SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 71
  • 0
  • 250
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 3 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 23 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, šest hiljada memorijala, mnogo je to, mnogo je za jedan narod a da pritom to nije sve. Imajući u vidu ovu činjenicu, mislim da nije moralno, ali još bolje rečeno, drsko i bezobrazno od strane neki poslanika postaviti pitanje – koliko smo ratova devedesetih godina izgubili a koliko dobili? Ako smo vodili odbrambene ratove, ne postavlja se pitanje – koliko smo ih izgubili ili dobili, nego – da li smo spremni da branimo svoju otadžbinu ili nismo. Kosovski zavet bi se mogao primeniti – ne postavlja se pitanje – kolika je snaga, nego koja je svetinja koju mi branimo.

Ovde među vama postoje moje kolege sa kojima smo pre možda desetak godina delili mišljenje i grad Loznica je prvi oslobođeni grad u okupirano Evropi. Oslobođen je 31. avgusta 1941. godine, i već dve decenije postoje kako je SRS sa najvišim funkcionerima, a u to vreme i državnim, učestvovala u postavljanju Spomen biste potpukovniku Veselinu Misiti, gde su naši koalicioni partneri sprečavali da se to završi.

Međutim, to postoji. Postoji jedna spomen ploča na tzv. Jadrovoj kući u Loznici koju je postavilo Udruženje potomaka i učesnika rata, ali zvanično grad Loznica nije na najbolji način prihvatio taj datum – oslobođenje grada Loznice, odnosno dan grada Loznice se slavi i obeležava 16. juna. To je dan kada je Loznica varošica dobila status varošice. Mi srpski radikali smatramo da bi daleko bolje bilo da zato što se to može smatrati, mislim da istoričari kažu, da bi za početak Drugog svetskog rata mogao da se uzme datum 31. avgust 1941. godine. Grad Loznica je jedan lep grad, a mislim da bi u kulturološkom, ekonomskom, turističkom, u svakom drugom smislu mnogo doprinelo razvoju grada i rekao bih, srednjem Podrinja u celini.

Probajte da ovaj problem koji mi kandidujemo, kako bi rekle kolege sa moje desne strane, da to rešimo. Sigurno to zaslužuju žrtve ne samo Drugog svetskog rata, nego svih ratova u kojima su Srbi učestvovali kao obavezni da brane i štite svoju otadžbinu. Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Mi smo predložili da naslov ovog zakona glasi - Zakon o uređenju i za štiti ratnih memorijala. Ovo bi bilo potpunije, pogotovo imajući u vidu sadržaj ovog Predloga zakona. Znači, ovo je celishodno, trebalo je ovaj amandman prihvatiti. Smatramo da savez jedne države čine preci, sadašnje generacije i potomci, a onaj ko zaboravi na svoje pretke, on će sigurno da izgubi i potomke.

Ovim zakonom puno toga će ostati nedorečeno i neće biti rešeno da li postoji potreba da se memorijali urede na celishodan i potpun način. Svakako da postoji. Da smo do sada imali veće poštovanje prema našim precima, odnosno ljudima koji su svojom krvlju platili našu slobodu, mi ne bi dozvolili da na ostrvu Vid ni posle skoro 100 godina memorijalni kompleks ne bude urađen onako kako je to ruski arhitekta projektovao, Nikolaj Krasnov, nego bi bilo urađeno u celosti. Sada su neka udruženja, čak i neki listovi, pokrenuli inicijativu da se prikupe sredstava i da se to uradi na dobrovoljnoj bazi. Ovo je suština na koju je trebalo obratiti više pažnje.

Gospodine ministre, mi imamo puno memorijala koji nisu na pravi način ni održavani do sada. Možda će biti dobro to što će se znati neke nadležnosti između lokalnih samouprava i države Srbije. Veći je odnos tu i pitanje morala kakav ćemo mi imati prema našim precima, prema poginulim, nego to ko će, u krajnjoj liniji, da održava i ostalo. Da smo moralni ljudi, da cenimo svoje pretke, mi bi i bez tog regulisanja, odnosno zakonskog propisa radili. To je čast i ponos da takav odnos, da takav pijetet prema svojim precima pokažemo. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Od nas Srba mnogi narodi su učili pismenost i kulturu. Gde su oni sad, a gde smo mi? Nije ni čudo zato što smo mi skloni brzom zaboravu.

Ovaj zakon, odnosno rasprava po amandmanima na ovom zakonu bi trebala da bude takva da i kod onih koji nas gledaju, slušaju izazove određena osećanja da i sami znaju o čemu mi to pričamo.

Ovde je dvostruka uloga i značaj ovog zakona. Jedan je da nikad ne zaboravimo one koji ne smeju da se zaborave. Drugi je da pokušavamo preventivno da utičemo na one koji će možda, ne daj Bože, zatrebati ponovo da stanu na branik otadžbine.

Meni je zadovoljstvo zato što ću moći da govorim o simbiozi, u to vreme, nekih državnih rukovodilaca i srpskog seljačkog naroda, koji su spomen kosturnicu na Mačkovom kamenu podizali, koja je od posebnog značaja kao spomenik kulture. Nalazi se na području opštine LJubovija na koti 924 metra, gde je u to vreme, 1925. godine, ministar građevine pokrenuo inicijativu i osnovao odbor za podizanje te spomen kosturnice. U tom odboru su bili, u to vreme, predsednik Narodne skupštine, bio je Đorđe Vajfert kao guverner Narodne banke u to vreme i negde oko tridesetak članova iz Azbukovice i Rađevine, koji su se odlučili da prave spomen kosturnicu na Mačkovom kamenu. Materijal koji je korišćen za izgradnju te spomen kosturnice je iz sela Kržava i planina iz opštine Krupanj. Oni su ga donosili, dovozili i gradili.

To je bila jedna od velikih bitaka na Drini, gde su posledice bile ogromne, naravno, i po neprijateljsku vojsku a i po Srbe, jer je negde oko 780 poginulih i blizu 5.700 ranjenih ili boraca koji su morali da ostanu izvan stroja. Da ne zaboravim da pomenem da je prilikom izgradnje tog spomenika veliki doprinos dao i veliki srpski prijatelj dr Arčibald Rajs. Da li mi danas imamo takvih prijatelja u svetu? Reći ćete da imamo, da predsednik države radi na tome. Ja lično mislim da situacija nije ni blizu takva kao što je nekad bila, ali mi nemamo dovoljno poštovanja sami prema sebi. Ovde su pomenuti neki ljudi koji su minimizirali srpske žrtve. Pa, to ne smemo, bez obzira ko bi da pomene i bez obzira o kome se radi, ne smemo to da činimo, dovoljno nas drugi osporavaju, pokušavaju da ugroze, ne smemo to sami činiti.

Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06