SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 54
  • 0
  • 250
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 24 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 10 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.05.2018.

Mi u SRS se nadamo da se nikad više period koji je bio od 2000. godine od 5. oktobra, pa nekih deceniju, neće ponoviti kada je u pitanju Vojska Republike Srbije.

Zasigurno nije Vojsku Republike Srbije spasio ni jedan ministar, nije ih spašavala ni Vlada, nego časni i čestiti oficiri i naravno vojnici koji su bili u tom periodu.

Za nas je ovo veoma važna tema i mi smo joj pristupili veoma ozbiljno. Amandman koji sam ja podneo u ime SRS, gospodine ministre, je suštinske prirode, imajući u vidu na kojoj vetrometini mi danas živimo i postojimo, ovo ste morali da prihvatite, jer bi sigurno zakon bio kvalitetniji.

Mi smo u stavu 3, odnosno u stavu 1. člana 3. rekli da se vojnim obrazovanjem ostvaruje poseban cilj koji proizilazi iz prirode vojne službe i posebnih uslova pod kojim se obavljaju poslovi za potrebe odbrane.

Posle reči „odbrane“ dodajemo „i teritorijalnog integriteta i suvereniteta države“.

Ovo je nama veoma važno da se nađe u Zakonu o vojnom obrazovanju jer vi vidite da na Republiku Srbiju danas kidišu i ala i vrana.

Ukoliko bi vi ovo prihvatili i postao sastavni deo ovog člana, odnosno Zakona o vojnom obrazovanju, mi bi imali dodatne garancije da neće se pojaviti neki separatistički pokreti kojih već ima. Oni su potpomognuti kako domaćim petokolonašima, tako i uticajima nekih službi sa strane i to posebno dolazi do izražaja u ovom periodu u kojem mi živimo, kao i u nadolazećem periodu.

Ovo je trebalo prihvatiti jer teritorijalni integritet je važan isto koliko je važno da budu redovne penzije, da budu dobre, da naša omladina i svi drugi koji su radno sposobni imaju posla. Važno nam je da naša država zaista ima dobru situaciju kada je u pitanju ovaj teritorijalni integritet.

Kada je u pitanju suverenitet države takođe smatramo da treba obratiti posebnu pažnju, tako da je malo nelogično da ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.05.2018.

Gospodine ministre, evo, uspešno plovimo kroz Zakon o obrazovanju gde govorimo o značaju, ciljevima i sada je član 4. vezan za principe ovog zakona. Kod vas kao da je ponestalo motiva i volje malo da se aktivnije uključite u ove amandmane i čini mi se da se uspešno branite ćutanjem.

Na prethodni član naš amandman je bio vezan za teritorijalnu celovitost, suverenitet naše države, niste ništa odgovorili, a sada smo podneli amandman na član 4. stav 1. gde smo predložili da se deo rečenice, odnosno 1. stava briše. Vojno obrazovanje zasniva se na posebnim principima koji proizilaze iz prirode vojne službe i organizacije rada vojnih ustanova, uz poštovanje ljudskih prava i građanskih sloboda. Mi smatramo da tu treba da se stavi tačka umesto zapete, a reči koje slede posle toga, a to je: „uključujući zabranu svih vrsta diskriminacija“, da treba da se briše.

Naime, diskriminacija je univerzalno, a u državi Srbiji je i ustavno pravo, odnosno ustavna kategorija, jer član 21. Ustava Republike Srbije kaže da je zabranjena diskriminacija svih vrsta. U slučaju da se to krši, postoje zakoni koji su sastavni deo pravnog sistema Republike Srbije koji na taj način kažnjavaju one koji bi to radili. Samo dosledno treba sprovoditi sve zakone i onda tu ne bi bio nijedan problem. U najširem smislu reči, diskriminacija znači razdvajanje, odvajanje, pravljenje nekih razlika, što ne bi smelo da bude ni u kom slučaju.

Najčešća diskriminacija se sprovodi kada su u pitanju žene, rasna diskriminacija, može i ekonomska diskriminacija, mislim da nije taj slučaj. Nema potrebe uopšte ovde posebno pojačavati ili podebljavati, podcrtavat, ili kako god hoćete da se zabranjuje svaka vrsta diskriminacije, jer to ne bi smelo ni da bude. Bolje bi bilo da obratimo pažnju na neke druge stvari koje još uvek napretka u organizovanju vojske i vojnog života…..

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 04.05.2018.

Ovaj amandman je tehničke prirode i da ste ga usvojili, gospodine ministre, plata oficirima, vojnicima, standard ne bi bio ništa bolji, ali bi ovaj zakonski predlog imao malo više smisla.

Amandman je podnet na član 2. stav 4. ovog zakona, gde se predlaže da se posle: „usavršavanja“ reči: „u smislu ovog zakona“ brišu. Vrlo često se na ovoj sednici čula polemika između bivšeg i sadašnjeg režima šta znače amandmani „briše se“, pa je ispalo da je kužno, da je možda i sramotno podnositi amandmane koji glase „briše se“.

Ja ću sada da budem praktičan, pa da kažem – ako bi nekim zakonskim predlogom bilo predviđeno da neko ko je izvršio krivično delo biće nagrađen sa sto evra ili sto dolara, ne može glasiti i popraviti se taj predlog ako bi bilo – neko ko učini krivično delo biće nagrađen sa 50 dolara. Takav zakonski predlog mora da se briše i mi smo predložili ovde da se briše, jer boljeg rešenja od da se ovo briše nema, a smatramo da je usavršavanje, kako za mlade stručnjake, tako i za one koji su se već afirmisali u svojem poslu, potrebno i stalno neophodno. To, prosto, mora da bude, da bi čovek mogao da obavlja na najbolji način posao za koji je odgovoran, plaćen i pogotovo kada je u pitanju vojska.

Gospodine ministre, vi kao član Vlade bi mogli da utičete još na rešenje jednog problema, a to je da u Vladi, kako vi vrlo često kažete, lobirate i pokrećete inicijativu da se u srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu pokuša dodeliti diplomatski imunitet ljudima koji su tamo angažovani.

Mi smo kao pripadnici SRS zahtevali to više puta. Čak i predsednik naše stranke je postavljao pitanje Vladi vezano za rešenje tog problema. Znate sami da bi država Srbija na taj način dobila i da bi njen ugled u svetu kod naših prijatelja postao neuporedivo bolji nego što je danas. Probajte to, ne boli, a Srbiji je to neophodno. Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06