LJUBINKO RAKONJAC

Zeleni Srbije

Rođen u 03.06.1963. godine u Beogradu.

1998. godine završio osnovne studije na Šumarskom fakultetu Univerzieta u Beogradu, 1993. godine magistrirao, a 2002. godine i doktorirao na istom fakultetu. Od 1990. godine radi u Institutu za šumarstvo u Beogradu na pozicijama istraživača, saradnika, rukovodioca projekta, a od 2004. godine je direktor Instituta. U periodu od 2002. do 2004. godine bio je pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine.

Član je brojnih profesionalnih udruženja: Međunarodnog udruženja organizacija za istraživanje šuma (International Union of Forest Research Organizations – IUFRO), Evropskog šumarskog institute (European Forest Institute – EFI), Udruženja šumarskih inženjera Srbije, Srpskog genetičkog društva. Objavio je 102 naučna rada, od toga je 68 objavljeno u međunarodnim publikacijama.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 1
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, Zeleni Srbije, kao članovi poslaničkog kluba SPS, podržaće predložene zakone koji su danas bili na dnevnom redu.
Ono što sam primetio jeste da je danas bilo malo reči o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Mislim da to nije dobro. Na neki način to je signal da treba formirati novo ministarstvo zaštite životne sredine, odnosno prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine, gde će voda kao resurs biti u tom ministarstvu.
Iako u obrazloženju za donošenje zakona stoji da je primarni cilj za donošenje ovog zakona usklađivanje sa propisima EU, mislim da je isto tako važno bilo da se razjasne nedorečenosti i nepreciznosti nekih članova starog zakona. Takođe, težnja ovog zakona je da se izbegne preklapanje nadležnosti između javnih preduzeća koja upravljaju vodama i da se obezbedi integralno upravljanje ovim resursom.
Ovaj zakon ne direktno, ali indirektno utiče da se razvija privredna delatnost u vodnom području. Proučavajući analizu efekata zakona i proceduru koja je bila zastupljena u javnoj raspravi, sugestije i predloge drugih ministarstava, javnih preduzeća, direkcija, nevladinih organizacija, da se zaključiti da je zakonopisac ovog teksta vodio računa o svim aspektima da se ne naruše interesi struke i države, a da se istovremeno omogući i privredni razvoj na vodnim područjima.
U toku same rasprave, kao što je zakonopisac opisao u tekstu, bilo je i različitih predloga. Bilo je predloga kao da, na primer, za projekat izgradnje objekata u vodnom području ne treba saglasnost Javnog vodoprivrednog preduzeća koje upravlja vodnim područjem, već je potrebna samo građevinska dozvola. Međutim, zakonopisac nije prihvatio takav predlog i ostao je pri svom stavu da je to nepovoljno za vodoprivredu.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije daju značaj ovim izmenama i dopunama i kažu da je u tome što se njima Zakon o vodama usaglašava sa zakonima i propisima koji su doneti posle njega, te se time stvaraju uslovi da se bolje gazduje vodama sa ciljem što bolje zaštite voda, korišćenja voda i zaštita voda. Ovim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za ubrzanje procesa izdavanja građevinskih dozvola u sektoru voda. Takođe, donošenjem ovog zakona uređuju se raspolaganja i upravljanje vodnim zemljištem, što je veoma bitno, imajući u vidu da se na vodnom zemljištu obavljaju značajne privredne delatnosti.
Socijalistička partija Srbije i Zeleni Srbije misle da se ovim zakonom predlaže dobro rešenje na taj način što se ukida vodno područje Beograd, što je pozitivno, zbog toga što na postojećem administrativnom području grada Beograda nije bilo moguće integralno upravljanje sa vodnim područjima Sava, Dunav i Morava i da se nije moglo upravljati u skladu sa vodoprivrednim propisima, direktivama EU i domaćom praksom.
U praksi se videlo da odsustvo integralnog funkcionisanja stvara probleme. Ovo može biti osetljivo pitanje u pogledu upravljanja vodama između grada i Republike, ali to je sad takvo rešenje i mislimo da je to dobro rešenje koje će dalje funkcionisati i profunkcionisati i da će sve strane u ovom delu biti zadovoljne, jer ovim zakonom se stvaraju samo dva vodoprivredna preduzeća, Javno preduzeće „Vojvodinavode“ i Javno preduzeće „Srbijavode“. Ovakvo rešenje postoji i u šumarstvu, gde su za gazdovanje šumama na teritoriji cele Republike kvalifikovana samo dva javna preduzeća – Javno preduzeće „Srbijašume“ i Javno preduzeće „Vojvodinašume“.
Zeleni Srbije vrlo pozitivno ocenjuju ove izmene u zakonu i da će nadležno ministarstvo obezbediti izradu dva vrlo značajna dokumenta, a to je karta erozije Srbije i određivanje erozionih područja. Prva karta erozije Srbije i jedina koja je dosad urađena je rađena u periodu od 1968. do 1974. godine, štampana je 1975. godine. Kartu je izradio Institut za šumarstvo, a karta erozije je vrlo značajan pokazatelj stanja i gubitka zemlje.
Erozija zemljišta utiče na životnu sredinu i smatra se za jednog od najvećih zagađivača voda. Posledica erozije zemljišta su bujični tokovi i bujične poplave. Zbog svega toga je bitno da svaka zemlja ima kartu erozije i dobro je rešenje u ovom zakonu da tek posle novih 40 godina pravimo novu kartu erozije, da se to sada radi u hodu. Zakonsko rešenje je da se na svakih šest godina preispita urađena karta erozije i na svakih deset godina da se inovira. Malopre je bio od jedne poslanice predlog da se u budžetu izdvoje sredstva od deset miliona dinara za izradu karte erozije, to je dobra želja kao amandman, s tim da su ta sredstva veoma mala, a karta erozije je ozbiljan posao i ona ne bi mogla da se uradi, skoro ni deseti deo karte erozije.
Karta erozije je pomogla, pored ostalih podloga, za izradu značajnih razvojnih planova, prostornih planova, urbanističkih planova različitog nivoa i investicionih projekata. Zbog toga je vrlo važno da svaka opština usvoji plan izdvajanja erozivnih područja na kojima će vlasnici zemljišta koristiti svoje parcele u skladu sa propisanim načinom za sprečavanje pojave erozije.
Izrada ovih planova, uz izradu operativnih planova za odbranu od bujičnih poplava opština, predstavlja važan preduslov za prevenciju bujičnih poplava. Još jednom da ponovim samo da Zeleni Srbije i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje glasati za ova tri zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.10.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi ćemo podržati ovaj amandman gospodina Martinovića, koji je postao sastavni deo zakona i koji u suštini odražava sve ono što smo mi predlagali iz poslaničke grupe SPS, a to je ono što je najbolje za studente, magistrante i doktorante.
Ono što bih hteo da kažem sada jeste, a i da iskoristim priliku dok je tu gospodin ministar, da ukažem na neke neusaglašenosti koje bi mogle u narednom periodu da se usaglase u Zakon o visokom obrazovanju i u Zakonu o naučno- istraživačkoj delatnosti. To nisu neke krucijalne ili velike stvari koje remete rad visoko-školskih ustanova ili instituta, ali mi liči na neke nelogičnosti.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje, po Zakonu o visokom obrazovanju, bira Narodna skupština Republike Srbije, dok Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj bira Vlada Republike Srbije. Meni to jednostavno stoji kao neka ne usaglašenost koju treba u narednom periodu sigurno usaglasiti.
Takođe, organi upravljanja visoko-školske ustanove jeste savet koji čini 17 članova, od toga dve trećine članova čine ljudi iz kuće i jedna trećina ljudi sa strane. Organ upravljanja instituta jeste odbor koji čini sedam članova i četiri člana su sa strane, a tri člana su iz kuće. Ta disproporcija kod visoko-školskih ustanova i instituta po meni nije logična, i to bi trebalo na neki način ispraviti, makar povećati ovaj broj članova upravnog odbora iz instituta. Ranije je bio taj broj članova 1:4:4. Mislim da je to bolje za funkcionisanje instituta, jer sami članovi koji su iz kuće najbolje znaju šta je činiti po određenim pitanjima.
Takođe, u aktima o vrednovanju naučno-istraživačkih rezultata rada, kod izbora u naučna zvanja, kao jedan od problema javlja se kod izbora za naučnog savetnika ili višeg naučnog saradnika, da se traži mentorstvo, a sam Zakon o visokom obrazovanju ne omogućava ljudima iz instituta da budu mentori.
Znači, sve zavisi od dobre volje visoko školske ustanove ili od ličnih odnosa ljudi sa fakulteta, instituta, da li će biti mentori ili komentori za neku naučnu disertaciju. Prema tome, mislim da to treba ubaciti i u Zakon o visokom obrazovanju, kao obavezu da i ljudi sa instituta budu mentori doktorskih disertacija ili master radova. Toliko za sada, To su samo neki detalji, koje bi trebalo usaglasiti u u ova dva zakona. sigurno će ministar u narednom periodu raditi na reformi visokog obrazovanja i naučno-istraživačke delatnosti i ove stvari će se sigurno otkloniti. Ja verujem u to i verujem u njega.
Takođe, još samo da ponovim da ćemo mi podržati ovaj Zakon o visokom obrazovanju i amandman koji je podneo Martinović, koji je postao sastavni deo zakona, u danu za glasanje. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Poštovani predsedavajući, Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, prvo bih želeo da se obratim poštovanom ministru Šarčeviću sa željom da mu za uspešan rad na ovom poslu, jer se nalazi na čelu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, jednom od najznačajnijih ministarstava.
Ne sumnjam da će on uspeti na ovom poslu, jer zaista iza sebe ima uspešnu biografiju i ima dobre rezultate, biće neophodan samo dobar tim saradnika i onda će uspeh biti zagarantovan.
Kao prvi dokaz toga jeste to da je on za kratko vreme doneo neke odluke i uspeo da obavi deo posla koji nisu obavljeni za poslednje dve godine. Kao primer daću, da je Vlada izabrala Savet za naučni i tehnološki razvoj, a da za poslednje dve godine, a nije bilo razloga da se to tako brzo ne završi a to je zaista u kratkom roku ministar lako uradio.
Poslanička grupa SPS kao što je već rečeno i Zeleni Srbije podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju iz razloga koji su rekli većina diskutanata, ja ću samo neke napomenuti. Znači, treba dati šansu ti mladim ljudima da završe započete studije, oni su položili veliki broj ispita. Velikom broju tih studenta ostao je samo malo, nekome samo diplomski rad i jednostavno treba im dati dodatno vreme da završe započeti posao.
Bilo bi loše ako ne bi usvojili današnji predlog zakona iz razloga što bi mnoge te ljude nešto demotivisalo i mnogi iz materijalnih razloga ne bi mogli da završe započete studije i to bi bilo loše i za njih, za struku i za državu u celini. Dakle, najbolje je za sve, za njih same, za nas, za državu Srbiju da se usvoji predloženi zakon.
Mi smo predložili, mislim da u amandmanima ima, da se ovo produženje roka za završetak započetih studija odnosi i na magistrante i na doktorante. Mislim da to u amandmanima postoji. Mi ćemo podržati, takođe, da se i to usvoji, posebno iz razloga što se odnosi na doktorante, jer doktorska disertacija predstavlja veoma ozbiljno naučno delo i zahteva zaista veliko vreme i velike rezultate, veliki trud, veliki broj analiza. Često je to skopčano i sa vremenskim periodom da do prvih rezultata o nekim disciplinama možete doći tek nakon pet godina. Ako je taj ciklus i 10 godina, ako zahteva dva ciklusa istraživanja, to je 10 godina i to je zaista nemoguće završiti za kratko vreme. Posebno iz razloga što je sada taj broj magistara koji nisu uspeli da doktoriraju veoma mali i to ne predstavlja veliki trošak za državu, jer oni sami finansiraju doktorske studije, doktorate ili firme u kojima rade.
Poštovani ministre, osim ovih članova zakona, ja bih želeo da iskoristim priliku danas kada ste tu da dam neke ideje što bi trebalo možda razmisliti u narednom periodu, poučen onim što sam u dosadašnjoj praksi kontakata sa Ministarstvom i rada u naučno-istraživačkoj organizaciji primetio da bi mogle neke stvari da se usaglase i poboljšaju, to sigurno nije posledica sadašnjeg stanja, jednostavno, to je stanje 50 godina, da neke stvari niko nije rešavao.
Moja ideja je da se razmisli o sadašnjem statusu instituta, o finansiranju instituta. Naime, instituti su jedine javne ustanove čiji je osnivač država, a da nemaju institucionalno finansiranje, da su oni na klasičnom tržištu. Znači, oni nemaju obezbeđena sredstva, već na tržištu što uspeju da obezbede. Takav način opstanka je neodrživ više, jer zaista, sredstva za rad i funkcionisanje instituta i naučno-istraživačkog rada trebaju stalno da pristižu, da može da se planira makar u toku jedne godine sa koliko sredstava može da se raspolaže.
Sadašnji način finansiranja preko projekata otprilike zadovoljava samo pola sredstava koji je neophodan za rad instituta. To nije dovoljno. Osim ovoga, plata i zarada, znači, još 50% ostalih troškova, to su naučno-istraživački rad, terenska istraživanja, razna osiguranja i druge neophodne stvari koje treba uraditi.
Poštovani ministre, hteo bih da iskoristim ovu priliku, takođe, da pomenem da naučna zajednica očekuje od vas da sredstva za izdvajanje iz budžeta za naučno-istraživački rad budu veća. Ona su zaista sada minimalna. To nije sadašnje stanje, to je jednostavno stanje poslednjih 15 godina. Jedini period kada su ona bila 1%, to je period, ja mislim, profesora Unkovića, kasnije su sve bila manja, a sve zemlje koje žele tehnološki je razvoj i napredak, moraju imati veći stepen izdvajanja za nauku. Kao što smo čuli…

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
- Institut za šumarstvo (Naučni savetnik) Javni Mesečno 110000.00 RSD 10.12.2010 -
- Institut za šumarstvo (Učešće na IPA projektima i drugim međunarodnim projektima) Javni Mesečno i periodično 35000.00 RSD 01.09.2008 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17