Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vjerica Radeta

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Mi smo podneli amandman na ovaj predlog zakona, odnosno nekoliko amandmana sa namerom da malo ovaj zakonski tekst uredimo, ali je suština da ovim izmenama vi zapravo, ministre, ništa značajno ne menjate u ovoj oblasti, u oblasti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, a dobro znate i zna cela Srbija da ima mnogo problema i u ovoj oblasti i u oblasti vaspitanja i obrazovanja uopšte. I kroz naredne amandmane ćemo govoriti i o tome šta je zapravo trebalo da se menja, a vi to niste menjali. I upravo i ovaj amandman, odnosno vaše obrazloženje zbog čega ga niste prihvatili govori o tome da ste vi eto tako izabrali reda radi nekoliko članova da ih promenite, da biste se uklopili u digitalizaciju, protiv koje mi nemamo ništa, ali je zaista problem da vi sada menjate zakon iz 2017. godine. Svi znamo da je te iste godine Ana Brnabić u svom ekspozeu, kada je birana za predsednika Vlade, zapravo rekla da će suština njenog biti digitalizacija svih mogućih oblasti u Srbiji. Pre toga je to i njen prethodnih Aleksandar Vučić, možda u malo manjoj meri, u svom ekspozeu govorio.

Onda se sada pitamo – zašto vi donosite, odnosno predlažete zakone, a da pre toga ne pročitate bar ekspoze predsednika Vlade, odnosno tada kandidata? U to bar morate da se uklapate.

Sad kad mi vama amandmanom skrećemo pažnju da nije dobro formulisan ovaj stav 3. postojećeg člana 6, vi nam kažete da amandman ne prihvatate zato što je rešenje u Predlogu zakona usklađeno sa Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i koncepcijom Predloga zakona.

E, sad, ja vas pitam, kad ste dobili ovaj amandman, da li ste se slučajno malo zainteresovali, pa pogledali i taj Zakon o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja upravo u ovom smislu u kom smo mi podneli amandman? Znate, jedan zakon na koji se vi pozivate nije sveto pismo. Mi imamo pravo da ga menjamo, odnosno da ga predlažemo. Vi takođe imate mogućnost da ga promenite. Ali, vi ovo sve radite reda radi i to je loše. To je loše, pre svega, po Narodnu skupštinu. Vi dobro znate, kao i skupštinska većina, da se na Skupštinu diže drvlje i kamenje i vi umesto da zajedno sa skupštinskom većinom doprinesete tome da se vrati Narodna skupština u svoje demokratske okvire, da joj se vrati dignitet, mi ovde koji smo da to uradimo, vi sve to radite pogrešno.

Znate, sistem - može nam se, nije dobar. Može da traje, ali ne može da traje večno. Evo, da javnost zna šta smo mi zapravo hteli. Mi vam suštinski nismo menjali zakon, nego smo samo skrenuli pažnju na ono što mislimo da vam nije dobro.

Vi kažete – vrstu, naziv, sadržaj, izgled obrazaca, evidencija javnih isprava i način njihovog vođenja, popunjavanja i izdavanja propisuje ministar u skladu sa zakonom i ovim zakonom. Mi smo rekli da treba samo da se kaže – ustanova svaku od evidencija iz stava 1. i 2. ovog člana, jer ste ih već naveli, vodi elektronski. Znači, podrazumeva se da će se pročitati stav 1. i 2. u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete u skladu sa zakonom i ovim zakonom, s tim što ni ova formulacija nije dobra. Dovoljno je reći – u skladu sa zakonom, jer i ovaj zakon je zakon.

Mnogo je razloga da se ovaj amandman prihvati. Suštinski vam ništa ne menja, ali je zaista ovaj vaš predlog u odnosu na naš amandman nezgrapan i stvarno skrećemo pažnju da ministri malo obrate pažnju na naše amandmane. Hvala.
Niste baš u ovom odgovoru zadovoljili ono što je zapravo istina.

Vi kažete iz koga razloga niste, kada ste donosili, predlagali osnovni zakon, videli i ovaj elektronski sistem. Da, ali ste mogli da ga predvidite kao alternativu i da sada ne mora da se menja zakon, kao što ste, sećate se, kada sam vam govorila o elektronskim dnevnicima i tada sam vam rekla da ste ušli u taj posao, a da nije pripremljeno stanje na terenu, vi ste mi rekli da nisam u pravu, pa ste valjda posle saznali stanje na terenu, pa ste sami rekli da će u potpunosti da se uvedu elektronski dnevnici početkom 2020. godine.

Verujte nam kada mi govorimo. Mi jesmo političari, ali mi smo ljudi koji odlično znamo šta se dešava na teren. Verujte, ministre, često mnogo bolje od ministara. Vama možda malo u ružičastom svetlu pokažu stanje na terenu, a mi smo lično na terenu i odlično znamo u svakoj oblasti kakvo je stanje na terenu i uvek je dobro kada nas ministri poslušaju, kada nas Vlada posluša i kada se naši amandmani prihvate. Nikada nisu zlonamerni. Uvek smo dobronamerni, ne zato što štitimo ministra i Vladu, nego zato što želimo, ako se jedna oblast uređuje zakonski, da to bude što je moguće preciznije.

Naravno, Nataša će verovatno u svojoj replici reći ovo na šta se odnosila njena rasprava. Postoji ogroman taj problem sa postojanjem predškolskih ustanova u seoskim sredinama. Nema razvoja sela, o čemu priča Vlada i predsednik države, ako ne krenemo od predškolskih ustanova. Dakle, svako selo, malo veće, mora imati predškolsku ustanovu, poštu, školu, crkvu, mesnu kancelariju, bez toga, samo na priči, ambulantu, veterinarsku stanicu…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

Završavam, gospodine Arsiću.

Sve to morate da završavate molbom ministru da na ovo obrati pažnju. Hvala.
Hvala.

Malopre kada smo slušali kolegu Marka Atlagića, do onog dela kada se u priči pojavio sadašnji predsednik države, imala sam utisak da Marko Atlagić priča iz vremena kada je bio član SRS. E, sad, za razliku od njega mi smo ostali dosledni u našem insistiranju da osnovno obrazovanje i vaspitanje mora zaista iz korena da se promeni, jer je to osnov razvoja svakog društva.

Znate, to što neko uništi fabriku, što neko uništi industriju, proizvodnju, itd, jeste za svaku osudu, ne samo političku, ali neka odgovorna vlast uvek tako nešto za manje ili više vremena može da nadoknadi. Ali, kada se izgube generacije koje prođu kroz loše obrazovanje i vaspitanje, e onda je to ozbiljan problem i od 2000. godine se na tome radi u Srbiji. Znate zbog čega? Zato što je onima koji su u nekom periodu manje ili više bili gazde Srbije u interesu da se u Srbiji školuju deca, ljudi, tako da formalno budu obrazovani, a u suštini da budu neobrazovani. I, onda je sa takvima najlakše manipulisati. Sada ja nisam izrekla nikakvu mudrost, nego to je nešto što je opšte poznato. Zato je problem što od tog Gaše Kneževića, pa dalje, ni jedan ministar, ni jedna Vlada na pravi način ne pristupa rešavanju ovog problema.

Tačno je podsetio kolega Atlagić, evo ja ću da podcrtam, što bi se reklo, to šta je radio Gašo Knežević, kao taj prvi, posle 2000. godine ministar, zaista je, ne samo što je predlagao i što su usvajani loši zakoni, nego je tu bilo mnogo skandaloznih stvari. Podsećam pre svega zbog javnosti da je on organizovao tada neke školice u prirodi sa decom iz osnovne škole, pa je onda bila jedna od igrica da devojčice bacaju grudnjake dečacima i tako neke skaradne stvari od kojih su se tada ozbiljni ljudi zgražavali.

Ono što se danas dešava, ministre Šarčeviću, je slično tome. Ovi nekakvi sadašnji seminari, ili ne znam kako ih sada zovete, koji su obavezni za sve nastavnike su uglavnom nešto što zgražava ozbiljne nastavnike.

Dolaze kojekakvi fićfirići, moram taj izraz da upotrebim, sa manje obrazovanja, sa mnogo manje godina od onih kojima drže predavanja, bez ijednog dana radnog iskustva u prosveti i oni organizuju nekakve radionice. Onda, govorila sam jedanput, ministre Šarčeviću, kad su na Novom Beogradu organizovani nastavnici srpskog jezika iz Beograda, pa kada je došla neka devojka, koja jedva da je možda i završila fakultet ili je na nekom kiosku pazarila diplomu, pa je sa belim rukavicama, tim ozbiljnim ljudima, koji su došli tu da možda nešto pametno čuju, rekla – ćao drugari, e ovako treba da se priča sa decom. Dakle, deca u školi treba da uče.

Vi ste ministre Šarčeviću završili visoke škole u nekom sistemu koji sada svi vi napadate. Da li vi imate primedbe na svoje obrazovanje? Ja na svoje nemam. Završila sam ga u periodu, to pod navodnicima, lošeg obrazovnog sistema, ali tvrdim da sam mnogo više naučila i da sam mnogo obrazovanija od onih koji sada završavaju neke instant fakultete i koji formalno imaju diplome. Naravno, da bi se došlo do fakulteta, mora da se prođe i osnovna škola.

E, sad šta je primedba koju smo kroz ovaj amandman izneli? Vi ste rekli da u prvom razredu osnovnog obrazovanja i vaspitanja učenik se iz obaveznog predmeta izbornih programa i aktivnosti ocenjuje opisnom ocenom. Ja ne znam da li vi znate šta se dešava sa tim opisnim ocenama?

Vi ste učiteljima dozvolili da mogu da rade šta god hoće i onda se desi recimo, da dete ima neurednu svesku i onda neka pametna učiteljica, i to se dešava na Novom Beogradu u jednoj školi, pametna učiteljica nacrta svinju i kaže da je taj učenik valjda svinja, jer mu je neuredna sveska. Ne zna zbog čega mu je sveska neuredna, ne zna u kakvim uslovima to dete živi, ne zna da li su mu možda izvršitelji isključili struju, pa uči pod svećama, ne zna koliko je siromašan, iako kaže Ana Brnabić da su u Srbiji iskorenjeni ekstremni vidovi siromaštva, obilazi Srbiju, čudi me da je ovako nešto, dok je sedela u kabinetu, pa i da je tako nešto rekla, ali sada kad obilazi Srbiju ovako nešto ne bi smelo da joj se desi.

Dakle, ako ostajete pri ovim opisnim ocenama, vi ministre, Ministarstvo mora ili da odredi tamo neke cvetiće, ne znam, neke lepe stvari, a ne da dete dobija traumu zato što mu je neuredna sveska. Svakako treba učitelj da ga stimuliše da naredni zadatak bude na urednim listovima te sveske, da ne budu ne znam iscepani, da ne budu zavrnuti itd. Ne, nego on umesto da stimuliše dete da bude bolje, on dete ubija u pojam do te mere da će sutra pobeći sa nastave, jer gde da ide kod učitelja koji mu kaže da je svinja. Hvala.
Hvala.

Ovim amandmanom smo hteli da skrenemo pažnju upravo na ono o čemu smo pričali u nekih prethodnih sat vremena i u raspravi u kojoj ste, ministre, učestvovali sa narodnim poslanikom Miloradom Mirčićem o tim prestižnim školama, zapravo o tome hoćemo da govorimo, i o tome šta sputava ostale škole da to budu.

Dakle, ne moraju u jednoj školi, nemoguće je, sve biti baš mnogo talentovani učenici, svi da budu odlikaši, svi da budu spremni za neka takmičenja itd, ali problem je što u skoro svakoj školi, možda ne treba skoro, nego u svakoj školi ima upravo takvih učenika i takvi učenici i nastavnici koji se bave takvim učenicima, pripremaju ih za takmičenja, osvajaju odlične rezultate, oni nemaju nikakvu stimulaciju. Naprotiv, često su šikanirani. Ostali nastavnici su ljubomorni na nastavnika koji ima jednog ili dva učenika koji je odličan, koji je talentovan, koji postigne rezultat na takmičenjima, čak i na međunarodnom nivou ili na svim nivoima do republičkog, a učenici koji su takvi najčešće se gledaju ispod oka, ne samo od strane druge dece.

Kada budemo govorili o narednom zakonu, moramo i o tome, ili je to već u ovome, da vam skrenemo pažnju na ono što smo vam govorili kada smo govorili o ovom Predlogu zakona 2018. godine. Uvođenje roditelja, maltene, u upravu škola je jako loše zato što takvi roditelji ne mogu da podnesu da postoji u školi neko dete koje je odlično, koje postiže rezultatima na takmičenjima itd.

Takav roditelj, zato što, nekad ja to onako karikirala, ali u suštini je tako, koji ima para da kaže – ja ću okrečiti školu, se ponaša kao gazda škole, takav roditelj šikanira nastavnika, takav roditelj poziva i dobija na teren vaše inspektore, ministre, koji dolaze u inspekciju sa predubeđenjem o određenom nastavniku i o njegovom radu. Dakle, nema tu realnosti, verujte mi, trunke.

Pomenuli ste vi malopre da ste mogli smeniti sto direktora odjedanput. Ne morate vi njih smenjivati tako amblok i ne treba, ali direktori su stalno pod tenzijom, direktori ne žele da se zamere vama, ne žele da se zamere ministarstvu, upravo zbog onog što smo mi rekli da je loše u zakonu da vi birate direktora i kada smo rekli da je nemoguće da vi ne možete znati sve direktore u svim školama.

Vi ste nedavno napisali jedan raspis, odnosno iz ministarstva je otišao raspis u svim školama da mogu da biraju udžbenike od određenih izdavača, preporučen je, mislim, neki izdavač mislim, nego izdavač koji štampa knjige u Srbiji i dobro je to je posledica naše kritike da ste dozvolili da se naši udžbenici štampaju u Hrvatskoj, da ih tamo štampa neki koji je bio finansijer Franje Tuđmana i sada njegove stranke itd. Ali, šta ste vi u tome uradili? Vi ste rekli – možete vi da birate od kog izdavača ćete kupovati knjige, ali ako se roditelji budu bunili, onda je to vaša odgovornost i onda direktor da bi bio siguran da ga ministar Šarčević neće dirati, onda kaže nastavnicima – pa, znate ne možemo mi, da li vidite šta ovde piše - pa, piše da možemo da biramo - da, ali ako se pobune roditelji onda će to biti moja odgovornost, bolje da ostane ovako kako jeste, i verujte ovo nije priča - pričam ti priču, ovo je živa istina.

Morate nešto da uradite u tom smislu da direktori moraju biti malo opušteniji u odnosu na to da im preti eventualna smena od strane Ministarstva, a s druge strane, moraju biti mnogo odgovorniji. Znate, oni u tom grču i strahu, oni gledaju samo sebe. Ne zanimaju ih ni nastavnici, ne zanimaju ih ni učenici, ne zanimaju ih ni problemi, zato se svašta dešava u školama od droge, vršnjačkog nasilja i šta sve ne. Direktori zatvoreni u svoj kabinet i samo - nemoj mene molim te, ne znam ja, doći će inspekcija, pisaće nam iz ministarstva, ne može na taj način. Ovo nije sad primedba toliko direktno vama koliko tom nekom odnosu. Znate, najavi se inspektor da će doći tad i tad, a nastavnik kaže – molim vas, da li može neki drugi dan, taj dan mi je slava, a inspektor kaže - može kaže ja sam te planirala za tada i dođe i u odsustvu nastavnika snimi kako taj nastavnik drži čas. Da li je to moguće? Zapravo, to jeste moguće jer se to dešava, ali zašto je to moguće, to je pravo pitanje?

Puno toga vi morate da uradite. Bolje bi bilo da vi dođete da razgovarate sa nastavnicima nego što im šaljete one „ćao drugare“.

Trebalo je da budete na ovom zimskom seminaru u Beogradu i kada su najavili da nećete doći nastavnici su aplaudirali, bilo im je drago što nećete doći, a to je mnogo loše da vas tako doživljavaju, i verujte ministre Šarčeviću, male plate jesu veliki problem prosvetnim radnicima, ali mnogo više ih bole, one ozbiljne prosvetne radnike, mnogo više boli, mnogo im smeta to što ne mogu da budu nastavnici, što ne mogu da budu prosvetni radnici onako kako su naučili, onako kako po njihovom mišljenju treba da budu, nego su stalno u nekim stegama, u nekom strahu od nekog inspektora, od nekog direktora, od nekog iz ministarstva. To jednostavno nije dobro i to se odražava, ono što je suština cele naše današnje rasprave, to se odražava na učenike, to se odražava na neke buduće studente, na neke buduće stručnjake, na neke buduće državnike, na neke buduće funkcionere, radnike, automehaničare, lekare, šta god. Ako im nije dobra osnova, ako je nemaju u osnovnoj školi teško da će je nadoknaditi, pričali smo i o Šuvaru, pričali smo i o ovome što vi pokušavate kroz dualno obrazovanje da nametnete itd. Sve će to dovesti do toga da ćemo svaki dan imati sve više onoga što imamo danas, a to su nefunkcionalno nepismeni i formalno obrazovani ljudi. Hvala.
Nikada mi srpski radikali nismo ospori da u Srbiji ima dobrih škola, dobrih fakulteta, kvalitetnih nastavnika, kvalitetnih profesora itd. Ali, upravo da bi toga bilo što više i da bi svi bili takvi, mi skrećemo pažnju na ono što nije tako.

Činjenica jeste da pored svega toga u Srbiji ima sve više diploma koje su sumnjive da li kupljene, da li dobijene na ovaj ili onaj način. Znate, to je javna tajna. To je nešto o čemu se potpuno otvoreno govori. Mi ne napadamo nikoga zato što nam politički ne odgovara. Da li smo nekada doveli u pitanje diplomu Maje Gojković, Aleksandra Vučića, vas gospodine Martinoviću? Nismo, zato što znamo da ste normalno završavali fakultete, završili, dobili diplome, kao što znamo da Toma Nikolić nije, a znate i vi.

(Aleksandar Martinović: Kada ste to saznali?)

Evo, reći ću vam kada smo saznali. Saznali smo, gospodine Martinoviću, kada on više nije bio u SRS. To što ste vi, samo vi vrtite glavom, evo ja ću da vam kažem, i vi ste bili u SRS u to vreme gospodine Martinoviću, jeste li vi znali tada da je Toma Nikolić diplomirano nešto? Niste. Kažete – zašto smo ga kandidovali za predsednika?
Kaže Martinović – što smo Tomu Nikolića kandidovali za predsednika? Pogledajte dokumentaciju. Kandidovan je kao građevinski tehničar. Tako se prijavio, tako se potpisao i za nas je i za sve građane bio građevinski tehničar.

Pitanje za njega je zašto je on tada od nas krio da ima diplomu. Pa, naravno, zato što bismo ga mi kao ozbiljni ljudi pitali – odakle ti to, crni Tomo? Pa bi videli kad je polagao, pa bismo onda dokazali ono što dokazujemo pred sudom. Vi znate da smo krivičnu prijavu podneli, da je dve ocene dobio istog dana kada je bio u Strazburu, Nataša i ja bile sa njim. Hvala.
Svakako, ovaj amandman treba da se prihvati.

U okviru ovog amandmana i rasprave o Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja moram da podsetim kolegu koji je malopre govorio da smo mi upravo i u skladu sa ovim zakonom pitali nekada Tomislava Nikolića što nije završio fakultet, a on je rekao da nije zato što je siromašan bio, pa smo ga onda posle pitali, kada je upisao Pravni fakultet vanredno, što ne završava, kaže – neću, ne valja sistem. Tek kada je otišao iz SRS, kada smo ga isterali, onda se pojavila njegova diploma, za koju on nije znao tačno koji je smer, kako se zove, direktno u jednoj televizijskoj emisiji.

Kaže gospodin Martinović da nismo smeli da pitamo Nikolića za diplomu i ništa nismo smeli da ga pitamo, a kaže – on je diplomu stekao dok je bio u radikalima. Ma, svašta je on stekao dok je bio u radikalima, ali mi nismo znali, tek kasnije smo saznali, ali nadamo se da će se o tome jednom raspravljati. Jedino mi nije jasno što je sad naprasno Martinoviću palo na pamet da brani Tominu diplomu, nikada do sad to nije radio. Vrlo indikativno, građani će razumeti. Hvala.
Mislim da nije problem ni da se priča o istoriji, ali je bitno da se govori ono što je istina.

Dakle, nikada mi SRS nismo nekoga napadali, niti nešto govorili o nekome kada više nije bio u SRS zato što nam je eto to palo napamet, nego zato što smo dolazili do određenih informacija koje je taj neko uspešno krio dok je bio u SRS.

Evo, gospođa Maja Gojković je bila u SRS, da li je nekad neko čuo da smo nešto loše za nju rekli? Naravno da ne. Nema razloga, a za onoga za koga ima razloga, znate vi nama niste odgovorili na pitanje da li ste vi znali, odnosno da li je gospodin Martinović znao da je Toma Nikolić imao diplomu kada je bio u radikalima. Pa nije

znao zato što nije znao niko. Zato što nije znao niko i on je čekao momenat da je pokaže kada dođu neka njegova vremena koja je jedva dočekao, sećate se kada je u pet sati proglašen za predsednika. Mnogo toga mi znamo, a znate i vi.

Jedino mi nije jasno što je sad naprasno u ovom periodu kada se mnogo šta dešava u ovoj državi, u ovom društvo, zašto je sad baš palo Martinoviću napamet da brani Tomislava Nikolića i njegovu diplomu, a često smo mi o tome govorili i govorićemo uvek. Ponavljam, ono što je sporno građani Srbije treba o tome da se informišu i šta vas briga ako Toma napravi tu novu stranku, bolje da znaju je falsifikovao diplomu a nećete ga kupiti time što ga na taj način branite. Hvala.
Dok smo razgovarali, ministre, u onom prethodnom mom obraćanju, dobila sam neke poruke ljudi iz prosvete koji su nas slušali i kažu da je trebalo da kažem da je „Vulkan“ ta firma koja u Srbiji štampa udžbenike, a da oni koriste udžbenike koje štampa „Logos“ u Hrvatskoj. To je taj problem o kojem sam vam govorila malopre, da imaju tu zadršku od direktora da im na neki način ne dozvoljavaju da naručuju te „Vulkanove“ udžbenike, jer bi direktor, po onome što je dobio iz Ministarstva, mogao imati problema ako se eventualno neko od roditelja pobuni.

U sklopu toga je i amandman koji sam predložila u ime poslaničke grupe na ovaj član, ali pre nego što kažem nešto o amandmanu, takođe sam dobila poruku gde vas nastavnici, ministre, pitaju šta će biti sa izbornim stranim jezikom, da li će biti brojčano ocenjivanje i imaju primedbu što se ruski jezik u petom razredu, kao drugi strani jezik opisno ocenjuje? Pa, molim vas, ako imate informaciju oko toga, evo vidite, slušaju nas, pa da im to i odgovorimo.

Zašto mi mislimo da ovaj lokalni Savet roditelja treba da se briše, odnosno da ne treba da postoji? Dakle, već rekoh, direktori se plaše da će roditelji da se pobune zbog izbora učenika, a pobuniće se oni roditelji koji su tu izabrani i kako ste vi ovde i napisali zbog čega u obrazloženju, zašto ne prihvatate amandman, kažete da ti saveti roditelja, nesporno je kažete, da u velikoj meri doprinose unapređenju obrazovnog i vaspitnog rada.

Stvarno bih volela da nam objasnite kako to, ali ima zapeta, kažete kao i uslova, odvijanja nastavnog procesa na lokalnom nivou. E, to je ono što mi mislimo da ne može biti razlog da neko bude član tog Saveta, zato što ima neki dinar, pa će da uloži da se nešto u toj školi uradi, da bi njegovo dete bilo privilegovano.

To se dešava. Ovo nije rečeno samo reda radi, nego se to dešava, ja sam vam tri puta ili više danas rekla, ono što vam govorimo je zaista ono što dobijamo kao informacije sa terena.

Znate, pretpostavljam za ono što je rekao italijanski književnik da zemlja koja uništava svoje školstvo ne radi to samo zbog nedostatka sredstava, nego zato što zemljom upravljaju oni koje svoje obrazovanje, koji nemaju svoje pravo obrazovanje i koji se plaše obrazovanih ljudi jer su sami neobrazovani.

Nama slično se ne odnosi, ali može biti nastavak onog što je Martinović pokušao malo pre da brani i ne odnosi se samo na Nikolića, nego na sve te diplome i mnogo je oko vas tih ljudi koji su formalno školovani, suštinski nisu i onda vam oni guraju ove roditelje koji mogu i da kupe diplomu i mogu da kupe, nažalost, nastavnika da bi njegovo dete bilo privilegovano iako tuče drugu decu, iako maltretira nastavnike, iako nastavnik ne sme „A“ da mu kaže, jer kaže - Sada će doći moj tata, znaš on je okrečio zbornicu.

To se dešava. I, vi morate tome stati na put država mora da obezbedi sredstva za sve ono što je potrebno za u materijalnom smislu za funkcionisanje svake škole i ti lokalni saveti roditelja u tom slučaju neće imati nikakvu ulogu, niti su stručni, niti oni, znate, roditelj je svaki subjektivan. Ne možete vi očekivati da roditelj objektivno govori o problemu u koji je eventualno umešano njegovo dete ili drug ili drugarica od njegovog deteta, od rođaka itd. Ovo je posao vezan isključivo za struku. Struka su nastavnici.

Nastavnike ste potpuno degradirali i morate da im vratite ugled, morate da im vratite dostojanstvo. Nastavnik mora biti nastavnik. Nastavnik mora biti ono što ste vi, gospodine Šarčeviću, bili kada ste bili nastavnik. Jel vama neko smeo da vas gađa u učionici? Ne verujem da ste tukli decu, ali ste bili autoritet da to nisu smeli da vam rade.

Nastavnici sada nemaju autoritet zato što im je zakonima i odnosom ministarstva prema školama, dodvoravanjem direktora tih nekim roditeljima iz lokalnih saveta, itd, nastavnici su izgubili kredibilitet, a samim tim i to osnovno i srednje obrazovanje.

Radite na tome, nemojte da budete ministar koji će ostati upamćen po tome da je za njegovog vremena školovano ne znam koliko funkcionalnom nepismenih ljudi. Nažalost, takvi izlaze iz osnovnih, znate da deca završe osnovnu školu da sriču, ne znaju da čitaju. Nastavnik ne sme da da jedinicu, doći će tata pa će da napravi haos.

Molim vas da radite da se vrati ugled obrazovanja, ugled škola, onda će biti prepoznatljiva i svaka kupljena diploma i svaki namešteni ispit i svaki nastavnik koji eventualno mešetari sa nekim, itd. Ovako ste i časne i nečasne, sve smuljali u jednu gomilu, a sve na štetu ukupnog obrazovanja. Hvala.
Ovaj amandman se odnosi na osnovni član 11.

Kada se pogleda ovaj član 11. Zakona o učeničkom i studentskom standardu, onda vidimo da pravo na studentsku stipendiju imaju, pa onda su nabrojani neki uslovi, studenti koji imaju prosečnu ocenu od najmanje devet.

Mi smo pre dva dana ovde raspravljali o predlozima Visokog saveta sudstva za sudije koje se prvi put biraju i tamo nam nije rečeno koliki je prosek nekog od tih studenata, dakle, odnosno tih studija potencijalnih kada su bili studenti.

Znači, onda kad vam ne odgovara onda ćete da sakrijete prosek, a ovde gde bi trebalo biti malo fleksibilniji, onda ovde kažete da studentsku stipendiju može dobiti samo redovan student koji ima prosek ocena devet. Ovo je previše. Zaista je previše, jer je Srbija siromašna zemlja, što Ana Brnabić ne zna, pa je juče rekla da je siromaštvo iskorenjeno, siromašna zemlja. Veliki je problem roditeljima da šalju decu da studiraju u univerzitetske centre. Studenti koji dobiju studentski kredit neće morati da rade preko studentske zadruge, da troše vreme da zarade neki dinar da bi platili stan ako nisu u studentskom domu i, možda, radeći te poslove njima ne ostane dovoljno vremena da uče da bi postigli taj rezultat, prosek devet na toj ustanovi gde studiraju.

Dakle, nekako ne gleda se životno, ne gleda se ono što je realnost ovog društva, ove države, ovog naroda, nego se nekako sedi u kabinetu i onda se tamo smišljaju neke, pametuje se, tako neke ideje - aha, mogli bi ovo, mogli bi ono. To je baš zbog toga, što sam po onom prethodnom zakonu i amandmanu govorila, zato što se svesno radi na uništavanju školskog sistema upravo zato što su i ministri koji imaju regularne diplome okruženi onima koji to nemaju, pa onda ti nedovoljno obrazovani, naravno, ne žele oko sebe obrazovane, a sa tim nedovoljno obrazovanim se najlakše manipuliše.

Mi godinama skrećemo pažnju svakom ministru, svakoj Vladi, da država mora da pruži što je moguće više pogodnosti za te studente da bi se stvorili uslovi da oni redovno studiraju, da budu dobri studenti. Dobar student je i ako ima prosek osam i ako ima prosek 8,5. Ovaj sa devet i deset je odličan, ali moraju i oni koji nisu odlični da imaju uslove da dobiju tu studentsku stipendiju.

Takođe, primedba na ovaj član je i raspisivanje konkursa. Ovde stoji kad se raspisuje konkurs za dodelu studentskih stipendija, ali svaki put kad državni organi raspisuju neke konkurse, to sam pre neki dan i na jednom odboru govorila, konkursi se raspisuju, recimo, u „Službenom glasniku“, raspisuju se na sajtu, raspisuju se u jednim novinama koje imaju tiraž 1.500 primeraka i onda, naravno, svi zainteresovani i ne znaju da postoji neki konkurs i da mogu da se prijave.

Dakle, nadam se da će ministar čuti ovo što smo rekli, pa da će o tome i da razmisli. Hvala.
Da, želim reč.

Želim zbog javnosti pre svega da kažem, gospodine Arsiću, da ste bili vrlo nekorektni u ovom završetku prepodnevnog dela. Poslanička grupa SRS obavestila vas je da 10 minuta pre dva idemo u Ambasadu Venecuele da potpišemo otvoreno pismo i podršku venecuelanskom narodu i njihovom predsedniku i vi ste iskoristili to vreme da za Predlog zakona o Srpskoj književnoj zadruzi samo pročitate amandmane i naša imena, da biste dobili, šta, 10 minuta i da ne biste čuli 10 minuta onoga što smo mi govorili. Vrlo nekorektno, ali nije prvi put.

Što se tiče ovog amandmana na Predlog zakona o oružju i municiji, radi se o članu 50. osnovnog zakona, gde u 1. stavu stoji da fizička lica koja su posedovala oružne listove i dozvole za nošenje oružja za ličnu bezbednost, kao i pravna lica i preduzetnici koji su posedovali odobrenja za držanja oružja izdata po zakonu koji je važio do početka primene ovog zakona su dužni da, stajalo je: „u roku od tri godine od dana početka primene ovog zakona podnesu zahtev za izdavanje isprave, zajedno sa uverenjem o zdravstvenoj sposobnosti za držanje i nošenje oružja, u skladu sa ovim zakonom“.

Namerno sam pročitala ceo ovaj stav da bih skrenula pažnju da je ovo propisano, da ste ovo usvojili 2015. godine. I da li je moguće da Ministarstvo od 2015. godine nije uspelo da završi ovaj posao? Kakvi su to vaši apeli ostavili utisak na građane Srbije i to govori, naravno, ovo što sada tražite da se primena ovoga člana i ovoga stava pomeri do 5. marta 2020. godine.

Dakle, ovo što sami sebi propisuju rokove ovi iz Vlade, kažem, sami sebi, zato što sve što oni iz Vlade pošalju vi u skupštinskoj većini usvojite, otprilike često poslanici ne znaju tačno ni šta usvajaju, ni šta je na dnevnom redu. Uostalom, jedan poslanik skupštinske većine je u jednoj emisiji na televiziji rekao da ima toliko amandmana i kaže – verujte, ja nekad ne znam ni za šta sam glasao, pa kada se sve završi onda prelistam da vidim o čemu se radi. Nemojte da se smejete, da ne bih rekla koji je poslanik u pitanju.

Dakle, upravo zbog takvog vašeg odnosa prema Narodnoj skupštini i generalno zbog odnosa skupštinske većine prema Narodnoj skupštini imamo i ovakve slučajeve i situacije. Umesto da ste tada pitali ministra, 2015. godine, odakle mu ideja da propisuje rok od tri godine, vi ga tada niste pitali, on sada došao, produžava rok na još godinu dana. Dakle, ovo je još jedan, znamo mi da ćete vi ovo prihvatiti, ali ovaj amandman smo namerno napisali da bismo javnosti i građanima Srbije objasnili kakav je odnos Vlade Republike Srbije prema Narodnoj skupštini i prema građanima. Dakle, prevede im se zakon, oni napišu, upišu rok. To što taj rok ne poštuju, niko danas neće da ih pita zašto posao nije završen do 5. marta 2019. godine i šta će raditi još godinu dana. Ministar resorni nije tu pa ne možemo ni očekivati da amandman bude prihvaćen, a i kako će kad posao nije završen?

Dakle, gospodo iz Vlade, odnosno gospodine Šarčeviću, recite i ostalima, da budete malo ozbiljniji prema Narodnoj skupštini, kada nešto planirate onda da to bude smisleno, onda da to bude realno. Pa vi ste u jednom od ovih vaših zakona odredili rok, čini mi se, od godinu dana, pa od dve godine, pa za podzakonske akte, što je apsolutno nedopustivo, gospodine Šarčeviću. Kada dolazite pred Narodnu skupštinu sa predlogom zakona, valjda službe paralelno sa predlogom zakona rade i neke buduće podzakonske akte, pogotovo kada znate da će ovi iz skupštinske većine da vam izglasaju šta god napišete, neće ni pročitati. Da vam nije nas, niko u Srbiji ne bi znao šta Vlada nudi građanima Srbije. Hvala.
Hvala.

Slušali smo malopre stavove, legitimne stavove kolege iz vladajuće koalicije i o položenim zakletvama narodnih poslanika itd.

Danas je ovde pet narodnih poslanika položilo zakletvu. Petoro njih su danas postali narodni poslanici, dvoje sa liste, tako nam je pročitano, SNS, troje sa liste Dosta je bilo.

Desilo se nešto vrlo interesantno da je samo dvoje ostalo na ovoj strani gde bi trebalo da sedi Dosta je bilo, a da je troje otišlo u redove SNS. Tek je položila zakletvu narodni poslanik i odmah je ukrala mandat i prešla u drugu poslaničku grupu.

To je najnemoralnija stvar koja može da se desi u Narodnoj skupštini i koja može da se desi narodnom poslaniku. Reagujte kako god hoćete, a kažite da nije tako.

Što se tiče ovog amandmana, prethodno još jedanput moram da kažem u ime poslaničke grupe SRS da nam je zaista žao što sa ministrom Vukosavljevićem nismo razmenili poneku reč vezano za Srpsku književnu zadrugu zahvaljujući gospodinu Arsiću, negde mu se mnogo žurilo namerno, ali u načelnoj raspravi smo mi rekli koliko je to zaista značajna institucija i mi mislimo da treba da joj se još više posveti pažnja i mislili smo da treba na jedan drugačiji način da se organizuje taj rukovodni deo Srpske književne zadruge i da mu skrenemo pažnju šta bi bilo dobro da se štampa, čime da se bave itd. Ali, dobro, valjda će biti prilike neki drugi put, pošto se ovde i onako otprilike dva puta godišnje menjaju zakoni, pa i ovaj će doći na red.

Što se tiče ovog Predloga zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, ovo takođe radi javnosti je važno da se zna da je ovo bio zakon, mislim, u poslednjoj grupi zakona koji smo u redovnom zasedanju krajem 2018. godine usvojili. Da li je moguće da je tada usvojen tako falš zakon, da je odmah, evo, na prvom vanrednom zasedanju moralo da se menja pet njegovih članova? Naravno, menjaju se na način koji mi srpski radikali ne prihvatamo, uvode se nove neke institucije.

Ovaj konkretni amandman odnosi se čisto na tehničku ispravku, gde smo tražili da pored „Vlada“ stoji „Vlada Republike Srbije“. Objašnjenje je da je Vlada ustavna kategorija i da iz tog razloga nije prihvaćen naš amandman. Ustavna kategorija da, ali Narodna skupština je takođe ustavni izraz, ali se kaže Narodna skupština Republike Srbije kao što se kaže Vlada Republike Srbije.

Naš amandman nije podnet zato što ne znamo šta piše u Ustavu, ali bojim se da vi baš najbolje ne znate, a pogotovo ne znate šta znači obećanje pa ispunjenje obećanja.

Mi smo od samog početka, od kad su počele da se osnivaju agencije, govorili da smo protiv tih paradržavnih organa, a jedan od tih paradržavnih organa je i ovaj nekakav direktorat i nekakvi regulatorni inspektori itd.

Vi i kroz ovaj Predlog zakona, kao i inače kroz skoro sve zakone koje nam predlažete, uglavnom provlačite nešto što je vezano za zahteve EU i nikoga nije briga ni da li je to primenjivo kod nas, ni koliko to donosi troška državi, odnosno građanima Republike Srbije. Samo je važno da ispunjavate šta se od vas traži.

Prekjuče smo citirali, sami ste napisali, onaj sporazum gde seza beše, milion evra zadužujete, da ste se obavezali tim ugovorom da ćete te pare trošiti u interesu, dakle, ne po nekim standardima EU, nego u interesu EU. Pa, da li je moguće da se u ovoj državi radi sve u interesu EU, a mi niti ćemo ući u EU, niti nas oni hoće, niti narod Srbije, kad dođe vreme da ga se pita to hoće? Jednostavno srljate negde i na tom putu sve lošije se živi.

Vi možete da pričate koliko god hoćete. Ana Brnabić reče da više nema ekstremnog siromaštva, a gde god krenete višečlane porodice nemaju struju, nemaju vodu, nemaju šta da jedu, deca idu u školu, kaže ne nose užinu da bi ostavili onom najmanjem da može majka da mu kupi mleko. Dakle, ima siromaštva, ima bede i državni posao je da se takve stvari rešavaju i kroz socijalne programe i kroz socijalna davanja.

Mnogo bi bilo bolje i korisnije da se ta sredstva koja se izdvajaju za kojekakve agencije… Znate, ko će sada biti direktor ovog direktorata? Zar to ne može da radi neko ko je već u nekom ministarstvu, jer ovim zakonom se predviđa preuzimanje određenog broja ljudi iz ovog ministarstva koje gospodin Šarčević vodi? Što će vam sad izmišljanje nekih novih funkcija, nekih novih funkcionera? Malo vas je na funkcijama, a tek koliko vas je koji zaista zaslužujete te funkcije i u stručnom i u moralnom i u svakom drugom smislu? Uostalom, polako je počelo da se odmotava klupko. Biće toga. Ono kada se hvalite, znate, kada uhapsite nekog svog, pa se hvalite da ste ga uhapsili, umesto da se pokrijete ušima i da kažete – joj, kuku, kud izabrasmo ovakvog kriminalca?

(Predsedavajući: Privodite kraju.)

Privodim kraju. Ministre Šarčeviću, vi ste, a doduše i ministar Vukosavljević je džabe čekao da mu se obratimo. Nije dao gospodin Arsić. Vi ste tu, razgovarali smo, ali, bojim se, slaba vajda od te komunikacije. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, kolege iz skupštinske većine bi trebalo da razumeju da je zaista poslednji trenutak da se potrudite da vratite demokratiju u Narodnu skupštinu. Ovo što radite je jako loše. Vi, gospodo, iz ministarstva, s obzirom da sada u ovom vanrednom zasedanju Vlada dostavlja dnevni red, biste mogli da skrenete pažnju da ne želite da se pravi ovakva papazjanija od dnevnog reda, jer 40 tačka spojiti u jednu je apsolutno neprihvatljivo i to je zaista najgrublje kršenje parlamentarne i gaženje parlamentarne demokratije.

Nema te pameti pod kapom nebeskom koja bi mogla da nađe neke dodirne tačke između pojedinih predloga u okviru ovih 40 spojenih u jednu tačku dnevnog reda.

U tom smislu je prilično komplikovano da se narodni poslanici opredele o čemu za vreme koje imamo na raspolaganju da govorimo i na šta da skrenemo pažnju.

Pošto je ministar Šarčević ovde govorio o svojim predlozima i pokušao da nam objasni da imamo tako česte izmene zakona iz oblasti obrazovanja zato što, kako reče, život ide brže nego zakoni, ne može to tako ministre. Zakoni moraju da predvide sve što je realno da je moguće pokriti zakonom u okviru određene oblasti.

Prošle godine, pre nekoliko meseci smo pričali o ovim predlozima zakona, 2018. i 2017. godine, da li je moguće da vi tada niste znali da je osnov ekspozea Ane Brnabić bio, kada je birana za premijera, digitalizacija Srbije, a vi kažete da sada vi uvodite digitalizaciju u ove oblasti. Malo ćemo oko toga i kada budemo u amandmanima, pa ćemo malo da se posvetimo i tome.

Ovaj Zakon o izmeni Zakona o oružju, menjate jedan član i menjate rok na godinu dana i ovo je nešto što mora da se spomene pre svega zbog javnosti. Godine 2015. ste doneli i za tri godine niste u stanju da vi u Vladi uradite ono što ste bili u obavezi da uradite za tri godine. Dakle, ovo govori koliko je vama Narodna skupština samo eto formalnost, hajde da prođe to kroz Skupštinu, a šta ćete vi i kada ćete da uradite nešto, koga je briga.

Zakon o Srpskoj književnoj zadruzi, ministre Vukosavljeviću, u ovom smislu manje-više su formalne izmene ovog predloga zakona. Mi smo podneli nekoliko amandmana sa namerom da obratite pažnju, mislim da možete da ih usvojiti i ono što jeste dobro to je da će se Srpska književna zadruga delom finansirati iz budžeta. Neka taj deo bude što je moguće veći i neka bude što je moguće ozbiljniji rad, jer zaista možemo kroz ovu instituciju da saznamo, da kroz razne knjige ostavimo budućim generacijama mnogo toga što je možda negde i zaboravljeno iz istorije Srbije i srpskog naroda.

Kada su u pitanju razni sporazumi, javnost treba da zna takođe da mi u Narodnoj skupštini smo samo protočni bojler, da su svi ovi sporazumi već zaključeni i oni nas već poprilično obavezuju, iako nisu ratifikovani u Narodnoj skupštini. To je taj neki redosled koji bi jednom valjda trebalo promeniti, da se ministrima ne daju tako blanko ovlašćenja. Znate, imamo loša iskustva. Sećate se kako je Vuk Jeremić u Savetu bezbednosti UN rešavanje problema KiM iz Saveta bezbednosti preneo na Euleks i dan danas trpimo zbog toga. Ministri moraju biti pod ozbiljnom kontrolom Narodne skupštine, što u našem sadašnjem slučaju i ovom vremenu takođe nije slučaj.

Jedan od predloga je Zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora razvoja rečne transportne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Šta je ovde interesantno? Po ovom sporazumu se mi zadužujemo za 100 miliona evra. Možete da obrazložite zbog čega, ali gledajte šta piše u ovom sporazumu – statut banke predviđa da će banka obezbediti da se njena sredstva koriste što racionalnije i u interesu EU. Dakle, mi uzimamo 100 miliona evra kredita od te evropske banke, a moramo da radimo u interesu EU. Pogrešno, gospodo, videćete kada nam EU zatvori vrata kako ćemo se nositi sa posledicama koje ovi njihovi zakoni, koje ste vi nasledili i koje radite isto kao i oni pre vas, i koje ovde usvajate bez ikakve selekcije.

Predlog zakona o potvrđivanju ugovora između Republike Srbije i SAD. Podsećam na nešto što je Vojislav Šešelj govorio na početku, ne bi trebalo to nikako da usvajate. Imaćemo i možemo imati ozbiljnih posledica ako se ovaj zakon usvoji.

Nije ništa bolje ni sa ovim što potpisuje Zorana Mihajlović. To posebno mora da se stavi pod lupu. Ona je još 3. oktobra 2017. godine potpisala ovaj sporazum između Srbije i transportne zajednice i čuli ste kako je tu provukla diplomatski status koji dozvoljava svima, osim Ruskom centru, Srpsko-Ruskom humanitarnom centru u Nišu, ali to je Zorana Mihajlović i vi je tako trpite, i teško nama sa njom.

Što se tiče ovog dela koji se odnosi na izbor sudija i tužilaca, ovde bismo imali podosta toga da kažemo. Predstavnik Visokog saveta sudstva nam je ovde pročitao sva imena ljudi koji treba da budu izabrani za sudije prvi put, ali u njihovim biografijama nemamo potpune podatke. Ne možete da ne kažete kojim je prosekom neko završio pravni fakultet. Mi ovde imamo slučajeve da recimo jedan kandidat je studirao 10 godina, a drugi je studirao četiri godine i komisija, ta neka koju formira Visoki savet sudstva, rekla je da su i jedno i drugo najvišom ocenom završili to nešto pred komisijom, a to nešto pred komisijom je, zamislite, razgovor. Jesu li ti članovi Visokog saveta psiholozi, psihijatri? Šta znači razgovor sa njima i na osnovu tog razgovora da daju ocenu? Potpuno pogrešno i potpuno loše i da vam kažem, gospodin, da se mnoge sudije koje su izabrane ljute, i one koje žele da budu izabrane, ljute zbog ovoga što nećete da napišete kojim prosekom je neko završio pravni fakultet.

Ako hoće da bude sudija ili tužilac mora da bude malo zapaženiji student. I, onda imamo, recimo, ovog nekog Rastka Živadinovića koji je zamenik Javnog tužioca u Prijepolju, koji je završio sa prosekom 6,61, koji je iz Beograda, a koji je izabran da bude zamenik tužioca u Prijepolju da bi tamo mogao da sprovodi neke političke procese i da, naravno, besomučno troši pare, za odvojeni život 853.000, pa na ime dežurstava 538.000. dinara, itd. Prosto nemam vremena sve ovo da čitam.

Ali, ovo je posledica reforme pravosuđa gde ste vi dozvolili da može neko da živi u Beogradu, a da bude u Prijepolju zamenik javnog tužioca. Nemamo mi ništa protiv da neko iz Beograda ode tamo, ali nema onda odvojenog života. Ide tamo, živi i tamo radi i nikakav problem to ne bi bio.

Dakle, loše vam je ovo što radite. I, ovde ima jedna greška koju zaista više puta vidim. Kažete da nekom tužiocu prestane funkcija zbog navršenja radnog veka. Nemojte ovako nakaradno. Nije on radni vek navršio, nego završio.

Recimo, i ovakvih je puno slučajeva, samo ću ovaj primer, jer više nema vremena. Bira se predsednika Privrednog suda u Leskovcu, izvesna Veselinka Jeremić. Ali, kažete bila su tri kandidata. Mi ovde ne znamo koja su to još dva. Možda je ona stvarno najbolja, ali ne znamo koja su još dva kandidata bila i kakve su njihove karakteristike.

Dakle, nemojte se rugati sa Narodnom skupštinom. Ako vam to skupštinska većina dozvoljava, mi srpski radikali vam to nećemo dozvoliti. Svaki put ćemo javnost obavestiti na ovaj način o vašem načinu rada. Hvala.
Javljam se na osnovu člana 32.

Zaista, Narodna skupština bi trebalo, koliko god mi srpski radikali se zalažemo za maksimalnu slobodu govora u Narodnoj skupštini, koliko god se protivimo bilo kakvom ograničenju i to znate da je naš stav decenijama, mi smo protiv toga da se narodni poslanik ograničava i vremenom i temom, jednostavno ovo je mesto gde narodni poslanici mogu otvoreno da govore.

Ali, iz Narodne skupštine pozivati na ubistvo kolege narodnog poslanika je apsolutno nedopustivo. Nemojte da se mrštite Arsiću, desilo se to u toku postavljanja poslaničkih pitanja. Ovaj Mijatović, jel se tako zove kolega, je rekao da je Vojislav Šešelj izneo podatak da je Rasim LJajić dogovarao u Američkoj ambasadi njegovu likvidaciju. Ne kaže Mijatović da to nije tačno, već kaže – Vojislav Šešelj koji je politička prošlost, znači, politička je prošlost po proceni Mijatovića i LJajića i može biti likvidiran.

Dakle, mora se paziti šta se govori ukoliko on, naravno, ne deli mišljenje Rasima LJajića, mada sve više se migolji, pošto mu je jasno da LJajić više neće biti na listi Aleksandra Vučića, neće ni na listi ovih ovamo iz saveza, a verovatno neće Čedo ni kod tebe, tako da, on pokušava polako da se izmigolji odatle, pa dobijamo korisne informacije i od njega što se tiče svega ovoga o Rasimu LJajiću, onda pokušava ovde da se predstavi nekako drugačije.

Dakle, sve može da kaže, i da smo prošlost i da smo ovakvi i da smo onakvi, ali ne sme i ne može da se dozvoli da on ovde sa ovog mesta potvrđuje da LJajić ugovara ubistvo Vojislava Šešelja i da je po njegovom mišljenju to sasvim u redu jer je Šešelj politička prošlost.
Skrenuli smo pažnju na samom početku da ovaj zakon, hajde nećemo reći nije potreban, ali ovako kako je urađen više liči na neki podzakonski akt.

Juče vas je Ružica Nikolić, narodni poslanik, pitala zašto u ovom zakonu niste predvideli i način izdavanja ili overe zdravstvenih knjižica, a vi ste rekli – biće to u toku 2019. godine.

Sada vas dodatno pitamo zašto niste ostavili mogućnost da svaki zaposleni u toku svog radnog veka ili na kraju radnog veka može sam da uzme listing svih onih prethodnih godina na osnovu ovog centralnog registra? Bez toga ovo zapravo nema nikakve velike razlike u odnosu na one M-4 obrasce.

Ništa se tu suštinski ne menja, ali dok mi ovde raspravljamo, ljudi u Srbiji, koliko god se i predstavnici vlasti i ovog dela nekakve prozapadne opozicije svojim načinom trude da nekako Narodnu skupštinu ogade građanima Srbije, ljudi ovo ipak gledaju i svako nekako gleda sa svog aspekta i svoju muku želi da narodni poslanici prenesu i ministrima i javnosti, pa kažu iz jednog dela Šumadije ljudi, a to nije problem samo u tom delu Šumadije, nego u celoj Srbiji, kažu – o čemu ovaj ministar priča kada i država ne plaća doprinose?

Recimo, i HMZ ne plaća radnicima koji se bave ovim protivgradnom zaštitom i nije samo to, nego ima takvih slučajeva koliko god hoćete i to je ona priča od prvog susreta sa vama, gospodine Mali, koliko je neophodno da ozbiljno uradite pravu reformu poreske uprave. Bez toga džabe vam svi ovi pokušaji. Ništa ovo neće dobro doneti.

Kada sam rekla da nas zovu građani, javljali su se i ljudi iz Novog Pazara. Pre svega, ćerka prvog vlasnika fabrike „Opcija“ d.o.o, koji je, nažalost, umro zbog stresova koje je doživeo kada mu je Rasim LJajić oteo fabriku i kada je tu fabriku prodao nekom svom prijatelju Italijanu.

Ona se javljala i u ime porodica sa kojima kontaktira porodica ljudi koji su radili u toj fabrici pre nego što je Rasim LJajić opljačkao, pa oteo. Ta fabrika je zapošljavala 150 ljudi, odnosno 200, a nakon prodaje, ili predaje, može i taj izraz da se upotrebi tom LJajićevom prijatelju Italiju, svelo se na broj od 50 zaposlenih.

Ovo je problem, ne samo ova fabrika, ne samo ovaj slučaj, nego zaista se pitamo – šta sve treba da iznesemo, a imamo još puno podataka za potpredsednika Vlade i ministra LJajića, da bi i nadležni organi preduzeli odgovarajuće mere, a da bi i vi u Vladi rekli – nećemo da sedimo sa takvim čovekom, kvari nam imidž, ili delite to mišljenje. Ako je to tako, onda je to već ozbiljan problem države Srbije. Hvala.