SRETO PERIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen je 23. septembra 1959. godine. Živi u Ljuboviji.

Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Bio je odbornik Srpske radikalne stranke u Ljuboviji, član Predsedničkog kolegijuma SRS i predsednik Okružnog odbora SRS za Podrinje.

Od 2004. do 2012. godine bio je narodni poslanik Srpske radikalne stranke.

U poslaničke klupe se vraća nakon vanrednih parlamentarnih izbora 24.aprila 2016.godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 94
  • 1
  • 250
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 meseca i 17 dana i 18 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 27 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 28 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Gospodine ministre, ovde smo mogli da čujemo da je ovaj Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja reformski zakon.

Kamo sreće da je tako, vi bi onda zaista bili čovek koji nema nikakvih problema. Ovde u ovom zakonu, po njegovoj prirodi i suštini ne može da bude ništa reformsko, pogotovo što ste i način finansiranja, pa, kažete dobrovoljni priloga i ostalo, to je potpuno besmisleno, učešće članova upravnog odbora bez naknade, pa ove nema ništa bez naknade i to nije tačno, ali bi trebalo već da date odgovor. Ja sam prvog dana, kada smo počeli da raspravljamo o pojedinostima na ovaj zakon, vas pitao - da li vi planirate, to bi već bile određene reforme, da smanjite obaveze kada su u pitanju porezi i doprinosi na poslodavce u Srbiji?

Čuli smo ovde više puta da su potpuno u istom statusu strani i domaći investitori. To naprosto nije tačno kada je u pitanju praksa. To nije tačno, mnogo lakše do dozvola dolaze strani investitori, nego što je to kod domaćih investitora. Motiv da ostanu dalje, da se više i ozbiljnije bore imaju domaći investitori. Ne znači da ne treba pokloniti određenu pažnju i stranim investitorima.

Zatim, ovde se veliča smanjenje poreza i doprinosa kod zaposlenih sa 63% na 62%, kao da je to sada neka tektonska promena koja će doneti neko značajno poboljšanje i za zaposlene i za poslodavce. To nije ništa, vi morate vrlo ozbiljno da razmišljate u ovom pravcu i da u toku sledeće godine, ne čekajući budžet za 2020. godinu, predložite neka nova rešenja.

Ja bih usput obavestio i koleginicu Karanac, ona nije u toku, naše jedna politička meta, a to je Rasim LJajić….(Isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svi predlozi zakona koje je Vlada uputila Narodnoj skupštini su opterećeni ovim tumačenjem pojedinih izraza, a primena zakona se odnosi tako što se primenjuje zakon u celini.

Potpuno je besmisleno objašnjavati šta bi koji pojam mogao da znači, pogotovo malopre kad ste objasnili vezano za član 9. da će se on primenjivati bez stavljanja van snage ove odredbe člana 9. nego da će se nekim drugim zakonom to regulisati.

Potpun smisao se gubi i pravnička iskustva koja ima SRS ukazuju da su član 2, ili u nekim zakonima i član 3. potpuno besmisleni, a priznaćete da najveća pravnička iskustva ima upravo SRS, od Aleksandra Vučića pravnika, Aleksandra Martinovića i mnogih drugih koji su svoja pravnička znanja i afirmisali i sticali i u SRS.

Ovo se moglo regulisati i podzakonskim aktom, znači, jednom uredbom, zato što je ovo tehničke prirode. Suštinu ovoga reguliše Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a Zakon o centralnom registru je mogla da bude i uredba. Naravno, uvažavamo mi hijerarhiju u pravnom sistemu Srbije, ali nikako se za ovaj zakon ne može reći da on dovodi do sveukupnog razvoja Srbije, da brigu o siromašnim i nezaposlenim na fantastičan način će da reši ovaj zakon, da će biti bolji standard penzionera i nezaposlenih apsolutno nije tačno.

Bez obzira na sve simpatije od prof. Mijatovića koje on ima kad govore poslanici SRS, ja zaista moram da postavim profesoru jedno pitanje, pa, jel moguće, i van svake pameti je, da potpredsednik Vlade Republike Srbije, Rasim LJajić, podržava nekog ko, gledajte čuda, prof. Atlagiću, on sam odlučio da se preziva DŽudža.

Ja sam potpuno siguran da će njegov možda i sin čak, ili ćerka, ne znam tačno koga ima, a unuk da ne govorim, promeniti prezime i vratiti. Ama, on to ima pravo da radi, ali on nema pravo da crta neke karte, da razbija Srbiju.

Još manje ima pravo potpredsednik Vlade, Rasim LJajić, da daje podršku…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

U nameri da pokrenemo rešavanje niza problema države Srbije i građana Srbije, a sa željom da se oni rešavaju naravno, prvo pitanje bih postavio predsedniku Vlade Republike Srbije, gospođi Ani Brnabić i njenoj Vladi – kada misle ozbiljno da počnu da rešavaju probleme građana Srbije? Jer, sto dana je davno prošlo, a ona se, čini mi se, još nalazi u Ministarstvu za lokalnu samoupravu.

Prvo pitanje koje Srpska radikalna stranka želi da postavi jeste ministru Aleksandru Antiću, ministru za rudarstvo i energetiku. NJemu je sigurno poznato da je Srbija u obavezi prema Energetskoj zajednici da do 2020. godine ima 27% proizvodnje električne energije iz obnovljivih resursa. Ovim tempom kako se to radi, ja mislim da neće biti u situaciji ni do 2900. i neke godine da taj problem i posao završi.

Samo još jednom da podsetim da je preduzeće „Energoprojekt“ i Institut za vode „Jaroslav Černi“ 1987. godine uradio platformu, odnosno katastar mini hidroelektrana i po toj njihovoj proceni u Srbiji je moguće izgraditi oko 856 mini hidroelektrana. U kasnijem periodu su neke firme dobile licencu i stvorile su mogućnosti da mogu same da procenjuju, odnosno da rade master planove koliko je moguće koristiti ovaj energetski potencijal u Srbiji. Tako je ekspertski tim, odnosno tim stručnjaka Srpske radikalne stranke, koji prati ovu problematiku sa željom da to bude rešeno na najbolji način, došao je do podataka da je moguće na području opštine LJubovija izgraditi 43 mini hidroelektrane, Krupanj 32, Bajna Bašta 46, Mali Zvornik 30, Valjevo 70. To je ukupno 221 mini hidroelektrana i njihova proizvodnja obnovljive električne energije bi bila jednaka proizvodnji hidroelektrane u Zvorniku pre rehabilitacije 2010/2011. godine.

Dakle, to je jedna dimenzija ovog problema. Druga, vidite, 221 lokacija na kojoj je moguće graditi mini hidroelektrane na području samo jednog dela naše države, pa neka je prosečna izgradnja tih mini hidroelektrana po 40.000 evra, pomnožite sa 221 i videćete koju cifru dobijamo. To je samo prilikom izgradnje, a da ne govorimo o kasnijoj proizvodnji.

Ovde investitori postoje iz države Srbije i strani investitori, međutim, postoje neka saznanja da će tarifa koja je sada predviđena, a to je fid-in tarifa koja ima povlašćenu cenu za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora, čija cena je skoro duplo veća od komercijalne cene, imaju saznanje da će 2020. godine, kada je Srbija inače u obavezi da proizvodi 27% električne energije iz obnovljivih izvora, ukinuti tu povlašćenu tarifu. Postavlja se pitanje budućih investitora. Ovi koji su to već uradili, uložili sredstva i investirali, njima ostaje da posluju u uslovima koje država Srbija bude menjala, ali oni koji bi trebali da se pojave, oni potencijalni, oni će sigurno u takvoj situaciji odustati od svojih namera koje su sigurno dobre.

Ovde imamo jedan vrlo ozbiljan problem, da lokalne samouprave nisu prepoznale značaj rešenja ovog problema, a da državna uprava ili Ministarstvo za rudarstvo i energetiku nemaju dovoljno sluha da pomognu lokalnoj samoupravi da te probleme rešavaju. I, kada neki investitor u lavirintu propisa i finansijskih začkoljica reši taj problem, a otprilike u proseku to traje od idejnog projekta do puštanja u rad mini hidroelektrane i do dve godine, a veliki je broj investitora koji su odustali od načina rešavanja, odnosno od želje da ulože u taj posao.

Sledeće pitanje za ministra jeste zašto je stav pojedinih ministara i direkcija javnih preduzeća protiv ulaganja i izgradnje mini hidroelektrana? Ovde se ne radi samo o komercijalnom efektu koji može država Srbija da dobije od proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, nego se radi i o jednoj stabilnosti.

Imovinska karta

(Ljubovija, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 105000.00 RSD 27.01.2004 - 31.05.2012.
Poslednji put ažurirano: 08.03.2017, 11:06