SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 107
  • 1
  • 250
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 17 dana i 5 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.03.2019.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije s nestrpljenjem iščekuju kakav će biti ishod ovog glasanja. Srpska radikalna stranka neće prestati da podnosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju pre svega zbog uvođenja privatnih izvršitelja.

Ovde je veoma bitno naglasiti da u našem pravnom sistemu postoji dualizam kad su u pitanju izvršitelji, odnosno postoje dve vrste izvršitelja; jedna je sudska, ona je nadležna za izvršenje sporova po pitanju radnih sporova i po pitanju porodičnih odnosa. Sve ostalo u najvećoj meri rade privatni izvršitelji.

Građani Srbije su ih poistovetili sa cunamijem sve izvršitelje, ili najveći broj izvršitelja poistovetili sa elementarnim nepogodama, jer elementarne nepogode su ponekad locirane na jedan deo teritorije državne, a kad su u pitanju privatni izvršitelji oni deluju na teritoriji cele Srbije.

Treba samo napomenuti da je u 2017. godini na 3.736 stanova ili stambenih objekata sprovedeno izvršenje, a u jednom momentu država je pravdala postojanje privatnih izvršitelja činjenicom da je to besplatno za državu, da država nema nikakvih troškova prilikom tog izvršenja.

Ovde se potpuno radi o jednoj privatnoj instituciji jer nazovi javni izvršitelji su registrovani u Agenciji za privredne registre, tako da oni nemaju uopšte karakter javnih izvršitelja. Samo uz sudski nalog može se vršiti pretres stambenih jedinica, stanova i drugih objekata za stanovanje. Međutim, privatni izvršitelji to rade i dalje.

Izuzetak po Ustavu je predviđen kada se može izvršiti pretres stana, to je kada se traga za neposrednim izvršiocem krivičnog dela ili kada se pokušava zaustaviti izvršenje nekog krivičnog dela koje bi proizvelo velike materijalne ili neke druge štete.

Treba imati u vidu i činjenicu da je određen broj privatnih izvršitelja tražio izmene i dopune ovog zakona. Znate li zbog čega su oni tražili? Oni su nezadovoljni opet činjenicom da nemaju svi podjednak broj predmeta za izvršenje, pa samim tim ne mogu se svi obogatiti za vrlo kratko vreme, kao što je to slučaj sa nekim, prošli put sam rekao, da je jedan izvršitelj za godinu dana prijavio dobit od milion i 700 hiljada evra. To su basnoslovno velike sume koje obični, pošteni građani ne mogu nikada da zarade.

Problem je i kod privatnih vlasnika stanova ili stambenih jedinica ako je korisnik njihovog stambenog prostora bio podstanar i nije izvršavao neke svoje obaveze, a u toj stambenoj jedinici postoje stvari koje su u vlasništvu vlasnika tog stana. On mora da dokazuje da je to njegovo jer i to može da postane predmet izvršenja. Zaista moramo što pre ovaj zakon staviti van snage.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Gospodine ministre, za nas je veoma važno pitanje Jedinstvenog biračkog spiska. Mi smo to govorili i prethodnim ministrima, govorimo sada i vama.

Samo da vas podsetim da je Milan Marković u svoje vreme rekao da je najuređeniji, najbolji birački spisak upravo onaj kada je on bio ministar za lokalnu samoupravu.

(Milorad Mirčić: I član DS.)

Tako je kolega Mirčiću.

To je potvrdila sa svojom izjavom i sadašnji premijer Vlade Republike Srbije, Ana Brnabić u aprilu 2017. godine, da je najažurniji birački spisak upravo u to vreme, kada je ona bila ministar za državnu upravu.

Vi ste takođe nedavno izjavili da je on sada najažurniji. Mi smo jutros imali nekoliko razgovora sa, da kažem uslovno činovnicima koji vode jedinstvene biračke spiskove. Pomaka je bilo, ali mi insistiramo na jednoj drugoj stvari. Ne znam zbog čega bi bio problem, mi nemamo nikakav strah, nikoga ne plašimo, ali za nas je ovo što vi u Vladi Ane Brnabić volite da kažete – alat u rukama građana, Jedinstveni birački spisak, jer se uslovno rečeno na svake četiri godine predaju sudbine, predaju životi režimu i vlasti koja će doći. Ako se i napravi greška, hajde barem da nam ti jedinstveni birački spiskovi budu ažurni i uredu.

Ima jedna stvar koju bih apelovao, da sprovedete kontrolu što je više moguće. Fiktivne prijave posebno dolaze do izražaja u vreme sprovođenja vanrednih ili lokalnih izbora koji se ne poklapaju sa terminima opštih izbora. Imamo masovno prijavljivanje u određene lokalne samouprave u kojima se sprovode izbori, u mesta gde na tih lokalnih izbora. Mislim da tu ima posla i za policiju.

Čitajući obrazloženje ovog zakona, pomislio sam da ovaj zakon predlaže ministar Trivan, zato što je rečeno tamo – uštedećemo kiseonik, uštedećemo šume i slično. Mi imamo vrlo ozbiljan odnos prema ekologiji, prema zaštiti životne sredine, ali mnogo ovog papira možemo da uštedimo ako ne bude na kraju ili u prilogu zakonskih predloga pisali da li smo iz uskladili sa propisima EU ili nismo. Ponekad, zakonski predlog ima i blizu 1.000 strana, a od toga je deset do dvadeset maksimalno vezanih za sam predlog zakona, a sve ostalo je pozivanje na propise EU.

Mislim da je ovo dobar amandman i da treba da ga prihvatimo.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2019.

Gospodine ministre, ja, a i moje kolege iz SRS nemamo nameru ovde sa vama da se politički nadgornjavamo, ali imamo i te kako ozbiljnu nameru da stručno polemišemo i da neke stvari koje predstavljaju ozbiljne probleme za građane Srbije, a i za nas kao državotvornu političku stranku, da ih rešimo i da ukažemo na probleme iz prošlosti, da se oni više ne dešavali.

Ne samo da su prethodni ministri imali pravo da to kažu, niko im to njihovo pravo ne osporava, ali zbog neke korektnosti, možda birački spiskovi u odnosu na ona vremena, na današnji dan jesu nešto ažurniji i bolji, ali vam odgovorno tvrdim i politički i stručno, kako god hoćete da nisu i da ima još dosta propusta za koje možda čak i ne znate.

Vaše ministarstvo ima veliki spisak nadležnosti i niko od vas ne očekuje da se vi bavite samo Jedinstvenim biračkim spiskom. Ako vam mi ukažemo na to da tu postoje određeni problemi, vi bi to trebali da prihvatite.

Vi bi morali i mogli, preventivno, kad se raspišu izbori, vanredni lokalni izbori u nekoj političkoj zajednici, odnosno u nekoj lokalnoj samoupravi, da obratite pažnju na te, kako vi kažete, migracije koje, po nama, nisu prirodne. Mi znamo da je veliki priliv u velike gradove, da je u Beograd najveći priliv stanovništva iz unutrašnjosti, ali, uporedite malo sa drugih 11 meseci u godini, a ne samo u mesecu kad su raspisani i kad se održavaju izbori.

Tvrdim vam još jedno – nije tačno da je samo veliki priliv u gradske opštine grada Beograda, ima ih i bilo ih je i u druge, kad se sprovode vanredni lokalni izbori.

A kad ste pomenuli i kažete da vi imate ispravan odnos prema zaštiti životne sredine, SRS, valjda vas ne treba podsećati, da je u vreme kada je bila u Vladi imala i prva uvela, zajedno sa koalicionim partnerom, Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Mi to podržavamo i to uopšte nije sporno, sa našeg aspekta.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06