SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 74
  • 0
  • 250
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 20 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 30 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, ni jedan zakon nije toliko stručan, da bi njegovo usvajanje trebalo da se odvija mimo ovog doma, a provejavalo je od strane nekih kolega, nekih koji nisu lekari po profesiji, da ne bi trebalo o ovom zakonu ni da govore.

Jedno upozorenje Ministarstvu zdravlja, prestanite sa tim da ćemo za tri godine biti lideri u regionu. Mene to neodoljivo asocira na DS, kada su govorili mnogo pre vas da su lideri ili da će biti u nečemu, pa vidite dokle je Srbija danas stigla.

Vi uporno tvrdite da je ovo human gest. Human gest je samo ono što čovek radi dobrovoljno, ne ugrožavajući druge pri tome. Ne može biti humano ako se pođe od toga da postoji pretpostavljena saglasnost za doniranje suvih organa ako je nešto humano, ono je dobrovoljno, a ako se pretpostavlja, onda je obavezno. Ako je obavezno, nije humano, tako da to zaista nema smisla.

Mi se pribojavamo još jedne situacije da se možda i nesvesno, ali nisam siguran, nesvesno uvodi i visok stepen komercijalizacije u zdravstvenim uslugama. Nas na to upućuje u obaveza Uprave za biomedicinu, da mora podnositi izveštaje sa mnogo detalja koje će Evropskoj komisiji da podnosi, a onda to ostavlja mogućnost naknadne trgovine organa koje će neko u najboljoj nameri, ali ako on to želi, jer mi ne želimo na to da utičemo. Ako on dobrovoljno pristaje na to, neka to tako bude, ali zbog čega moga Uprava za biomedicinu da podnosi takve izveštaje.

Saradnja, ako hoćete, oko sticanja nekih novih znanja, ona nije sporna. Ja moram da kažem da mi imamo vrsne lekare koji bi ovu oblast, odnosno transplantaciju mogli da rade, a oni gospodine ministre ističu.

Možda to zna i profesor Đukić, koji nije trenutno tu, da do sada nije bio na adekvatan način regulisana njihova naknada. Kaže da te intervencije radi mimo radnog vremena, čak i ako je to u redovnom radnom vremenu, za njih nije, jer oni imaju neke druge obaveze.

Deveto vanredno zasedanje , 20.07.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, postignuti rezultati u oblasti medicine svakako se ne mogu zanemariti, oni su veliki, ali bih sve kolege zamolio da malo spustimo ove tenzije. Kada je pre šest godina donet Zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, onda su isto neke kolege o ovome pričale kao o nečemu što je apsolutno nedostižno. Život i napredak u oblasti medicine ide jako brzo, pa će i posle ne znam ni ja koliko vremena videti da ovo nije nešto najbolje što se moglo ostvariti. Ali, da se ide napred, ide se.

Transplantacija tkiva se već radi oko 50 godina i mnoge osobe da ovoga nije bilo ne bi danas možda bile žive. Savremena hirurgija nije samo više ono što leči i odstranjuje bolesne organe, nego se došlo u situaciju da se mogu zamenjivati bolesni organi potpuno zdravim organima i to je dobro. Možda čak i na agresivniji način trebalo bi raditi promociju transplantacije i zamene ljudskih organa, ali ono o čemu se SRS principijelno protivi je, da istaknemo još jednom, ta pretpostavljena saglasnost.

U nekoliko članova u ovom zakonu se govori kako i na koji način može da se odstupi od pravila. Da smo samo prihvatili osnovni princip da to mora da bude pisana saglasnost, onda bi mi izbegli mnoge druge stvari. Ministar je prilikom obrazlaganja ovih zakonskih predloga rekao da je ovo usklađivanje sa evropskim direktivama i, da vas podsetim i praktično da pokažem, ovaj Predlog zakona ima 263 stranice, od toga su 24 koje se odnose na Predlog zakona, a sve ostalo su obrazloženja, pojašnjenja i ove tabele koje se rade vezano za dokazivanje Evropskoj uniji da smo mi čvrsto, odnosno da ste vi čvrsto na tome putu. To je nešto što nama nije potrebno, što mi treba više energije da trošimo kako da obezbedimo bolji zdravstveni sistem za naše građane, a ne da dokazujemo nekome.

Postoji ovde još jedna opasnost, jedan član zakona predviđa da mi moramo izveštaje slati određenim organima Evropske unije. Čini mi se da ćemo od momenta rođenja nekog građanina Srbije biti obavezni da prijavljujemo i tamo negde u Briselu, ili negde, nama to ne treba, mi to ne želimo, uzalud je posao – posao ka Evropskoj uniji. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Gospodine ministre, vi i određen broj kolega iz skupštinske većine, neosnovano smatrate da poslanici SRS imaju nešto lično protiv vas. Ali, moram da primetim, pogled vam je čudan kada govore poslanici SRS, to bi već moglo da ukazuje na određene probleme koje čovek može da ima.

Zbog čega, gospodine ministre…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06