VJERICA RADETA

Srpska radikalna stranka

Rođena 15. oktobra 1955. godine u Livnu (Bosna i Hercegovina). Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani pravnik. Bila je narodna poslanica u Narodnoj skupštini od 2003. do 2008.godine. Član predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Bila je sekretar SO Zemun, a kasnije i kao zamenica ministra pravde u vladi Mirka Marjanovića.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 160
  • 0
  • 337
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, greota je i sramota je što skupštinska većina nije razumela značaj ova dva predloga zakona i zašto narodnim poslanicima nije omogućeno da bar u onom regularnom vremenu koje predviđa Poslovnik, raspravljamo o ovim temama, pogotovo, odnosno odvojeno o ova dva zakona, pošto ministar pokazuje razumevanje i želju da raspravlja sa narodnim poslanicima, da razmenjuje argumente, ali ovi vaši ministre, ni to vam nisu omogućili, zato što mi nemamo dovoljno vremena.

Da slučajno znaju podatak koji je poražavajući, statistički podatak, da Srbi spadaju u najnepismenije i najneobrazovaniji narod u Evropi, možda bismo imali malo više razumevanja.

Polovina našeg stanovništva, nažalost, ima samo osnovnu školu ili je funkcionalno nepismeno.

Dakle, 20% ima samo nekoliko završenih razreda, a svega 7% ima visoko obrazovanje. Ovo je nešto što treba da zabrine i ovo je nešto na čemu treba da radi i Ministarstvo i Vlada, naravno i narodni poslanici, pre svega, jer oni donose i usvajaju zakone.

Podatak sa nivoa EU je zamislite sličan, 20% mladih u EU i 15% odraslih nije dovoljno savladalo osnove čitanja i pisanja. Ovaj podatak navodim, zato što od 2000. godine svi režimi insistiraju na uvođenju nekakvih standarda EU u naš, inače, dobar sistem obrazovanja i još od onog prvog dosmanlijskog ministra Gaše Kneževića je krenuo taj sunovrat i do dana današnjeg nije zaustavljen.

Zato je licemerno kada i ovi iz prethodne vlasti prigovaraju nešto ovima iz sadašnje, jer su i u ovom segmentu pokazali da oni imaju iste programe, iste stavove, ali pitanje je ko u kom periodu sprovodi tu pogubnu politiku EU.

Svojevremeno, kada je taj Gaša Knežević bio ministar, pitali smo ga da li on sebe smatra, da li je školovan čovek? Rekao je da jeste.

Da li sebe smatra obrazovanim? Rekao je, jeste. Bio je univerzitetski profesor, bio je ministar. Sve je to uspeo po tom nekom, kako je tada tvrdio nakaradnom sistemu obrazovanja i on je krenuo sa denacifikacijom i ništa se od tada do danas nije promenilo.

Nemate pravo da kažete ni vi ministre, ni skupštinska većina – mi smo to zatekli. Ali, vi ste oni koji su učestvovali u kampanji vladajuće većine, obećavali su da će promeniti sve, da će krenuti sve na bolje, da će se u obrazovnom sistemu, da više neće biti problema kakvi su bili do tada.

Dakle, to se očekuje od vas, a ne sleganje ramenima i to smo zatekli. Šta nas briga šta ste zatekli. Vi ste preuzeli obavezu da menjate, a ne da nastavite to što ste zatekli. Vi ste tu na potpuno istim pozicijama i zato ništa preterano i ne menjate.

Mnogo toga nakaradnog iz EU i čak mnogo toga što je kod nas preuzeto ni oni ne koriste u svom obrazovnom sistemu. Sećate se svi onih strašnih skaradnih radionica Gaše Kneževića, kada su devojčice od 13 godina bacale brushaltere dečacima, vodili su ih na Frušku Goru, na nekakve radne izlete. Da li ste to zaboravili? Mi nismo, mi ne zaboravljamo nikome ni jedan greh.

Nastavnici moraju da slušaju, da učestvuju u nekim radionicama, ministre, tamo im daju nekakve licence. Te radionice drže neke devojke, koje izgledaju kao polu starlete, pa onda dođu, okupe se nastavnici, obrazovani ljudi, završili regularno škole, više ili visoke i onda dođe, ta neka starleta i kaže – ćao drugari! Svi sada morate mene da pozdravite i posle toga im kaže tri rečenice, ona dobija pare iz fondova EU, a oni dobiju licencu ako su tu, ako slučajno nemaju želudac da slušaju tako nešto gde dobijaju licencu. O tome nema ništa ni u ovom predlogu zakona, a ni u vašoj raspravi, gospodine ministre.

Ne smemo zaboraviti ni Vladu Vojislava Koštunice i Bolonjsku deklaraciju, koja nam je uništila generacije. Svojevremeno je u onoj bivšoj Jugoslaviji su Sušvarice uništile nekoliko generacija, a sad Bolonja. Znate, nema veće štete za društvo od uništenih generacija u oblasti obrazovanja.

Uništenu privredu, fabrike, kriminal, odgovorna vlast može nadoknaditi, ali uništene generacije ne može. Vi ste prihvatili ono što jeste bio cilj EU, da u Srbiji bude što više formalno obrazovanih ljudi, a u suštini neobrazovanih i takvi su najlakši za manipulaciju. Takvi su vam koji su u međuvremenu tako završili neke visoke škole, takvi su vam na raznim državnim funkcijama, takve šaljete u beli svet da im tamo činovnice EU drže lekcije i oni nam ovde donose i uvode neke standarde apsolutno neprihvatljive za ovaj narod i za naše nacionalne interese.

Niste govorili ministre o bezbednosti u školama, a to je veoma važna tema. Pokušaću u nekoliko oblasti uopšteno da govorim zato što nemamo vremena da detaljnije u ovom delu govorimo o ovim predlozima, ali poslanici SRS podneli su 98 amandmana i mi ćemo kroz te amandmane govoriti o pojedinim članovima i verujemo ministra ubediti ga da usvoji većinu naših amandmana, da bar koliko-toliko ovi predlozi zakona liče na nešto.

Dakle, bezbednost u školama je na najnižem mogućem nivou i to ćete se složiti. Svašta ste pokušavali. Od nekog đačkog dinara da se plaćaju čuvari, od policajaca koji samo prošetaju, vi znate na žalost da se čak i u osnovnim školama iza škola tamo negde deca drogiraju, da im se donosi droga, da su to vršnjačko nasilje da sve više uzima maha.

Mora se nešto preduzeti da se to spreči. Kasno je kada se nešto desi i kada neko zbog nekih političkih poena zaposedne medije, pa traži da se donese, ne znam, Aleksin zakon, Zojin zakon, Marijin zakon itd, to je vređanje tih žrtava, te dece koja su žrtve na ovaj ili onaj način tog vršnjačkog nasilja ili nekog drugog. Zakoni moraju sistemski da reše problem i onda nemamo potrebu za donošenjem tih pojedinačnih zakona kada se već neki slučaj desi.

Pričate o digitalizaciji, o umrežavanju, podržavamo to, podržavamo svaki tehnološki napredak. Ali, umrežiti na teritoriji opštine sve škole i da tamo neko sedi za kompjuterom u jednoj kancelariji u MUP i da u svakom momentu vidi šta se dešava u dvorištu svake škole.

Nemojte da zapošljavate penzionisane bivše čuvare ili radnike koji nemaju pravo ništa da urade, nego samo tamo da otvaraju ili da zatvaraju vrata. Mora se uraditi nešto da se podigne nivo bezbednosti u školama.

Bilo je primedbi oko toga da ministar bira direktora. To zaista jeste ozbiljna primedba ministre i to je potpuno u suprotnosti sa decentralizacijom koju zastupa SRS.

Kako ćete vi kao ministar stati iza izbora direktora, npr. u Boljevcima, u Pukovcu, u Brajićima, u Ritopeku, u Drenovi, u Vrbi i da ne nabrajam, ličiću na nekog ako počnem da nabrajam sela po Srbiji, a znam ih mnogo?

Lokalne samouprave treba da budu u procesu izbora direktora, ali pre svega to moraju da rade školski odbori, ali ne ovako kako ste ih vi predvideli. Školski odbor, gde imate tri predstavnika lokalne samouprave, tri predstavnika roditelja i tri predstavnika nastavnika su jako loše rešenje. Znate, lokalna samouprava, na žalost koristi svoju trenutnu moć, tamo neke lokalne kabadahije, lokalni moćnici u opštini koriste svoju moć i zloupotrebljavaju je u tim školskim odborima.

Lokalni moćnici koji imaju malo više para, dođu u školu i kažu – daj, okrečiću vam celu školu i posle tog krečenja on se smatra gazdom škole i direktora i nastavnika, njegovo dete niko ne sme popreko da pogleda, njegovo dete preti nastavnicima, šalje kojekakve poruke, to dete ne sme dobiti lošu ocenu, izživljava se nad drugom decom i onda dođe taj roditelj, doveze se u džipu i kaže – ja sam ovu školu krečio, valjda se i ja ovde nešto pitam, a ne onaj nastavnik koji je zadužen za obrazovanje i vaspitanje dece.

Ne plašimo se mi da ćete vi postavljati direktore isključivo iz SNS, znamo da će tako biti. Ali mi za razliku, mi srpski radikali, za razliku od drugih nismo licemeri. Mi nemamo ništa protiv da na svim funkcijama budu ljudi koji su članovi stranke, pa svi mi želimo da u svojim strankama imamo i nastavnike i direktore i lekare i zašto bi to bilo sramota? Pa nije biti član stranke ništa kužno. Mi smo vrlo ponosni što smo članovi SRS.

Mi imamo funkcionere, koji i na lokalnom nivou i na republičkom nivou, koji su prosvetni radnici i koji mogu biti direktori i ne smeta nam da je neko direktor zato što je član vladajuće stranke, ali nam smeta onaj tamo iz opštine pozove direktora i kaže – ako hoćeš i dalje da budeš direktor, moraš da pristupiš našoj stranci i moraju nastavnici da ti slikaju glasački listić da su glasali za naprednjake.

To ne sme da se dešava, a to se ministre dešava. Ne smem da govorim imena zbog tih ljudi, koji bi već leteli danas popodne kada bi pomenula.

Ali, navešću primer jednog direktora koji je bio direktor i član DSS, čim su došli žuti, pozvan je u opštinu i kaže – odlično radiš svoj posao. Ostaćeš na mestu direktora, ali uslov je da pređeš u DS. Taj direktor, kao eto, pređe u DS i radi kampanju DS u školi, među decom, među roditeljima, među kolegama nastavnicima. Došli naprednjaci, taj direktor kaže – neću se više ponižavati. Neću preći u ove naprednjake po cenu da i ne budem direktor. Pozovu ga u opštinu, vrati se posle sat vremena spuštenog pogleda i kaže kolegama – šta ću, morao sam. To ne sme ministre da se radi, ako mislite da to možete da uradite sa nivoa ministarstva u celoj Srbiji, tek o tome nema ni govora.

Što se tiče ovih predloga u zakonu, raznih zavoda itd, koje ste predvideli, mi smo tražili da se sve to briše i o tome ćemo pojedinačno pričati, ali principijelno da vam kažem, juče vam je prof. Šešelj rekao da treba da se poveća broj inspektora i to jeste dobro rešenje, a vi umesto da povećate broj inspektora, vi imate pet-šest tih nekih zavoda, kako se već zovu…

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

…Svaki od njih ima direktora, svaki od njih ima ne znam koliko zaposlenih. Dakle, pogrešno ste principijelno postavili i jedan i drugi predlog zakona i nadam se, evo, završavam ovom rečenicom, da ćete prihvatiti neke naše amandmane.
Nisam stigla, naravno, da kažem da su prosvetni radnici na prosjačkom štapu, da rade pod veoma teškim uslovima. Dakle, uradite nešto. Nemojte samo da se hvalite. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Ministre, da vas podučim kako možete da povećate broj inspektora a da ne zapošljavate nove ljude. Vi ste najavili veliki broj otkaza za prosvetne radnike. Svako od tih prosvetnih radnika bi mogao biti prosvetni inspektor na određenom nivou. Nemojte ljudima davati otkaze, zaposlite ih, pa će biti bolje i njima i školama i kompletnom obrazovnom sistemu, a pogotovo nemojte, ministre, da grešite dušu. Nemojte davati otkaze ljudima pre nego što završite mrežu škola. Vi ste u ovom Predlogu zakona najavili da će mreža škola završena tek za godinu dana. Nemojte onda da dajete ljudima otkaze. Evo, neka rade kao inspektori dok ne završite mrežu škola, pa ćete onda videti da li zaista i ima potreba da tim ljudima dajte otkaz ili ne. Hvala.

Imovinska karta

(Zemun, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Potpredsednik narodne skupštine) Republika Mesečno 114000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 59000.00 RSD 15.12.2016 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:37