Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vjerica Radeta

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Javljam se na osnovu člana 32.

Zaista, Narodna skupština bi trebalo, koliko god mi srpski radikali se zalažemo za maksimalnu slobodu govora u Narodnoj skupštini, koliko god se protivimo bilo kakvom ograničenju i to znate da je naš stav decenijama, mi smo protiv toga da se narodni poslanik ograničava i vremenom i temom, jednostavno ovo je mesto gde narodni poslanici mogu otvoreno da govore.

Ali, iz Narodne skupštine pozivati na ubistvo kolege narodnog poslanika je apsolutno nedopustivo. Nemojte da se mrštite Arsiću, desilo se to u toku postavljanja poslaničkih pitanja. Ovaj Mijatović, jel se tako zove kolega, je rekao da je Vojislav Šešelj izneo podatak da je Rasim LJajić dogovarao u Američkoj ambasadi njegovu likvidaciju. Ne kaže Mijatović da to nije tačno, već kaže – Vojislav Šešelj koji je politička prošlost, znači, politička je prošlost po proceni Mijatovića i LJajića i može biti likvidiran.

Dakle, mora se paziti šta se govori ukoliko on, naravno, ne deli mišljenje Rasima LJajića, mada sve više se migolji, pošto mu je jasno da LJajić više neće biti na listi Aleksandra Vučića, neće ni na listi ovih ovamo iz saveza, a verovatno neće Čedo ni kod tebe, tako da, on pokušava polako da se izmigolji odatle, pa dobijamo korisne informacije i od njega što se tiče svega ovoga o Rasimu LJajiću, onda pokušava ovde da se predstavi nekako drugačije.

Dakle, sve može da kaže, i da smo prošlost i da smo ovakvi i da smo onakvi, ali ne sme i ne može da se dozvoli da on ovde sa ovog mesta potvrđuje da LJajić ugovara ubistvo Vojislava Šešelja i da je po njegovom mišljenju to sasvim u redu jer je Šešelj politička prošlost.
Skrenuli smo pažnju na samom početku da ovaj zakon, hajde nećemo reći nije potreban, ali ovako kako je urađen više liči na neki podzakonski akt.

Juče vas je Ružica Nikolić, narodni poslanik, pitala zašto u ovom zakonu niste predvideli i način izdavanja ili overe zdravstvenih knjižica, a vi ste rekli – biće to u toku 2019. godine.

Sada vas dodatno pitamo zašto niste ostavili mogućnost da svaki zaposleni u toku svog radnog veka ili na kraju radnog veka može sam da uzme listing svih onih prethodnih godina na osnovu ovog centralnog registra? Bez toga ovo zapravo nema nikakve velike razlike u odnosu na one M-4 obrasce.

Ništa se tu suštinski ne menja, ali dok mi ovde raspravljamo, ljudi u Srbiji, koliko god se i predstavnici vlasti i ovog dela nekakve prozapadne opozicije svojim načinom trude da nekako Narodnu skupštinu ogade građanima Srbije, ljudi ovo ipak gledaju i svako nekako gleda sa svog aspekta i svoju muku želi da narodni poslanici prenesu i ministrima i javnosti, pa kažu iz jednog dela Šumadije ljudi, a to nije problem samo u tom delu Šumadije, nego u celoj Srbiji, kažu – o čemu ovaj ministar priča kada i država ne plaća doprinose?

Recimo, i HMZ ne plaća radnicima koji se bave ovim protivgradnom zaštitom i nije samo to, nego ima takvih slučajeva koliko god hoćete i to je ona priča od prvog susreta sa vama, gospodine Mali, koliko je neophodno da ozbiljno uradite pravu reformu poreske uprave. Bez toga džabe vam svi ovi pokušaji. Ništa ovo neće dobro doneti.

Kada sam rekla da nas zovu građani, javljali su se i ljudi iz Novog Pazara. Pre svega, ćerka prvog vlasnika fabrike „Opcija“ d.o.o, koji je, nažalost, umro zbog stresova koje je doživeo kada mu je Rasim LJajić oteo fabriku i kada je tu fabriku prodao nekom svom prijatelju Italijanu.

Ona se javljala i u ime porodica sa kojima kontaktira porodica ljudi koji su radili u toj fabrici pre nego što je Rasim LJajić opljačkao, pa oteo. Ta fabrika je zapošljavala 150 ljudi, odnosno 200, a nakon prodaje, ili predaje, može i taj izraz da se upotrebi tom LJajićevom prijatelju Italiju, svelo se na broj od 50 zaposlenih.

Ovo je problem, ne samo ova fabrika, ne samo ovaj slučaj, nego zaista se pitamo – šta sve treba da iznesemo, a imamo još puno podataka za potpredsednika Vlade i ministra LJajića, da bi i nadležni organi preduzeli odgovarajuće mere, a da bi i vi u Vladi rekli – nećemo da sedimo sa takvim čovekom, kvari nam imidž, ili delite to mišljenje. Ako je to tako, onda je to već ozbiljan problem države Srbije. Hvala.
Hvala, gospodine Arsiću.

Javljam se na osnovu člana 32. da kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine vas tu malo zamenim, jer vi nešto gubite konce, nešto postajete nervozni, pa ja da zaštitim dostojanstvo Narodne skupštine da dođem da pokažem građanima Srbije kako se zaista u demokratskom principu i po demokratskim standardima vodi sednica Narodne skupštine.

Dobro ste zaista malopre kolegi rekli da vi ne možete da predvidite, i ne treba da predviđate šta će koji narodni poslanik da kaže. Nije bilo dobro što niste primetili pre sat vremena kada je Mijatović rekao da je u redu da Rasim LJajić organizuje ubistvo Vojislava Šešelja u Britanskoj ambasadi …
Pa, hoću.
Molim vas, ja kažem – dajte da sednem tu.
Uzmite stenogram, Arsiću. Veroljube, uzmite stenogram.
Evo, dobro.
Dakle, čuli su građani Srbije, ja eto samo volim to da ponovim. I, samo da kažem kolegi dve stvari. Prva, ja nisam govornica. Govornica je ovo, ne znam koliko moram svima da objašnjavam. I, nemojte mi ustaški novogovor u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ja sam narodni poslanik. Ako govori o nekome ko govori, onda mogu biti samo govornik, a ne mogu biti govornica. Dakle, to.
Druga stvar, da je ovaj kolega koji je pre govorio i intervenisao po Poslovniku, da je ne daj Bože, daleko bilo, pročitao Predlog ovog zakona, bilo bi mu jasno da moja prethodna rasprava ni za dlaku nije odstupala ni od člana 4. niti od Predloga ovog zakona. A to što se baš u ovaj Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju uklapa i problem 150 ljudi i 150 porodica koje je Rasim LJajić ostavio bez obaveznog socijalnog osiguranja, žao mi je.
Želim kroz ovaj amandman da vam kažem da sebi previše dopuštate. Mi u poslaničkoj grupi, hvala na pitanju, nemamo problema, a i da imamo vi sa tog mesta ne možete takve poruke da nam šaljete.

Vi se takmičite u vašoj poslaničkoj grupi ko će više, „Druže Tito mi ti se kunemo“ itd, i to se već smučilo građanima Srbije, ali to je vaša stvar. Mi vam to ne bismo pomenuli da se vi sad niste zakačili i nije vam prvi put. Gospodine Arsiću, nemojte da budete bezobrazni. Znate kakvi smo mi.
Evo, štedelo se ovo vreme da bismo imali i par minuta da, pre svega, skrenemo pažnju javnosti da je sreće i da je bilo dobre volje i prave parlamentarne demokratije od strane skupštinske većine, zapravo bi Zakon o budžetu bio osnovna tema i ključna tema ove sednice. Ali, evo, mi smo podneli ravno 100 amandmana na Zakon o budžetu, ali nažalost, neće biti prilike da govorimo o njima, nego ovako uopšte nekoliko ključnih stvari koje su od izuzetnog značaja, opet ponavljam, pre svega, radi javnosti.

Mi ovde imamo kompletan pregled trošenja budžetskih sredstava, odnosno prikaz na šta se sve troše budžetska sredstva, ne znam, tu su ministarstva, agencije, koje su potpuno nepotrebne, pogotovo, recimo, Agencija za borbu protiv korupcije, zato što se istovremeno finansira i Savet za borbu protiv korupcije, i to ste nasledili od onih žutih i uporno, samo da biste smestili svoje ljude i na jedno i na drugo mesto, uporno to finansirate, Fiskalni savet, da nas neko pita što njih plaćate, ne znamo, Razvojna agencija Srbije, šta ta Agencija radi, gde nas razvija, niko živi ne zna. Onda, imamo 24 uprave sa 26 policijskih i šest poreskih uprava, pa onda tu imate, ne znam, Upravu i za agrarna plaćanja i za poljoprivredno zemljište. Dakle, samo ste uprave, agencije…

E, ključno pitanje, ministre Siniša Mali - zbog čega finansirate Upravu za brzi odgovor? Šta je to uopšte u zemlji Srbiji? Da li to uopšte postoji osim u budžetu, osim što nekome dajete pare na ime toga što ste nekad u kampanji obećavali Agenciju za brze odgovore?

Pa, imamo 10 zavoda, sedam direkcija, dva sekretarijata, 28 fondova, pa od 20 ustanova i 41 ustanova kulture, pa šest centara, 12 nekakvih ostalih organizacija, pa 13 kancelarija. Pa, poštovani građani Srbije, dobro vi izlazite na kraj šta se sve ovde finansira. Pa, 39 republičkih, javnih i državnih preduzeća, pa 21 preduzeće, pa 207, dobro, zdravstvenih ustanova, to je u redu, treba i više, to nije sporno. Takođe, 1984 obrazovne ustanove, ni to nije sporno, samo je sporno što zatvarate sporne ustanove, a ne što ih zaista finansirate. I, imamo finansiranje 20 saveta nacionalnih manjina i informisanje, 12, informisanje i kultura nacionalnih manjina.

Naravno da mi nemamo ništa protiv postojanja saveta nacionalnih manjina i nemamo ništa protiv da se ti saveti finansiraju iz budžeta Republike Srbije, naprotiv. Ali, saveti nacionalnih manjina moraju da poštuju Ustav Republike Srbije, kao što to radi bunjevačka nacionalna manjina, mađarska, rusinska, da ne nabrajam, slovačka, vlaška, romska, sve ove koje se ovde finansiraju u okviru ovih 20 nacionalnih manjina.

Ali, mi, dame i gospodo, i poštovani građani Srbije, iz budžeta Republike Srbije finansiramo i bošnjačku nacionalnu manjinu, odnosno njihov savet, zapravo finansiramo, finansirate, iz budžeta Republike Srbije Esada DŽudžu, Sulejmana Ugljanina i njihovog mentora i njihovo vezivno tkivo Rasima LJajića. I to jeste problem. Esad DŽudža, čim mu je Rasim LJajić pomogao da postane predsednik tog Bošnjačkog nacionalnog saveta, on je na društvenim mrežama i u nekim medijima, gde mu je to bilo omogućeno, pokazao kako to izgleda rasparčana Republika Srbija u režiji LJajića, DŽudže i ovog Sulejmana Ugljanina.

Sulejman Ugljanin je, dok su bili u kampanji, govorio da je država Srbija fašistička tvorevina i govorio – mi ćemo je zajedno uništiti, misleći na tu njegovu sada koaliciju Vakat, koju je organizovao Rasim LJajić. I to je ozbiljan problem. Mi smo pokušali, skrećući pažnju na ovakvo ponašanje Rasima LJajića, da pozovemo i predsednika države i ministre, njegove kolege, još uvek, i predsednika Vlade, da preuzmu nešto da ga za početak bar eliminišu iz Vlade Republike Srbije. Niko ne reaguje.

Pitali smo ministra policije, tražili smo od njega da se informiše i dogovori sa direktorom policije, koji ima mnoge informacije koje smo mi ovde iznosili. Niko ne reaguje. Sada pozivamo i Zagorku Dolovac, vreme je da se javni tužilac probudi iz zimskog sna. Ne može se trpeti da neko bude potpredsednik Vlade, da traži rasparčavanje Srbije, da pokazuje na kartama kako će to da izgleda, da prihvata da je Srbija fašistička tvorevina, da mu se, malopre niste dali da Nataša završi zato što je pomenula carinu i Rasima LJajića, da njegovi kamioni se puštaju zna se na kojim carinskim prelazima, zna se šta prevoze u Srbiju, gospodine Siniša Mali. Em zavlače ruku građanima u džep zato što ne pune budžet, pa to moraju drugi poreski obveznici, em u Srbiju dovoze drogu i ostala nedozvoljena sredstva.

Dakle, to vam je potpredsednik Vlade, vrištite koliko god hoćete i mi insistiramo, gospodine Arsiću, insistiramo da Zagorka Dolovac…

(Jasmina Karanac: O čemu vi pričate?)

Ne možete vi ovo, nemojte me prekidati, ne možete vi da presudite, mogu samo nadležni organi MUP i nadležni državni tužilac i insistiramo da se tim pozabave, inače ćemo mi morati ovde da se bavimo njima na način na koji to treba da rade narodni poslanici. Hvala.
Mi smo, rekoh već, podneli stotinu amandmana na Predlog zakona o budžetu i nismo prihvatili ni u načelnoj raspravi stav ni ministra, zapravo jedini ministar Mali je o tome i govorio, da je ovo, ne znam, razvojni budžet, da će ovim budžetom da se pomogne bilo kom građaninu ili bilo kojoj grupaciji i naše osnovne primedbe su i na činjenicu da mi još uvek nismo za sve ove godine videli kako su se trošili prethodni budžeti i dokle god ne budemo imali uvid u to ne možemo verovati u ono što nam kažete u nekom budžetu koji se usvaja.

Ako i ovaj budžet kada bude prošla ova godina budžetska, sledeća, ako i tada ne budemo imali podatke o tome kako je ovaj budžet korišćen, ništa nećemo moći da vam verujemo. Jednostavno, mi ne možemo da verujemo Vladi Republike Srbije u kojoj sedi toliko ministara sa otvorenim aferama. Mi smo otvorili afere za pet ministara i niko od nadležnih ne reaguje. Vaše ponašanje po sistemu – može nam se, verujte obiće vam se o glavu. Obilo se to svima koji su mislili da sa 126, vi sada imate više, ali svejedno sa 126 zelenih tastera možete da uradite šta god hoćete. Vi kada imate skupštinsku većinu vi možete da izglasate da je zemlja ravna ploča, ali vodite računa o tome da zemlja i posle toga ostaje okrugla.

Dakle, gospodine Siniša Mali poručite Ani Brnabić, prvo, da smo joj jako zamerili što nije bila ovde da govori o Predlogu zakona o budžetu. To ne znači da i vi niste trebali da biti tu, kao što jeste bili, ovo jeste dobrim delom zakon za koji ste vi kao resorni ministar nadležni, ali su nadležni svi ministri pojedinačno.

Vi ne možete da kontrolišete ni ministra prosvete, ni ministra zdravstva, ni ministra sporta, ni ministra građevine, govorim sve o ministrima kojima smo mi otvorili afere o kojima niko od nadležnih ne reaguje, a pogotovo ne možete da kontrolišete ministra LJajića koji je istovremeno i potpredsednik Vlade.

Vi ste tim ministrima kroz ovaj budžet dali velika sredstva, a svi su oni pokazali u prethodnom periodu da su zloupotrebili funkcije, da su krali državne pare, da su krali državni budžet, i znate dozvoliti, pustiti kozu da čuva kupus je nešto što je apsolutno neprihvatljivo.

Afera koja je najaktuelnija i koja je najozbiljnija jeste afera koja se odnosi na Rasima LJajića, po više osnova, i ja ću sada iskoristiti ovaj minut ili dva koliko je ostalo da podsetim javnost Srbije da smo upozorili na vreme i predsednika države i predsednika Vlade i skupštinsku većinu i sve ministre u Vladi, da moraju da se oslobode usluga Rasima LJajića ukoliko žele da toliko, koliko očuvaju, odnosno sačuvaju obraz institucija države Srbije. Rasim LJajić je čovek za koga stotine strana ima napisanog teksta da je umešan u narko mafiju. Mi smo iznosili ovde i ministru konkretne podatke o određenoj akciji za koju su svi papiri sklonjeni od javnosti, što je takođe bila praksa i onih pre vas da se sklanjaju papiri i mislite da se ne može ući u trag.

Rasim LJajić, je valjda sad, da bi se zaštitio od ovoga sa čim mi upoznajemo javnost Srbije, on je posegnuo za nečim najgorim što može da se desi, a to je da dogovara sa nekim ženama ambasadi Velike Britanije, likvidaciju Vojislava Šešelja.

Znate, ovo sve o njemu je pušteno i ne može se to vratiti kad se perje istrese iz jastuka nikoga više ne vrati. Može sve da nas pobije, ali to što je otišlo u javnost, to će u javnosti ostati.
Kako bre? Pet minuta sam imala.
Onda vam ne valja sistem.
Razumem naravno potrebu poslanika LJajićeve stranke da se jave da brane, do duše, ne znam da li su svi svesni, neki su očigledno postali, da se neodbranjivo ne može odbraniti, odnosno mogu da pokušaju i to je apsolutno njihovo pravo i mi ne sporimo ništa od onoga što oni govore, sve su u pravu, mi smo ovakvi kakvi smo, oni su onakvi kakvi su, ali nešto što govori iz tih poslanika je očigledno njihov strah, sve ovo što se dešava u državi Srbiji, možda može izazvati neke prevremene izbore, ali njihova panika i njihov strah je u tome šta će oni za sledeće izbore.

Oni nikada do sada nisu izašli na samostalne izbore. Sada su svesni da posle otvaranja ovih afera niko njih neće na svoju listu. E sada, oni pokušavaju pojedinačno da vide ko bi mogao biti dovoljno dobar pa da ga neko uzme na listu pojedinačno. Ne zanima ih više ni njihova stranka, ni Rasim LJajić, ovo je lična borba te grupe poslanika koji su sasvim slučajno došli u Narodnu skupštinu, što oni ne mogu reći za bilo koga ovde ko je izašao na izbore, za koga se glasalo i ko je dobio onoliko glasova koliko je dobio.

Dakle, stranka Rasima LJajića u Srbiji na izborima nikada nije dobila nijedan glas. Koliko se nekada Boris Tadić, a sada Vučić smilovao da im kao Sadaku da, pa toliko mandata imaju. Koliko im se na osnovu toga dodeli ministarskih funkcija, državnih sekretara, javnih preduzeća to je sve stvar kombinacija i stvar dogovora, a ono što nas brine, jeste ako su samo te kombinacije i dogovori problem što je Rasim i dalje u Vladi, onda Vlada ima problem.
Po članu 27.

Nekako je neprihvatljivo da slušamo primedbe kakve smo malopre čuli. Narodni poslanici treba da znaju da je ovo Narodna skupština, da se ovde govori, da se ovde razmenjuju mišljenja i argumenti. Da li se svakom od nas dopadne ono što ćemo čuti od nekog narodnog poslanika? Naravno da ne. Da li mi želimo da govorimo samo ono što bi se nekome dopalo? Naravno da ne.

Mi govorimo ono što su činjenice i ono što je istina. Obrazlažemo amandman na najbolji način na koji mi znamo. Reći će građani Srbije, jednog dana, da li smo mi to radili dobro ili nismo radili dobro.

Ne mogu se kriti neke činjenice iz rada nekog od članova Vlade samo iza suve primene Poslovnika. Kad bismo mi samo tako striktno primenjivali Poslovnik, kako ovde piše, niko ništa ne bi uspeo da kaže.

Ne znamo šta je sporno u tome ako govorimo o ovom zakonu, koji govori o obaveznom socijalnom osiguranju, da Nataša Jovanović kaže da je ta firma koju je Rasim LJajić prodao poznatom kupcu u momentu kada je otvorena u Novom Pazaru imala 190 zaposlenih, a kad je prodao onda su je ti njegovi prijatelji sveli na 50 zaposlenih. Ozbiljan je problem tih 140 ljudi koji su ostali bez posla. Em su oni ostali bez posla, em nema ni doprinosa, nema socijalnog osiguranja, dakle, sve apsolutno u skladu sa ovim predlogom zakona i sa ovim amandmanom, samo slikovito objašnjeno. To što nekom smeta što se pominje Rasim LJajić, pa bolje nek se sklonite na vreme od Rasima, svašta ćete još čuti. Hvala.
Evo, ponovo. Ovaj put o amandmanu.

Član 3. je u pitanju, govori o načelima i možda nekome, moguće ministru ili službenicima koji su ovo pripremali, se čini nelogično što smo mi predložili da se ovaj član briše.

Svojim amandmanima želimo da skrenemo pažnju, ne samo na ovaj predlog zakona, nego generalno na funkcionisanje Vlade, na ponašanje članova Vlade, predsednika Vlade, potpredsednika, ministara itd. Naš stav, nas srpskih radikala, je da vi ne poštujete načela u vašem radu, da ne poštujete načela i principe u radu Vlade Republike Srbije i onda je potpuno besmisleno da u ovom nekom zakonu pominjete načela koja inače čak nisu ni morala stajati u ovom predlogu zakona, zato što su ovo načela koja se podrazumevaju. Znate, ne mora baš sve da se napiše u predlogu zakona. Kad bi se tako pisalo, onda bi zakon imao po 3.000 članova.

Dakle, ovo su opšta načela, a vi ministri se ne ponašate principijelno, ne poštujete načela, mi vas danima pitamo. Evo sad pitamo ministra Antića i Malog – da li ste vi u Vladi Republike Srbije, imali ste više sastanaka, kažu mediji, da li ste raspravljali o Rasimu LJajiću? Znate, ako čujete sve ovo što ste imali priliku samo vas dvojica ovde da čujete, šta sve imamo da kažemo i šta smo sve rekli o Rasimu LJajiću, nemoguće je da se vi u Vladi niste time pozabavili. Da li ste se pitali da li može da bude vaš kolega čovek koji tamo bez odgovarajuće spreme radi u nekoj školi, čovek koji preti i namešta ubistvo lideru najveće opozicione partije u parlamentu Vojislavu Šešelju, čovek koji se ozbiljno dovodi u pitanje sa narko-klanom u Novom Pazaru?

Molim vas, recite, ako niste raspravljali, kažite – baš nas briga, on nama odgovara. Ako vam ne odgovara, kažite to i Vladi, kažite to ovde, pre svega, Narodnoj skupštini. Hvala.
Tačno je, mnogi su preletali i odlazili iz SRS. Ko pod kakvim okolnostima i pod kojim uslovima, o tome će suditi istorija i svako snosi svoju političku odgovornost, istorijsku odgovornost za svaki potez koji u politici učini, ali svi oni koji su tada podržavali formiranje SNS, sada su pod koordinatorskom palicom Boška Obradovića.

Boško LJotićevac Obradović je neko ko najmanje ima prava ovde da pominje SRS. Mi srpski radikali smo njega raskrinkali pre svih. Mi smo privi obelodanili i to da je opljačkao Hilandar i ko je njega sve finansirao u toku njegovog postojanja.

Mi smo prvi raskrinkali kako je prao pare koje su dobijene iz državnog budžeta u toku izborne kampanje, kako je kupovao odela, kako je, zamislite, električarima neke stotine hiljada dinara uplaćivao, a nikad nije odgovorio šta su mu električari radili u predizbornoj kampanji. Ne znam koliko je sijalica trebalo da zameni i da onolike pare potroši.

Neko o kome mi sve to znamo i o kome mi sve to u javnosti govorimo, bolje da nas ne pominje. To što on pokušava da se nametne građanima, biračima u Lučanima, neće mu ni to proći. DŽabe mu, ne može on u Lučanima da objasni da im tamo dolazi sa Đilasom, sa Jeremićem, sa Lutovcem, sa ne znam ko sve nije u toj agenciji za SIS.

E, sad, oni imaju unutar sebe problem. Oni ne mogu da podnesu da im je Boško Obradović LJotićevac koordinator, a on im jeste koordinator, a on se ponosi time. Oni pokušavaju da to prikriju i, znate, imaju konflikt kao što ga je Boško imao uvek sa svojim saradnicima, kao što je rasterao sve iz tog njihovog starešinstva Dveri samo da bi se on materijalno okoristio.