SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 0
  • 53
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušajući predlagača ovog zakona mogli su se steći uslovi da je donošenje ovakvog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima nasušna potreba da se prosto bez toga ne može. Međutim, u danu kada je vođena rasprava u načelu i u toku današnjeg dana kada razgovaramo o amandmanima, onda smo mi mogli da vidimo da i jedno i drugo ministarstvo su ili volja koalicionih partnera, odnosno potreba da tako uradi ili je to obaveza koja je nametnuta od strane EU.

Kada je u pitanju zaštita životne sredine, Srpska radikalna stranka najbolje je to pokazala 1998. godine kao članica Vlade nacionalnog jedinstva i prvi ministar za ekologiju je bio srpski radikal. Međutim, danas su mogli da čujemo da bez benefita, zbog sredstava koja ćemo da dobijemo, moramo ovo ministarstvo da izmestimo kao posebno.

Predlagač je onda rekao da za uvođenje ovakvog ministarstva nećemo imati dodatne troškove. To prosto ne može da bude tačno pod uslovom da sredstva koja su ranije bila predviđena za Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva i zaštite životne sredine, budu raspoređena i ovom ministarstvu.

Mi imamo promenu table, imamo neka akta koja treba da menjaju nazive. Znači, potrebna su određena sredstva. To je sasvim razumljivo, to razumeju i građani Srbije da će to biti naknadni trošak. Nije uvek u pitanju da li će određena Vlada imati manje ili više ministarstava, nego kakva je njihova uloga, značaj za bolji život, odnosno za život građana Srbije uopšte.

Izneću jedan primer iz sredine iz koje ja dolazim, iz LJubovije, kad je predlagač rekao da je Ministarstvo poljoprivrede skoro sve što je moglo da uradi, pa čak i više toga je uradilo, krajem zime se desila elementarna nepogoda, velike količine snega su pale, pa su zasadi maline i drugog voća u LJuboviji u znatnoj meri uništene, a onda se desio i grad, takođe ogromna šteta na poljoprivrednim proizvodima i voću je izazvana od strane tih elementarnih nepogoda. Niko na to nije mogao da utiče. Iz lokalne samouprave su obratili Ministarstvu poljoprivrede da pokušaju na neki način da dobiju neka sredstva kojima bi mogli, bar minimalno da pomognu vlasnicima tih poljoprivrednih gazdinstava.

Ministarstvo poljoprivrede me je uputilo na Kancelariju za javna ulaganja, a onda su oni prosledili odgovor da nisu bile proglašene elementarne nepogode, te da tako lokalna samouprava, odnosno vlasnici voćnih zasada i drugih poljoprivrednih zasada ne mogu da računaju ni na kakvu pomoć od strane Ministarstva za poljoprivredu. Onda više nije ni važno da li će biti 16, 19, ili možda više ili manje ministarstava, nego šta je Ministarstvo spremno da uradi za svoje građane. Hvala vam.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 9. Predloga zakona o izmenama dopunama Zakona o ministarstvima, odnosi se na član 13. Zakona o ministarstvima. Član 13. reguliše delokrug Ministarstva spoljnih poslova. Intervencija predlagača se odnosi na određene nove nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova. Između ostalog, kaže se – poslove u vezi sa učešćem predstavnika Republike Srbije u multinacionalnim operacijama, misijama, i organizaciju i obezbeđivanje učešća civila u tim operacijama, misija, u saradnji sa drugim nadležnim državnim organima, saglasno posebnom zakonu, razvojnu saradnju namenjenu inostranstvu i koordiniranje upravljanja humanitarne pomoći, u saradnji sa drugim nadležnim organima, saglasno posebnom zakonu. To je intervencija u članu 13. Zakona o ministarstvima.

Za nas, iz SRS, ovo je neprihvatljivo kada se kaže humanitarna pomoć, mi se uvek setimo i milosrdnog anđela i za nas to nije prihvatljivo. Mi se opredeljujemo prema nekoj zemlji, da li je prijateljska ili nije Srbiji, da li je ona priznala nezavisnost KiM. To je za nas polazna tačka, na osnovu koje mi gradimo naše odnose prema toj državi. Mi izražavamo sumnju da na čelu ovog ministarstva može da se nađe neko kao što je bio Vuk Drašković, kao što je bio Goran Svilanović, i ko zna gde sve može da nas odvede. Primarno se ovde raspravljalo, kada je ovaj zakon u pitanju, uglavnom o dodavanju, odnosno uvođenju nova dva ministarstva, a onda lagano se nekim ministarstvima oduzimaju neke nadležnosti, odnosno delokrug poslova, a nekima se i dodaju, pa za ovu intervenciju u članu 9. ovog Predloga zakona ne može se reći da je to želja koalicionih partnera da usaglasi neke svoje odnose i uskladi. Pre bih rekao da se ovde radi o intervenciji NATO pakta. Mi ovde pokušavamo da budemo veći NATO, nego što je sam NATO pakt, veće pristalice MMF-a, nego što je i sam MMF.

Mi bi potpuno razumeli predlagača da je on predložio intervenciju u stavu 2. ovog predloga zakona gde se govori o upravi koja ima za cilj da razvija saradnju naše dijaspore, odnosno da pruži svaku neophodnu pomoć pre svega Srbima, a naravno i drugim građanima, odnosno državljanima Republike Srbije koji žive u inostranstvu.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, pa vreme najbolje precizira da li je neki, odnosno utvrđuje da li je neki zakonski predlog dobar, ili je loš. Mislim da niko od kolega ovde nije sporio predlagaču da predloži ovakva zakon. Mada lično mislim ne bi bilo u suprotnosti ni sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, naprotiv bilo bi dobro da je ministar pravde danas ovde kada mi govorimo o ovom zakonu.

Zbog čega? Pa, ako je uloga predsednika suda važna, a jeste, lično mislim da je uloga ministra pravosuđa izuzetno važna. Na osnovu iznošenja i zapažanja određenih narodnih poslanika, sigurno bi nešto moglo da posluži u praksi ministru pravde. To znači, još jednom kažem, neosporavamo predlagaču da ima ovo pravo. Drugo je pitanje, da li je trebalo ove izmene i dopune predložiti ili nešto drugo. Evo, ja sam ponovo pogledao i podsetio se Zakona o sudijama i da je predlagač predložio da se menja član 6. ovog zakona koji kaže – za štetu koju prouzrokuje sudije nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.

Pa, ako se desi da Republika Srbija isplati tu štetu koju je nesavesnim i nezakonitim radom prouzrokovao sudija onda ona može da traži naknadu od sudije. Ne da može, nego morala bi da traži. Onda bi postalo vidljivo za građane Srbije, odnosno za ljude koji se obraćaju, odnosno stranke koje se obraćaju sudu da postoji i ta sudijska odgovornost, da ne bi sada bio neprecizan, ja moram da kažem. Najveći broj sudija kao i predsednika sudova, odgovorno, kvalifikovano, savesno vrše svoj posao. Da li to svi rade tako? Pa, naravno da ne rade. Sudija je pre svega čovek, pa i drugi greše, a da ne govorim o političkom uticaju kada sudije svesno i namerno greše. Ali, nema tog predstavnika političke vlasti koji bi mogao da utiče na sudiju ili na predsednika suda da donese neku nezakonitu odluku ukoliko bi on morao da snese posledice te nezakonite odluke. Onda bi on rekao, izvinete, ja ne želim tako da postupam. To nama treba.

Da je predlagač predložio da se i još neke druge odredbe menjaju, mi bi možda bili spremni da prihvatimo takav predlog. Ali, ovo što je predloženo, mislim da niti će doprineti kvalitetnije pravosuđu niti će doprineti da građani Srbije koji se pojavljuju kao stranke kod sudova pre realizovati neko svoje pravo, imati pravično suđenje i sve ono što je propisano i Ustavom i zakonima vezano za pravosuđe. Odredbe koje se predlažu za promenu su otprilike tri, četvrtine se odnosi na to kada zakon stupa na snagu.

Ja slušam sve kolege kada govore o ovome i lično smatram da nema idealnog sistema za izbor sudija i predsednika sudova, čak ni kada bi to radili isključivo struka ili kada je kombinovano kao što imamo u ovom momentu, pa radi i struka i radi Narodna skupština kada se radi o izboru sudija prvi put na mandatni period od tri godine ili kada je u pitanju izbor predsednika sudova.

Bilo je osporavanja narodnim poslanicima što uopšte govore o tome, a verujte mi, ja pažljivo saslušam sve izlagače, sve narodne poslanike koji govore na ovu temu, i neoporedeljujem se da li ću pažnju izjavama ili onome što sam čuo pokloniti više kolegama koji su diplomirani pravnici, ili imaju svoje radno iskustvo vezano za oblast pravosuđa ili imaju svoje radno iskustvo vezano za oblast pravosuđa, ili nekim drugim narodnim poslanicima, jer jednostavno, i činjenicom da smo narodni poslanici i imamo pravo da govorimo o svemu što se nalazi na dnevnom redu, ali, je malo čudno objašnjenje jednog narodnog poslanika koji kaže da je ovo više u skladu sa Ustavom, ako mandat predsednika suda traje četiri godine, a ustavna kategorija je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, i tamo je rečeno da njegov mandat traje pet godina i da ne može ponovo biti izabran na tu funkciju.

Već je kolega Zoran Krasić obrazložio, nije neustavna činjenica skratiti mandat sa pet na četiri godine, ali produžiti mandat i omogućiti ostalim predsednicima sudova da mogu još jednom, ukupno dva puta biti izabrani na funkciju ili dužnost predsednika suda u istom sudu, dovodi sad u neravnopravan položaj predsednika Vrhovnog kasacionog suda, kao najvišeg predstavnika sudske instance u Srbiji. Znači, on može i mora samo jednom da bude biran, a predsednici ostalih sudova u Srbiji mogu da budu izabrani dva puta na tu funkciju.

Omogućiti predsedniku suda da bude na toj funkciji pet godina, što je bilo do sada, ostaviti mu mogućnost da još jednom bude biran na četiri godine, znači ukupno 9 godina. Pravdati to činjenicom da je potreban kontinuitet, to je za mene apsolutno neprihvatljivo, što znači nekom treba da bude 20 godina da bude predsednik suda da bi naučio, ili to je nejasno. Ako je u Ustavu rečeno da je moguće samo jedan mandat, onda je to trebalo do kraja biti dosledan i sprovesti to do kraja tako.

Pokušao sam da pronađem razlog zbog čega ove izmene i dopune nije predložila Vlada. Još jednom kažem, ne sporim da to može svaki narodni poslanik da uradi, ali to ima neki svoj razlog. Činjenica da ovaj zakon nije u skladu sa Ustavom, Vlada nije htela da uzima na sebe tu odgovornost, pa je onda dogovoreno, a inače o izmenama i dopunama ovog zakona na ovakav način se već u stručnoj javnosti govori duže od godinu dana, pa se onda ostavlja mogućnost, odnosno obaveza za narodnog poslanika da on predloži izmene i dopune tog zakona.

Mi u ovom momentu nemamo mnogo predsednika sudova koji bi inače, i ispunili su uslove za odlazak u penziju, ali dovoljno da postoji jedan ili dva, zbog kojih se to radi, pa dovodi u sumnju ostali broj poslanika. Naravno, nisu ovim oduševljene ni sudije, ni predsednici nekih sudova, jer ima se, otprilike, u vidu zbog koga se to radi.

Naravno, ja mislim da će ovde biti obuhvaćen jedan predsednik suda koji, kada mi ne bi bili principijelni, mogli bi da kažemo da bi mogao da bude predsednik suda doživotno, radi se o jednom osnovnom sudu, osnovni sud u Požegi, gde predsednik suda nema starih nerešenih predmeta, dobro organizuje rad tog suda, zaista radi dobro, ali mi smo principijelni, i svejedno, računamo da je on za tih godina koliko je bio predsednik suda, pomogao, osposobio i još nekog da može da bude isto tako dobar predsednik suda.

Postoji jedna narodna izreka koja kaže – bolje je jednom pokazati, nego sto puta kazati. To znači, ako predsednik suda kvalitetno, stručno, savesno i odgovorno obavlja svoju dužnost predsednika suda, on će sigurno imati, odnosno biće takva pozicija prilikom njegovog odlaska u penziju, da neko sledeći može tu funkciju takođe da obavlja na izuzetno dobar i kvalitetan način.

Sudijska funkcija prestaje navršenjem radnog veka, osim ako je neko predsednik suda. Ovde postoje zakonske odredbe koje su tačno pobrojale kad prestaje sudijska funkcija i nemoguće je, znači funkcija predsednika suda se izvodi iz toga što je on stalno izabran na sudijsku funkciju.

Ona je istekla, on će i dalje nastaviti da obavlja dužnost predsednika suda, samim tim se njemu produžava i funkcija sudije. To je kao kad bi ono što je neko rodio moglo da rodi ono što je njega rodilo.

Ako to u prirodi nije moguće, ne trebamo ni ono što možemo da regulišemo zakonom, i vi imate tu neku većinu, i mogli bi danas da donesete odluku, možda danas nije ponedeljak nego da je neki drugi dan, ali to prosto nema smisla, to nije ni od kakvog značaja i nije uopšte od uticaja.

Ne postoji nijedan razlog da se ovaj zakon prihvati. On neće dovesti ni do kakvog kvalitetnijeg i bolje rešenja. Za mene je apsolutno neprihvatljivo da zbog kontinuiteta nastavka funkcije predsednika suda treba ovo doneti i promeniti.

Naravno, mi smo i podneli amandmane na sve iz SRS, podneli amandmane na sve članove ovog zakona, kako zakon ne bi stupio u pravni promet, jer on ne dovodi ni do kvalitetnijeg i boljeg rešenja u oblasti pravosuđa, a svakako je da je mnogo i loših suđenja, i da ima i loših sudija i da ima dugog čekanja na pravdu. Sve to što je prisutno u našem pravosuđu, ali ovo se neće popraviti tim.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06