Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Vjerica Radeta

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka

Govori

Današnji dnevni red, odnosno dnevni red ove sednice najbolje pokazuje kakav je odnos vladajuće većine prema institucijama sistema.

Prvo ste nam skratili vreme rasprave zato što ste spojili ove tačke, a mislimo da ova institucija, svaka pojedinačno, zaslužuje posebnu raspravu. To je s jedne strane.

S druge strane, vi ste zapravo pokazali da nema nikakve razlike po život građana Srbije, generalno u Srbiji, da li imamo ove institucije ili nemamo. Jer mi već mesecima nemamo ni Zaštitnika građana, a nemamo ni Agenciju za borbu protiv korupcije. I šta se dešava? Ništa. I to je ono što opet vraća na ranije godine, kada smo mi, srpski radikali, tvrdili da ove tzv. institucije nemaju smisla, nemaju svrhu, da nam ne trebaju i da ne moramo baš sve što nam iz Evropske unije zatraže, da ispunjavamo. A i oni sami, kao što i malo pre čusmo, nemaju te institucije koje traže od nas.

Stav Srpske radikalne stranke o tome da li se može izabrati neko ko nema veze sa politikom i sa vladajućim strankama na bilo koju funkciju je jasan – naravno da je to nemoguće. Kako bi moglo da se desi da vladajuća većina predloži nekoga za koga zna da je bar blizak ili da ima simpatije prema nekoj drugoj stranci? To nije moguće. I zato ova demagoška priča i juče i danas oko toga da li je neko nezavistan ili nije uopšte nema svrhe i nema smisla.

Šta je bitno kad se biraju ljudi na ove funkcije? Bitno je da ispunjavaju uslove, da imaju stručnu sposobnost i da su moralni ljudi. A kojoj partiji pripadaju i da li simpatišu ovu ili onu partiju, to je apsolutno nevažno, jer je, ponavljamo, nemoguće iznedriti nekoga koga će podržati vladajuća većina, a da on podržava neku drugu partiju iz političkih razloga.

Bilo je ovde demagoških priča vezano za velike plate ovih funkcionera. To takođe želimo da podcrtamo, zato što kada se pričalo o Saši Jankoviću u vreme kada je on bio uveliko političar, a političar je još iz vremena i kada je bio Zaštitnik građana, kao što će biti i Pašalić, tada su iz vladajuće koalicije pričali o njegovih tri hiljade evra plate, itd. Mi smo tada govorili – u pravu ste, smanjite te plate, da bi bila manja plata i vašem budućem zaštitniku. I govorili smo i ponavljamo – u Srbiji niko ne može imati veću platu od predsednika države i od predsednika Vlade. Vi ne možete nezavisnost kupovati velikim platama, kolege narodni poslanici. Dakle, nezavisnost zavisi od moralnih kvaliteta onih koje predlažete, a nismo sigurni da ste to ovaj put uradili, kao ni u ovim prethodnim periodima i kao ni oni pre vas.

Kada je u pitanju Fiskalni savet, ovde je juče neko rekao da Fiskalni savet nije produžena ruka MMF-a, Evropske banke, Svetske banke, itd. Mi tvrdimo da jeste. Daćemo vrlo jednostavan primer, gde ćemo to da objasnimo.

Kada je Aleksandar Vučić svojevremeno u onoj kampanji dok još nije bio vlast tvrdio da neće smanjiti plate i penzije, i poverovali mu ljudi, a on čim je došao na vlast smanjio penzije i ni danas dani ih nije vratio na onaj period koji je bio pre nego što ih je ukrao, tada je MMF rekao da moraju u Srbiji da se smanje plate i penzije. Čim je došao na vlast, Vučić ih je poslušao. U ovoj sad kampanji za ove predsedničke izbore, Vučić tvrdi da će odmah, negde najdalje do novembra, da se povećaju plate i penzije, da imamo nekih para, ne znamo šta ćemo od njih i da ima uslova za ta povećanja.

Šta se desilo? Izašao Fiskalni savet i rekao – ne, ne, nema šanse da se povećaju penzije i plate, moguće u budžetu za 2018. godinu da se o tome razgovara. Pojavi se MMF, došli na razgovor i kažu – nema povećanja plata i penzija. Kaže Brnabićka, kaže Vujović, kao da Vučić ništa nije ni rekao – nema povećanja, moći ćemo o tome da razgovaramo tek kada budemo govorili o narednoj budžetu. Znači, dokaz da je Fiskalni savet produžena ruka MMF-a u Srbiji.

Dobro, oni nas nekada i otrezne. Priča Vučić da ćemo vrlo brzo imati prosečnu platu od 500 evra, jer je sad 400 i ne znam koliko. Bogami, ovi iz Fiskalnog saveta kažu – najmanje pet godina bi trebalo da protekne pre nego što stignemo taj nivo prosečnih zarada.

Kada je u pitanju Agencija za borbu protiv korupcije, kako to zvuči, znate, sada građani kad čuju i kada nas slušaju juče i danas misle – blago nama, ovi krenuli da se bore protiv korupcije. A podsetiću samo da je jedan od direktora Agencije za borbu protiv korupcije završio sa krivičnom prijavom zbog korupcionaške afere vezane za neki stan. Drugi direktor te Agencije je danas sudija Ustavnog suda Republike Srbije, a znalo se da će dobro da napreduje jer na dan kada je izabrana na tu nezavisnu funkciju, rekla je medijima da je zadovoljna zato što ima podršku Aleksandra Vučića, što je apsolutno nedopustivo. Ona ne sme bar to da kaže, ako je predsednik nekog nezavisnog dela, ne sme joj biti važno šta Vučić misli o njoj, nego Vučiću mora biti važno da se ponaša da mu ona ne nađe neku falinku i nedostatak u ponašanju, mislim na njegov posao. I ovde ste pokazali da ne poštujete institucije.

Predloži vam predsednik države kandidate, vi ne stavljate na dnevni red, čekate da prođu izbori, da dođe novi predsednik države pa da onda njegovog kandidata postavite. Predloži vam Zaštitnik građana kandidata, na odboru se odluči da se prihvata taj predlog Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i nedelju dana posle toga na odboru stavljate van snage tu odluku i kažete – ne može biti taj predlog zato što Saša Janković više nije Zaštitnik građana. Pa, bio je tada. Odnosno, nije bio ni kada ste prvi put prihvatili taj njegov predlog. Ali, ne bi trebalo valjda da je bitno ko je predsednik, ko je zaštitnik, valjda govorimo o funkcijama? Jer, zakon kaže da funkcija, ta institucija valjda predlaže, a nebitno je valjda koje je ime i prezime. Ali, to je vama mnogo daleko.

Što se tiče Zaštitnika građana, iako je ovde bilo, zaista, da nije žalosno bilo bi smešno, naše primedbe na Odboru kada smo govorili da je nedopustivo da na ovakvu funkciju može da dođe neko ko je studirao 13 godina sa prosekom šest i nešto i još uvek nismo dobili odgovor koji se to profesor drznuo da mu da sedmicu i pokvari taj vajni prosek od šest, i onda je juče rečeno nekoliko puta da uopšte nije važno koliko je neko studirao, kojim prosekom. Zamislite vi kakve su to poruke mladim ljudima koji studiraju ili koji se spremaju da studiraju?

Dragi mladi ljudi u Srbiji, veoma je važno da studirate, veoma je važno da završite fakultete, da ih završite na vreme, da vodite računa o proseku, jer će vas posle neko pitati, kao što mi sada pitamo Pašalića, kako je mogao upisati magisterijum, završiti, kako je mogao upisati doktorat sa prosekom šest? Ko mu je to, moliću lepo, dao? Postoje propisi koji kažu da mora biti 8,5 prosek da bi se upisale i završile dalje akademske titule. Sve vam je sumnjivo u ovom slučaju.

Bilo je primedbi, glasali ste za Sašu Jankovića i hvalili ga, najviše se sećam kako ga je Jorgovanka Tabaković hvalila kada ste o njemu pričali 2012. godine.

Ali, podsetiću vas, gospodo, da vam je i Pašalić vezan za DS. Zar mislite da bi mogao biti izabran za sudiju u vreme akcije „Sablja“ 2003. godine da nije bio blizak s nama? Dakle, običan preletavić, biće blizak i nekom sledećem.

Ne valjaju vam predlozi i nećemo glasati za njih. Hvala.
Ne bih o ovoj papazjaniji, ali moram da kažem da ćete vi danas glasati za kandidata za Zaštitnika građana, a da niko nije video dokaz da je on diplomirani pravnik, da ima 10 godina iskustva i da je državljanin Srbije. Od četiri kandidata tri nisu imali te dokaze na Odboru. Sad ja pitam - da li može neko da zamisli da se može zaposliti u neki državni organ, a da ne dostavi bar dokaz da je državljanin Srbije?

Rečeno je na Odboru – to se podrazumeva. Mi ne volimo da podrazumevamo. Kandidat poslaničke grupe SRS Ekaterina Marinković je imala kompletnu dokumentaciju i mi smo predlagali da se ostale kandidature odbace kao neuredne i da ona bude jedini kandidat, a ispunjava sve uslove, a u svom obraćanju Odboru pokazala je da je zaista neko ko je mogao i ko bi mogao obavljati tu funkciju, a koliko važnu ili ne važnu zavisi od odnosa vlasti prema toj funkciji. Mi mislimo ako već postoji da treba da je obavlja neko ozbiljan i odgovoran i upravo takav kandidat je kandidat SRS Ekaterina Marinković za koju, za njeno izlaganje i njen odnos prema toj funkciji, niko na Odboru nije imao primedbu, osim ovog koji je rekao da su njen jedini problem godine.

Žena koja ima 38 godina, koja ima više od 10 godina iskustva, 10 je potrebno, koja je završila Pravni fakultet sa solidnim prosekom, imala je problem, eto, godine. Šta znači taj problem? Da li je to mnogo ili malo? Nismo baš razumeli, ali, dakle, javnost treba da zna da smo imali najboljeg kandidata, a to je Ekaterina Marinković i biće jednog dana Zaštitnik građana. Hvala na pitanju.
Dame i gospodo, od onog dana pre 15-ak dana kada je to bilo, kada je Aleksandar Vučić mimo volje svoje stranke obelodanio da će mandata za sastav Vlade biti Ana Brnabić počeli su, rekla bih, njeni problemi, uvrede, omalovažavanje, pravi pravcati mobing. I, to od koga? Upravo od funkcionera i poslanika napredne stranke. Gde god su se pojavljivali ničim izazvani sami su govorili, kako se pojavi, kaže meni ne smeta što je Ana Brnabić gej, meni ne smeta što je Ana Brnabić, ima hrvatsko poreklo, meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u NALED-u koji je inače protiv interesa Srbije. Meni ne smeta što je Ana Brnabić bila u USAID koji inače finansira Soroš. Dakle, ja ovo samo citiram ono što sam slušala od onih koji će ipak podržati Anu Brnabić kako su danas rekli i bilo mi je onako fascinantna izjava direktno u jednoj emisiji, kolege poslanika, ja imena namerno ne govorim, jer ne želim da izazivam ni svađe ni replike, nego čisto iznosim ono što mislim da je bitno.

Taj kolega kaže – što su svi navalili na Anu Brnabić, evo, i ja sam imao nekih predrasuda, ali ja sam sa njom razgovarao, ljudi, ona ja normalna. LJudi, ja sam bila zgrožena kad sam to čula, verovali ili ne.

Dakle, i to se nastavlja danas. I danas, gospođu Brnabić, oni koji kažu da će glasati za nju zapravo omalovažavaju. Nikoga nismo čuli da je pričao da će glasati za Anu Brnabić zbog nje, zbog nekih njenih kvaliteta. Svi će za nju glasati zato što je ona izbor Aleksandra Vučića. Čak i ako jeste tako, pa bilo bi korektno prema gospođi Ani Brnabić da poneko kaže da će glasati zbog nje i zbog nekih njenih kvaliteta.

Onda su se u neko doba setili, pa su počeli da govore da je Ana Brnabić pokazala izuzetne rezultate na mestu ministra državne uprave i lokalne samouprave u ovom prethodnom periodu. I, naravno, niko nije rekao koji su to konkretni rezultati. Sada pitam, odnosno primećujem da, zapravo, tamo nekih rezultata nije ni bilo. Bilo je otkaza. Ne bih rekla da je to nešto čime neko treba da se pohvali.

Elektronska uprava ne postoji. Nemate mogućnost da uzmete izvod iz knjige rođenih za nekog ko je rođen u Beogradu da to uzmete u Nišu, ne znam, u nekom drugom mestu. Umrežen je Beograd, umrežen je Novi Sadi i još nekoliko, desetak opština u vrh glave. To je činjenica.

Zdravstvene knjižice, činjenica je da su zahtevi još od decembra prošle godine, evo punih sedam meseci, još uvek nisu stigle te elektronske zdravstvene knjižice.

U lokalnoj samoupravi, inače, niste uradili one ključne stvari. Lokalna samouprava vam cveta od korupcije. Stizale su, odnosno upućivane su primedbe i vama, gospođo Brnabić, i gospođi Mihajlović. Ne mogu da tvrdim da su do vas stigle, možda su negde presretnute. Ali, recimo, znam sigurno da je prema oba ministarstva upućeno pismo gde vas obaveštavaju da u jednoj opštini, ja ne mogu da govorim zbog ljudi koji su dali ove informacije, ne smem da govorim o kome se radi, jer će trpeti ozbiljne probleme u tim opštinama, da u jednoj opštini, beogradska opština je u pitanju, ako neko hoće da zida zgradu sa više stanova, mora da da 70.000 evra, zna se tačno kome. Naravno, ljudi odustaju. Dvadeset hiljada evra je traženo čoveku koji se bavi proizvodnjom, odnosno dao je, pardon, 20 hiljada evra. Treba da zaposli 120 ljudi da bi legalizovao neku malu trafo stanicu. Taj neko mu je rekao – znaš, izvini, moraš da daš još 20.000, predmet je došao kod mog kolege, verovali ili ne. Ja ne znam da li je to stiglo do vas. Verujem i jedna i druga bi reagovale da eventualno jeste, ali samo da znate da se to dešava.

Najveća naša primedba vama, gospođo Brnabić, u ovom ministarstvu u kojem ste radili je ta što smo sačekali izbore bez sređenog jedinstvenog biračkog spiska. Zaista vam je to obaveza koju morate najhitnije da rešite ukoliko želite da ozbiljno radite svoj posao.

Vi nam ovde pričate o digitalizaciji. Sve je to lepo, nemamo mi ništa protiv napredovanja u svakom smislu, ali vi ne poznajete svoju zemlju. Pričate o digitalizaciji u zemlji gde gradovi nemaju kanalizacije, gde ima sela koja nemaju ni struju, gde nema telekomunikacija, gde nemate dometa mobilnih telefona na najmanje jednoj trećini države. Probajte da pošaljete telegram. Prošli četvrtak sam slala telegram u jedno selo kod Babušnice. Službenica mi je rekla da će telegram stići na adresu u utorak, u četvrtak ujutru poslat, stići će u utorak. I vi pričate o digitalizaciji. U stanju u kojem se nalazi država Srbija prioritet je da se rešava ekonomska kriza i socijalna beda. Ako to možete, onda možemo očekivati da ćete nešto i da uradite.
Poslanici Srpske radikalne stranke podneli su amandmane na sve članove zakona, i na taj način smo izneli svoj stav uopšte o ovom zakonu, odnosno Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Član 1. treba da se briše zato što je nepotreban, zato što ste predvideli ministarstvo za evropske integracije koje je apsolutno neprimereno i nemoguće je da funkcioniše na način kako je predviđeno u ovom Predlogu zakona. Sam način predlaganja zakona, pa i člana 1, mi danas govorimo o amandmanima, a nemamo mišljenje predlagača ovog Predloga zakona, što je zaista neuobičajeno u parlamentarnoj praksi, čak i ovde.

Trebalo je to da se uradi, kao što je trebalo da imamo i mišljenje Vlade, bez obzira ko je predlagač ovog zakona, odnosno ovog predloga, morali smo imati i mišljenje Vlade o tome, pogotovo, govorili smo i u načelnoj raspravi da li Ana Brnabić, koja je određena za mandatara želi baš ovakav sastav Vlade, da li želi baš ovakva ministarstva, da li želi nadležnosti ministarstva koje su predviđene u ovom zakonu. Ovo je prosto postavljeno naglavačke, i ovo samo govori u prilog onome što mi tvrdimo od samog početka, da je zapravo Aleksandar Vučić, koji je predložio Anu Brnabić, preuzeo na sebe odgovornost da preko svojih poslanika on uređuje Vladu, što apsolutno nije moguće. Moguće je, očigledno jeste, ali nije u skladu sa Ustavom i nije u skladu sa zakonima.

Kao što nije u skladu sa Ustavom i zakonom da se ne posluša volja skupštinske većine, a sećamo se da kada je skupština većina razgovarala, odnosno najveća stranka u Skupštini razgovarala sa Vučićem kao predsednikom, oni su tražili da iz naprednjačke stranke bude neki kandidat za mandatara, a ne neko koga Vučić nametne. Dakle, sve ste obrnuli i postavljate stvari naglavačke, i mi zato mislimo da ovaj član, kao i ostali članovi, ne treba da postoje, nego treba sve ovo da se vrati u ustavne okvire. Hvala.
Gospođo Gojković, ja vas molim da u skladu sa stavom 1. člana 107. vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine.

Poodavno sam se javila po ovom osnovu, ali vi ste u međuvremenu dozvolili da govore narodni poslanici, iako Poslovnik ima prednost, a uverena sam da vi sa vašim višedecenijskim parlamentarnim iskustvom priznajete narodnim poslanicima pravo da podnose amandmane i da o amandmanima govore i ne verujem da delite mišljenje vašeg kolege koji je malopre izgovorio da su naši amandmani i naša rasprava o amandmanima gubljenje vremena.

Zaista sam sklona da poverujem da vi to niste čuli, jer da jeste, čini mi se da biste reagovali, a ako ne biste onda je to zaista ozbiljan problem. To što neko ima skupštinsku većinu i misli da u datom momentu može sve, ne može da se ponaša i niko nema pravo da se ponaša na način da poslanicima koji su opozicioni poslanici pokušava da zabrani da rade svoj posao. Samo ponašanje po ovom izuzetno restriktivnom Poslovniku dovoljno sprečava narodne poslanike da rade posao za koji zapravo jesmo ovde, ali onda ako još neko ko je deo vlasti, poslanik vladajuće koalicije, kaže da je rasprava o amandmanima gubljenje vremena, onda je to zaista grubo kršenje dostojanstva Narodne skupštine.

Najlepše vas molim da ubuduće slušate šta bilo ko od nas kaže da biste mogli na vreme da reagujete, ukoliko ne delite mišljenje kolege koji smatra da su amandmani gubljenje vremena. Hvala.
Član 2. izmena i dopuna Predloga zakona o ministarstvima zapravo govori o članu 4. osnovnog zakona koji predlažete da se menja na ovaj način.

Mi smo ovde predložili dva amandmana. Jedan je da se ovaj član 2. briše, o tome je govorio kolega Zoran Krasić, zato što ste vi zapravo kroz ovaj član koji govori o nadležnostima Ministarstva privrede lepo podelili državne resurse na feude i iz Ministarstva privrede izdvojili javna preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i ona koja snabdevaju prirodnim gasom. Dakle, javna preduzeća, vrlo interesantna i poprilično poznata i u javnosti, vi ste ih sada izdvojili iz Ministarstva privrede i onda će resorni ministri iz ove dve oblasti lepo da raspolažu tim ministarstvima, odnosno profitom iz tih ministarstava.

Ovaj drugi amandman koji smo predložili, predložili smo brisanje stava 4. ovog člana 4, koji govori o upravi za brze odgovore i o tome šta uprava za brze odgovore treba da radi, a sećamo se, mislim da je to bilo negde u kampanji 2012. kada je Vučić obećavao neku kancelariju za brze odgovore, pa je samo po 50 puta na dan to ponavljao i nikada se ta kancelarija za brze odgovore nije ni stvorila, ni otvorila, niti naravno postoje brzi odgovori za građane za sva pitanja koja su od životnog interesa svakog pojedinačno, a i države Srbije.

Mi smo zato predložili, da ne bi ovako u zakonu ostalo nešto što je samo mrtvo slovo na papiru, predložili smo da se to briše. Ali, moram nekoliko rečenica da kažem, jer smo danas čuli mnogo od predstavnika skupštinske većine pokušaja da se omalovaže amandmani kojima se briše neki član, pa su kao zbog građana objašnjavali, kako, evo, samo piše: „član 2. stav 4. briše se“. Pa, evo, opet radi građana da objasnimo da kada narodni poslanik, odnosno poslanička grupa predlaže brisanje nekog člana, u ovom slučaju svih članova Predloga zakona, onda to znači da mislimo da takav zakon uopšte ne treba da postoji i da je jedini način da to iskažemo upravo predlažući brisanje svakog člana pojedinačno.

Takođe smo čuli da kada se predlaže brisanje poslanici ne daju predloge na koji način bi trebalo da se reši određeno pitanje, a opet radi javnosti, ako se radi o izmenama zakona i ako se kaže da se briše predložena izmena, onda se podrazumeva da ostaje ono stanje koje postoji u osnovnom zakonu. Ono što se takođe čulo u prigovoru poslanicima koji su podnosili ove amandmane je da su zapravo svi amandmani izraz mržnje prema Aleksandru Vučiću, što je zaista neverovatno, a pre liči da Aleksandra Vučića mrze oni koji će prihvatiti ovakav predlog zakona, zato što je on neustavan. Hvala.
Predložili smo brisanje člana 3. Predloga zakona. Član 3. odnosi se i na član 5. osnovnog zakona, odnosno na Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Vi ste u izmenama ovog zakona brisali ceo taj član koji je govorio o nadležnostima ovog Ministarstva poljoprivrede, zato što se sada izdvaja ekologija kao posebno ministarstvo i ovo se sada Ministarstvo poljoprivrede krsti kao poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda. Nema ovde nekih velikih razlika, iako ste brisali ceo član. Verovatno nekome ko je ovo pisao ovo je bilo jednostavnije nego da je uzeo pa da je zaista izmenio član u skladu sa postojećim i sa novim nadležnostima.

Ali, kada je u pitanju Ministarstvo poljoprivrede, i sa nadležnostima koje sada postoje i sa nadležnostima koje predviđate u ovom Predlogu zakona o izmenama i dopunama, ne vrši svoju funkciju, odnosno to ministarstvo ne radi ono što bi trebalo da radi. Sama činjenica da se radi o Ministarstvu o poljoprivredi valjda bi trebalo da skreće pažnju da se to ministarstvo bavi istinski problemima koje imaju poljoprivrednici u Srbiji.

Najnoviji slučaj nebrige Ministarstva i oholog ponašanja resornog ministra jeste ova situacija koja se dešava sada sa proizvođačima malina. Bez imalo srama i blama, ministar kaže da država ne može da se meša u odnos hladnjačara i malinara, što jednostavno nije tačno. Postoje striktno utvrđeni državni organi koji se bave zaštitom konkurencije, komisija, i toj komisiji nije na pamet palo da se malo raspita i da utvrdi koliko su i koji su to hladnjačari koji su monopolisti i koji ucenjuju proizvođače malina cenom od 1,20 evra po jednom kilogramu. Ti isti hladnjačari su zaključili jedan štetan i jedan sporazum koji predstavlja krivično delo u Krivičnom zakoniku i mi smo o tome obavestili javnost. Naravno, niko ne reaguje, a trebalo bi da reaguje nadležno tužilaštvo. Ako neće oni, onda je morao ministar poljoprivrede da im skrene pažnju da su hladnjačari napravili taj sporazum i obavezali se da niko neće plaćati više malinu od te cene koju su oni utvrdili i čak su položili menice ako neko slučajno bude platio neki dinar više da mogu preko izvršitelja da mu plene imovinu.

Dakle, mnogo je toga što nije dobro i u ovom zakonu, a nije dobro ni u samoj primeni ni postojećeg zakona, a pri ovakvoj politici kakvu vodi ova Vlada Aleksandra Vučića, i aktuelna i buduća, neće biti dobro ni ubuduće. Zato smo predložili brisanje i ovog člana. Hvala.
Narodni poslanik i radikalski kandidat za gradonačelnika Beograda Miljan Damjanović i ja podneli smo amandman na član 4. koji se odnosi na član 5. osnovnog zakona. Zaista smo verovali da se desila greška u ovom članu 5. i da će predlagač prihvatiti ovaj amandman, zato što je deljenje Ministarstvu za poljoprivredu na ministarstvo za životnu sredinu i poljoprivredu i vodoprivredu, desilo se, mislili smo da je slučajno, ali ako se ne prihvata ovaj amandman, onda znači namerno, da se nigde ne pominje planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja. To je ranije bilo predviđeno u ovom postojećem zakonu i sada toga jednostavno nema.

Mi smo krajnje dobronamerno mislili da vam skrenemo pažnju, čak smo precizno napisali da to treba staviti tamo gde ste predvideli utvrđivanje uslova zaštite životne sredine u planiranju prostora i izgradnje objekata, logično bi bilo da se kaže i planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja.

Građani Srbije treba da znaju, pre svega, oni koji žive u ruralnim područjima, da vi zapravo ovim zakonom ne predviđate uopšte bilo kakvu podršku ruralnom razvoju, odnosno razvoju sela i to je nešto što nije dobro. Vi to samo onako deklarativno pominjete, zaklinjete se, obećavate. Vučić, naravno, prednjači u tome, a kada treba nešto konkretno da se uradi, onda vas nema nigde i ne pada vam na pamet da bilo šta uradite.

Zaista, i dalje ponavljamo, prosto je neverovatno da ne želite, da vas ne zanima ni šta pričamo, ali to je vaša stvar. Nama je važno da građani Srbije znaju da je ovim Zakonom o ministarstvima potpuno izostavljena briga, odnosno planiranje, podrška i promocija ruralnog razvoja. E, to je naša poruka, kada nećete vi da prihvatite ovaj amandman, onda neka to građani Srbije čuju.

Inače, kada je u pitanju ekologija, to jeste ovaj član na koji je podnet amandman, i kada je u pitanju ruralni razvoj, moguće je da je iz tog razloga izostavljeno ovo iz opisa rada ministarstva. Mi već mesecima govorima o problemima u seoskim područjima koja se vodom snabdevaju iz bunara, da ne postoji državni organ koji vodi računa o tome, koji bi otišao po pozivu da izvrši kontrolu, da se vidi kakva je ta voda koju piju naši ljudi u selima u Srbiji, i to naravno, i dalje nikog ne interesuje, do te mere da ne želite ni formalno da napišete da imate neku obavezu prema razvoju sela.

Naravno, pitanje na koje danima ceo Beograd traži odgovor je pitanje čudnih mirisa i dima iznad Vinče. Očigledno je, miris se oseti, dim se vidi, ali mi smo takođe, mi srpski radikali, tražili i saopštenjem se obraćali javnosti da neko od nadležnih kaže koji je sastav tog dima i koliko je to opasno ili nije opasno, zdravo ili nije zdravo. Možda je to sve potpuno bezopasno, ali znate, ljudi se plaše, svašta se dešavalo na ovim područjima i, jednostavno, građani su valjda dužni da bar imaju pravu informaciju, čak i ako niste u stanju da im pomognete, bar da znaju da se sami snalaze ukoliko trenutno žive u nebezbednim okolnostima. Hvala.
Predložili smo da se u članu 6. osnovnog zakona posle stava 2. doda novi stav koji bi u Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture obavljao izvršne i sa njim povezane inspekcijske i stručne poslove preko svojih organa uprave u sastavu Ministarstva, i to Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu i Uprava za transport opasnog tereta i Direkcija za vodne puteve.

Opet se u izmenama zakona izostavili ove veoma važne detalje. Interesantno je da, iako ste već četiri, pet, šest puta menjali ovaj zakon, niste jedanput sagledali da donesete zakon koji će biti sveobuhvatan, da ne morate svaki čas da idete sa izmenama i dopunama. Mi smo želeli ovim amandmanom da se precizira delokrug rada ovog ministarstva, jer mora da sadrži precizno određenje da kao organ uprave u okviru ministarstva treba da postoje dve uprave i jedna direkcija, Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu, Uprava za transport opasnog tereta.

Vidite koliko je problematično sada ovo, a i malopre sam to pominjala, vezano za Vinču. Malo, malo i dese se neki akcidenti na puta, na vodi. Mi ovim zakonom nemamo nadležne organe koji će moći adekvatno da reaguju. Naša namera je zaista bila krajnje iskrena. Kada smo ovo predlagali, očekivali smo da ćete ovo da prihvatite, da ne ostavimo van kontrole zakona jednu veoma važnu oblast u životu građana Srbije i javnih preduzeća. Hvala.
Član 6. se odnosi na član 8. osnovnog zakona. Zaista je važno da upozorimo pre svega javnost, poštovane građane Srbije, da mi danas raspravljamo pojedinačno o svakom članu koji govori o nadležnosti određenih ministarstava, onih koji će biti, stupiti na snagu izborom novog predsednika Vlade.

Kada se pogledaju ove izmene, sve su to članovi zakona koji u opisu imaju po nekoliko strana i, čini se, detaljno opisana nadležnost svakog ministarstva i onda se u skoro svakom ministarstvu nešto vrlo malo menja. Ali, to nešto vrlo malo nikada nije nešto onako što je reda radi, nego, iza svega se zapravo nešto ozbiljno krije.

Ove izmene zakona izgleda i služe za to, ne samo da se uvedu ova dva nova ministarstva o kojima se ovde pričalo kao o glavnoj stvari, nego zapravo da se kroz nadležnosti određenim ministrima daju neke nadležnosti, očigledno u zavisnosti od toga koliko Vučić u kojeg ministra ima poverenja, kome može da da koju nadležnost više ili kome neku nadležnost da uzme. Ovo je zaista filigranski rađeno, što se toga tiče.

Kada se pogleda ovako na prvi pogled, reklo bi se – pa šta, menjaju ljudi Zakon o ministarstvima, imaju pravo, imaju većinu, što naravno nije sporno, ali, ovo šta se iza svakog ovog člana krije, zamislite, niste se setili a pet puta menjate ovaj zakon, recimo, da u okviru nadležnosti ovog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, da brišete nešto što je predviđeno još u prethodnim zakonima – organizovanje finansijske i tehničke kontrole. Zamislite vi Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija će organizovati finansijsku i tehničku kontrolu. Čiju? Koju? Da li je moguće da će jedno ministarstvo kontrolisati neka druga ministarstva? Ovo je neprecizno, ali, naravno, da bi se napravio zapravo samo privid.

Mi smo predložili da se ovo briše, a naravno, u onom prethodnom, Krasić je objašnjavao i ovo vezano za oblast stranih ulaganja. Nije dobro, gospodo draga, ovo što radite i ovim zakonom činite medveđu uslugu Ani Brnabić, pošto ste očigledno ovaj zakon, odnosno izmene zakona radili bez dogovora s njom, ali pitaćemo je kad dođe ovde šta ona o ovome zna. Hvala.
Hvala.

Narodni poslanik i kandidat Srpske radikalne stranke za gradonačelnika Beograda, Miljan Damjanović i ja, podneli smo amandman i predložili brisanje člana 7. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima.

Član 7, čije smo brisanje predložili, odnosi se na osnovni član 9. Vidite kako se probudiše ovi naprednjaci, a mirno spavaju celo popodne, verovatno su građani Srbije primetili da pričamo o zakonu o ministarstvima a da se niko živ ne javlja.

Nadležnost Ministarstva pravde regulisana je dosadašnjim članom 9. Vi ste ovde predvideli dve interesantne izmene. Umesto – javnih beležnika, u okviru Ministarstva pravde, čime se sve bavi, vi ste uveli neki novi termin – pravosudne profesije. Ovo je zaista nešto što nikada do sad nije viđeno.

Ako ste posebno izdvojili polaganje stručnog ispita, polaganje pravosudnog ispita, zašto ste onda samo javnog beležnika proglasili pravosudnom profesijom? Zar ovo ostalo nisu pravosudne profesije?

Pitanje je zaista šta se, pošto je inače oko tih javnih beležnika, sećate se, bilo mnogo javne reči o tome kako su se polagali ti ispiti, ko ih je polagao, ko su sve ti beležnici, kome daju deo svoje zarade, kolika im je zarada, sve je to bilo aktuelno i sada se oni odjedanput gube iz ovog zakona, nema ih, sad su oni pravna profesija, za razliku od svih drugih pravnih profesija koliko ih ima u Srbiji.

Ali ste još u ovom zakonu predvideli, kao deo nadležnosti, programiranje, sprovođenje i praćenje sprovođenja projekata koji se finansiraju iz sredstava predpristupnih fondova EU, donacija i drugih oblika razvojne pomoći, itd. Ovo je nešto o čemu bi trebalo posebno da se razgovara, koja su to sredstva, ko ih dobija, zašta ih dobija. Znate, mi to ponekad pročitamo u medijima, ovu zgradu suda je finansirao ovaj ili onaj fond, sve je to ipak pod velom tajni.

Bolje bi bilo da se u okviru Ministarstva pravde malo ozbiljnije pozabavilo stvarnim nadležnostima Ministarstva pravde, nadzorom Ministarstva pravde nad pravosudnim organim. Pre svega na sudovima, ne onog stranačkog pozivanja sudija i zahtevanja da se nešto presudi ovako ili onako, nego ono što zaista jeste i ustavna i zakonska obaveze, pa da vidimo koliko nam to traju sporovi u Srbiji i krivice i parnice, pa da vidimo šta ste vi to epohalno uradili.

Drvlje i kamenje ste bacali na onu mrežu sudova koju je svojevremeno ministar pravde Snežana Malović predložila, pa je ovde usvojen, a naravno i mi smo bili apsolutno protiv toga. Vi ste tu nešto kao menjali, reformisali reformisano i opet niste uradili ništa.

Opet imamo u Srbiji mesta koja nemaju ni sudove, ni sudske jedinice, nemaju ni ove vaše, kako ste rekli, pravosudne profesije, odnosno notare. Sećate se koliko je samo bilo problema oko obezbeđivanja tih službenika kod izbora, kod overe potpisa, itd.

Dakle, postoje neki zaista ozbiljni problemi za koje bi trebalo u hodu rešavati, za koje vam ne trebaju ni novi ljudi, ni neka nova sredstva, pogotovo ne ovo što vam daje EU, da bi vam oni onda crtali kako ćete ukidati sudove po Srbiji, kako ćete na taj način zapravo uništavati. Sjedne strane pričate o ravnomernom razvoju Srbije, s druge strane ukidate škole, ukidate sudove, ukidate prekršajne sudove, i našta svodite, na mesne zajednice svodite lokalne samouprave neke po Srbiji, odnosno umesto da se i u tom delu potrudite da se razviju te sredine, vi ih ubijate u pojam ionako nerazvijene i onako bez ikakve perspektive.

Predložili smo brisanje, zato što je potpuno nepotrebno na ovaj način da se to reguliše, a pogotovo bi bilo najbolje, ionako ste čekali neprimereno dugo na ovaj zakon i ne znamo zbog čega se on donosi i usvaja, dal večeras dal sutra, minut pre nego što novi mandatar krene sa izlaganjem svog ekspozea, da bi u zakonskom roku ovde bila izglasana Vlada.

Dakle, zašto ste čekali zadnji čas? Znali ste da ćete vi formirati Vladu i to je bilo očigledno, ajde što niste jednom uradili jedan ljudski zakon, a ne šesti put menjate zakon. Svaka nova Vlada, a u stvari ista Vlada, isti koncept, isti predsednik, makar se sad zvao Ana Brnabić, a do juče Aleksandar Vučić, sve je to isto, sve je to Aleksandar Vučić. Vi se onda sad pojavljujete i sa nekim novim ministarstvima i obrazloženjem, da bi velika šteta nastupila ako mi ovo ne bi hitno usvojili zato što nemamo ova ministarstva o kojima sada govorite. Jel vi hoćete da kažete da Vučićeve dosadašnje vlade nisu dobro radile, da su nanosile štetu jer nisu imale ova ministarstva za koja vi pišete ako ih ne usvojimo po hitnom postupku, naneće štetu?

Dakle, nemojte da mislite da smo neozbiljni. Znamo šta govorimo, vidimo šta radite i koristićemo koliko nam to vreme dozvoljava, ovo mesto da o tome obaveštavamo javnost. Hvala.
Član 8. govori o nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, i ovde u kontekstu svih ovih dosadašnjih rasprava, vezanih za ukidanje Direkcije za elektronsku upravu, treba napomenuti da, od kada se pojavilo ime Ane Brnabić, kao opcija za mandatara Vlade, vi ste je predstavljali kao nekoga ko je imao izuzetne zasluge u ovom ministarstvu i, pre svega, kao nekoga ko je napravio revoluciju u elektronskoj upravi. Nekako ste elektronsku upravu poistovećivali kao da je to bila lična karta Ane Brnabić, pa vas sada pitamo, zašto otimate ženi ličnu kartu? Zašto?

Šta je ona uradila i šta je uopšte urađeno u ovom ministarstvu u okviru te elektronske uprave, da biste sad tu direkciju ukidali? Nije urađeno ništa, pogotovo ne ono čime se hvalite da ste uradili. Da li su umrežene lokalne samouprave? Nisu. Da li su ljudi koji su, još u decembru, podneli zahteve za elektronske zdravstvene knjižice da li su ih dobili? Nisu. Da li je, ne daj Bože, urađen jedinstven birački spisak po nekoj novoj metodologiji? Nije. Dakle, da ste ove bitne poslove završili, pa i da kažemo, evo sad ne morate više tim da se bavite u okviru posebne direkcije, nego će to biti kao deo posla, svakodnevnih poslova i to može bez posebno iskazane nadležnosti. To jednostavno ne može, zato što niste uradili ništa od onoga što ste obećavali.

Naravno, mi ćemo detaljnije i više o tome govoriti kada budemo govorili o Vladi, jer je, upravo, kao što rekoh, to ono čime se hvali Ana Brnabić i čime se vi hvalite, takođe, kao njenim velim uspesima i jedinim što je uradila u okviru Vlade Republike Srbije.

Mi smo, takođe, predložili, pored brisanja ovog člana, kao drugu varijantu dodavanje novog stava, gde smo predvideli upravni inspektorat, kao organ uprave u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i napisali smo, naravno, precizno koje su to nadležnosti koje su uobičajene i bez kojih, zapravo, ne može da se funkcioniše. Nije nam baš najjasnije zbog čega ste vi to propustili, a sa druge strane, zašto je problem da usvojite neki amandman kada vidite da je očigledno i dobronameran i stručan i da će pomoći svima onima koji koriste usluge državne uprave i lokalne samouprave. Hvala.
Član 10. je zapravo novododati član 13a i govori o nadležnostima novoformiranog ministarstva za evropske integracije. Mi u SRS što se tiče evropskih integracija imamo jasan i nedvosmislen stav od početka i mislimo da Srbija ne treba da ide u Evropsku uniju i da treba da se prekinu pregovori sa Evropskom unijom, ali čak i vi koji ste za evropske integracije trebalo bi da znate da vam je ovo ministarstvo potpuno suvišno. Čuli smo i u petak kada je bila načelna rasprava i danas od ovih koji se takmiče sa vama, ovi koji su bili pre vas, koji se takmiče ko ima veće zasluge za evropske integracije, da su i oni a i vi sve do sada radili u skladu sa vašom politikom na tim poslovima evropskih integracija, kroz sva druga ministarstva.

Zaista, ovo posebno ministarstvo je nešto što nije u skladu ni sa našim pravnim sistemom, niti je moguće da ovakav organizacioni oblik postoji za nadležnosti koje ste vi predvideli. Najmanje ili najviše kako je ovo moglo da se organizuje jeste na nivou nekog, bilo kog, organizacionog oblika u okviru ministarstava koji se inače bavi time. Ne može kada vi ovde nama predlažete često zakone, odnosno uglavnom predlažete zakone i kažete da je to na osnovu zahteva Evropske komisije i onda predlaže neko resorno ministarstvo. Ne može sada ovo ministarstvo biti neki nadorgan koji će predlagati, recimo, zakone u ime svih ministarstava i taj ministar da bude neki supermen koji će biti u stanju da u ime Vlade ovde predstavlja zakon iz bilo koje oblasti.

Dakle, potpuno je nepotrebno i nisam sigurna ni da ima baš ni ustavnog osnova za ovako nešto, ali jednostavno nemate potrebe da na ovaj način pokazujete svoju veliku ljubav prema Evropskoj uniji. Pokazivali ste je i bez ovog ministarstva. To što je gospođi Jadranki Joksimović smetalo što se zove ministar a nema portfelj, to verovatno jeste problem, ali mogli ste to i drugačije da rešite. Hvala.
Član 11. Predloga zakona odnosi se na član 25. osnovnog zakona, koji se menja i dopunjuje ovim novim predlogom i odnosi se na nadležnosti Republičke direkcije za robne rezerve.

Ovde je zaista, ali zaista, apsolutno bilo nepotrebno menjati ovaj član, jer je već bilo predviđeno da nadzor nad radom Republičke direkcije za robne rezerve vrši Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a vi sada predlažete sve isto, samo umesto veznika „i“, stavljate veznik „a“ i kažete – ta ministarstva poljoprivrede, šumarstva itd, u delu poslovanja Direkcije sa osnovnim poljoprivrednim prehrambenim proizvodima. Dakle, apsolutno nepotrebno.

Čak nije ni kozmetički bitna izmena. Ali, možda problem Republičke direkcije za robne rezerve nije vezan samo za ovaj veznik „i“ ili „a“, nego za suštinu funkcionisanja Republičke direkcije za robne rezerve za sve afere koje prate rad ove Direkcije već niz godina i nekako nikako da nadležni organi kažu o čemu se tu zapravo zaista radi? Da li samo o tome što možemo da pročitamo u medijima, ili stvarno postoji izvestan kriminal u republičkoj Direkciji za robne rezerve?

Znate, pominjali su se i neki narodni poslanici, vezano za te afere, neke velike firme koje su u međuvremenu izgleda morale i u stečaj, itd. Mnogo je ovde tema koje bi bilo interesantno raspravljati, mnogo bitnije, nego formalno da li je veznik „a“ ili „i“, a u suštini se ne menja ništa. Hvala.
Član 12. odnosi se na član 27. osnovnog zakona i govori o Republičkom hidrometeorološkom zavodu. Mi smo podneli amandman i stvarno nam nije jasno zbog čega ovaj amandman predlagač nije usvojio?

U prethodnom, odnosno u još uvek aktuelnom Zakonu stoji da nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda vrši Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine. E sad, kad ste razdvajali ovo ministarstvo, u ovim izmenama kažete da nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda vrši Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Mi smo vam skrenuli pažnju da to nije dobro rešenje i da ovaj nadzor treba da vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova i vrlo precizno smo obrazložili zbog čega mislimo da bi to bilo bolje, korisnije, celishodnije.

Republički hidrometeorološki zavod je posebna organizacija i ne pripada ni jednom ministarstvu. Ali, imamo Ministarstvo unutrašnjih poslova, za koje mi mislimo da treba da vrši ovaj nadzor, koje u svom sastavu ima Sektor za vanredne situacije. I ne postoji niko u ovoj državi ko je zainteresovaniji za što je moguće bližu saradnju sa Hidrometeorološkim zavodom nego što je to Sektor za vanredne situacije MUP-a Republike Srbije. I zato bi bilo dobro da se prihvati ovaj amandman, da Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši nadzor nad radom Republičkog hidrometeorološkog zavoda i da se na taj način uspostavi ta komunikacija između Sektora za vanredne situacije i Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Znate, imali smo situaciju u životu da su se dešavale te vremenske nepogode i da je zaista Hidrometeorološki zavod imao značajnu ulogu u predviđanjima, u najavama budućih događaja i ne vidimo stvarno nijedan razlog zašto ovaj vrlo koristan i konstruktivan amandman nije prihvaćen, osim ako vam ne smeta što smo ga predložili mi?