PETAR JOJIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 12. jula 1938. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je advokat. Bio je savezni ministar pravde od 12. avgusta 1999. do 4. novembra 2000. godine. Postao “poznat” po svom odgovoru Karli del Ponte na pitanje o saradnji SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Bio je predsednik je Južnobanatskog okružnog odbora SRS. Biran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2003. 2007. i 2008. Godine. U skupštini je bio član odbora za ustavna pitanja i odbora za pravosuđe i upravu i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • 43
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 27 dana i 23 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2017.

Dame i gospodo, u ime SRS podneo sam amandman na član 33. predloga ovoga zakona. Srpska radikalna stranka smatra da se nisu stekli uslovi za donošenje ovakvog zakona, jer poslodavci neće moći da ispune uslove koji se pred njih postavljaju ovim zakonom.

Poređenja radi, Makarenko, čuveni i najveći sovjetski pedagog, je u periodu od 1920. do 1936. godine prevaspitavao vaspitno zapuštenu decu, oko 3.000 učenika, u radnim kolonijama. Ne bih želeo da ovo toliko upoređujem i da smatram da je podjednako, ali rekao sam i prošli put da ovaj zakon, kad se steknu uslovi, može imati pozitivno dejstvo utoliko što će zapošljavanje mlađih ljudi, posebno omladine, sprečiti u jednom delu maloletničku delikvenciju, ali pod uslovom da se za to steknu uslovi.

Manjkavost ovog zakona, kada pogledate, nije rešeno pitanje naknade štete. Šta će se dogoditi ako učenik poslodavcu pričini štetu namerno ili grubom nepažnjom? Ko će snositi naknadu štete? Recimo, ubaci kamen ili ciglu u mašinu koja vredi 100.000 evra, ko će nadoknaditi štetu poslodavcu?

Da li će to nadoknaditi osiguravajuće društvo, koje ima limit osiguranja koji ne pokriva ni 10% štete koja može nastati i da li će se u tom slučaju primeniti Zakon o obligacionim odnosima?

Jedno pitanje ministru, da li je moguće da čovek u procesu obrazovanja radi, a leči se u neuropsihijatrijskoj specijalnoj bolnici?

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.11.2017.

Dame i gospodo, što se tiče ovog amandmana, smatram da je on bio osnovan i da njega treba prihvatiti.

Smatram da ovaj zakon nije dovoljno usklađen sa Zakonom o radnim odnosima. Naime, odredbom člana 84. Zakona o radu, kada je u pitanju zaštita omladine, zaposleni mlađi od 18 godina života ne može raditi na sledećim poslovima: na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini, pored toga, zaposleni mlađi od 18 godina života ne može da radi noću. Razumem ja da ovo nije klasičan radni odnos, ali ovaj zakon nije u dovoljnoj meri usklađen sa Zakonom o radnim odnosima.

Što se tiče ugovora, ugovor je neprecizan. Naime, u ugovoru se predviđa, odnosno u ovom članu sledećem 15, eventualno rešavanje sporova. Ja smatram, kao advokat, da je ovde moralo da se preciznije odredi. U slučaju spora biće nadležan taj i taj organ, a najčešće biće nadležan sud. Tu je trebalo dodati da će biti nadležan sud. Iz svoje prakse, kao advokat mogu da vam kažem da će biti teško uskladiti ovaj zakon, odnosno biće njegova primena teška i doći će, ukoliko se usvoji, a ne sumnjam, da će brzo doći i uslediti izmene i dopune.

Što se tiče mog nekog skromnog iskustva, završio sam i Višu pedagošku školu i Pravni fakultet i kao advokat i bavio sam se maloletničkom delikvencijom, ovo može da ima određenog pozitivnog uticaja na maloletničku delikvenciju, ali se plašim da će poslodavci zloupotrebiti ovaj zakon. Stoga smatram da je bilo osnova da se ovaj zakon upodobi i uskladi sa Zakonom o radnim odnosima, pogotovo što će ovde biti teško da će Privredna komora uspeti da ona prati rad instruktora, gospodine ministre. Po meni, ovi instruktori koji treba da za 40 časova se osposobe da prate i predaju u ovim školama uz rad, to su kursadžije. Kursadžije su svi oni koji su na privatnim fakultetima završavali.Prema tome, privredna komora nema kapaciteta da sve škole pokrije i one subjekte koji budu zainteresovani za učenike da se uključe po ovom zakonu o dualnom obrazovanju.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2017.

Dame i gospodo, ova država od Karađorđa do današnjeg dana, menjala se i uprava, a od 2000. godine imamo inflaciju agencija i akademija.

Postavlja se jedno diskutabilno pitanje, što je rekao Ante Fijamengo sociolog, da li ova država ima koristi od ovih agencija i od ovih akademija?

Sličan vam je slučaj i u pravosuđu. Ko su kadrovi koji se upućuju na Pravosudnu akademiju? Sad se postavlja pitanje koji će to kadrovi biti koje će uprava predlagati i za ovu Nacionalnu agenciju u javnoj upravi?

Sve ovo ide na štetu poreskih obveznika, a činovnici po partijskoj liniji od 2000. godine do današnjega dana, dolaze, uglavnom, na privilegovana radna mesta i zapošljavaju se po ovim osnovama. Srpska Radikalna Stranka smatra da je ova institucija nepotrebna. Ovim se umnožava birokratija. Ovim se direktno udara na budžet Republike Srbije. Kad kažem na budžet, udara se na džep poreskih obveznika, a pogotovo u ovoj godini kada imamo situaciju elementarne nepogode od suše, Vlada bi bila pametna da je neku instituciju ili agenciju osnovala za otklanjanje posledica suše. U upravi nema suše, a nema ni u Vladi, to vidimo.

Srpska radikalna stranka je dala obrazloženje, to je dao gospodin Krasić i gospođa Vjerica, detaljno, zbog čega SRS smatra da je ova novotarija po uzorima EU u koju EU Srbija nikada ući neće, a ultimatumi koji se postavljaju pred Srbiju olako su se prihvatali, i prihvataju se, što je apsolutno ne prihvatljivo za SRS.

Vidite, u budžetu sredstva su obezbeđena ranije. Vi ste malo pre komentarisali, međutim, da li su obezbeđena u 2016. ili 2017. godini to uopšte nije bitno, ali idu pare iz budžeta i plaćaju se činovnici i birokratija koja u ovoj državi samo može da nanosi štetu, a koristi nikakve.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 62000.00 RSD 01.01.1981 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:54