SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • 43
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa vreme najbolje precizira da li je neki, odnosno utvrđuje da li je neki zakonski predlog dobar, ili je loš. Mislim da niko od kolega ovde nije sporio predlagaču da predloži ovakva zakon. Mada lično mislim ne bi bilo u suprotnosti ni sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, naprotiv bilo bi dobro da je ministar pravde danas ovde kada mi govorimo o ovom zakonu.

Zbog čega? Pa, ako je uloga predsednika suda važna, a jeste, lično mislim da je uloga ministra pravosuđa izuzetno važna. Na osnovu iznošenja i zapažanja određenih narodnih poslanika, sigurno bi nešto moglo da posluži u praksi ministru pravde. To znači, još jednom kažem, neosporavamo predlagaču da ima ovo pravo. Drugo je pitanje, da li je trebalo ove izmene i dopune predložiti ili nešto drugo. Evo, ja sam ponovo pogledao i podsetio se Zakona o sudijama i da je predlagač predložio da se menja član 6. ovog zakona koji kaže – za štetu koju prouzrokuje sudije nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Pa, ako se desi da Republika Srbija isplati tu štetu koju je nesavesnim i nezakonitim radom prouzrokovao sudija onda ona može da traži naknadu od sudije. Ne da može, nego morala bi da traži. Onda bi postalo vidljivo za građane Srbije, odnosno za ljude koji se obraćaju, odnosno stranke koje se obraćaju sudu da postoji i ta sudijska odgovornost, da ne bi sada bio neprecizan, ja moram da kažem. Najveći broj sudija kao i predsednika sudova, odgovorno, kvalifikovano, savesno vrše svoj posao. Da li to svi rade tako? Pa, naravno da ne rade. Sudija je pre svega čovek, pa i drugi greše, a da ne govorim o političkom uticaju kada sudije svesno i namerno greše. Ali, nema tog predstavnika političke vlasti koji bi mogao da utiče na sudiju ili na predsednika suda da donese neku nezakonitu odluku ukoliko bi on morao da snese posledice te nezakonite odluke. Onda bi on rekao, izvinete, ja ne želim tako da postupam. To nama treba.

Da je predlagač predložio da se i još neke druge odredbe menjaju, mi bi možda bili spremni da prihvatimo takav predlog. Ali, ovo što je predloženo, mislim da niti će doprineti kvalitetnije pravosuđu niti će doprineti da građani Srbije koji se pojavljuju kao stranke kod sudova pre realizovati neko svoje pravo, imati pravično suđenje i sve ono što je propisano i Ustavom i zakonima vezano za pravosuđe. Odredbe koje se predlažu za promenu su otprilike tri, četvrtine se odnosi na to kada zakon stupa na snagu.

Ja slušam sve kolege kada govore o ovome i lično smatram da nema idealnog sistema za izbor sudija i predsednika sudova, čak ni kada bi to radili isključivo struka ili kada je kombinovano kao što imamo u ovom momentu, pa radi i struka i radi Narodna skupština kada se radi o izboru sudija prvi put na mandatni period od tri godine ili kada je u pitanju izbor predsednika sudova.

Bilo je osporavanja narodnim poslanicima što uopšte govore o tome, a verujte mi, ja pažljivo saslušam sve izlagače, sve narodne poslanike koji govore na ovu temu, i neoporedeljujem se da li ću pažnju izjavama ili onome što sam čuo pokloniti više kolegama koji su diplomirani pravnici, ili imaju svoje radno iskustvo vezano za oblast pravosuđa ili imaju svoje radno iskustvo vezano za oblast pravosuđa, ili nekim drugim narodnim poslanicima, jer jednostavno, i činjenicom da smo narodni poslanici i imamo pravo da govorimo o svemu što se nalazi na dnevnom redu, ali, je malo čudno objašnjenje jednog narodnog poslanika koji kaže da je ovo više u skladu sa Ustavom, ako mandat predsednika suda traje četiri godine, a ustavna kategorija je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, i tamo je rečeno da njegov mandat traje pet godina i da ne može ponovo biti izabran na tu funkciju.

Već je kolega Zoran Krasić obrazložio, nije neustavna činjenica skratiti mandat sa pet na četiri godine, ali produžiti mandat i omogućiti ostalim predsednicima sudova da mogu još jednom, ukupno dva puta biti izabrani na funkciju ili dužnost predsednika suda u istom sudu, dovodi sad u neravnopravan položaj predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kao najvišeg predstavnika sudske instance u Srbiji. Znači, on može i mora samo jednom da bude biran, a predsednici ostalih sudova u Srbiji mogu da budu izabrani dva puta na tu funkciju.

Omogućiti predsedniku suda da bude na toj funkciji pet godina, što je bilo do sada, ostaviti mu mogućnost da još jednom bude biran na četiri godine, znači ukupno 9 godina. Pravdati to činjenicom da je potreban kontinuitet, to je za mene apsolutno neprihvatljivo, što znači nekom treba da bude 20 godina da bude predsednik suda da bi naučio, ili to je nejasno. Ako je u Ustavu rečeno da je moguće samo jedan mandat, onda je to trebalo do kraja biti dosledan i sprovesti to do kraja tako.

Pokušao sam da pronađem razlog zbog čega ove izmene i dopune nije predložila Vlada. Još jednom kažem, ne sporim da to može svaki narodni poslanik da uradi, ali to ima neki svoj razlog. Činjenica da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, Vlada nije htela da uzima na sebe tu odgovornost, pa je onda dogovoreno, a inače o izmenama i dopunama ovog zakona na ovakav način se već u stručnoj javnosti govori duže od godinu dana, pa se onda ostavlja mogućnost, odnosno obaveza za narodnog poslanika da on predloži izmene i dopune tog zakona.

Mi u ovom momentu nemamo mnogo predsednika sudova koji bi inače, i ispunili su uslove za odlazak u penziju, ali dovoljno da postoji jedan ili dva, zbog kojih se to radi, pa dovodi u sumnju ostali broj poslanika. Naravno, nisu ovim oduševljene ni sudije, ni predsednici nekih sudova, jer ima se, otprilike, u vidu zbog koga se to radi.

Naravno, ja mislim da će ovde biti obuhvaćen jedan predsednik suda koji, kada mi ne bi bili principijelni, mogli bi da kažemo da bi mogao da bude predsednik suda doživotno, radi se o jednom osnovnom sudu, osnovni sud u Požegi, gde predsednik suda nema starih nerešenih predmeta, dobro organizuje rad tog suda, zaista radi dobro, ali mi smo principijelni, i svejedno, računamo da je on za tih godina koliko je bio predsednik suda, pomogao, osposobio i još nekog da može da bude isto tako dobar predsednik suda.

Postoji jedna narodna izreka koja kaže – bolje je jednom pokazati, nego sto puta kazati. To znači, ako predsednik suda kvalitetno, stručno, savesno i odgovorno obavlja svoju dužnost predsednika suda, on će sigurno imati, odnosno biće takva pozicija prilikom njegovog odlaska u penziju, da neko sledeći može tu funkciju takođe da obavlja na izuzetno dobar i kvalitetan način.

Sudijska funkcija prestaje navršenjem radnog veka, osim ako je neko predsednik suda. Ovde postoje zakonske odredbe koje su tačno pobrojale kad prestaje sudijska funkcija i nemoguće je, znači funkcija predsednika suda se izvodi iz toga što je on stalno izabran na sudijsku funkciju.

Ona je istekla, on će i dalje nastaviti da obavlja dužnost predsednika suda, samim tim se njemu produžava i funkcija sudije. To je kao kad bi ono što je neko rodio moglo da rodi ono što je njega rodilo.

Ako to u prirodi nije moguće, ne trebamo ni ono što možemo da regulišemo zakonom, i vi imate tu neku većinu, i mogli bi danas da donesete odluku, možda danas nije ponedeljak nego da je neki drugi dan, ali to prosto nema smisla, to nije ni od kakvog značaja i nije uopšte od uticaja.

Ne postoji nijedan razlog da se ovaj zakon prihvati. On neće dovesti ni do kakvog kvalitetnijeg i bolje rešenja. Za mene je apsolutno neprihvatljivo da zbog kontinuiteta nastavka funkcije predsednika suda treba ovo doneti i promeniti.

Naravno, mi smo i podneli amandmane na sve iz SRS, podneli amandmane na sve članove ovog zakona, kako zakon ne bi stupio u pravni promet, jer on ne dovodi ni do kvalitetnijeg i boljeg rešenja u oblasti pravosuđa, a svakako je da je mnogo i loših suđenja, i da ima i loših sudija i da ima dugog čekanja na pravdu. Sve to što je prisutno u našem pravosuđu, ali ovo se neće popraviti tim.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, tema ili problem društveni o kojem mi danas razgovaramo je od izuzetnog značaja, mada i u načelnoj raspravi gospodin Krasić je rekao – promena naziva zakona ranijeg kojim je ova problematika bila regulisana i ovog sada gubi na značaju, odnosno snazi problema kome mi treba da posvetimo pažnju. Pa ste vi rekli da je zakon prethodni na pogrešan način određene stvari odradio i stavio je akcenat samo na obavljanje postupka. Mislim da ništa bitnije nije od samog postupka u ovom problemu i nije važnije. Mada potpuno smo saglasni da treba propisati procedure koje moramo da poštujemo.

Mi smo intervenisali u članu 13, koji govori o delatnosti BMPO, i samu delatnost koju ste vi definisali tako kako ste definisali, da ne ponavljam, nemamo neke posebne intervencije, ali na kraju rečenice stava 1. kaže se – kao i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija, mi predlažemo da se to briše. Zbog čega predlažemo da se briše? Zato što je to regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Gospodine ministre, vi niste pravnik pa vam možda ovo nije ni jasno. To bi bilo kao kada bi u Zakonu o stanovanju neko predložio da se može u njemu razmatrati i intervenisati vezano i na BMPO. Iz tog razloga smo predložili da se briše. Prosto i propisima koji su pravnom prometu Srbije treba uneti jednu čistoću i da znamo o čemu ti propisi govore da bi oni na koje se oni odnose lakše to primenjivali i sprovodili.

Saglasni smo i na ovu vašu izjavu gde se rekli da je vaša želja što veća uspešnost. To nije samo vaša želja. To je želja svih onih koji imaju probleme, pa i onih koji ih nemaju na direktan način, ali su u vezi sa osobama koje imaju jedan problem koji vidite da iz dana u dan raste i verovatno ste morali zajedno sa gospođom Slavicom Đukić Dejanović, ministrom koja ima posebnu ulogu da razradi problematiku nataliteta u Srbiji i da da konkretna rešenja, da ovde izađete sa određenim problemima, da nam kažete gde se ovi slučajevi češće pojavljuju, šta je problem, na koji način bi i ljudi morali da se samopomognu da to toga ne bi dolazilo ako je u uticaju nekih možda naših svakodnevnih ponašanja ili nečega što nauka u preventivnom smislu može da odgovori i da kvalitetno rešenja.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Gospodine ministre, vi imate neki veliki problem, ali ne samo jedan, nego u vezi ovog zakona, vrlo često kažete – struka i samo struka je radila ovaj zakon. Zakon je iz oblasti struke, pa ne mislite da smo mi pomislili da su radili atomski fizičari, ali vi morate da znate da je jedan zakonski propis vrlo kompleksan pravni akt i da u njemu učestvuju i neki drugi.

To što vi vrlo često pričate, nije sada toliko ni bitno, ali amandman koji smo podneli na član 35, gde predlažemo da se član 35. briše, je u skladu sa prethodnim amandmanima na član 29, 31. i član 35, govori o davaocima embriona. Davaoci embriona su supružnici odnosno vanbračni partneri koji su odustali od korišćenja svog embriona nastalog za njihovu oplodnju, stav 1. Stav 2. – davaoci iz stava 1. ovog člana moraju dati pismeni pristanak za upotrebu svog embriona u oplodnji drugih supružnika, odnosno vanbračnih partnera, odnosno žene iz člana 25. stav 2.

Mi smo predložili da se to briše a vi kažete u obrazloženju zbog čega se amandman ne prihvata, darivanje ćelija iz embriona moguće uz strogo pravni, etički, medicinski okvir, uz temeljno ispitivanje davaoca. Kad sam ovo rekao na početku da imate određenu vrstu problema, pa imamo mi svo zajedno taj problem, ali to što vi prenaglašavate da je zakon struke, on neće rešiti mnoge probleme koje je praksa već evidentirala. Prilikom uvodnog izlaganja vašeg, vezano za ova dva zakona o kojima se vodi objedinjena rasprava, vi ste rekli da se najčešće uspevalo tamo kad je uspešnost vantelesne oplodnje i bila realizovana, najčešće se to dešavalo poslednji put. Šta znači da oni i taj zakon nije radila struka i da oni nisu stručni.

Ma koliko se vi i bilo ko od nas trudio malo nemorala dođe do izražaja, pa smo mi, da se to ne bi dešavalo, i da vi kažete – sprovešće se jedno detaljno ispitivanje, doduše, to je pod znacima navoda od strane davaoca embriona, da ne bi to došlo u pitanje, da to ne bi moglo na iskrivljen način da zaživi, mi smo i predložili da se član 35. ovog Predloga zakona briše.

Gospodin Krasić mi je tu blizu, ali ću mu sada odgovoriti na ovaj način, zbog čega traže ta izveštavanja, i te informacije i te razne podatke, prosto iz razloga što za ovaj režim ne postoji alternativa za put ka EU. On je besomučan, on je krenuo tamo, režim je krenuo tamo i zbog toga oni pokušavaju na neki način da im se umile, da se dodvore. Sad objašnjenje, da bismo nešto mogli da tražimo, moramo da dajemo, pa mnogo više dajemo nego što i u snu možemo da očekujemo i od EU i, naravno, gospodine Krasiću, od NATO pakta.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06