za zdravstvenu zaštitu, a desi se da se baš razbole onog trenutka kada ne radi skener, ili kada ne može da se zakaže neki pregled i zaista u krugu opštih bolnica, kliničkih centara nalazi se masa i privatnih apoteka i dijagnostike, gde to pacijenti moraju da odrade odmah.

Posebno me je obradovala, gospodine ministre, jedna vaša izjava prošle nedelje, gde kažete da vam je cilj da dodatno unapredite državno zdravstvo i da ga odbranite. Nekako se čini da državno zdravstvo zaista treba da se odbrani u stvari, stub je našeg društva.

Mislim da je to cilj svih nas, jer moramo da sačuvamo i stanovništvo koje je ionako staro i da imamo adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Sama činjenica da gubimo godišnje 38.000 stanovnika, ukazuje na to da zdravstvena zaštita mora da bude dostupna svim građanima. Dobar primer su nedavno organizovani besplatni pregledi neosiguranih lica koji su naišli na veliko odobravanje i na potrebu, i to se pokazalo. Porast hroničnih nezaraznih oboljenja, moramo da priznamo loši standard iziskuje više rada na preventivi, a potreba za stručnim medicinskim kadrom je više nego očigledna.

Status zdravstvenog radnika nije na zavidnom nivou i to je nešto što, čini mi se, i ovih dana sa aferama oko vakcina, dobija svoj primat. Teme vezane za zdravstvo su uglavnom korupcija u zdravstvu, a zaboravlja se da naš zdravstveni sistem opstaje decenijama baš zahvaljujući entuzijazmu i lekara i naših zdravstvenih radnika.

Tako da uzimajući sve ovo u obzir poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Zahvaljujem se.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, državni sekretari, saradnici u Ministarstvu, veliko mi je zadovoljstvo da danas imamo ovakva dva zakona na dnevnom redu u Skupštini. Ne samo da su bitni, nego smatram da je to veliki korak u uređenju našeg sistema i zdravstva uopšte. To je jedan mali korak ka nekim velikim realizacijama i drago mi je da konačno raspravljamo o bitnim stvarima, jer svima je poznato da bez zdravstva nema ni napretka u državi.

Meni je žao što je sve manji broj kolega ovde, a inače radi se o vrlo bitnim temama i mi smo nekako skloni da uvek neke stvari stavimo tamo gde im nije mesto i nekako ih tretiramo kao manje važne. U stvari, svako od nas se jednom u životu nađe u situaciji da mu je potreban davalac krvi, da mu je potrebna transfuzija i vrlo je bitno da i ova oblast u našem zakonodavstvu bude uređena.

Krenula bih od prvog predloga zakona jer podatke koje imamo, a jedan od skorijih je da na nivou cele Srbije se rodi devet beba na 1.000 stanovnika, a da nažalost izgubimo 15 života. Više nije tajna da smo mi zemlja sa problematičnom demografijom. Naglasila bih da otkad je formirano posebno ministarstvo na čelu sa prof. Đukić Dejanović, da smo mi došli do nekih poražavajući podataka sa jedne ili sa druge strane, bilo da se radi o maloletničkim prekidima trudnoće, bilo da se radi o broju, o sterilitetu i iznenađujuće koliko mi kao država imamo problem što se steriliteta tiče.

Ovaj problem moram da kažem su uočile i lokalne samouprave. One se ovim problemom finansiranja veštačke oplodnje bave već duži niz godina. Ja dolazim iz jedne takve lokalne samouprave i mi smo uspeli da pet parova godišnje finansiramo i da oni na neki način mogu da se realizuju kao roditelji.

Ovo što karakteriše sada ovaj zakon jeste pozitivno definisanje uslova i jedinstvenih pravila u ovoj oblasti na teritoriji Republike Srbije, kao i pozitivan stav o pomeranju starosne granice za veštačku oplodnju. Naravno ovde nije kraj o stupanju na snagu ovog zakona neophodna je u ovoj oblasti nova aktivnost, kao i novi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta.

Imovinska karta

(Svilajnac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Dom zdravlja (Lekar) Javni Mesečno 59000.00 RSD 05.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:05