LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 1
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 10 dana i 16 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.10.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Ovim amandmanom želim da se unapredi definicija Predloga zakona i da je učini jasnijom. Ali, posebno, ono što želim da naglasim, poštovana gospođo ministre, je da pohvalim napore Vlade od 2012. godine na uvođenju principa „Zelene ekonomije“ u našoj zemlji, što je za nas Zelene Srbije, koji se dugo zalažemo za to, veoma važno, jer je to jedna od najznačajnih delova našeg programa.

Zeleni Srbije su sa velikim zadovoljstvom podržali Pravilnik o korišćenju pepela iz termoelektrana u putogradnji, što će nam omogućiti da se oslobodimo negativnih dejstva pepela na životnu sredinu i zdravlje stanovništva koje živi u okolini termoelektrana.

Takođe, sada želim da naglasim, što Zeleni Srbije predlažu već više od deceniju, da bi trebalo razmišljati o jednoj budžetski neutralnoj intervenciji, a to je da država subvencioniše nabavku hibridnih i električnih automobila, pre svega za one kojima je to osnovno sredstvo rada i za invalide, kao sredstvo prevoza. Normalno, oni bi državi plaćali sve ostale dažbine, PDV, carine i dr.

Radi ilustracije daću neke osnovne podatke o stanju po ovom pitanju u Evropi i svetu i kod nas. Samo u prvoj polovini 2018. godine prodato je oko 800.000 hibridnih vozila, što je rast od neverovatnih 66% na godišnjem nivou. Čisto, električna vozila imaju rast prodaje od 64% u nekim zemljama Evrope, kao u Holandiji prodaja čisto električnih vozila u odnosu na prodaju vozila koja koriste goriva fosilnog porekla zauzimaju 80% prodaje.

Suština našeg Predloga jeste i konstatacije da u onim zemljama koje daju subvencije prodaja i dalje raste, a one koje smanjuju ili ukidaju suočavaju se sa smanjenjem prodaje električnih vozila, jer su ona i dalje preskupa u odnosu na vozila sa klasičnim pogonom.

Očekuje se da na globalnom nivou prodaja električnih i hibridnih vozila dostigne dva miliona jedinica ove godine. Kakvo je to stanje u Srbiji?

Do sada je registrovano oko 143 električnih i 223 hibridna vozila. To je znatno više, znači, nego nešto u odnosu na prošlu, 2017. godinu.

Ne treba podsećati da u našoj zemlji nema subvencija za ovu vrstu vozila. Nesumnjivo je da bi, ukoliko bi se uvele subvencije i druge povlastice za kupovinu električnih i hibridnih vozila, kao i formiranje infrastrukture, veći broj javnih stanica za punjenje električnih i hibridnih vozila, ove brojke bi bile znatno veće.

Zeleni Srbije predlažu da se donesu pravna akta, makar sa ograničenim rokom trajanja, recimo, zaključno do kraja 2025. godine, za subvencije pri nabavci električnih hibridnih vozila, kao i individualnih i javnih stanica za punjenje. Predlažemo da ova vozila radi jasne prepoznatljivosti imaju zelene registarske tablice.

O benefitima na nacionalnom nivou koji se dobijaju kroz ovaj Predlog ne treba posebno govoriti, a to je veća energetska sigurnost, benefiti u pogledu zdravlja stanovništva, smanjenje buke, veća sigurnost vozača i putnika.

Tako da bih molio da se u nekom narednom periodu razmatra i razmišlja o ovom Predlogu, kako bi dostigli evropske i svetske trendove na ovom polju. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona gde se ovim amandmanom vrši preciziranje zakonske odredbe koja ima za cilj efikasnije sprovođenje zakona – izbegavanje različitog tumačenja.

Ovim dopunama zakona omogućava se da se interventno reaguje u vanrednim situacijama i kao što je su sušenje šuma, šumski požari i druge nepogode i vanredne situacije. Zeleni Srbije veoma se zalažu i rade na zaštiti životne sredine.

Istaći ću svoju zabrinutost na elementarnim nepogodama koje se dešavaju u šumskim ekosistemima i zaštićenim prirodnim dobrima Srbije. Intenzivna pojava sušenja šuma u Srbiji počela se suočavati tokom 2012. godine u vidu sporadičnog sušenja četinara na pojedinim lokalitetima i manjim površinama. Početkom proleća 2013. godine došlo je do značajnog sušenja šuma četinara, pre svega na području Nacionalnog parka Tara, na Goču, na lokalitetima Javnog preduzeća „Srbijašume“ i na području Javnog preduzeća „Vojvodinašume“.

Prema podacima Uprave za šume korisnika šuma u to vreme površina zahvaćena akutnim sušenjem na području Republike Srbije obuhvatalo je oko 24 hiljade hektara. Taj izveštaj je tada dostavljen od strane Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vladi Republike Srbije 2015. godine. Prema tom izveštaju preduzimane su mere zaštite šuma i svoje nadležnosti u skladu sa Zakonom o šumama i drugim planskim dokumentima.

Najugroženije područje bilo je Nacionalni park „Tara“ gde je sušenje pored jele i smrče bila zahvaćena i zaštićena vrsta Pančićeva omorika koja je endemit Balkansko poluostrva i tercijalni relikt. Ukupna površina za praćenje sušenja šuma je 6.000 hektara, a najviše po površini suši se jela i drveće i podmladak. Problem Pančić omorike je mnogostruko i bez sušenja jer je to relikt i endemit našeg podneblja, a njenoj ugroženosti najviše je doprinelo sušenje poslednjih godina i stanje za njen opstanak je alarmantno. Samo na lokalitetu „LJuti krš“ od hiljadu stabala Pančićeve omorike od 4.000 stabala osušilo se 870 stabala. Osim ovih potpuno suvih stabala veliki broj stabala delimično je suv sa tendencijom da će se potpuno osušiti. Mora se reći da Nacionalni park „Tara“ je blagovremeno pristupio procesu sanacije sušenja i sprečili su da situacija bude još gora. Tu je prilično dobro urađeno sanacija i usporen je proces sušenja, odrađena je sanacija za smrču i jelu, omorika se i dalje suši jer je prisutna armilaria ostrija za koju za sada nema efikasnih mera na većim površinama.

Očuvanje šuma, a među njima Pančićeve omorike je nacionalni interes i zadatak, jer ne smemo dozvoliti i preuzeti odgovornost za nestanak omorike na Tari, jer ako se to desi to bi bila nacionalna katastrofa. Takođe, na Goču se suši jela, abies alba i bukva, na Kopaoniku su suši smrča i jela, bilo je nastalo sušenje u grupama koje se na nekim lokalitetima proširilo i na velike površine. Zakasnelo se sa nekim merama sanacije u borbi protiv truležnice. Sada je zastupeljeno takođe sušenje četirana posebno smrče na velikim površinama na području Golije, koja je takođe zaštićeno prirodno dobro.



Ovo napominjem iz razloga što se to ne dešava sada za vreme ovog mandata ili mandata prethodnih ministara, jer je to jedan proces koji drugo traje. Moram istaći da je i prethodno ministarstvo dosta učinilo na sanaciji takvih površina da se ti procesi zaustave.

O pozitivnim stvarima koje smo uradili kao struka govoriću nekom drugom prilikom. To je masovno pošumljavanje koje je rađeno krajem prošlog veka gde je stepen šumovitosti značajno povećan u Srbiji, kada se pošumilo preko 100.000 hektara omladinskim radnim akcijama i takođe još toliko merama zaštite od erozije pošumljavanjem ili melioracijama. Sve su to mere koje su tada značajno preduzete na povećanju stepena šumovitosti u Srbiji kojima, zaista, danas moramo odati priznanje i to nam na neki način mora biti uzor da nastavimo tim putem i meni je drago što vi kao ministar potencirate tu temu pošumljavanja već dugo i kao gradski sekretar i sada, jer to je na neki način spas, ekološki spas za našu zemlju.

Međutim, ono što hoću da kažem da su bitne i adaptivne mere za ekosisteme koje se preduzimaju, jer postojeći koncept održivog korišćenja prirodnih resursa, pa time i šumskih ekosistema je u krizi. U razvoju novog koncepta održivog korišćenja šumskih ekosistema moraju se dati odgovori na čitav niz pitanja među kojima su sigurno najvažnija koja su to istraživanja koja treba da pomognu razvoju strategije za prilagođavanje na klimatske promene, jer su one evidentne i što ste vi najavljivali, zakon o klimatskim promenama, takođe što je dobro, koje su obrazovne potrebe za povećanje svesti o klimatskim promenama i njihovom lakšem prilagođavanju.

Šta treba znati o proceni nivoa reakcije šuma na klimatske promene? Koje akcije u gazdovanju šumama treba preduzeti da se ne ugrožavaju funkcije ekosistema u budućnosti? Adaptacija treba da ublaži osetljivost ekosistema na klimatske promene. Šumski ekosistemi su se i sami prilagodili klimatskim promenama, ali s obzirom na značaj šuma za društvo neophodan je uticaj na pravac i dinamiku adaptacije na nekim područjima.

Voleo bih da znam šta Ministarstvo i sve druge institucije koje su zadužene za zaštićena prirodna dobra rade da se primenjuju ove adaptivne mere, da se preduzimaju neke aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena u nacionalnim parkovima i drugim zaštićenim prirodnim dobrima, jer je opšte poznato da aktivnosti u procesu adaptacije šumskih ekosistema moraju se ostvariti sada da bi njihov efekat u budućnosti bio potpun. To je moj predlog i sugestija da se na tome radi u narednom periodu. Hvala lepo.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u članu 2. Predloga zakona kojim se menja član 11. stav 2. važećeg zakona u stavu 2. koji se menja posle reči – organizacija i rada organa i službi, dodaju se reči – izvori finansiranja lokalne samouprave u skladu sa Zakonom.

Moje obrazloženje je da smatram da statut treba da sadrži i oblike i izvore finansiranja lokalne samouprave koji su predviđeni zakonom koji uređuje finansiranje lokalne samouprave.

Ova zakonska rešenja u ovom zakonu će omogućiti bolju međusobnu saradnju i unaprediti mehanizme neposrednog učešća građana u obavljanju poslova lokalne samouprave, kao i obezbediti učešće javnosti u primeni nacrta zakona i drugih propisa organa državne uprave.

Ovim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o lokalnoj samoupravi omogućiće se bolja primena instituta neposredne demokratije i da se građani više uključe u donošenje odluka koje su važne za njihove zajednice. Ovim zakonskim izmenama predloženo je obavezno konsultovanje građana u pogledu kreiranja budžeta lokalnih samouprava u oblasti investicija, to neke opštine i gradovi u Srbiji već čine, ali je namera da to postane obaveza svih lokalnih samouprava. Biće unapređeno i unapređeno i funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave, ali da će promena biti i u načinu prikazivanja nadležnosti i jedinica lokalnih samouprava, rada lokalne Skupštine opštinskih veća i opštinske uprave.

Cilj je usmeren na to da se unapredi proces konsultacija zainteresovane javnosti u najranijim fazama pripreme propisa, da se kroz izmene i dopune Zakona o državnoj upravi predviđa da pored već obaveznog postupka i javne rasprave, javnost bude obaveštena i uključena u rad već u najranijoj fazi pripreme nacrta zakona.

Ovim predlogom zakona predviđeno je proširenje kruga pitanja koji se uređuje statutom kao najvišim pravnim aktom jedinica lokalne samouprave i to naročito prava i dužnosti jedinica lokalne samouprave i način njihovog ostvarivanja, broj odbornika skupštinske jedinice lokalne samouprave, organizacija i rad službi, određivanje organa ovlašćenog za iniciranje postupka pred Ustavnim sudom, odnosno pred Upravnim sudom i druga pitanja od značaja za lokalnu samoupravu.

Takođe, ovim zakonom je predloženo da jedinica lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti preko svojih organa prati i učestvuje u procesu evropskih integracija Republike Srbije u skladu sa zakonom i spoljnom politikom Republike Srbije. Bitna izmena predloženog zakona odnosi se i na pristup, odnosno koncept utvrđivanja nadležnosti opštine grada, tako da se više ne nabrajaju poslovi koje opština i grad obavlja u skladu sa Ustavom i zakonom već se navode oblasti u kojima opština grad ima nadležnosti na osnovu osnovnih, posebnih sektorskih zakona uključujući i poslove utvrđene statutom i predviđa se jedinstven registar poslova nadležnosti opština koje će uspostaviti Ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Značajno je, odnosno predviđeno je da ministar u određenom roku donese nadležna akta.

Zakonom je predviđeno da odbornik ima pravo da bude redovno obaveštavan po pitanjima od značaja za obavljanje odborničke dužnosti kao i da od organa službi opština dobija podatke koji su mu potrebni za rad. Predviđena izmena važećeg zakona kojim se onemogućava zloupotreba ovlašćenja predsednika skupštine da zakazuje sednicu u neprimerenom roku koja onemogućava pripremu i prisutnost odbornika.

Takođe i brojne druge izmene unapređenja koje sada neću navoditi i mi ćemo u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona i podržati rad. Hvala lepo.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, moje pitanje je više sugestija i predlog ministru poljoprivrede Nedimoviću i svima nama, predsednici Vlade, Ani Brnabić, više nego pitanje jer se ovom prolematikom, koju ću sada izneti, bavim veoma dugo u svom profesionalnom radu, gde sam postigao sva zvanja.

Naime, poslednjih godina prisutan je veoma pozitivan pristup u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da se mnogo više radi na pošumljavanju i stvaranju uslova da se poveća stepen šumovitosti Srbije na 41%, kako stoji u strateškim dokumentima, Prostornom planu Republike Srbije, Nacionalnom šumarskom programu i drugim aktima.

Početak stvaranja pravnih i finansijskih mogućnosti da se više pošumljava počeo je u vreme kada je resorni ministar bila prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i nastavljeno je zaista i kasnije.

Postojao je jedan veliki vremenski vakum posle organizovanja omladinskih radnih akcija, kada se godišnje pošumljavalo sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka preko 10 000 hektara, da bi se to svelo poslednjih godina, posle 2000. godine, na oko samo 200 hiljada godišnje, što je malo.

Mislim da ovakav jedan veoma pozitivan stav o pošumljavanju na kome se mnogo radi i na kome mnogo insistira sadašnje rukovodstvo Uprave za šume, Stamatović i saradnici, treba da budu podržani od same Vlade i od svih faktora ovog društva i Skupštine.

U ovom pozitivnom trendu treba istaći i zasluge Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu naše Skupštine i predsednika skupštinskog odbora koji je zakazao više sednica na ovu temu i na kome smo raspravljali u proteklom periodu.

U Srbiji već od ranije postoje brojna seoska imanja, livade i pašnjaci i svi zajedno ne smemo dozvoliti da se ta imanja zakorove ako postoji mogućnost da se te površine pošume.

Najveći deo nepošumljenih površina je u privatnom vlasništvu, a sami vlasnici u većini slučajeva ne žive tu. Država, ministarstvo i Uprava za šume su sa pravnog organizacionog aspekta omogućili vlasnicima da vrše pošumljavanja svojih parcela podelom besplatnih sadnica, čak im i plaćaju sadnju na tim parcelama, ali moj je utisak je i primetio sam da ne postoji šira sveobuhvatna inicijativa samih vlasnika parcela jer ne znaju za ove mogućnosti koje postoje i koje im država omogućava u poslednjem periodu.

Potrebno bi bilo da se radi na edukaciji vlasnika neobrađenih površina i ukazati im na te mogućnosti. Tu očekujemo podršku i poljoprivrednih savetodavnih službi i šumskih uprava na terenu. Znači, infrastruktura postoji za realizaciju toga cilja. Postoje velike površine šeste i sedme klase poljoprivrednog zemljišta plodnosti koje su pogodne za ove akcije, jer ako se to ne uradi površine će se zakoroviti neproizvodnim vrstama žbunja i trebaće 200 godina da se one privedu šumskim kulturama.

Ovako mi preskačemo ceo taj jedan prirodni spori proces i stvorićemo vredne šume za veoma kratko vreme, pogotovo što sada postoje brojne brzo rastuće vrste drveća i mogućnosti koje omogućava država. Jednostavno, treba svi da budemo državni organi i institucije, podržati ovu težnju države i uprave za šume koje već nekoliko godina stvara povoljne uslove za pošumljavanje da se to praktično ne realizuje na terenu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 110000.00 RSD 10.12.2010 -
- Institut za šumarstvo (Učešće na IPA projektima i drugim međunarodnim projektima) Javni Mesečno i periodično 35000.00 RSD 01.09.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17