PETAR JOJIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 12. jula 1938. godine. Živi u Pančevu.

Po zanimanju je advokat. Bio je savezni ministar pravde od 12. avgusta 1999. do 4. novembra 2000. godine. Postao “poznat” po svom odgovoru Karli del Ponte na pitanje o saradnji SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom.

Bio je predsednik je Južnobanatskog okružnog odbora SRS. Biran je za narodnog poslanika na parlamentarnim izborima 2003. 2007. i 2008. Godine. U skupštini je bio član odbora za ustavna pitanja i odbora za pravosuđe i upravu i član Grupe prijateljstva sa Izraelom.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 33
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 5 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon koji se predlaže Narodnoj skupštini je zakasnio. Ovo pitanje je trebalo da bude rešeno u osnovnom zakonu. Da je svojevremeno Republika Srbija donela ovakav zakon kojim bi ograničila i garantovala pravo preče kupovine od građana, dakle, privatnih lica na KiM u tom slučaju bi država sprečila da šiptari kupe srpsku zemlju od naših građana. Na taj način bi se zaštitili interesi Republike Srbije.

Svojevremeno donet je 1989. godine Zakona o posebnim uslovima o prometu nepokretnosti. Po tom nakaradnom zakonu dato je ovlašćenje Ministarstvu finansija da daje odobrenja i saglasnost i to ministarstvo je davalo i kapom i šakom odobrenja, ali šiptari ta odobrenja mnogo nisu ni tražili, oni su samo tražili da uđu u posed i da daju pare, a da Srbi odu sa svog ognjišta.

Izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu neće biti u primeni zato što nema pravnog interesa da neko dođe za dva ha i da na taj način dođe u posed pod ovim posebnim uslovima kao što se predviđa ovim posebnim zakonom. Ovo je rešavanje nekoga problema koji neće biti rešen ali na parče.

Očekivao sam da će biti u predlogu i drugačijeg rešenja. Naime, Izrael je otkupio zemlju od Arapa koji su prodavali zemljište i to zemljište davao na poklon svojim građanima da ga koriste, bez naknade. S druge strane, građani Srbije, a naročito poljoprivrednici očekuju da se izvrše revizije stotine i stotine privatizacija poljoprivrednih kombinata i zemljoradničkih zadruga. Kako su privatizovani i kako su mangupi i prodavali, kriminalci kupovali i preprodavali, a radnici ostali bez posla. Samo u južnom Banatu u pitanju su PIK „Tamiš“, zatim Kombinat „Banat“ u Beloj Crkvi, u Starčevu, u Opovu, u Omoljici, u Plandištu, u Alibunaru gde su izvršene brojne kriminalne privatizacije.

Vezano za privatizaciju poljoprivrednog zemljišta na šta se poljoprivrednici oslanjaju jeste bila i privatizacija pančevačke Azotare od koje zavisi upravo celo poljoprivredno područje Srbije za snabdevanje veštačkim đubrivom. Godine 2006. Azotara pančevačka je prodata za 13 miliona i 100.000 dolara. Gotovih proizvoda u magacinima Azotare bilo je 15 miliona dolara. Mangupi koji su došli sa tašnom i mašnom iz Litvanije i još jedan bivši funkcioner visoki iz službe bezbednosti tadašnje kupili su Azotaru pančevačku, dakle, za 13 miliona i 100.000 dolara da bi novu fabriku koju su trebali da puštaju u proizvodnju, koju su radnici prethodno napravili „Karbamid 2“, rasklopili, prodali, utovarili u vozove, oterali u Ukrajinu i prodali za 32 miliona dolara. NJena knjigovodstvena vrednost bila je 35 miliona dolara. Radnici Azotare su pretrpeli ogromnu štetu. Država Republika Srbija i moj predlog je da država, pre svega ostane većinski vlasnik Azotare pančevačke jer je to opšti interes poljoprivrednika Republike Srbije. Sada to radi preko „Srbijagasa“ i Agencijski fond je taj koji upravlja Azotarom pančevačkom.

Brojne kriminalne radnje da li su rešene? One 24 privatizacije na koje je ukazala EU, još ni jedna nije rešena, a među njima je i Azotara pančevačka. Postavlja se pitanje, šta će biti sa Azotarom pančevačkom ako ona pređe u privatne ruke, da li će biti privatizovana na način kako je to i onaj slučaj sa „Zastavom“ u Kragujevcu?

Što se tiče zakona po hitnom postupku. Drago mi je, tu su kolege pravnici iz koalicije na vlasti, ako treba reforma zakonodavstva, to zakonodavstvo treba izbegavati na američki način. I Evropa izbegava reformu zakonodavstva amerikanizacije u Evropi, jer cela Evropa primenjuje kontinentalno pravo, a samo Engleska primenjuje anglosaksonsko pravo. Većina zemalja Azije i Afrike i Latinske Amerike primenjuju kontinentalno pravo. Šta je bitnije? Ovo po hitnom postupku nije trebalo da dođe. Ovo je rešavanje na parče, a ovaj zakon u primenu neće doći, primeniće se tek za šest meseci. Trebalo je voditi računa šta je prioritet. Prioritet je ako hoćemo zakone po hitnom postupku pre svega Zakonik o krivičnom postupku, procesno-krivično. Dakle, zakonodavstvo i Krivični zakonik u građanskoj oblasti, Zakon o parničnom postupku, Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Dakle, ima brojnih zakona. Da se donese konačno građanski zakon. Prema tome, u tom pravcu predlažem Vladi da prioritete poštuje i da se po hitnom postupku izlazi sa takvim rešenjima.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, u okviru reforme pravosuđa nije mnogo učinjeno. Od kako je došao DOS, u pravosuđu je došlo do brojnih skandala i brojnih nepravilnosti.

Kada je uloga predsednika suda u pitanju, on ima veliku odgovornost utoliko što mora da prati zakonitost, sprovođenje zakona u primeni od strane nadležnih pravosudnih organa, tj. nosilaca pravosudnih funkcija, tj. sudija.

Izneću jedan podatak. U Pančevu postoji takva politika, kaznena, da te kadija tuži i kadija ti sudi. Šta to znači? Radi se o tome da je podneto lažnih 535 krivičnih prijava protiv građana, uglavnom protivnika političkog režima DOS-a, da je od tih 535 građana koji su optuženi lažnim optužnicama javnih tužilaca u Pančevu, oslobodio sud svih 535 građana. Šta je u pitanju? U pitanju je da od Visokog saveta sudstva, preko Vrhovnog kasacionog suda, da treba predsednici sudova, u svakom slučaju, da snose odgovornost za zakonitost sprovođenja određenih propisa.

Kako je moguće, dame i gospodo, da se u Pančevu protiv advokata Predraga Basarića podnese 37 krivičnih prijava, a da nijedan slučaj nije procesuiran? Da li je tačno da mu je kuma zamenik apelacionog tužioca u Novom Sadu? Da li je tačno da je od tih 535 optužnica, da je iz budžeta Republike Srbije i poreskih građana plaćeno 110 miliona? (Isključen mikrofon.)

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Da li je tačno da je advokat Predrag Basarić iz Pančeva 80 hiljada evra prihodovao za ishodovanje građevinske dozvole?

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 62000.00 RSD 01.01.1981 -
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 10:54