BOŽIDAR DELIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1956. godine u Đakovici. Živi u Beogradu.

Završio je Vojnu akademiju kopnene vojske i Školu nacionalne odbrane u Beogradu.

Službovao u Bileći, Prizrenu i Leskovcu, bio je načelnik štaba beogradskog korpusa i zamenik načelnika operativne uprave Generalštaba vojske Jugoslavije.

Tokom sukoba na Kosovu za vreme NATO bombardovanja bio je komandant brigade Vojske Jugoslavije raspoređene na granici Srbije i Albanije. Čin generala dobio je 1999. godine, a penzionisan je 2005.godine.

Tokom petooktobarskih promena 2000.godine bio je komandant Beogradskog korpusa Vojske Jugoslavije koje nisu intervenisale tokom demonstracija.

Bio je svedok u Haškom tribunalu u procesima protiv bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića, generala Vladimira Lazarevića i bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića. Izjavljivao je da je spreman da pred Tribunalom svedoči i kao vojni veštak u odbrani lidera radikala Vojislava Šešelja.

Od 2006. godine bio je član Srpske radikalne stranke, a nakon cepanja SRS Delić se priklonio Srpskoj naprednoj stranci. Ostaće upamćen da je u tom trenutku zaplakao pred novinarima zbog političkog razlaza sa SRS.

Zbog neslaganja sa politikom stranke februara 2011. godine napustio je naprednjake i vratio se u SRS.

Bio je narodni poslanik u dva mandata (2007-2008, 2008-2012). U sazivu od 11. juna 2008. bio je potpredsednik Narodne skupštine, član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za Kosovo i Metohiju.

Nakon parlamentarnih izbora 2016.godine opet je izabran za narodnog poslanika na listi Srpske radikalne stranke.

Oženjen je i ima tri kćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 2
  • 50
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 28 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da pojasnim stav SRS zbog čega smo protiv toga da ova dva javna preduzeća, dva najveća sistema u našoj Republici uzimaju kredite od bilo koga.

Gospodo, ovde u ruci držim podatke o poslovanju EPS-a u 2016. godini. Izvršili smo analizu poslovanja EPS-a praktično od 2012. godine zaključno sa 2016. godinom. Ali, izneću samo podatke vezano za proizvodnju i za fakturisanu struju za 2016. godinu.

U 2016. godini proizvedeno je 37,4 milijarde kilovata električne energije. Tu spada i onih 919 miliona kilovata koji su kupljeni. Međutim, fakturisano je samo 27,4 milijarde kilovata električne energije. Poznato je da u tim tehničkim sistemima postoje i određeni gubici. U zemljama EU, koje imaju dobro uređene ove sisteme, gubici su od jedan do tri posto. U našoj analizi, mi smo pošli od toga da gubici u Srbiji, tehnički gubici, mogu biti do pet posto.

Ako vidimo da je 2012. godine gubitak bio 14,5%, zatim 2013. godine 14,84%, 2014. godine 18,47%, 2015. godine 25,3% i 2016. godine 26,66%. Ako se odbije ono što se može nazvati dozvoljeni tehnički gubitak, mi imamo 21,66% gubitka električne energije, odnosno krađe električne energije ili krađe struje u Srbiji.

Mi smo ovde ovu računicu vodili i izvodili u evrima, računajući po srednjim cenama u EU. Kada bi se ovaj gubitak od deset milijardi kilovata električne energije, što predstavlja gotovo dve godišnje proizvodnje Đerdapa, preveo u evre, to bi iznosilo milijardu i 460 miliona evra.

Zbog toga mi govorimo o nedomaćinskom poslovanju ova dva sistema. Kako to da ako smo 2012. godine imali taj netehnički gubitak svega 9%, on prošle 2016. godine iznosi više od 21%? Da je ovo primećeno, evo, sada koristim stenografske

beleške od 2. jula 2015. godine, kada je narodni poslanik Zoran Živković postavio poslaničko pitanje – ko krade 18% struje u Srbiji? Na to pitanje nije dobio konkretan odgovor, ali je rečeno da imamo u Srbiji 16% onih koji ne plaćaju struku. Oni koji ne plaćaju struju, a da je ona već fakturisana, neki drugi organi vode računa o tome. Znamo mi da postoje javna preduzeća, kao što je RTB Bor, „Železnice“, Srbijagas i neka druga javna preduzeća, koja nisu izmirila svoje obaveze, ali ta struja je njima fakturisana. Nas prvenstveno zanima ono što nije fakturisano i ono što se krade.

Gospodin Vujović je odmah posle toga 15. jula 2014. godine govorio o EPS-u i rekao je – na grbači naroda je 600 direktora EPS. Citiram – menadžment EPS, koji čini 600 visokoplaćenih direktora je veliki problem, a prosečna plata u EPS-u je 75 hiljada dinara, što je duplo više od prosečnog radnika u Srbiji. Međutim, ministar je uočio ovaj problem netehničkog rastura, odnosno krađe struje, pa je rekao – poseban problem su gubici od 18% i rekordno niska naplata od 84%. Ali, ovo su dve različite stvari.

Naplata onoga što je fakturisano je jedan problem, ali je ogroman problem ono što nije fakturisano, a to je za prošlu godinu deset milijardi kilovata električne energije. Kako to da se to iz godine u godinu toliko povećava i ko je taj ko štiti lopove?

Ovde imam tri dopisa Ministarstvu rudarstva i energetike i sad je veliki problem samo što je otišao gospodin ministar. Jedan dopis je od 2012. godine, drugi dopis je od 2014. godine i treći dopis je od 2015. godine. Radi se o tome da je grupa doktora nauka iz naše zemlje posle dvadesetogodišnjeg ispitivanja predložila i pokazala sistem za eliminaciju netehničkih gubitaka električne energije ili, da kažemo kratko po srpski, sistem za eliminaciju krađe.

Ovaj sistem je opitovan i u Americi i pokazao se da je do sad najbolji sistem u svetu, kojim se mogu eliminisati netehnički gubici. Zašto je Amerika bila zainteresovana za ovaj sistem? Zbog toga što su gubici u Americi 5,5 milijardi dolara. Ako je u Srbiji to milijardu i 460 miliona, onda je to nešto što je zabrinjavajuće. Ispred Srbije je svakako Nigerija, koja ima 2,5 milijardi dolara netehničkih gubitaka, ali pošto su tamo strane kompanije, Nigerija to sve nadoknađuje onim mineralnim sirovinama koje ona ima.

U ruci držim jedan dokument Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Citiram, ona odgovara vezano za ovaj sistem za sprečavanje krađa. „Sistem koji ste nam prezentovali, a koji je implementiran na delu privrednog društva Elektrovojvodina pokazao je izuzetne mogućnosti i kao najbitnija mogućnost može se istaći to što utvrđuje realnu potrošnju krajnjeg kupca“.

„Imajući u vidu značaj i udeo ne tehničkih gubitaka u distributivnim sistemima u Republici Srbiji, koji su u nadležnosti JP „Elektroprivreda Srbije“, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine podržava razvoj i dalju implementaciju sistema za eliminaciju ne tehničkih gubitaka na celoj teritoriji koja je u nadležnosti PD „Elektrovojvodina“.

Ovo je, gospodo, januar 2014. godine. Kome to u Republici Srbiji odgovara da se struja krade, i to sve više iz godine u godinu? Ako je ovo potvrda od samog Ministarstva energetike da je sistem koji je opitovan u Novom Sadu pokazao izuzetne rezultate, a da se na tome stalo i da se ništa nije uradilo na implementaciji toga sistema, ne samo na području JP „Elektrovojvodina“, već i na svim ostalim javnim preduzećima koja se bave distribucijom električne energije.

Ovde se najčešće kaže kradu građani. Da, kradu građani. Ovim sistemom bi i to bilo eliminisano. Međutim, s obzirom da je potrošnja domaćinstava svega oko 14 milijardi kilovat sati, postavlja se pitanje - da li ima i onih drugih koji kradu struju? Građani mogu da kradu struju samo u sistemima koji su pod naponom od 220 ili 380 volti, ali krađe postoje i na drugim nivoima, desetokilovatnim i ostalim sistemima za distribuciju električne energije.

Znam da gospođa ministarka ne može odgovoriti na ovo pitanje, ali gospodin Antić, koji je tri puta dobio ovaj izveštaj i koji je potvrdio efikasnost ovog sistema, bi morao da objasni i Narodnoj skupštini i građanima Republike Srbije zašto za tri godine ovaj sistem nije implementiran?

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.11.2016.

Zahvaljujem.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 7. odnosi se na član 38. osnovnog zakona i naš predlog je da se ovaj član u celini briše. Smatramo da je rešenje koje je dato inače u osnovnom zakonu ispravnije.
U obrazloženju se kaže – da se amandman ne prihvata iz razloga što je upotreba pojma „hidrotehnički objekat“ u stručnom smislu ispravniji, a preciziranje koje se vrši predloženom normom ima za cilj da se otklone problemi koji su se pojavljivali u praksi usled postojanja jasnog normativnog određenja, na koje se konkretne hidrotehničke objekte odredba navedenog zakona odnosi.
Ovde u ovom zakonu, na kraju krajeva i u izmenama i u osnovnom tekstu iz 2010. godine u članu 4. precizirani su termini koji se koriste u odnosu na ostale zakone ovde ih je čak 73. Ni u osnovnom ni u izmenama nigde to nije pojašnjeno. Po prvi put se pojavljuju sada „hidrotehnički objekti“, a imajući u vidu jedinstvenu metodologiju ili metodološka pravila za izradu propisa posebno jezik, stil i način pisanja, gde se kaže – u članu 34. da odredbe propisa treba da sadrže norme pisane jasnim, sažetim stilom, bez suvišnih reči i na način koji isključuje svaku dvosmislenost.
U članu 35. gde se kaže da propisu treba koristiti jedinstvenu terminologiju, odnosno termine sa već utvrđenim značenjem. Pa, ja ne znam koji su to stručnjaci koji su ovde pomogli Vladi da u svom obrazloženju kaže da je ispravnije koristiti „hidrotehnički objekat“, nego „hidrograđevinski objekat“, što je u svim dosadašnjim izmenama zakona figuriralo kao apsolutno ispravan termin.
Stvarno je čudno da pored ovoliko izmena ovog zakona pored čak 73 stavke koje ima u članu 4, a koje služe za preciziranje izraza i termina koji se koriste u zakonu dozvoljeno je da se napravi takav propust, a da se ne precizira ili da se kaže hidrotehnički projekti su tu, a hidrograđevinski objekti su to.
Po mom mišljenju možda je trebalo koristiti oba termina, jer termin „hidrograđevinski objekat“ praktično odgovara većini objekata koji su navedeni da se podrazumevaju sada pod „hidrotehničkim objektima“.
Zato smo smatrali da je apsolutno ispravno da se ovaj član 7. u potpunosti briše i da ostane određenje koje je bilo u prečišćenom tekstu člana 38. osnovnog zakona.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, iznosim stavove SRS po pitanju godišnjeg plana za angažovanje Vojske Srbije i snaga Ministarstva unutrašnjih poslova u mirovnim i humanitarnim misijama.
Gospodine ministre, nikako se ne može braniti ni odbraniti ova činjenica da se godišnji plan odbrane usvaja u novembru. To je apsolutno nedopustivo, nešto što se zove godišnji plan i odnosi se na 2016. godinu, trebala je da usvoji prethodna Skupština. Vi ste rekli da je Ministarstvo na vreme napravilo plan i dostavilo prethodnoj Vladi. Članom 7. citiram, govori se da upotreba Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama, odlučuje se na osnovu godišnjeg plana upotrebe Vojske i drugih snaga odbrane, u daljem tekstu – godišnji plan.
Članom 8. na koji se vi pozivate, Narodna skupština razmatra i usvaja godišnji plan upotrebe za izvršenje planiranih multinacionalnih operacija u tekućoj godini, ali to nikako ne može biti opravdanje da se usvaja danas, jer Narodna skupština odlučuje o učešću pripadnika Vojske, stav 3. Srbije u multinacionalnim operacijama kao i o produžetku vremena njihovog angažovanja i povlačenja iz multinacionalnih operacija na osnovu usvojenog godišnjeg plana.
Vi kao ministar odbrane, član 9. predlažete predsedniku Republike a on donosi praktično odluku o upućivanju pripadnika Vojske. Vi ove godine niste mogli da predložite ništa predsedniku Republike zbog toga što godišnji plan nije usvojen. Takođe, član 10. Vlada odlučuje na osnovu godišnjeg plana, u skladu sa zakonom o učešću pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. S obzirom da godišnji plan nije usvojen još uvek, ni Vlada nije mogla da donese nikakvu odluku o tome da se upućuju snage Ministarstva unutrašnjih poslova.
Ovde je nešto sasvim drugo u pitanju. Ja sam i ranije jednom prilikom rekao da se Vlada ponaša kao da je Skupština Srbije njen privezak, da ne upotrebim još neki teži termin, ovakvo ponašanje jednostavno je atak i na dostojanstvo Skupštine. Ne smatram da ste vi, gospodine ministre za to krivi, ali svakako da ovo treba preneti premijeru i obezbediti da ubuduće, onako kako se usvaja budžet za tu godinu, ili u vreme usvajanja budžeta ili neposredno, dok traje još ta budžetska godina u mesecu januaru, bude pred Skupštinu dat i godišnji plan za upotrebu Vojske i da ga Skupština usvoji na vreme, kako bi onda i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, moglo da na osnovu zakona iz svoje nadležnosti, radi na upućivanju snaga u multinacionalne misije.
Ovde gospodo niko nije pomenuo da pred Srbijom postoji i jedna misija koja već, uskoro će i 20 godina, nije izvršena, 1999. godine snage NATO-pakta su bombama stvorile na našoj teritoriji jednu kvazi državu Kosovo.
Taj rat i ta agresija prekinuta je Rezolucijom 1244, u kojoj stoji – da Srbija ima pravo da na teritoriju Kosova i Metohije uputi deo svojih snaga. Zna se da je to do 1.000 ljudi, u, takođe i to bi bila i humanitarna misija i misija potvrde suvereniteta Srbije na tom delu naše teritorije.
Ja znam, gospodine ministre, da vi ne možete lično da u razgovorima koje imate sa komandantima KFOR-a, učinite ništa jer je to političko pitanje. I sam sam dva puta prateći načelnika Generalštaba bio na pregovorima sa komandantom KFOR-a. Oba puta je postavljeno to pitanje i jedan lakmunski odgovor – nisam ovlašćen da raspravljam o tom pitanju sa vama, jer je to političko pitanje. Ali Vlada, Ministarstvo inostranih poslova je upravo nadležno da raspravlja i o tim političkom pitanjima.
Silom prilika bio sam prisutan i kada su na našu teritoriju ulazile te kvazi, da kažem, multinacionalne snage za očuvanje mira, tzv. KFOR. Ja za deo snaga koji je došao kasnije mogu da kažem da je radio humanitarne misije, ali evo šta kaže jedna poznati svetski analitičar, geopolitičar i humanista o prvih mesec dana ponašanja KFOR-a na KiM. To je on obradio u svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ - visoki oficiri KFOR-a tolerisali su u prvih dana ubistva srpskih civila, gotovo 2.000 njih jer je na neki način trebalo albanske povratnike osloboditi od frustracija koje su imali kada su napustili KiM.
Zbog toga, poslanici SRS predstavljaju onaj deo naroda koji pamti. Mi pamtimo i 2008. godinu, pamtimo da KiM i njihovi predstavnici iz svoje pameti nisu u februaru mesecu proglasili nezavisnost. Dobili su direktnu podršku i direktnu inicijativu da to urade.
Ako pogledate samo države koje su odmah, još u februaru mesecu, priznale KiM, videćete da su to zemlje NATO pakta, videćete da su to zemlje EU. I onda morate razumeti što je stav SRS da naša vojska ne može ići u misije EU.
Ako neko kaže da se to ceni i da će to EU ceniti ili Brisel, evo vidite kako se to ceni kroz pritiske koji se vrše upravo na predstavnike vaše Vlade, a sve se odnosi opet na KiM.
Kada su u pitanju humanitarne misije i misije zaštite mira, Srbija kao sukcesor SRJ i Jugoslavije pre toga ima veliko iskustvo, još od angažovanja snaga JNA na Golanskoj visoravni. Apsolutno nije sporno da će pripadnici Vojske Srbije u bilo kojoj misiji svoju ulogu ispuniti i svoju dužnost i svoje zadatke na pravi način. To nije sporno. Ali ono što mi kao srpski radikali smatramo da je sporno, a to je da se mora izvršiti analiza gde i u kakve misije slati Vojsku Srbije.
Srbija mora da pokaže da ima dostojanstvo, da pamti, pa ću sad da govorim o svakoj pojedinačnoj misiji i EU i o misiji UN. Recimo, ovde ste vi u planu naveli kao prvu – Mirovnu operaciju UN u Republici Obala Slonovače, gde imamo jednog vojnog posmatrača. Mi smo apsolutno protiv toga da se tamo uputi bilo ko iz Vojske Srbije. Obala Slonovače je 20.09.2011. godine, priznala KiM. Glasala je da Kosovo bude primljen u UNESKO.
Bez obzira da li je bilo pritiska ili nije, pokušaj da se Kosovo ubaci u UNESKO i da se nama, celokupnom srpskom narodu otme ono što je, da kažem, najvažnije iz naše istorije i naše tradicije, da ono što su desetine generacija Srba, živeći i stvarajući svoju državu na KiM, da to postane kulturna baština tzv. Kosova.
Znači, svaka država koja se odlučila da glasa za Kosovo u UNESKO-u ili koja je priznala Kosovo, bez obzira u kakvoj se situaciji nalazi, mora da zna da Srbija zbog svog dostojanstva neće u takvu državu uputiti ni svoje policijske snage, ni svoje vojne snage.
Druga operacija je - Mirovna operacija UN u Demokratskoj Republici Kongo. Ova operacija traje već dugo. Na početku je to bio samo medicinski tim za evakuaciju vazdušnim putem, sada imamo tamo i dva štabna oficira. Mi apsolutno podržavamo angažovanje Vojske Srbije u Demokratskoj Republici Kongo, jer pored pritisaka koje je imala za priznanje KiM, ova država nije pokleknula a glasala je i protiv prijema Kosova u UNESKO.
Mirovna operacija UN u Republici Kipar. Vojska Srbije učestvuje u operaciji. Ima praktično 47 pripadnika, ima pet pripadnika MUP-a, dva štabna oficira, dva vojna posmatrača, šest članova patrole, 37 pripadnika pešadijskog voda. Takođe, Kipar nije priznao Kosovo i Kipar je glasao protiv prijema Kosova u UNESKO. Kipar znači zaslužuje da mu se Srbija oduži na taj način što već tamo dugo vremena šalje i posmatrače i pripadnike naše vojske.
Sledeća operacija je – Operacija UN u Republici Liban. Tamo je 177 pripadnika, devet štabnih oficira, pet pripadnika kako kažu ENP-a, odnosno elemenata nacionalne podrške. To su oni pripadnici koji su potrebni našem kontigentu, a koji ne plaćaju UN. Zatim, 130 pripadnika čete i 33 pripadnika voda za zaštitu snaga. Liban nije priznao Kosovo i glasao je protiv prijema Kosova u UNESKO. Jasno je zašto SRS podržava upućivanje naše vojske u mirovnu operaciju u ovu državu.
Misija UN za nadgledanje primirja na Bliskom Istoku. Ovo je takođe jedna, da kažem, neuralgična tačka, tu je prisutan samo jedan naš vojni posmatrač. S obzirom na odnos država gde se obavlja to posmatranje i na njihov odnos prema problemu koje mi imamo sa KiM, smatramo takođe da Srbija treba da uputi tog posmatrača.
Mirovna operacija UN u Centralnoafričkoj Republici. O ovoj misiji ćemo mi raspravljati na Skupštini, jer smo već dobili materijal za tu sednicu. Međutim, tamo je predviđeno da budu 72 pripadnika, dva štabna oficira, dva vojna posmatrača i 68 pripadnika Vojne bolnice, nivoa 2. Stav SRS je jasan i nedvosmislen. Mi smo protiv toga da se naša vojska, naši lekari, upućuju u ovu misiju pošto je Centralnoafrička Republika 22. jula 2011. godine priznala državu kosovo.
Bila je uzdržana kod glasanja za prijem Kosova u UNESKO. Mirovna operacija u, dobro, ovo se ipak odnosi samo na četiri pripadnika policije, u Haitiju, takođe smo protiv i zalažemo se da se ova operacija prekine, jer je Haiti 11. februara 2012. godine priznao Kosovo, a glasao je da se Kosovo primi u UNESKO. Sve države koje su se odlučile da se u UN tako odnose prema Srbiji, zaslužuju da Srbija zbog svog dostojanstva im odgovori na dostojanstven način. Na kraju krajeva, radi se o našim ljudima, radi se o našem budžetu i ima dovoljno misija i dovoljno država u koje mi treba da upućujemo naše snage.
Misije EU za obuku bezbednosnih snaga u Somaliji, šef sanitetske službe i medicinski tim, jedan lekar i četiri tehničara. Protiv smo da naše snage idu u Somaliju, jer je Somalija 19. maja 2010. godine priznala Kosovo, a glasala je za prijem Kosova u UNESKO. Pa, šta drugo jedna država treba da uradi Srbiji, da bi Srbija to zapamtila i, što bi rekli diplomatskiji, na način kako je to primereno u međunarodnom pravu, odgovorila, da bi ta država u buduće mogla i poštovala Srbiju? Ako radimo ovako kako radimo, pa, neće nas poštovati niko u svetu.
Sledeća misija EU, odmah da kažem, sve misije EU, stav SRS je jasan, da se ni jedan naš vojnik ne upućuje u misije EU. Od 16 pripadnika, tu su dva štabna oficira u operativnoj komandi, zatim jedan podoficir, a zatim u operativnoj komandi na brodu još jedan štabni oficir i autonomni tim za zaštitu broda. Neko je već rekao da autonomni tim za zaštitu broda nije u humanitarnoj misiji, već u borbenoj misiji. Mi do sada nismo odobravali nikada da naša vojska ide u borbene misije. Mi, na kraju krajeva, i nemamo tako razvijenu, da kažem, trgovačku mornaricu, pogotovo ne na morima, i ne vidim uopšte potrebu da se udvaramo Evropi, da na prvi poziv iz Evrope šaljemo borbeni tim i da rizikujemo živote naših ljudi, upravo zbog toga što je Somalija priznala Kosovo 19. maja 2010. godine i zbog toga što je glasala za prijem Kosova u UNESKO.
Misija EU za obuku bezbednosnih snaga Malija, tri člana, jedan lekar, dva medicinska tehničara. Država Mali nije priznala Kosovo, glasala je uzdržano za prijem Kosova u UNESKU, ali je neprihvatljivo da naše snage budu u evropskoj misiji.
Vojna savetodavna misija EU u Centralnoafričkoj Republici, tri člana, medicinski tim, jedan lekar i dva tehničara. Već sam rekao za Centralnoafričku Republiku da je priznala Kosovo i Metohiju, a da je bila uzdržana kod glasanja za prijem Kosova u UNESKO.
Sada nailaze ove, da kažem, misije gde smo na stendbaju, odnosno čekamo poziv EU. Međutim, i tu takođe želimo da znate kakav je stav SRS. Prva misija na stendbaju, jer se tu ne zna koliko će tu biti angažovana ljudstva, ali se kaže da to mogu biti štabni oficiri, vojni posmatrači ili sanitetski tim, s obzirom da je ovo nedefinisana teritorija, a s obzirom da su tu u blizini Alžir i Maroko, koji nisu priznali Kosovo i koji su glasali protiv prijema Kosova u UNESKO, ukoliko bi UN tražile angažovanje od Srbije manjih snaga, recimo jednog ili dva štabna oficira, posmatrača, Srbija, po mišljenju SRS, bi mogla da odgovori na tu misiju.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 77039.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika - Paušal Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:14