LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 mesec i 17 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 18 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Poštovani predsedavajući, gospodine Milićeviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas uopšte nisam imao nameru da govorim o zakonu o dualnom obrazovanju. Ali, zaista posle jučerašnjih neosnovanih, često kritika i uvreda, moram da konstatujem i da čestitam radnom timu gospodina ministra Šarčevića i posebno njegovom pomoćniku ministra, profesorici Gabrijeli Grujić Garić koji su sigurno uložili velike napore da se ovaj zakon dobro uradi i da danas bude na dnevnom redu.

Zašto imam poverenja u ovaj zakon? Sve kritike koje su često neosnovane, nisu zasnovane na nekim rezultatima istraživanja, na nekim studijama, na nekim naučnim eksperimentima, a gospođa Gabrijela Grujić se bavi naučno-istraživačkim radom iz ove oblasti. Neću se upuštati duboko u ovaj zakon, već su samo reći svoje utiske.

Moram reći da su te kritike bile zaista neosnovane i da će verovatno od ljudi koji su najviše kritikovali ovaj zakon, sutra prisvajati kao svoje zasluge za primenu ovog zakona. Budite spremni na to. Prema tome, nemojte izaći iz ove Skupštine razočarani, iz ovog doma, kao da je to jedan neuspešan posao, već budite ponosni na ono što ste uradili u proteklom periodu za ovih godinu dana. Niste sedeli skrštenih ruku, nego ste dali rezultat koji pet koraka znači za obrazovanje zemlje Srbije.

Toliko ću o ovome samo da kažem, žao mi je, a govoriću o Zakonu o potvrđivanju zajedničke Konvencije o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom. Ovo je oblast iz zaštite životne sredine i žao mi je što je zaista bio malo govora o ovom zakonu. Možda je treba biti ministar zaštite životne sredine na ovoj sednici, pa bi rasprava bila koncipirana i u tom smeru, zato što je ova oblast podeljena u Republici Srbiji na više ministarstva. U nadležnosti je Ministarstva zaštite životne sredine, zatim u nadležnosti Ministarstva rudarstva i energetike, zatim u nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Koji su razlozi za potvrđivanje ovog međunarodnog ugovora. Zajednička Konvencija o sigurnosti upravljanja istrošenim gorivom i sigurnosti upravljanja radioaktivnim otpadom se bavi širokim spektrom pitanja vezanim za upravljanje istrošenim nuklearnim gorivom i za upravljanje radioaktivnim otpadom civilnog karaktera. Pitanja iz njenog delokruga se ne odnose samo na zemlje sa nuklearnim energetskim programima, već i na one koje u svojoj primeni imaju jedino izvore zračenja u medicini i industriji. Faktor nedeljivosti prostora u slučaju eventualnih vanrednih situacija ili prekograničnog transporta i drugih relevantnih prekograničnih kretanja, takođe naglašava međunarodni karakter Konvencije i njenog predmeta uređenja i čini je značajno za sve zemlje.

Cilj donošenja ovog zakona je uvođenje viši standarda u sprovođenju mera nuklearne sigurnosti, efikasnija primena zakona, uspostavljanje sveobuhvatnije i savremenije regulative i kontrole nad izvorima jonizujućih zračenja, nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, a pre svega nad upravljanjem radioaktivnim otpadom i istrošenim nuklearnim gorivom.

Sprovođenje odredaba Konvencije ide u susret ispunjavanju međunarodnih zahteva i obezbeđuje usklađenost na međunarodnom planu, omogućavajući tako lakšu i adekvatniju komunikaciju i koordinaciju sa drugim državama i međunarodnim organizacijama u ovoj oblasti.

Konvencija predstavlja prvi obavezujući međunarodno-pravni instrument koji odražava nameru i posvećenost država koje su u njene ugovorne strane, da u skladu globalnog režima, kojim se obezbeđuje zaštita ljudi i životne sredine, postignu i održavaju visok nivo sigurnosti u oblastima koje su predmet Konvencije.

Moram da kažem da je Konvencija usvojena 5. septembra 1997. godine u Beču, i Konvencija je otvorena za pristupanje svim državama, pa i Republici Srbiji, koja do sada nije uzimala učešće ni u jednoj od navedenih faza. Prema podacima iz 2013. godine, 69 država su ugovorne strane, a 42 potpisnice Konvencije, tako su ugovorne strane i sve bivše zemlje Socijalističko Federativne Republike Jugoslavije, zatim Albanija, Rumunija, Bugarska i Mađarska.

Vlada i Skupština Republike Srbije su potrebu za sigurnim upravljanjem istrošenim gorivom i radioaktivnim otpadom prepoznale kao pitanje od posebnog značaja koje je potrebno rešavati na adekvatan način i u sklopu drugih pitanja vezanih za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost. O tome svedoči napredak u inovaliranju pravno regulativnih okvira.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Konvencije o Evropskom Šumarskom Institutu. Moja uvažena koleginica prof. dr Snežana Bogosavljević je detaljno o tome govorila i rekla je suštinu i značaj Evropskog Šumarskog Instituta, a ja ću govoriti o onim aspektima u kojima sam neposredno učestvovao od početka rada Evropskog Šumarskog Instituta na ovim prostorima, na prostoru Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope.

Mislim da do sada nije bilo razloga da se ne usvoji ovaj Zakon i potvrdi ova Konvencija o Evropskom Šumarskom Institutu, jer je to moralo da se desi znatno ranije, još 2003. godine, kada je EFI faktički došao na područje Zapadnog Balkana.

Evropski Šumarski Institut je međunarodna organizacija, normalno, u oblasti šumarstva, koja je osnovana 1993. godine u finskom gradu Joensu, Pokrajina Karelija, sa ciljem unapređenja istraživanja u oblasti šumarstva. Osnivački akt potpisan je 09. septembra 1993. godine od strane 14 predstavnika obrazovanih i naučno-istraživačkih organizacija iz deset evropskih zemalja, a to su: Češka, Nemačka, Mađarska, Norveška, Poljska, Portugalija, Rusija, Švedska, Velika Britanija i Finska.

Svrha ovog Instituta je da na panevropskom nivou preduzima istraživanja u oblasti šumarske politike, uključujući i njene aspekte u vezi sa životnom sredinom, ekologijom.

Evropski šumarski institut, 20 godina kasnije, 2013. godine, okupio je oko 30 međunarodnih obrazovnih i naučno-istraživačkih organizacija, kao i predstavnike udruženja privatnih vlasnika šuma i preduzeća iz oblasti šumarstva i zaštite životne sredine. Članovi Evropskog šumarskog instituta su i predstavnici iz 36 zemalja, među kojima su i SAD, Japan, Kina i Kanada.

Internacionalizacija Evropskog šumarskog instituta započela je 1998. godine na Petoj godišnjoj konferenciji, održanoj u Zvolenu u Slovačkoj. Narednih godina definisana su načela Konvencije o „EFI-ju“. Konvencija je stupila na snagu 28. avgusta 2003. godine, a Evropski šumarski institut postaje međunarodna organizacija osnovana od strane evropskih država.

Srbija, odnosno tadašnja državna zajednica Srbija i Crna Gora, 27. novembra 2003. godine potpisala je Sporazum o pristupanju Konvencije. Da bi postala punopravni član Evropskog šumarskog instituta, potrebno je da ratifikujemo ovu Konvenciju. Ja mislim da je to trebalo uraditi znatno ranije, već odmah posle 2003. godine i da je bilo vremena za to.

Govoriću o značaju i uticaju Evropskog šumarskog instituta na ovim prostorima i njegovom doprinosu za zemlje zapadnog Balkana i jugoistočne Evrope, jer je on prisutan već od 2003. godine, sa brojnim projektima. Jedan od najznačajnijih projekata je Projekat FOPER, iz oblasti šumarske politike i ekonomike. U stvari, to je studijski program koji se odvijao na Šumarskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu i Šumarskom fakultetu u Beogradu i kursevi su organizovani na način da postojeći predavači na šumarskim fakultetima, zajedno sa eminentnim međunarodnim predavačima, učestvuju u nastavnom procesu. Do sada je iz tog FOPER projekta 45 studenata iz zemalja zapadnog Balkana završilo master programe, 2008, 2009. godine i ranije, 2007. i 2008. godine, a on je napravio i uradio jedan napredak, da je učestvovao u formiranju doktorskih studija sve do 2013. godine.

Evropski šumarski institut okuplja svoje članove i ima više regionalnih projektnih centara, kao što su: Bordo i Nansi u Francuskoj, Barselona u Španiji, Frajburg u Nemačkoj, Ulme u Švedskoj, Beč, Austrija, Peterburg u Rusiji, Cirih u Švajcarskoj i svi ti centri na jednim zajedničkim projektima „Kos taksija“ su učestvovali u realizaciji projekata iz oblasti šumarske politike i ekonomike.

U tom smeru, institucije iz oblasti šumarstva na području zapadnog Balkana su 2008. godine formirale takođe regionalni centar Evropskog šumarskog instituta. Ta osnivačka skupština je bila u Varaždinu, gde je formiran EFISEK, regionalna kancelarija Evropskog šumarskog instituta za zemlje zapadnog Balkana i tada je potpisan ugovor o osnivanju regionalnog naučnog časopisa za istraživanja iz oblasti šumarstva SIFOR.

Želim da istaknem, ne mogu da ne istaknem, doprinos brojnih ljudi koji su učestvovali u osnivanju regionalne kancelarije, to su dr Miroslav Benko, dr Radovan Nevenić, prof. dr Mersudin Ardibegović, prof. dr Dijana Vuletić, prof. dr Zoran Govedar, prof. dr Anton Kadović, prof. dr Mira Medarević, dr LJubinko Rakonjac, prof. dr Kole Kolevski, dr Mišo Anđelović i dr Hajri Haska.

Konvencija EFI-ja ratifikovana je od strane 26 zemalja članica i njen značaj se zasniva na odlukama o šumama koje su donesene na konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, koja je održana tokom 1992. godine i Predlogu akcija međuvladinog panela o šumama i foruma o šumama, kao i Proširenog programa rada šumskog biodiverziteta.

Moram istaći da EFI nije samo naučna organizacija, već ima konotaciju i politički značaj, posebno Evropske unije, odnosno Evropske komisije. Značaj EFI instituta u prvom redu se ogleda u organizovanju i okupljanju velikog broja istraživača, naučnih radnika sa nekoliko kontinenata, koji zajedno rade na velikim projektima u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Mogu sa zadovoljstvom da istaknem da je Republika Srbija veoma aktivna u Evropskom šumarskom institutu i naše tri institucije iz Srbije – Šumarski fakultet, Institut za šumarstvo i Institut za nizijsko šumarstvo su od početka uključeni u projekte Evropskog šumarskog instituta. Istraživači Republike Srbije i sada učestvuju na brojnim projektima, sa zapaženim rezultatima.

Zbog toga, EFI baš u tom pogledu ima uspeha, jer je zastupljen veliki broj zemalja, a što ima odjeka i u političkom smislu. EFI institut ima stalnog predstavnika u Evropskoj komisiji u Briselu, tako da i na taj način ima uticaja na događanja u domenu šumarstva i zaštite životne sredine.

Nešto bih rekao i o samom značaju EFI-ja, iako je moja uvažena koleginica to napomenula u uvodnom izlaganju. Naime, EFI konvencija ima višestruku korist za zemlju potpisnicu, jer pored naučne saradnje koja se već uveliko odvija između naučnika većeg broja zemalja, budućnost i saradnja između ministarstava tih zemalja, kao i podrška naučnom delovanju i EFI svojim apliciranjem u naučnim projektima kod evropskih naučnih fondova ostvaruje sa svojim internacionalnim partnerima, zemljama potpisnicama konvencije, a to smo u ovom slučaju i mi, a posebno je značajan ovakav pristup saradnje među zemljama u tranziciji i saradnja i učešće u naučnim projektima, kao što sam malo pre naglasio – FOPER projekat. Nadamo se da će EFI na ovim prostorima, na području zapadnog Balkana jugoistočne Evrope imati još značajnih projekata.

Usvajanje ove konvencije kao zakona predstavlja veliki značaj za Srbiju, tako da ćemo mi, Poslanička grupa SPS i Zeleni Srbije, koji su u njoj, u Danu za glasanje glasati za usvajanje ovih zakona o konvencijama i međunarodnim sporazumima. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Zeleni Srbije, kao članovi poslaničkog kluba SPS, podržaće predložene zakone koji su danas bili na dnevnom redu.
Ono što sam primetio jeste da je danas bilo malo reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Mislim da to nije dobro. Na neki način to je signal da treba formirati novo ministarstvo zaštite životne sredine, odnosno prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine, gde će voda kao resurs biti u tom ministarstvu.
Iako u obrazloženju za donošenje zakona stoji da je primarni cilj za donošenje ovog zakona usklađivanje sa propisima EU, mislim da je isto tako važno bilo da se razjasne nedorečenosti i nepreciznosti nekih članova starog zakona. Takođe, težnja ovog zakona je da se izbegne preklapanje nadležnosti između javnih preduzeća koja upravljaju vodama i da se obezbedi integralno upravljanje ovim resursom.
Ovaj zakon ne direktno, ali indirektno utiče da se razvija privredna delatnost u vodnom području. Proučavajući analizu efekata zakona i proceduru koja je bila zastupljena u javnoj raspravi, sugestije i predloge drugih ministarstava, javnih preduzeća, direkcija, nevladinih organizacija, da se zaključiti da je zakonopisac ovog teksta vodio računa o svim aspektima da se ne naruše interesi struke i države, a da se istovremeno omogući i privredni razvoj na vodnim područjima.
U toku same rasprave, kao što je zakonopisac opisao u tekstu, bilo je i različitih predloga. Bilo je predloga kao da, na primer, za projekat izgradnje objekata u vodnom području ne treba saglasnost Javnog vodoprivrednog preduzeća koje upravlja vodnim područjem, već je potrebna samo građevinska dozvola. Međutim, zakonopisac nije prihvatio takav predlog i ostao je pri svom stavu da je to nepovoljno za vodoprivredu.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije daju značaj ovim izmenama i dopunama i kažu da je u tome što se njima Zakon o vodama usaglašava sa zakonima i propisima koji su doneti posle njega, te se time stvaraju uslovi da se bolje gazduje vodama sa ciljem što bolje zaštite voda, korišćenja voda i zaštita voda. Ovim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola u sektoru voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuju se raspolaganja i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno, imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije misle da se ovim zakonom predlaže dobro rešenje na taj način što se ukida vodno područje Beograd, što je pozitivno, zbog toga što na postojećem administrativnom području grada Beograda nije bilo moguće integralno upravljanje sa vodnim područjima Sava, Dunav i Morava i da se nije moglo upravljati u skladu sa vodoprivrednim propisima, direktivama EU i domaćom praksom.
U praksi se videlo da odsustvo integralnog funkcionisanja stvara probleme. Ovo može biti osetljivo pitanje u pogledu upravljanja vodama između grada i Republike, ali to je sad takvo rešenje i mislimo da je to dobro rešenje koje će dalje funkcionisati i profunkcionisati i da će sve strane u ovom delu biti zadovoljne, jer ovim zakonom se stvaraju samo dva vodoprivredna preduzeća, Javno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno preduzeće „Srbijavode“. Ovakvo rešenje postoji i u šumarstvu, gde su za gazdovanje šumama na teritoriji cele Republike kvalifikovana samo dva javna preduzeća – Javno preduzeće „Srbijašume“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“.
Zeleni Srbije vrlo pozitivno ocenjuju ove izmene u zakonu i da će nadležno ministarstvo obezbediti izradu dva vrlo značajna dokumenta, a to je karta erozije Srbije i određivanje erozionih područja. Prva karta erozije Srbije i jedina koja je dosad urađena je rađena u periodu od 1968. do 1974. godine, štampana je 1975. godine. Kartu je izradio Institut za šumarstvo, a karta erozije je vrlo značajan pokazatelj stanja i gubitka zemlje.
Erozija zemljišta utiče na životnu sredinu i smatra se za jednog od najvećih zagađivača voda. Posledica erozije zemljišta su bujični tokovi i bujične poplave. Zbog svega toga je bitno da svaka zemlja ima kartu erozije i dobro je rešenje u ovom zakonu da tek posle novih 40 godina pravimo novu kartu erozije, da se to sada radi u hodu. Zakonsko rešenje je da se na svakih šest godina preispita urađena karta erozije i na svakih deset godina da se inovira. Malopre je bio od jedne poslanice predlog da se u budžetu izdvoje sredstva od deset miliona dinara za izradu karte erozije, to je dobra želja kao amandman, s tim da su ta sredstva veoma mala, a karta erozije je ozbiljan posao i ona ne bi mogla da se uradi, skoro ni deseti deo karte erozije.
Karta erozije je pomogla, pored ostalih podloga, za izradu značajnih razvojnih planova, prostornih planova, urbanističkih planova različitog nivoa i investicionih projekata. Zbog toga je vrlo važno da svaka opština usvoji plan izdvajanja erozivnih područja na kojima će vlasnici zemljišta koristiti svoje parcele u skladu sa propisanim načinom za sprečavanje pojave erozije.
Izrada ovih planova, uz izradu operativnih planova za odbranu od bujičnih poplava opština, predstavlja važan preduslov za prevenciju bujičnih poplava. Još jednom da ponovim samo da Zeleni Srbije i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 110000.00 RSD 10.12.2010 -
- Institut za šumarstvo (Učešće na IPA projektima i drugim međunarodnim projektima) Javni Mesečno i periodično 35000.00 RSD 01.09.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17