JOSIP BROZ

Komunistička partija

Rođen je 6. decembra 1947. godine u Beogradu.

Posle osnovne škole, najpre je upisao gimnaziju, pa se premestio u mašinsku školu, da bi na kraju otišao u šumarsku školu u Kraljevu. Završio je Šumarski fakultet u Beogradu.

Jedno vreme je radio kao šumar i metalostrugar, a kasnije je bio Titov pratilac u lovu i nadzornik njegovih lovišta. Kao policajac u Antidiverzantskom vodu brinuo se za dedinu bezbednost sve do njegove smrti, 4. maja 1980. godine. Poslovnu karijeru nastavio je kao ugostitelj u Beogradu u kome je držao restoran „Čuburska lipa“ i restoran „Tito“.

Komunističku partiju osniva 2009. godine, na čijem je i čelu.

Na parlamentarnim izborima 2012. i 2014 godine Josip Joška Broz je bio nosilac izborne liste svoje Komunističke partije, ali nije uspeo ući u Narodnu skupštinu. To je pak uspeo na vanrednim parlamentarnim izborima 2016.godine.

Ženio se četiri puta i ima sinove Nebojšu i Viktora i kćerku Tamaru. Takođe ima unuke Lazara, Luku i Filipa.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 7 dana i 6 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 14 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 16 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Predložio sam amandman gde se u članu 1. Predloga zakona posle stava 1. dodaje novi stav 2, koji glasi – Ratni memorijali su obeležja kojima se čuva istorijsko pamćenje značajnih događaja i ljudi koji su svojim životima i žrtvama doprineli oslobađanju i slobodi Srbije, odnosno države u čijem je sastavu Srbija bila.

Amandmanom se vrši dopuna odredbe člana 1. tako što se definišu preciznije ratni memorijali i njihov značaj za čuvanje slobodarskih tradicija i sećanja na značajne istorijske događaje i ljude koji su se kroz vekove borili za slobodu i teritorijalni integritet Srbije. NJihova zasluga je velika i oni zaslužuju poštovanje države i naroda.

Mislim da je ovaj zakon veoma važan, jer kroz istoriju srpski, a ni jugoslovenski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, nego uvek odbrambene ratove. Važno je da se istina sazna, da budućim generacijama ostavimo jednu pravu istinu, gde će moći da upoznaju ono što se dogodilo sa prave strane, jer u poslednje vreme kroz medije, pogotovo elektronske medije, koje mladi najviše koriste, iznose se razne neistine, razne laži o istoriji, a toga ima i kroz knjige i kroz razne časopise i mislim da ono što je urađeno kroz istoriju i hrabar srpski narod, pogotovo koji je dao najviše žrtava u istoriji, mora da zna svoju istoriju, jer ko ne zna svoju istoriju, neće imati ni budućnost. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 22.06.2018.

Na početku, hteo bih da pozdravim ove zakone, jer krajnje je vreme bilo da se donesu zakoni koji će imati uticaja i na život naroda i na život boraca, a i na istorijske činjenice koje ne smemo da prenebregljujemo.

Ovo je veoma važno zato što, ja ću se osvrnuti na ovaj o memorijalima, jer do sada je rađeno ko je kako hteo. Mi ne smemo dozvoliti da se spomenici grade po nahođenju određenih struktura opštinskih, kao što je urađeno u Preševu, kao što je urađeno u Sandžaku, kao što je urađeno u Vojvodini austrijskim vojnicima koji su pobili Srbe, a ne vodimo računa o našim spomenicima u svetu i ovde.

Sramota je da mi, preko 60 zemalja u svetu ima spomenik Josipu Brozu Titu, a mi nemamo ovde u Beogradu. Sramota je da imamo spomenik Đinđiću, a ne Slobodanu Miloševiću, koji je isto bio predsednik sa 60% glasova.

Nemamo spomenike ni civilima poginulim u NATO bombardovanju. Nemamo spomenike zaslužnim stvaraocima, stranim herojima poginulim u Drugom svetskom ratu. Mi moramo izjednačiti sve, i Prvi svetski rat i Drugi svetski rati i sve ono što se odnosi na borbu našeg naroda protiv neprijatelja, a to je čak bilo i za vreme Turaka, na kraju krajeva. Mislim da te spomenike moramo čuvati. Imamo ih na grobljima i njih moramo čuvati, a ne da se ruše i uništavaju kako kome padnu na pamet.

Mnogo toga sam obišao i video po raznim tim događanjima koja su bila iz Drugog svetskog rata, ne možete prići nekom spomeniku samo zato što neko nema sredstava da to održava.

Osnov svega ovoga je da istoriju treba poštovati, jer ako ne poštujemo istoriju, neće ni ona poštovati nas. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Podneo sam u članu 1. stav 2. reč, odnosno „briše se“. Amandman koji sam podneo na član 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju je tehničke prirode i treba da doprinosi jasnijoj odredbi.

Iskoristio bih ovu priliku da još jednom skrenem pažnju na ugled naše vojske čiji sam bio pripadnik u vreme kada je služenje vojnog roka bila obaveza prema otadžbini, kao i kasnije zaposlen u Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu.

Vojska se ne jača samo da bi učestvovala u borbenim operacijama, već da bi bila odbrambena snaga koja garantuje bezbednost i teritorijalni integritet naše države. Nekada je to bila JNA, a danas je to Vojska Srbije koju treba da jačamo i poštujemo i obezbedimo dobar položaj da nam se više nikada ne desi da vojnici, oficiri koji su branili zemlju danas još uvek nemaju krov nad glavom.

Žao mi je što neki koriste ovu Skupštinu za propagiranje svojih ratno hušačkih ideja i daljih podela u Srbiji, umesto da se okrenemo budućnosti. Drugi svojim diskusijama skreće pažnju na druge stvari i ničim ne doprinose diskusiji o Vojsci Srbije, kao da žele da se taj zakon ne donese i da neka strana vojska dođe da nas brani.

Ponosan sam što sam komunista po opredeljenju iako imam mnogo prijatelja i sa jedne i sa druge strane i uvek smo pričali o budućnosti, a ne o prošlosti. Ali, građani su dali svoje mišljenje o onima koji ovako pričaju, na zadnjim izborima, nadam se da će to dati i na sledećim izborima.

Mi komunisti i socijalisti ćemo uvek dati podršku vojsci i ovom zakonu i uvek ćemo se boriti za mir, a ne za rat. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 06.03.2018.

Imao bih pitanje koje se odnosi na MUP, Ministarstvo pravosuđa i Vladu Republike Srbije.

Odmah na početku želim da kažem, da ovo pitanje nije iz ličnih ili porodičnih razloga, nego iz zahteva velikog broja građana Srbije da se neke stvari raščiste.

U zadnje vreme sve više se prijavljuju nestali predmeti i zaostavština Josipa Broza Tita, zadnje je bilo listovi iz Knjige žalosti. Mene interesuje šta je sa kolekcijom od 3500 slika koje su ostale nakon 1980. godine? Šta je sa pokradenim satovima koji su pokradeni sa izložbe i jedan od tih satova prodat je kao najskuplji sat Filip Patek, na aukciji u Ženevi? To jedino može Vlada Republike Srbije ili pravosuđe da traži. Šta je sa pokradenim ordenjem sa Jovankinog groba? Šta je sa sefom iz Užičke 15, jer onaj sef koji je otvoren je sef iz Belog dvora? To je sramota da je sef otvoren bez prisustva advokata i porodice, a nigde se ne spominje sef iz Užičke 15 koji je njegov lični sef iz Malog crvenog salona.

Šta je sa kolekcijom poštanskih maraka, koja je bila jedna od najskupljih maraka na svetu? Šta je sa numizmatičkom postavkom, isto velike vrednosti? Isto tako, šta je sa pokradenim oružjem koje je nestalo u prvom periodu? Lično sam prisustvovao prvi put otvaranju izložbe gde sam dao zvaničnu izjavu da tu fali, posle toga me više nikada nisu zvali ni na jedno otvaranje izložbe.

Predstavnici Ruske Federacije su bili kod mene i tražili objašnjenje šta je sa ordenom Suvorova i sabljom Staljina? Nisam znao da im odgovorim na to. Šta je sa automobilima koji su na revers dati Republici Sloveniji, to je 12 automobila iz pratnje i tri automobila vojna?

Šta je sa sitnim predmetima, nasledstvo porodice, postoje spiskovi? Šta je sa ordenjem, koje je po zakonu pripada naslednicima? Šta je sa poklonima za rođendan? Šta je sa muzejskim eksponatima koji polako nestaju, a evo videli smo da je pre dva meseca čak i čuvar ukrao muzejske eksponate?

Pre godinu dana srebrni poslužavnik, koji je iz jednog velikog veoma vrednog kompleta, na proslavi Ministarstva odbrane, služio je za iznošenje torte i tu je i nestao. To je objavila i dnevna štampa.

Kada će se utvrdi šta sve fali, jer postoje spiskovi iz prve postavke muzeja? Šta je sa predmetima iz rezidencija Karađorđevo, Dobanovački zabran, Tara i ostali objekti? Šta je sa nameštajem iz rezidencije, jer pre godinu dana meni je nuđen radni sto iz njegovog ličnog kabineta koji je nekako dospeo u Crnu Goru? Isto tako, znam da su razvlačeni i persijski tepisi iz rezidencije.

Šta je sa brigom o Belom dvoru i o eksponatima koji se nalaze tamo? Tamo je ukinut režim kompletan koji je nekad bio i sada to sve propada i nestaje? Šta je sa tajnim, četvrtim spiskom koji se stalno spominje i koji je, nažalost, nestao? Isto tako, šta je sa slikama koje su se nalazile u zgradi CK koje su posle, kada je izvršeno renoviranje, našle se u garaži i nestale iz garaže? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) Republika Mesečno 28928.00 RSD 04.06.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:12