DANIJELA STOJADINOVIĆ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1969. godine. Živi u Svilajncu.

Po zanimanju je specijalista kliničke biohemije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovani narodni poslanici u sali, sticanjem statusa kandidata u martu 2012. godine Srbija je dobila mogućnost sredstva IPA fondova namenjena poljoprivredi i ruralnom razvoju. Izmene i dopune ovog zakona odnose se na odredbe kojima se uređuje postupak rada Uprave za agrarna plaćanja. Strategija razvoja poljoprivreda doneta je 2014. godine, o kojoj je pričala i bivša ministarka poljoprivrede, prati razvoj zemalja u okruženju i vraća se malom poljoprivrednom gazdinstvu i podstiče ga da proizvodi.
Šta je ono što najviše muči naše poljoprivrednike? Prvo, nedostatak novca, kao drugo, saznanje šta će biti isplativo za proizvodnju u kojoj godini, kolika će biti cena toga što će da proizvodi, tog proizvoda, i kome će taj proizvod da proda. Podatke koje sam pronašla za 2010. godinu primer je šećerne repe, gde je bilo posejano 70.968 hektara sa prinosom oko tri miliona 556 tona i primera proizvodnje šećerne repe u 2015. godini, gde je zasejano 42.123 hektara i prinos oko 2.200 tona, govori nam da proizvođači nemaju siguran plasman robe, nemaju sigurnu cenu, da se šećerane uvoze ili sirovinu ili šećer, pa proizvođači nemaju dovoljno tržište za sebe. Ovo je samo jedan izdvojeni primer apropo ovoga o čemu danas govorimo. Dakle, dobra strana ovog zakona je stvaranje uslova za predvidivost agrarne politike, odnosno da poljoprivredni proizvođač na vreme bude obavešten o planiranim merama.
Sledeća stvar je podsticaj zadrugarstva. Iako je Zakon o zadrugama usvojen pre više od godinu dana, još uvek nije zaživeo u praksi, naročito u sektoru poljoprivrede. U zadrugarstvu je velika šansa da svaki mali proizvođač, ma koliko proizveo, može da plasira robu. Cilj ovih mera je da od malog seoskog gazdinstva pravimo veće proizvođače. Mislim da je to ideja, a pričali smo juče i na Odboru za poljoprivredu, ministre. Mala gazdinstva ne predstavljaju teret, niti predstavljaju socijalne slučajeve i praktično se sami izdržavaju. Međutim, neke lokalne samouprave, mi smo danas govorili celog dana o ovome, ministre, veoma su u tome učestvovale i neke lokalne samouprave su prepoznale ovaj problem. Pomenula bih primer opštine Svilajnac, koja godinama unazad ulaže i pomaže svojim poljoprivrednim proizvođačima pre svega davanjem beskamatnih kredita.
Samo u 2016. godini aplicirano je 100 kredita u vrednosti od 300 hiljada dinara. Zatim, Fond za razvoj poljoprivrede koji ulaže u edikuaciju i opremu da bi se udvostručila proizvodnja i u povrtarstvu i u stočarstu, a sada otvaramo i radimo na jednoj novoj grani, odnosno na organskoj proizvodnji koja je idealna za ova mala i srednja gazdinstva.
Kada već govorim o pomoravskom kraju i kada govorim o opštini Svilajnac, kruna tog rada jeste Poljoprivredno veterinarska škola sa domom učenika i jeste jedna od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji. Znači, na nju gledamo, kao i na druge poljoprivredne škole u Srbiji, kao na rasadnik mladih kadrova, mladih poljoprivrednika, koje trebamo da podržimo. Te poljoprivredne škole imale su do skoro svoje sopstvene prihode. Od prošle godine, novim Zakonom o…
Izvinjavam se ministre, ali ja se vama obraćam i htela bih obrazloženje posle ovoga, pa ako nije problem, evo pri kraju mi je vreme.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Znači, sa dve rečenice, ali smo ministar da čuje, jer htela bih neko obrazloženje.
Govorila samo o Poljoprivredno veterinarskoj školi u Svilajncu, kao jednoj od najboljih škola. Problem se odnosi na druge poljoprivredne škole, jer ih tretiramo, kao rasadnik mladih kadrova i mladih poljoprivrednika. Od prošle godine sopstvene prihode, koje su te škole imale, a škole imaju sopstvene prihode zato što imaju svoje sopstvene ekonomije. Znači, ti prihodi se vraćaju u budžet. To je bilo isto, kao kad zaradite platu, onda je date roditeljima, a oni vam daju džeparac. U tom problemu su sada sve poljoprivredne škole u Srbiji, znači zakon je od prošle godine…(Isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2016.

Hvala predsedavajuća.
Poštovane kolege narodni poslanici, prethodnih dana usvojili smo Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, glavna tema u većini diskusija kolega poslanika jeste Dunav kao naša najveća i najduža plovna reka, plovni put sa međunarodnim značajem.
Danas bih u tom konstekstu želela da postavim poslaničko pitanje ministarki saobraćaja, upravo u vezi sa Dunavom, kao međunarodnim plovnim putem. Dunav je najduža reka u EU i druga najduža reka u Evropi nakon Volge, dugačka oko 2850 kilometara i predstavlja veoma važan transportni koridor, Panevropski koridor 7.
To je jedini unutrašnji plovni put 10 Panevropskih koridora. Kroz Srbiju, Dunav veče u dužini od 588 kilometara od Bezdana do Timoka. Od toga 137,6 km predstavlja zajednički sektor sa Hrvatskom, a 299,35 km sa Rumunijom. Međutim, Dunav ima jedan problem koji ne omogućava optimalno korišćenje ovog vodnog puta.
Radi se o ogromnom broju potonulih brodova, od kojih su mnogi još iz Drugog svetskog rata. Samo na teritoriji Srbije u slivovima sve tri plovne reke, nezvanično se procenjuje da ima oko 650 potonulih brodova. To svakako utiče na bezbednost plovidbe koja nije ugrožena, ali je neophodno imati u vidu da se jedan deo tih potopljenih brodova nalazi na ivici plovnog puta.
Potopljeni brodovi predstavljaju ekološki, bezbedonosni i plovidbeni problem na Dunavu. U pojedinim olupinama se nalazi velika količina neeksplodiranih mina i druge ratne tehnike, što izaziva dodatnu zabrinutost. Sa druge strane, jedan od prioriteta Dunavske strategije koju je EU usvojila 2011. godine jeste upravo izvlačenje olupine brodova iz Dunava.
Za ovu namenu su budžetom EU za period 2014-2020. godine obezbeđena sredstva kojima je obuhvaćena i naša država. Kao jedan od značajnih učesnika u izradi strategije i Srbija je identifikovala svoje prioritete za tok Dunava koji protiče kroz njenu teritoriju.
Osim samog Dunava obuhvaćeno je i čišćenje i rečnih kanala, melioracija, uređenje plovnog puta i očuvanje domaćeg kulturnog nasleđa, a pilot projekat čišćenja Dunava od potonulih brodova, koji je Srbija predložila, odobrila je i evropska komisija, a naša Vlada usvojila.
Znamo da posao čišćenja Dunava nije lak, niti je potpuno bezbedan, jer osim olupina brodova ima i neeksplodiranih sredstava i zato zahteva posebnu mehanizaciju i obučenost kadrova koji bi na tome radili.
Upravo polazeći od ozbiljnosti i težine ovog posla, koji kao potpisnica Dunavske strategije moramo da obavimo, ovom prilikom želim da pitam ministarku saobraćaja – šta naša država preduzima na sprovođenju ovih zadataka, na kakve problem nailazi i da li je ovaj posao nekome poveren? Hvala.

Imovinska karta

(Svilajnac, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (paušal) Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Dom zdravlja (Lekar) Javni Mesečno 59000.00 RSD 05.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:05