Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja ću da govorim o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji Vlada predlaže kao rešenje velikog problema za sve korisnike ovih kredita, koji je nastao usled velikog jačanja kursa i nadovezaću se na koleginicu Paunović.

Do problema je došlo kada je ova valuta preko noći porasla, pa je rata, na primer, 2008. godine od 20 hiljada dinara porasla na 50 hiljada dinara. Razlog je odluka Centralne banke Švajcarske da vrednost franka više ne održava veštački na niskom nivou, već da ga prepusti tržištu. Ova odluka napravila je potres na celom finansijskom tržištu Evrope, a konkretno u Srbiji pogodila je 22 hiljade korisnika.

Ono što meni posebno smeta jeste činjenica da se u javnom mnjenju ovi ljudi predstavljaju kao lakomisleni i povodljivi jer su, navodno, bili upozoreni.

Tadašnji guverner Jelašić nije predočio rizike ovakvih kredita, a banke su to znale. Sa druge strane, u trenutku podizanja kredita, uslovi za korisnike su bili daleko povoljniji, i to je činjenica. Iza ovih kredita, moram da podsetim, stajala je Narodna banka. Ne zaboravimo da su ovi krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za stambene kredite, koja je osnovana još 2004. godine.

Država, odnosno poreski obveznici, svakako nisu dužni da plaćaju ceh svakog neprofesionalnog bankarskog poslovanja i možda je ovo i prilika da se oformi posebna institucija koja bi se bavila samo potrošačkim, odnosno potrošačima korisnicima finansijskih usluga i na taj način bi oni bili zaštićeni. Ali, ne zaboravimo da su korisnici ovih kredita na ovaj način rešavali svoja egzistencijalna pitanja. Drugim rečima, na ovaj način su sebi rešavali pitanje krova nad glavom.

Donošenjem ovog zakona na neki način biće ublaženi problemi, a i oglašeno servisiranje ovih kredita.

Kao što ste rekli, ministre, ovo je veoma kompleksna tema i stvar kompromisa sve tri strane. Svaki od ovih 16 hiljada kredita jeste priča za sebe i tek u ovih 30 dana, mesec dana, koliko će banke imati rok, svako od korisnika kredita videće gde se nalazi i koliko mu je ovo olakšano.

Sve u svemu, data je prilika da se konverzijom kredita i umanjenjem duga od 38% zaduženi klijenti konsoliduju i zadrže svoje nekretnine, što i jeste cilj i jeste od velikog značaja.

Svakako da je ovo rešenje trebalo naći i ranije, i to je činjenica. Ali, ljudima kojima je ovo krucijalni problem, a njih je 16 hiljada, nikad nije kasno. Ja bih to rekla svojim rečima – da je u jednom trenutku država propustila, ili posustala, kao odgovorna država, a u drugom trenutku, sada, država preuzima odgovornost za napravljene propuste, što i jeste njena uloga. Tako da ću ja lično, a i poslanici Socijalističke partije Srbije, podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, evo ovog dugo očekivanog seta zakona – Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, s obzirom da je ovakav zakon poslednji put donet 2005. godine, jedva smo dočekali neka nova rešenja.

Razlog donošenja Zakona o zdravstvenom osiguranju jeste unapređenje sistema zdravstvenog osiguranja, njegovim usklađivanjem sa drugim propisima koji su direktno povezani sa organizacijom zdravstvene delatnosti.

Ovim zakonom postiže se jedna celovitost, uređenje zdravstvenog osiguranja kroz veliki broj novina, koji su zaista za pohvalu.

Ove novine proširuju obim prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Tačno je definisan raspon zdravstvenih usluga obuhvaćen zdravstvenim osiguranjem kroz zdravstvene usluge utvrđene nomenklaturom i cenovnikom zdravstvenih usluga, koje se obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, uključujući preventivne preglede na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kroz obavezne skrining preglede i u okviru nacionalnog programa.

Prepoznajući opšte stanje oboljevanja i bolesti koje mogu da se spreče ili otkriju na vreme, ovo je novina od velikog značaja za pojedinca, jer osigurano lice koje se odaziva na skrining ne učestvuje u troškovima zdravstvene zaštite, jer sve troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Uvođenjem novih osnova osiguranja i za poljoprivrednike rešiće se njihov veliki problem, jer je najveći broj neosiguranih lica baš iz redova poljoprivrednika.

Prepoznat je dugogodišnji problem osiguranja lica koja primaju penzije isključivo od stranog nosioca osiguranja, a imaju prebivalište ili boravište u Srbiji, osobe koje imaju status borca ili osobe koje su žrtve terorizma, vojni invalidi i civilni invalidi rata.

Ovim Predlogom zakona proširena su prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja kroz preventivne i sve preglede vezane za planiranje porodice, i to je još jedan od ciljeva ove Vlade, čime se afirmiše i podstiče populaciona politika.

Data je mogućnost produženja prava na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad zbog nege člana uže porodice deteta do navršenih 18 godina života, kada visine naknade iznosi 100% ili kada dete do navršene 18 godine ima ozbiljnije zdravstvene probleme.

Ovim zakonom se obračun osnove za naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja produžava na 12 meseci, zarad racionalnijeg korišćenja sredstava, čime se sprečavaju zloupotrebe od strane poslodavca i strane osiguranika.

Sem hitne medicinske pomoći koja je do sada bila obavezna kod osoba koje nemaju zdravstveno osiguranje, ovim Predlogom zakona Republički fond za zdravstveno osiguranje pokrivaće i troškove palijativnog zbrinjavanja, obaveznog skrining programa, kao i obavezne imunizacije kojom se štiti stanovništvo od zaraznih bolesti.

Izabrani lekar, kao nosilac zdravstvene zaštite, do sada je mogao da utvrdi dužinu privremene sprečenosti za rad osiguranika do 30 dana. Ubuduće će to biti 60 dana, čime je osiguranom licu olakšano ostvarivanje ovog prava, ali je, ono što je zabrinjavalo poslodavce, ostalo nepromenjeno isplaćivanje naknade zarade za taj period, tako da poslodavac, kao i do sada, plaća do 30 dana, a od 31. dana tu obavezu preuzima Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Novina je i da lekar specijalista koji leči osiguranika može da ga uputi na stacionarno lečenje i time olakša ostvarivanje prava na bolničko lečenje.

Prošireni obim prava osiguranika kojima je uređena mastektomija jedne ili obe dojke tako što se na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbeđuje rekonstrukcija ili korekcija, a predviđeno je i formiranje jedinstvene liste čekanja koju vodi Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Uvodi se, pored obaveznog, i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao deo zdravstvenog osiguranja.

Republički fond može, u skladu sa propisima koji uređuju javno-privatno partnerstvo, da zaključi ugovor i sa pravnim licem, odnosno preduzetnikom. I zdravstvene ustanove van plana mreže i privatnoj praksi koje imaju zaključen ugovor sa Fondom, moći će da koriste centralizovane javne nabavke Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Ovim Predlogom zakona, kroz novine, ali i unapređena, zatečena stanja, ostvaruje se mogućnost za jednu celovitu, bolju zaštitu i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i osiguranika, kao i davalaca zdravstvenih usluga.

Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti se uređuje, još jedan sistem od velike važnosti, kroz organizovanu brigu za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti kao i nadzor nad njegovim sprovođenjem.

Novi predlog zakona prati unapređenje uvedenih reformi u zdravstvenoj zaštiti, objedinjuje se društvena briga o zdravlju stanovništva od Republike, AP, jedinice lokalne samouprave, poslodavca, a i svakog pojedinca, a cilj je racionalnije i efikasnije zdravstveno zbrinjavanje stanovništva. Preuzimanje osnivačkih prava na zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini od strane Republike, odnosno AP jedan je od vidova racionalizacije.

Ponovo se u zdravstveni sistem uvode zdravstveni centri, opšta bolnica i dom zdravlja, čiji je osnivač Republika, osim apoteka čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.

Uredbom o planu mrežu biće predviđeno koji će zdravstveni centri postojati. Još jedan korak na bolje.

Uvode se nove kategorije osiguranika koje će biti obuhvaćene društvenom brigom za zdravlje, i to mlade nezaposlene osobe na školovanju, do 26 godina, izbegla, prognana, raseljena lica koja su nezaposlena i sa nižim primanjima sa boravištem na teritoriji Republike Srbije, kao i lica sa statusom borca, vojni invalidi, civilni invalidi, lica kojima se obezbeđuje, sem obavezne, i preporučena imunizacija, kao i lica žrtve terorizma.

Republički fond za zdravstvenu zaštitu prepoznao je u cilju opšteg interesa zaštite zdravlja stanovništva preventivne, kao i skrining preglede, zaštita na radu nosilaca zdravstvenih usluga, njihovu edukaciju kroz specijalizacije, uže specijalizacije, kontinuirano obezbeđivanje kadra radi zamene odsutnih izabranih lekara za vreme trajanja specijalizacije, zatim kolektivno osiguranje zaposlenih u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, nabavku, servisiranje medicinske i nemedicinske opreme, kao i opreme u oblasti integrisanog zdravstvenog informacionog sistema u zdravstvenim ustanovama.

Takođe su olakšani i uslovi za osnivanje privatne prakse. Zdravstvena ustanova može se osnivati u skladu sa propisima koji uređuju javno privatno partnerstvo, a zdravstvena ustanova se upisuje, umesto u registar suda, kao do sada, u registar Agencije za privredne registre i na taj način dobijamo jedan jedinstveni registar zdravstvenih ustanova.

Ugovor sa poslodavcem o dopunskom radu, kao i ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem je takođe novina. Ovim Predlogom zakona izmenjeni su uslovi za imenovanje direktora, članova upravnog i nadzornog odbora. Mnoge kolege su pitale za ovu novinu, jer je ostalo nekih nejasnoća.

Na primarnom nivou zdravstvene zaštite vode se kao nove Zavod za laboratorijsku dijagnostiku, radiološku dijagnostiku i Zavod za palijativno zbrinjavanje, kao i zdravstvena ustanova - poliklinika.

Dakle, kroz sve ove mere organizacija zdravstvenih ustanova, privatne prakse, strategija razvoja zdravstvene zaštite rešavanjem osnivačkih prava, uvođenjem novih vidova zdravstvene brige o stanovništvu, posebno uvođenje zdravstvene nege koja nije bila regulisana do sada, stvaraju se uslovi za još humaniji, racionalniji i kvalitetniji sistem zdravstvene zaštite.

Nekoliko rečenica i o Predlogu zakona o predmetima opšte upotrebe. Ovaj Predlog zakona ima za cilj usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonom EU, kao i kontrolu određene grupe predmeta opšte upotrebe kroz zdravstvenu ispravnost i bezbednost po svim fazama proizvodnje i prometa u cilju zaštite zdravlja stanovništva.

Novi zakon uvodi obavezu prijavljivanja neželjenih efekata kozmetičkih proizvoda i drugih radi analiziranja tržišta, tržišnog nadzora, kao i informisanja potrošača, jasnije definicije, određene pojmove, a samim tim olakšaće i poslovanje preduzetnika opšte upotrebe.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, takođe izmenama i dopunama Zakona o prekursorima uspostavlja jedan sistem praćenja onih supstanci u svim fazama proizvodnje, od prerade ili prometa u saradnji sa MUP-om i Upravom carina, kao i izveštavanje Međunarodnog biroa za kontrolu narkotika. Brze provere pre izvoza kojim će se unaprediti razmena informacija o potencijalnim rizicima vezanim za prekursore, tj. njihovoj eventualnoj zloupotrebi u proizvodnji droga i psihoaktivnih supstanci.

Ova zakonska rešenja olakšavaju poslovanje pravnim licima u smanjenju dokumentacije, skraćenju rokova za izdavanje dozvole za proizvodnju, definiše se stručna sprema lica odgovornih za proizvodnju i za sprovođenje ovog zakona obezbeđena su sredstva u budžetu. Smatramo da ovi zakoni imaju svoju težinu, da je krajnje vreme bilo da se oni unaprede i poslanička grupa SPS podržaće ove zakone u Danu za glasanje.

Zahvaljujem, presednice.

Podnela sam amandman na član 2. stav 1. tačka 12) na Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, u kome je bila namera da se predloženim amandmanom omogući potvrda o prijemu jedinstvene prijave i da se ona izda u pisanom i elektronskom obliku.

Dakle, on glasi – potvrda o prijemu jedinstvene prijave jeste propisani obrazac, u pisanom i elektronskom obliku, sa podacima sadržanim u jedinstvenoj prijavi, koja se izdaje podnosiocu jedinstvene prijave kao dokaz da je ista primljena u jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Nesumnjivo je da je potreba za efikasnijom kontrolom naplate doprinosa za socijalno osiguranje, kao i smanjenje troškova administracije razlog za donošenje ovog zakona. Nije samo izbalansiran budžet dovoljan za efikasno funkcionisanje. Treba urediti pojedine oblasti, što je i jedan od ciljeva donošenja ovog zakona.

Pred nama stoji još uređivanje u mnogim oblastima i stubovima ove države, kao u oblasti zdravstva, u oblasti prosvete, ali kao što nam je potrebno unutrašnje uređenje, tako nam je potrebna i jedna kontinuirana i dobra spoljna politika, koja se danas sprovodi zahvaljujući ministru Ivici Dačiću. Zahvaljujem.

Hvala predsednice.

Gospodine ministre, gospodine Mariću sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 2. stav 1. gde se nakon tačke 14. dodaje nova tačka 14a koja glasi – evakuacija je planski organizovano pomeranje ljudi, životinja i materijalnih dobara sa ugroženih na neugroženo područje.

Ovim amandmanom se vrši dopuna člana 2. Predloga zakona kojim su definisani izrazi i pojmovi upotrebljeni u zakonu. Amandman nije prošao, ali bih ja iskoristila priliku, jer sam prošle nedelje u uvodnoj reči imala par pitanja, s obzirom da nam je na dnevnom redu i Predlog zakona dobrovoljnim vatrogasnim društvima, što je jako pozitivno. Znači, jedna nova snaga od 150 registrovanih 300 vatrogasnih društava, koji će, čuli smo, od vas dobiti vozila i biti spremna da pomognu i ne samo pri nepogodama, požarima, poplavama, nego i u evakuaciji.

Moje pitanje se odnosi na njihovo finansiranje, s obzirom da su, imaće finansije od Republike, lokalnih samouprava, poklona, donacija i onaj deo koji je njihov samostalni prihod. Pretpostavljam da će to novim propisima i da je to još u razradi, da će da se ovaj deo na taj način definisati, pa bih zamolila ako možete da to objasnite. Hvala.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministre, gospodine Mariću sa saradnicima, podnela sam amandman na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama. Cilj ovog amandmana i predlog je adekvatniji izraz koji treba da doprinese preciznijem sadržaju odredbe.

Istakla sam već prošle nedelje koliko je ovo bitan Predlog zakona, jer smanjenje rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama jeste nacionalni i jeste lokalni prioritet. Svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofa, bez ikakve diskriminacije, a zaštita i spasavanje ljudskih života ima prioritet u odnosu na sve druge zaštite. Otuda je procena rizika, preventivne mere i aktivnosti koje se preduzimaju veoma važno, a upravljanje rizikom od katastrofa, koje se zasniva na međusobnoj koordinaciji svih subjekata, još važnija.

Cilj ovog zakona je pravno uređenje za uspostavljanje jedinstvenog i ujedinjenog sistema, usklađenog sa realnim potrebama zaštite i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara od elementarnih i drugih nepogoda i to i jeste njegov glavni cilj, pogotovo što mi već imamo iskustva iz 2014. godine i ja nekako vidim ovaj predlog zakona kao dopunu i ispravljanje onoga što se pokazalo kao neadekvatno pre par godina.

Takođe je novina i međunarodna saradnja koja je predviđena u Predlogu zakona i daje mogućnost zaključivanja ugovora sa međunarodnim organizacijama i to je isto ovo iz prakse, da nije bilo ekipa Danaca i ovih drugih ljudi koji su pomagali, teško da bi se tako brzo oslobodili onoga što se dešavalo 2014. godine, a to se ne odnosi samo na ljudstvo, velika prednost tih međunarodnih organizacija i njihovih društava jeste u samoj opremi.

Ovim predlogom daje se na značaju, i to je njegova najveća korist, preventivnim merama i aktivnostima, pre svega, na proceni rizika od katastrofa, planu zaštita i spasavanja kao osnovnih dokumenata za efikasno upravljanje rizicima.

Ono što bih ja ovom prilikom dodala na kraju, istakla bih značaj prevencije i edukacije najmlađih, sa kojima se krenulo pre par godina kroz razne vidove obuke, kroz razne vidove promotivnih materijala koji imaju obrazovni karakter i razvijaju svest o značaju zaštite od raznih opasnosti. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Gospođo ministar, gospodine Mariću, gospodine Daboviću, drago mi je da je danas ovaj zakon na dnevnom redu, s obzirom da smo nedavno, 2014. godine, imali neprijatna iskustva sa poplavama u kojima sam učestvovala i drago mi je da se kroz ovaj Predlog zakona ispravljaju neke stvari sa kojima smo kuburili u to vreme.

Planirala sam da o ovome mnogo duže pričam, međutim, ostalo je malo vremena, tako da ću da se fokusiram na osnovne. Cilj ovog zakona je da pravno uredi, uspostavi jedinstvo u ujedinjen jedan sistem koji je usklađen sa realnim potrebama zaštite spasavanja stanovništva i materijalnih dobara, jer smo nekako do sada uvek reagovali u trenutku kada treba da se reaguje.

Sa ovim Predlogom zakona vidim da se govori o preventivi koja je daleko bitnija i da se od tada, pa do sada su se mnoge stvari promenile baš u tom preventivnom smislu koji je od velikog značaja.

Ja bih samo ukazala na nešto što je i tada bio problem, a to je da su mnoge lokalne samouprave dosta dugo radile na osnovnim dokumentima a to su dokumenta koja su i osnov zaštite. To je rizik od katastrofa i plan zaštite i spasavanja.

Problem je bio što mnoge lokalne samouprave nisu imale adekvatne ljude za to, pa to nije bilo dobro odrađeno ili su skupljale neki novac, pa je taj novac išao ljudima koji u tom trenutku nisu imali licencu, tako da su te opštine finansirale nešto što u stvari nisu mogle da koriste.

Jako mi je drago da će to sada biti kontrolisano, da će licencirana osoba moći na tome da radi i da će konačno lokalne samouprave imati svoje prave planove za zaštitu i spasavanje i, takođe, Pravilnik o metodologiji, koji će biti jedinstven za sve, koji je vrlo značajan. Znači, nemamo razlike od jedne do druge lokalne samouprave i to su, po meni, jako pozitivni pomaci.

Sada nekoliko rečenica o ovom drugom zakonu, koji je takođe naišao na veliko odobravanje, a to je Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Vidim da su savezi jako pozdravili ovo. Ne samo da ima novine u smislu uvođenja vatrogasnih jedinica i s obzirom da ima 150 društava do sada i 300 saveza, njihovo angažovanje u smislu dobijanja vozila, o čemu je ministar govorio, i njihovo uključivanje u rad i pomoć MUP i regularnim jedinicama bio bi od velikog značaja, a posebno su oduševljeni finansiranjem, jer sada sa ovim Predlogom zakona biće obezbeđeno i finansiranje, doduše od 2019. godine, ali u tom smislu je napravljen veliki pomak.

Finansiranje će imati iz tri osnove – od Republike, lokalne zajednice, pomoću donacija, poklona i imaće jedan prostor za sopstvene prihode, pa bih vas ja ovom prilikom ili sledeće nedelje, kada budemo razgovarali o tome, zamolila da objasnite da li je to u skladu sa pravilnicima koji tek treba da se prave, gde će to biti tačno objašnjeno kakve su nadležnosti dobrovoljnih društava i da napomenem da su svuda, u Sloveniji pogotovo, čast biti dobrovoljni vatrogasac i da je sa ovim napravljen jedan dobar pomak.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 1. Predloga zakona. Nije prihvaćen, ali bih iskoristila ovu priliku da još nešto naglasim s obzirom da sam pričala u raspravi u pojedinostima.

Sasvim je jasno da posle digitalnog preobražaja ili digitalizacije o kojoj toliko govorimo, ulazimo u jedan novi civilizacijski nivo i u jednu epohu, mogli bi da kažemo i novu epohu, ekološke ekonomije. Dakle, forsiramo proizvode i ekološke tehnologije.

Trebalo bi da iskoristimo ovaj zakon da pokrenemo tehnologije kojima ćemo proizvoditi proizvode od prirodnih materijala i razviti građevinarstvo zasnovano na prirodnim ekološkim materijalima, koji pre svega štede energiju i štede resurse, koristeći resurse koje smo do sada bacali na deponije i koje bi na neki način donosila i nova radna mesta, a time bismo napravili i iskorak ka zelenoj gradnji, koja treba da rekonstruiše mnogo objekata koji su zapušteni i stvore nove, lakše dostupne stanove za veliki broj građana koji nemaju stan ili krov nad glavom.

Zato predlažem donošenje propisa za uređenje i definisanje karakteristika naših prirodnih materijala. Zahvaljujem se.

Hvala predsedavajući.

Poštovana gospođo ministar sa saradnicima, ja ću se u okviru ove današnje objedinjene rasprave o paketu zakona iz oblasti građevinarstva, usredsrediti na Zakon o građevinskim proizvodima. Srbija do danas nažalost nije imala opšti, odnosno krovni propis iz oblasti građevinskih proizvoda, iako smo veliki i poznati proizvođači po velikom broju građevinskih proizvoda.

Neophodnost da se na jedinstven način uredi ova privredna delatnost, proističe iz potrebe standardizacije kvaliteta građevinskih proizvoda primenom domaćih standarda, ali i iz obaveze da zakonodavstvo uskladimo sa pravom EU u ovoj oblasti.

Dakle, da harmonizujemo svoj zakonski okvir uz ispunjenje međunarodnih standarda, što je deo nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU.

Krajnji ishod ove harmonizacije jeste stavljanje na tržište kvalitetnih građevinskih materijala, sa dobrim performansama, dakle onih koji nisu opasni ni po bezbednost objekata, ni po zdravlje ljudi.

Ekološki standardi kod građevinskih materijala moraju da budu ispunjeni.

Zašto je ekološki aspekt važan? Građevinski proizvodi koji se ugrađuju u stambenu, ali i u poslovne i javne objekte moraju ispunjavati stroge uslove zaštite životne sredine.

Najveći deo života provodimo u kućama i stanovima, tako da je veoma važno da, pored standarda kvaliteta građevinskih materijala i njihove trajnosti, tu budu ispoljeni i ekološki standardi. Samo da podsetim na azbestne zgrade koje su inače opasne po zdravlje.

Takođe, skrenula bih pažnju i važnost da se danas u građevinarstvu koriste materijali koji ispunjavaju ekološke standarde. To je i zahtev EU, da se naše zakonodavstvo harmonizuje u kontekst ekoloških standarda, jer ćemo jedino takve građevinske proizvode moći da plasiramo na tržištu država članica EU.

Založila bih se za reafirmaciju tradicionalnih građevinskih materijala, tzv. ambijentalnih, autohtonih materijala za izgradnju koji su u razvijenim zemljama zakonski pozicionirani i gde se inače afirmiše njihova upotreba stimulativnim merama.

Ovi materijali znače zdrave uslove i stanovanja i življenja, a posebno bi bila stimulativna za seoske sredine koje se bave seoskim turizmom.

Kada govorimo o tradicionalnim materijalima, tu pre svega mislim na korišćenje drvenih materijala, drvene građe, gline i ostalih materijala. Treba zakonom omogućiti korišćenje ovih materijala kako bi oni koji grade kuće od njih mogli da dobiju građevinske, odnosno upotrebne dozvole. Time se doprinosi i legalizaciji ovakvih objekata, kojih ima dosta u mnogim turističkim sredinama.

Takođe, ukoliko bi se standardizovali i ovi materijali, omogućila bi se i regularna kreditna podrška domaćinstvima koja bi se opredelila za ove vidove gradnje. Mislim da bi se na ovaj način sačuvala i narodna baština Srbije. Čuva se životna sredina i, ono što je najvažnije, štedi se na resursima. To ne bi značilo da se vraćamo u neku daleku prošlost. Ovo znači da koristimo privredne resurse iz svog prirodnog okruženja.

Opredeljenje za tradicionalnu gradnju je ideja koju je naša poslanička grupa pretvorila u amandman koji smo podneli i o njemu ćemo govoriti u raspravi u pojedinostima.

Osim ovog amandmana, poslanička grupa SPS podnela je još jedan veći broj amandmana na ovaj zakon, pa verujem da će ih Vlada razmotriti.

Kada je u pitanju proizvodnja građevinskog materijala, moramo da istaknemo značaj ove grane privrede za ukupan privredni razvoj, jer gradnja infrastrukturnih i stambenih objekata okuplja brojne proizvode i proizvođače i uključuje privredu, posebno kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti, jer se u Srbiji proizvodi oko 1.200 registrovanih građevinskih proizvoda po ovom zakonu i oni će biti standardizovani i kontrolisani. Ovakvo rešenje podržavamo jer je prirodno da proizvođač sam po sebi garantuje kvalitet. Sve ovo ide u prilog podršci ovom novom Predlogu zakona koji treba da uredi i proizvodnju i distribuciju i plasman građevinskih proizvoda na našem tržištu i podstakne izvoz u region i ostale evropske zemlje. Iz svega ovoga navedenog poslanička grupa SPS podržaće ovaj set zakona. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, danas bih postavila pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i ministarki pravde u vezi sa jednim problemom koji muči mnoge jednoroditeljske porodice.

Naime, kao narodnoj poslanici i članici Odbora za prava deteta, obraćalo mi se više samohranih majki, samohranih roditelja zbog problema koji imaju u vezi sa plaćanjem alimentacije za decu koja su posle prekida bračne zajednice poverena njima.

Ovo pitanje zaslužuje veću društvenu pažnju, pre svega sa stanovišta očuvanja porodice kao osnovne ćelije društva, a time i izgradnje zdrave ličnosti deteta koje sutra treba da bude odgovoran i kreativan član ovog društva. Tako i zakon predviđa da se i posle razvoda braka roditeljsko pravo vrši zajedničkim i sporazumnim starateljstvom i kada se dete poveri jednom od roditelja.

Međutim, sve je češća praksa da roditelj kome je utvrđena zakonska obaveza učešća u izdržavanju maloletnog deteta koje je povereno drugom roditelju, najčešće majci, svoju zakonsku obavezu ne izvršava. Brojni su slučajevi kada ne ispunjavanje ove zakonske obaveze samohranog roditelja i dete o kome se brine dovodi u stanje socijalne potrebe.

S druge strane, roditelj koji izbegava plaćanje alimentacije vrlo retko snosi posledice. Poznat mi je primer u kome je otac dugovao preko pola miliona dinara za alimentaciju, a da je u momentu kad je zakonski bio primoran da plati napustio posao, kako ne bi izvršio svoju zakonsku obavezu prema detetu. S tim u vezi, centri za socijalni rad kao organi starateljstva imaju obavezu da preduzimaju mere socijalne zaštite i u ovim slučajevima zaštite dete i samohranog roditelja, da im obezbede psihološku, pa i materijalnu podršku, da učine sve napore kako bi deca ostala u svojoj biološkoj porodici i pokreću pitanje odgovornosti roditelja koji ne izvršava obavezu plaćanja alimentacije.

Želela bih da skrenem pažnju na ovaj problem i pitam gospodina ministra – da li ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vrši nadzor nad ostvarivanjem ove uloge centara za socijalni rad i da li je potrebno da se centrima obezbedi bolja kadrovska opremljenost, kako bi stručno, nepristrasno i efikasno brinuli o jednoroditeljskim porodicama?

Takođe, ministarku pravde želim da pitam – da li postoje podaci o broju ne izvršenih sudskih rešenja o plaćanju alimentacije za decu nakon razvoda, šta sudovi u tom pogledu preduzimaju i da li se izriču privremene mere?

Takođe bih pitala da li je moguće u našem sistemu formirati državni fond alimentacije kako bi se sprečile situacije da deca i samohrani roditelji zbog neodgovornosti drugog roditelja ostaju bez sredstava za život. Ovo je po Švedskom modelu, a iz ovog fonda bi se mogla stipendirati i deca koja žive sa jednim roditeljem. U tom slučaju država bi preuzela obavezu naplate alimentacije. Zahvaljujem se.

Hvala.

Samo ću iskoristiti priliku da se zahvalim ministru na usvajanju ovog amandmana. Bilo je usklađivanje. Ostaviću preostalo vreme svojim kolegama iz poslaničke grupe. Hvala.

Hvala.

Poštovani ministre sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 2. i, koliko znam, Vlada je prihvatila ovaj amandman.

Dobro, jer je prihvaćena ispravka.

Obraćam se ministru.

Očigledno je, pošto raspravljamo već duže vreme, da nedostatak političke volje da se tema životne sredine smatra životno značajnom, je sada na neki način ispravljena i da se sada ide u nekom dobrom, boljem pravcu. Dobro je da se to promenilo. Vaš zadatak, ministre, je ne samo težak, nego on globalno treba da zainteresuje javnost i da stavi zaštitu životne sredine na mesto koje joj i pripada. Vi to radite i čini se da to dobro radite, jer se u poslednjih godinu dana mnogo više govori o samoj životnoj sredini i o problemima, a problema je zaista mnogo.
Samo osnivanje i odvajanje ovog ministarstva kao posebnog, za šta sam se ja i zalagala u prethodnom periodu, je jako značajno, jer samo ovo ministarstvo ima toliko posla da je zaista suvišno da se bavi još nečim pored toga.
Godinama se nagomilavaju problemi vezani za zaštitu životne sredine, brojni problemi. Mi smo čak jedan deo ovde pominjali, a mnogo toga nismo ni stigli da pomenemo, s obzirom koliko dugo traje ova rasprava, i od upravljanja otpadom, od prečišćavanja otpadnih voda, zaštite prirode. I, zaista je pred ovim ministarstvom jedan težak zadatak.
Ovom prilikom bih pohvalila i nivo organizacije, odnosno promene organizacione strukture, jer sada imate i posebne sektore, kao i sektor za strateško planiranje i projekte, što je takođe jako bitno, koji će obezbediti materijalna sredstva. To je pokazatelj da se uopšte ide u dobrom pravcu, jer bez novca znamo da nema ni pomaka u ekologiji i u bilo kakvoj zaštiti životne sredine.
Drugo značajno pitanje, s obzirom da sam učestvovala u radu i mnogim akcijama, je po meni jako bitno, a to je edukacija, znači, edukacija od najnižeg nivoa, od vrtića, preko srednjih škola, jer čovek uči dok je živ, tako da ta edukacija važi za sve delove i za celu populaciju.
Imate našu podršku. Poslanička grupa SPS glasaće za izmene ovog zakona. Hvala.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, gde se predlaže jedna sveobuhvatnija definicija predmeta ovog zakona, da je potrebno u uvodnoj odredbi zakona naglasiti da su u pitanju medicinske i druge neophodne procedure, uslovi i standardi u oblasti korišćenja ljudskih ćelija i tkiva u medicinske svrhe, odnosno primena tkiva i ćelija radi lečenja.

Ovo je jedan zakon koji zahteva ozbiljnu pažnju i vidim da je izazvao baš dobru polemiku, a ja bih samo podsetila da ova oblast ljudskih ćelija i tkiva, koja je do sada bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona, on je bio primenjivan takav kakav jeste godinama, ali je zaista postojala jedna neophodnost da se poboljša, da se stvore precizniji uslovi organizacija i nadzor nad obavljanjem poslova iz ove oblasti.

Nisu bili tu prepoznati ni poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, čuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva, što je prouzrokovalo lošu praksu da se sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja na republičkom nivou.

Dakle, postoji potreba da se ova oblast uredi po najvišim standardima medicinske nauke i prakse. Evo, danas smo čuli nekoliko puta da svi hoćemo u taj XXI vek, tim pre što je ova oblast medicine koja se intenzivno razvija i nudi zaista velike mogućnosti za lečenje, da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Ovaj predlog zakona na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu da se ovim bave, koje mogu da obavljaju poslove iz ove oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i ko može biti banka ljudskih tkiva, uključujući i sve uslove koji moraju ovim da se zadovolje.

Zakon takođe uvodi registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeze, koji omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca, obezbeđuje ćelije za presađivanje.

Dalje, donosi program za presađivanje ljudskih organa ćelija i tkiva koji će biti jedinstvene na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i jasne postupke u vezi organizacije timova i, što je bitno, finansiranja celokupnog postupka presađivanja tkiva.

Zatim, precizirana je i uloga Uprave za biomedicinu kao odgovornog tela, kao i nadzor na sprovođenju ovog zakona.

Ja bih vas, ministre, podsetila na jednu od naših prethodnih sednica, kada ste rekli da ćete se zalagati da državno zdravstvo dobije svoj značaj koji treba da ima u Republici Srbiji, s obzirom da je ova tema koja pokriva naše referentne i uspešne ustanove, samo bih na neki način podstakla to razmišljanje o kadru.

Mislim da, bez obzira na to što se mnogo ulaže poslednjih godina u zdravstvene ustanove, renoviranje, opremanje i tako dalje, mi imamo problem sa mladim ljudima koji traže posao. Znači, ovo su sve oblasti koje zahtevaju jedan dugi niz godina obuke i učenja na radu i postizanju određenih ciljeva.

Mislim da u budućnosti, što se medicine tiče i što se ove oblasti celokupno tiče, mora da se više pažnje posveti upošljavanju mladih ljudi, obrazovanju tih istih ljudi da bi mogli i da bi bili osposobljeni za ovako zahtevne poslove, a imamo mogućnosti za to. Imamo odličnu saradnju sa zemljama EU, a sada i ovim zakonom ćemo to na neki način poboljšati. Zahvaljujem se.