Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Sreto Perić

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka

Govori

Dame i gospodo, narodni poslanici, gospodine ministre, čitajući vašu biografiju, kada ste bili kandidat za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razloga, tada sam pomislio da dolazi svetlost za prosvetu.

Vaše reference i ono što ste radili je ukazivalo na to, međutim, ovim Predlogom zakona stičem potpuno drugačiji utisak. Više mi ličite na ministra za kozmetiku, nego ono što sam tada pomislio. Kako i zbog čega?

Promenama koje se u ovom zakonu predlažu, moje kolege su već govorile, podneo sam amandman na član 3. gde sam predložio, jer ste ovde rekli da će podzakonska akta biti doneta u periodu od dve godine, nakon stupanja ovog zakona na snagu. Naš predlog je bio da se taj vremenski period skrati na tri meseca. Vlada, zbog toga što nije prihvatila ovaj amandman objašnjava da je to krajnji rok, a da će oni možda da urade te podzakonske akte i u ranijem periodu. To sigurno neće biti tako.

Na osnovu ovoga ja zaključujem da vama više odgovara neko ministarstvo za kozmetiku, nego Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Činjenica da ste rekli da je život brži od zakona, vi sada sebe demantujete i osoba koja je ministar u određenom ministarstvu može da bude osoba koja se bavila nučno-istraživačkim radom, može da bude osoba koja je političar, ali vi imate i stručne službe koje prilikom izrade predloga zakona moraju da povedu više računa. Znamo za ove izmene, da već posle godinu dana se predlažu nove, a šta se će onda desiti ako imamo rok za donošenje podzakonskih akata dve godine? Vi nećete stići da donesete nijedan podzakonski akt, a verovatno će u skupštinskoj proceduri biti novi predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom obrazovanju.
Mi smo predložili da se u članu 1. stav 16. briše, a to se odnosi na član 61. osnovnog zakona.

Tamo stoji da učenik koji redovno pohađa nastavu, izvršava školske obaveze, a nema propisan broj ocena, u polugodištu, nastavnik je dužan na posebno organizovanom času u toku trajanja polugodišta, uz prisustvo odeljenskog starešine, ili pedagoga, ili psihologa.

Gospodine ministre, vi ste često, onako interaktivni ovde kada se u Narodnoj skupštini, bilo bi dobro, ukoliko vam nije teško i ne predstavlja neki problem, da objasnite ovde zbog čega se uvodi ova novina i šta ste vi želeli sa ovim da postignete jer učenik ne snosi nikakvu odgovornost.

Inače, taj član 61. osnovnog zakona govori o načinu ocenjivanja i o nekim drugim detaljima vezano za ocenu učenika. Pošto ovde nema odgovornosti učenika, zbog čega ga dovodite u jedan nepravedan položaj u odnosu na druge učenike čiji profesori su redovno držali nastavu i redovno uspeli da ocene tog učenika.

Možda vi imate neki razlog za ovo, mi nismo mogli da ga prepoznamo, ne vidimo ga uopšte i ovo bi trebalo da se prihvati, mislim na ovaj amandman. U obrazovnom sistemu u kojem ima mnogo problema, a to čujete od svih kolega govore o ovome, a sigurno je to i vama poznato iz dugogodišnje prakse u sistemu obrazovanja, vi sada kao ministar da ovo nije dobro zakonsko rešenje.
Član 5. govori o tome da ministar prosvete ima mogućnost da određenoj ustanovi dodeli status resursnog centra.

Mi tu imamo samo jedan principijelan razlog da to bude ministarstvo umesto ministra, inače ovu mogućnost ne osporavamo uopšte. Tu se radi o podršci osobama ometenim u razvoju i osobama koje imaju invaliditet, pa da se njima, njihovim porodicama i naravno prosvetnim radnicima koji izvode nastavu sa njima, omogući i da se olakša ta situacija.

Mi smo predložili da se pored ovih asistivnih tehnologija još dodaju i pomagala. U Vladi kažu da je to u nadležnosti nekih drugih i da nije u nadležnosti Ministarstva prosvete, nije to toliko sada ni bitno, ali gospodine ministre, mnogo više pažnje bi trebalo posvetiti onim sredinama u kojima nastavu izvode nestručne osobe. To su uglavnom manje lokalne samouprave i odnose se na nekoliko predmeta, kao što su matematika, hemija, fizika i slično, pa se onda dešava da upravo oni koji su obrazovali po ubrzanom sistemu ili ubrzanom procesu, a to znači oni koji su kupili diplome da izvode tu nastavu i postavlja se pitanje kvaliteta učenika koji će da završe tu školu pred takvim nastavnicima ili profesorima.

Ne znam koliko ste stigli od velike zauzetosti, ovo zaista govorim iskreno i ozbiljno, jer sećam se kada je u ovo ministarstvo došao Žarko Obradović za ministra, onda je od 94% do 96% sredstava koje je ministarstvo dobijalo, bilo izdvojeno za plate zaposlenih u ministarstvu. U takvoj situaciji je objektivno bilo veoma teško unaprediti nastavu i unaprediti sistem obrazovanja. Pretpostavljam da je sada situacija u sistemu obrazovanju, odnosno u ministarstvu povoljnija, ali koliko ste vi stigli neke diplome da proverite. Kolege iz SNS govore o diplomama, odnosno o stručnim radovima nekih profesora koji sada šetaju, ja to ne osporavam, tu su oni u pravu, ali je trebalo već jednom konačno proveriti diplomu bivšeg predsednika države i da vi pred narodne poslanike ovde izađete i kažete – da, to više nije sporno ili je sporno, jer je to loša poruka građanima Srbije i deci.

Treba uvek imati u vidu da će u svakom društvu, pa i u našem, koliko god se neko trudio da ga učini kvalitetnijim i boljim, postojati osobe koje će do cilja hteti ići prečicom. I ako stigne poruka od najodgovornije osobe, predsednika države, u određenom momentu, da je on sprema da kupi diplomu ili da je dobije na poklon, onda je to veoma loša poruka i za one koji treba redovno da se školuju i obrazuju u našem sistemu.
Je li moguće?
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu se odnosi na izmene člana 12. već postojećeg zakona i taj član reguliše postupak i proceduru za učenike i studente, za korišćenje studentskih, odnosno učeničkih smeštaja, da oni mogu tamo da borave, da neke vannastavne, dodatne aktivnosti još praktikuju.

Ovde je propisana procedura kako i pod kojim uslovima se može koristiti taj studentski, odnosno učenički smeštaj. Nas raduje činjenica da je u ovom članu predviđeno da odluku o korišćenju tih kapaciteta donosi ministarstvo, to je ono za šta smo se uvek zalagali.

Samo smo ovde hteli da kažemo, ukoliko učenik ili student nije zadovoljan, ko može da podnese žalbu na takvu odluku. Pa smo rekli da umesto staratelja bude i zakonski zastupnik. Mislim da bi to bilo sveobuhvatnije rešenje. Ministar nije trenutno tu, pretpostavljam iz objektivnih razloga, njegovo prisustvo se ne može ovde osporiti, tu je jedna korektnost, ali bih zamolio njegove saradnice.

Ja imam jednu informaciju iz studentskog doma iz Užica. Naime, tamo je urađen dom pre pet ili šest godina, možda podaci koje iznosim nisu apsolutno tačni, ali treba da znate da ima tamo dosta propusta. Urađen je pre pet ili šest godina i svakoj generaciji od oktobra počnu govoriti da će biti dom za studente otvoren najdalje do 31, odnosno do Nove godine, te godina koja jeste tad u toku. Tako su i poslednjoj generaciji studenata rekli da će tako biti, međutim nije još uvek to u pitanju.

Dom koji radi kao studentski dom je apsolutno neuslovan. Tu se radi o nekim barakama. Cena tog smeštaja kada se poredi sa cenom koja je u Beogradu, četiri ili pet puta je niža, govori o kvalitetu koji je tamo.

Ja bih voleo samo da se da odgovor. Pretpostavljam da su u pitanju verovatno dozvole ili nešto slično, ali imamo ministarku, odnosno ministra za građevinarstvo koja kaže da nema nikakvih problema, da sve funkcioniše na najbolji način, pa ako vam nije problem, probajte zbog tih studenata da se to razreši. Sigurno bi to njima značilo u smislu kvalitetnijih uslova za pripremu, za nastavu i sve ono što se od studenata inače i očekuje. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospodo ministri koji ste prisutni ovde, nemojte mnogo da se osvrćete na to što nema opozicije. Naš narod kaže - ko nije tu bez njega se može; ali vama i režimu Aleksandra Vučića, opozicija je SRS. Tako da vi znate, ovi koji nisu tu oni su ko zna zbog čega.

I gospodo ministri ovde prisutni i vi gospodine Jovičiću, pošto ste ovlašćeni za nekih šest-sedam tačaka, da vam kažem, mi ne možemo da pričamo vama ono što niti mi primećujemo ni građani Srbije.

Mi ćemo da vam kažemo nekoliko činjenica koje mi uviđamo zajedno sa građanima Srbije, jer smo njihovi predstavnici koji nisu baš ovakvi kakvi bi mi mogli da čujemo, a usput gospodine Šarčeviću, pa mi smo i tražili od vas da podnesete sami ostavku, tražili smo rekonstrukciju Vlade, tako da mi smo ta opozicija koja, još jednom podsećam, i Vladi Republike Srbije i režimu Aleksandar Vučića, ali nismo opozicija građanima Srbije.

E, sada gospodine ministre, vi lepo rekoste, život je brži od zakona. Valjda da bi tim opravdali svoje često boravljenje ovde u Narodnoj skupštini i to ima logike. Obrazovanje je nešto što je početna osnova za sutra odraslog čoveka, građana, koji treba da preuzme odgovorne funkcije u ime građana Srbije i da ovu državu vodi u prosperitetnu i bolju budućnost. Nije to ono samo okupljanja građana, nego i neke nove ideje i neka nova rešenja. Ali, ja vama kažem gospodine ministre da poslanici skupštinske većine su čak brži i od života.

Vi kažete zakon je brži, život brži od zakona, a ja kažem da su oni brži i od života, jer 40 tačaka dnevnog reda koje mi treba da razmatramo na ovoj sednici Skupštine, ja ne mogu da kažem da one nisu u skladu sa pozitivnim propisima u nadležnosti ovog parlamenta. Da li je prioritet ovaj redosled, to je već sad drugo pitanje. Vi znate dobro da to sigurno nije prioritet i mi nikad ne kritikujemo ono što nije za kritiku i što nije za osudu, nego naravno ono što zajedno sa građanima primećujemo da nam nedostaje, da fali i da treba u pozitivnom smislu svakako i menjati.

Vi se gospodine Šarčeviću, s obzirom da ste bili prvi ovlašćeni predstavnik u ime Vlade da govorite i predstavljate ova četiri zakona, vi se nalazite u jednoj veoma ozbiljnoj situaciji. Vi ni posle, evo, tri godine kako ste ministar u Vladi Republike Srbije niste rešili goruće probleme, a gorući su problemi ko to nama poseduje diplome visokih školskih ustanova, ko nam predaje i deci i ko predaje studentima.

Ja sam pre nekoliko godina sreo jednog kolegu iz ranijeg saziva i pitam ga – šta radiš? Kaže on – predajem malo na fakultetu. Kako je to moguće da predaje malo na fakultetu, uz to sam bio onako iznenađen kako je za tako kratko vreme mogao od više škole da ponese sva ona naučna zvanja koja su neophodna da bi on makar i malo mogao da predaje na fakultetu. Nije ni važno gde mu se nalazi fakultet.

To su stvari koje vi još uvek niste pokušali da rešite, a u okviru vaše priče vezane za ova četiri zakona, mogli ste bar u jednoj ili dve rečenice da kažete šta planirate vezano za udžbenike? Ko će to da štampa naše udžbenike i koji će njihov sadržaj biti? O tome je predsednik naše stranke u više navrata ovde govorio i vi ne želite ili nemate nikakav odgovor.

Videćemo i kasnije kroz neke tačke dnevnog reda verifikacija, odnosno potpisivanje određenog ugovora posle tri godine, da to nije izvršen pritisak na vas, pa ste to morali da uradite.

Gospodine ministre, ja bih vam rekao jedan problem koji postoji ne samo u jednoj lokalnoj samoupravi, ali može da se uzme konkretan primer iz jedne lokalne samouprave, varošica koja ima ili opština koja ima 14 hiljada stanovnika i oko 400 učenika osnovne škole. To je 2,9 na 100 stanovnika, 2,9 su učenici osnovne škole. Vama bi to trebala da bude tema za duboku analizu u vašem ministarstvu, kako i na koji način pristupiti tim lokalnim samoupravama, kako rešavati probleme.

Očigledno je zbog velike zaljubljenosti u „velikog vođu“ ili u neke stvari koje, čini mi se, da nisu takve, ali ljudi možda i poveruju, stalno na televiziji slušaju, pa u nekim lokalnim sredinama, ne kažem u svim, u nekim lokalnim sredinama, možda i lokalni funkcioneri nisu, čini mi se, sami, prosto ne poseduju potencijal kojim bi mogli da krenu u rešavanje nekih problema.

Onda imamo rubne opštine čiji učenici, odnosno deca iz tih opština zbog toga što u njihovoj sredini ne postoje određene adekvatne ili čak željene škole, odlaze samo preko puta u Republiku Srpsku i smatra se da imaju status učenika koji se školuju i inostranstvu i onda gube dečiji dodatak i ne znam koje sve ne privilegije, nego ono što je ozbiljno i odgovorno i socijalno odgovorno društvo u obavezi da ima odnos prema toj deci, oni to gube.

Mislim da to nije dobro, nije u redu. Ima i jedna činjenica da veliki broj dece odlazi u zdravstvene škole prosto iz razloga što očekuju kad budu završili da će olako posao dobiti u inostranstvu i tu je pomalo i upozorenje vama u Vladi da razmišljate zbog čega se tako naglo smanjio broj nezaposlenih. Nije samo zato što se, a svakako da ih ima više zaposlenih sad nego prošle godine, a možda još više nego pre tri ili pet godina, ali nije to razlog samo odatle, nego zbog toga što ljudi odlaze ne samo iz manjih u veće sredine, nego i odlaze potpuno iz države Srbije.

Jedan konkretan zahtev upućen prema vama, gospodine Šarčeviću, bi mogao da bude. Postoji jedna škola u Ljuboviji koja je bila zapaljena, odnosno desio se požar. Ona nema mnogo učenika. Kada vam ovo kažem, 35 od prvog do osmog razreda, a pokriva jednu petinu te opštine. Deca su prinuđena sada i rešen je taj problem tako što im je obezbeđen prevoz pa odlaze u neke druge škole. Oni će završiti osnovnu školu, nije problem tu, ali što će mnogi od roditelja otići, već sad razmišljaju da bi omogućili bolje uslove svojoj deci, oni će promeniti mesto prebivališta, a onda ćemo ih imati u Beogradu ili u nekim drugim većim sredinama, ja sam potpuno siguran da niko u Vladi ne želi takav scenario u Srbiji.

Pretpostavljam da u Ministarstvu prosvete postoji zahtev od te osnovne škole, ako ne postoji, možete i preko školske uprave, možete i preko direktora te škole, da dođete do tih podataka i da vidite na najbrži način da im pružite određenu vrstu pomoći.

Kada je u pitanju 20. tačka dnevnog reda – Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i SAD o izručenju, ja sad imam malo i straha da komentarišem taj ugovor, zato što je prof. dr Vojislav Šešelj to objasnio pravnički, stručno na jedan fantastičan način. Ali, samo da vas podsetim, predsednik države sad ide iz mesta u mesto i obezbeđuje ili obećava neku bolju budućnost Srbiji. Valjda je juče negde izjavio – Srbija nikada nije dovoljno mala za one sa strane. I mi tu konstataciju možemo da podelimo. To je tačno. Ali, prihvatanjem ovog ugovora mi prihvatamo da smo ne onoliko mali koliko oni žele, nego još manji i da ne komentarišem to, jer je prof. dr Vojislav Šešelj objasnio to na najbolji način. Ovaj ugovor je potpisao ministar pravde Nela Kuburović i američki ambasador Skot pre skoro tri godine, a sad treba ovo verifikovati. Čini mi se da je pritisak malo ozbiljniji nego što to i građani i vi možete da prepoznate, ali sigurno da ste i vi takođe svesni i znate o čemu se radi.

Gospodine Jovičiću, kad ste vi u pitanju, vi ste vrlo korektan čovek i na Odboru za upravu i pravosuđe i ovde ste iščitali ko su nam kandidati, zašto se nikada u ovom domu nije pojavio gospodin Milojević, koji je sad vršilac funkcije predsednika Kasacionog suda? On je bio ovde, ja sam ga video samo kada je predsednik države polagao zakletvu. On bi mogao da nam da odgovore na neka pitanja, vezana su za ovih sedam tačaka dnevnog reda. Da li ste vi napravili analizu mreže sudova? Jeste li vi pogledali koliki su troškovi i koji su krajnji efekti? Da li imamo neke saobraćajke koje se dese zbog umora sudija ili onih koji ih prevoze na posao i slično? Ima još mnogo stvari koje bi mi mogli njemu da postavimo, da nam da odgovor, ali njega nema, uporno i vešto izbegava.

Nadam se da ćete na neka pitanja dati odgovor, a nešto ćete rešavati. Hvala vam.
Gospodine ministre, ovde smo mogli da čujemo da je ovaj Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja reformski zakon.

Kamo sreće da je tako, vi bi onda zaista bili čovek koji nema nikakvih problema. Ovde u ovom zakonu, po njegovoj prirodi i suštini ne može da bude ništa reformsko, pogotovo što ste i način finansiranja, pa, kažete dobrovoljni priloga i ostalo, to je potpuno besmisleno, učešće članova upravnog odbora bez naknade, pa ove nema ništa bez naknade i to nije tačno, ali bi trebalo već da date odgovor. Ja sam prvog dana, kada smo počeli da raspravljamo o pojedinostima na ovaj zakon, vas pitao - da li vi planirate, to bi već bile određene reforme, da smanjite obaveze kada su u pitanju porezi i doprinosi na poslodavce u Srbiji?

Čuli smo ovde više puta da su potpuno u istom statusu strani i domaći investitori. To naprosto nije tačno kada je u pitanju praksa. To nije tačno, mnogo lakše do dozvola dolaze strani investitori, nego što je to kod domaćih investitora. Motiv da ostanu dalje, da se više i ozbiljnije bore imaju domaći investitori. Ne znači da ne treba pokloniti određenu pažnju i stranim investitorima.

Zatim, ovde se veliča smanjenje poreza i doprinosa kod zaposlenih sa 63% na 62%, kao da je to sada neka tektonska promena koja će doneti neko značajno poboljšanje i za zaposlene i za poslodavce. To nije ništa, vi morate vrlo ozbiljno da razmišljate u ovom pravcu i da u toku sledeće godine, ne čekajući budžet za 2020. godinu, predložite neka nova rešenja.

Ja bih usput obavestio i koleginicu Karanac, ona nije u toku, naše jedna politička meta, a to je Rasim LJajić….(Isključen mikrofon.)
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, svi predlozi zakona koje je Vlada uputila Narodnoj skupštini su opterećeni ovim tumačenjem pojedinih izraza, a primena zakona se odnosi tako što se primenjuje zakon u celini.

Potpuno je besmisleno objašnjavati šta bi koji pojam mogao da znači, pogotovo malopre kad ste objasnili vezano za član 9. da će se on primenjivati bez stavljanja van snage ove odredbe člana 9. nego da će se nekim drugim zakonom to regulisati.

Potpun smisao se gubi i pravnička iskustva koja ima SRS ukazuju da su član 2, ili u nekim zakonima i član 3. potpuno besmisleni, a priznaćete da najveća pravnička iskustva ima upravo SRS, od Aleksandra Vučića pravnika, Aleksandra Martinovića i mnogih drugih koji su svoja pravnička znanja i afirmisali i sticali i u SRS.

Ovo se moglo regulisati i podzakonskim aktom, znači, jednom uredbom, zato što je ovo tehničke prirode. Suštinu ovoga reguliše Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, a Zakon o centralnom registru je mogla da bude i uredba. Naravno, uvažavamo mi hijerarhiju u pravnom sistemu Srbije, ali nikako se za ovaj zakon ne može reći da on dovodi do sveukupnog razvoja Srbije, da brigu o siromašnim i nezaposlenim na fantastičan način će da reši ovaj zakon, da će biti bolji standard penzionera i nezaposlenih apsolutno nije tačno.

Bez obzira na sve simpatije od prof. Mijatovića koje on ima kad govore poslanici SRS, ja zaista moram da postavim profesoru jedno pitanje, pa, jel moguće, i van svake pameti je, da potpredsednik Vlade Republike Srbije, Rasim LJajić, podržava nekog ko, gledajte čuda, prof. Atlagiću, on sam odlučio da se preziva DŽudža.

Ja sam potpuno siguran da će njegov možda i sin čak, ili ćerka, ne znam tačno koga ima, a unuk da ne govorim, promeniti prezime i vratiti. Ama, on to ima pravo da radi, ali on nema pravo da crta neke karte, da razbija Srbiju.

Još manje ima pravo potpredsednik Vlade, Rasim LJajić, da daje podršku…
Član 3. govori o načelima ovog zakona, a postoje procesni zakoni koji su detaljnije regulisali načela u postupcima, tako da ovo nije bilo ni neophodno. Ovaj zakon je prenormiran, puno opterećen. Evo, u članu 11. ovog Predloga zakona traže se 43 podatka, u članu 26. traže se 92, što znači da se ukupno 135 podataka od podnosioca zahteva. Da li će svi biti vešti da to urade blagovremeno, na vreme i onako kako bi to valjano? Ukoliko ne bude, zaprećene su velike kazne koje su u rasponu od 40 do 50 puta. Da li će ovaj zakon uticati pozitivno na povećanje penzija? Neće. Da li je razvojni? Nije. Da li su svi obavili svoju funkciju, naravno, mislim na pripadnike Vlade Republike Srbije, dugogodišnje pripadnike Vlade Republike Srbije, to ćemo sada da vidimo na jednom konkretnom primeru.

Godine 2001. postojala je u Novom Pazaru jedna tekstilna firma „Opcija doo“. Ona je bila lider malog biznisa sve do 2007. godine, a onda je gospodin LJajić iskoristio svoj uticaj u to vreme, kao ministar za rad, boračka i socijalna pitanja, pa preko inspekcija koje su bile u okviru tog ministarstva izvršio dodatni pritisak na tu firmu, umrtvio njeno poslovanje, njen potencijal, a zatim je prodao sebi valjda poznatom kupcu, italijanska firma je kupac, da bi od 190 zaposlenih sišli na 50, a danas ta firma ne radi uopšte. E, to je ono o čemu ministri koji su članovi Vlade Republike Srbije moraju da vode računa, ne samo ono danas kako se radi.
Uvažene kolege, dame i gospodo narodni poslanici, imam višegodišnje iskustvo narodnog poslanika, a do jutros nisam znao da poslanici nemaju pravo da podnesu amandman na naslov zakona. Mene to mnogo i ne čudi, ako neko može da se nazove poslanik, krivine od prave ulice napraviti krivu, pa to predloži, odnosno ospori, to onda nije ni iznenađujuće.

Ali, gospodine ministre, s vama bih želeo malo sad malo da debatujem, zvuči lepo Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, a da li ste vi preko poreske uprave kao nadležni ministar proverili da ukoliko se neki preduzetnik opredeli i vlasnik određene radnje, da prima lični dohodak, odnosno zaradu, da on plaća 80% obaveze na svoju zaradu. Znači, na jedan dinar 80% ili 80 para on plati. O kakvoj obavezi Centralnog registra onda mi možemo da govorimo, a ne zaposlene sa nekim malim, neznatnim smanjenjem 58,75%.

Mi srpski radikali znamo zbog čega vi uvodite ovaj Centralni registar. Ne kažemo da je nepotrebno, vi ga uvodite zbog efikasnije kontrole naplate poreskih obaveza. Mi nismo protiv toga da se poreske obaveze plaćaju, da postoji evidencija, da oni koji to ne mogu da urade, da vidi država da li ima mogućnost da im pomogne, a oni koji to ne žele da urade, da budu sankcionisani.

Pošto su nam stavili primedbu da nemamo pravo da predlažemo izmene zakona o kojem mi sada raspravljamo, evo, ja bih, nisam se konsultovao sa mojom poslaničkom grupom, ali vrlo rado odustao i povukao ovaj amandman ako bi mi ministar objasnio da će u ovom Centralnom registru moći da se prepozna da je jedan potpredsednik Vlade vođa narkodilera i mi strahujemo da neće biti još takvi.

Gospodine ministre, ako objasnite da on se vidi u ovom registru, onda ćemo mi odustati od amandmana koji sam ja podneo, pa nećemo ni menjati zakon. Nama će biti sasvim dovoljno i to. Hvala vam.
Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je zakon koji je materijalne prirode i on je regulisao ko su obveznici, ko su subjekti po ovom zakonu. Ovaj Zakon o centralnom registru znači jedan zakon tehničke prirode, koji bi dalje treba da na najbolji način, kad je u pitanju Ministarstvo finansija i finansijska uprava, kontroliše plaćanja doprinosa.

Ja sam već ranije rekao da je to nešto što je i potpuno normalno, ali šta gospodine ministre - vi činite da bi bio obuhvat veći, a da bi se smanjile obaveze? Ne činite zapravo ništa, i možda bi bilo i dobro da vi prestanete zapošljavati toliko koliko ste do sada. Naravno, nemamo mi ništa protiv. Naprotiv, suština jeste da se što veći broj građana Srbije zaposli, ali postavlja se pitanje - gde se oni zapošljavaju, ono kad vi pričate o smanjenju stope nezaposlenosti. Koliko se zaposlilo u Srbiji, a koliko je otišlo negde u inostranstvo? Pa, kao što sad pojedine lokalne samouprave, jer su propustile period u poslednje dve ili tri decenije da grade seoske puteve i sad to pokušavaju da učine da bi zadržale neko stanovništvo na tim područjima. Međutim, oni više nemaju tamo koga da zadrže, a vi i dalje ostavljate na snazi Zakon o ograničenju zapošljavanja, a to o ograničenju zapošljavanja mladih i stručnih, a uopšte se nije ograničilo zapošljavanje odanih pripadnika političkih stranaka koje su na vlasti.

Od ovog centralnog registra mnogo važnije pitanje i za građane Srbije i za nas iz SRS jeste odnos Vlade prema nacionalnom pitanju jer nedopustivo je da potpredsednik Vlade i dalje daje punu podršku onom ko eto DŽudža ili DŽudžević ili Sulejman Ugljaninu, a postoje informacije da je poslanik Sulejmana Ugljanina dobio od Rasima LJajića 100 hiljada evra da bi zastupao ovde njegove interese. Da, drage kolege, on mi je rekao, nije mi pokazao novac, nisam učestvovao u brojanju, ali rekao je skoro kada sam ga pitao – otkud onakve informacije, kaže – ja sam za to dobio 100 hiljada evra. Mi bi trebali mnogo više da se bavimo tim pitanjima, nego nekim od kojih građani Srbije nemaju nikakve koristi.
Dame i gospodo narodni poslanici, obrazlažući ovaj predlog zakona, moram da iznesem jednu konstataciju i nekoliko činjenica.

Činjenica je naravno mnogo, ali vreme ne dozvoljava o svima njima da pričam, ali konstatacija, ja mislim da ovaj zakon građanima Srbije koji je inače kod njih poznatiji kao Zakon o privatnim izvršiteljima, naneo više zla i problema nego Krivični zakon u kome je u pravnom sistemu u Srbiji bila predviđena i smrtna kazna. To je znači jedna konstatacija, a činjenica koliko problema građani Srbije imaju zbog ovog, ću sada pokušati u ovom vremenu.

Znači, etički kodeks o javnim izvršiteljima je donet 2016. godine i on je definisao neke ciljeve i pravce u kojem bi trebali da se ponašaju, odnosno da kreću privatni izvršitelji. Oni podižu veštački troškove i oni nadmašuju, troškovi izvršenja nadmašuju mnogo, nadilaze sam osnovni dug. Zbog čega je to tako? Pa, poznato je da je prvi Zakon o izvršenju i obezbeđenju donet 2011. godine, donela ga je DS. Znalo se tada da određen broj sudija neće, odnosno njihovih istaknutih funkcionera neće više biti u vlasti, pa su pokušali da im obezbede na taj način radna mesta i priča se da je u pretprodaji jedno mesto privatnog izvršitelja koštalo i do 50 hiljada evra. Oni su u početku, da bi što pre svojim gazdama vratili taj iznos, uveli visoke takse za naplatu i realizaciju, to im je kasnije ostalo, kada ima se novac osladio, oni su kasnije nastavili sa tako visokim naknadama da rade.

Vrlo često privatni izvršitelji ne dostavljaju rešenja dužnicima. Kače na oglasnim tablama u sudu, tako da građani nisu u prilici ni da vide i ne mogu blagovremeno da intervenišu, odnosno da podnesu prigovore. Izvršitelji umesto materijalne odgovornosti i sudske odgovornosti sankcionisani su samo prekršajnim kaznama, odnosno disciplinska odgovornost koju vodi Komora. To je zaista besmisleno. Razrešenje izvršitelja nema uticaja za dužnika, znači ukoliko je on napravio grešku i ukoliko bi bio razrešen, to nije uopšte od značajnog uticaja za dužnika.

Šta je dalje veoma važno da vas podsetim. Samo na neke naslove koji su u poslednje vreme bili vrlo često prisutni u našoj štampi, a to je - izvršitelji im prodali kuću, decu izbacili napolje na hladnoću, u Kragujevcu kuća od 170 kvadrata prodata za 5.500 evra, dug od 5.000 evra, ovo su vrlo često, odnosno odnos dužnika prema banci narastao na 70.000 evra, u Nišu za 14.000…
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pa ovaj član 3. je urađen na niskom, amaterskom nivou, ako ste ga pročitali, pretpostavljam da jeste, mogli ste i sami da zaključite. Ovde se priča o načelu prioriteta, a zapravo se u jednom i po stavu govori o ciljevima, a samo pola stava je reč o prioritetu.

Znači, jednom zakonu prethode ciljevi, a onda kasnije se prave prioriteti, što je neko vremensko prvenstvo koje treba da se zna i da se uradi.

Ovde svoj deo posla na profesionalan način nije obavilo ni sektor ili služba za pravne poslove u MUP, kao što ni Sekretarijat za zakonodavstvo, odnosno Republički sekretarijat, zakonodavstvo, koji utvrđuje, unapređuje, prati provođenje propisa, objavljivanje nije uradilo ništa i mi smo zbog toga osetili veliku potrebu, inače to je i stav SRS da dodamo bar još jedan prioritet ovde, a to je da se prizna diplomatski status članovima srpsko-ruskog prijateljstva.

Mi imamo potrebu da to uradimo, evo, i malopre kolega Đorđe Komlenski je rekao, kad je ona žena, majka, već ne znam šta je bila, upitala – jeste li vi Amerikanci? Ako jeste, nemamo poverenja, ako ste Rusi imamo veliko poverenje.

Vi volju građana Srbije, čini mi se stavljate na neko poslednje mesto, ona za vas nije važna, a u određenim momentima, kada vam to zatreba, kažete – a koliko građana se izjasnilo i poklonilo poverenje ovom režimu? Možda i jesu, ako vi ovakav odnos nastavite da razvijate prema njima, onda se postavlja pitanje do kada će oni da tolerišu vas.

Ovo je bila jedna polemika, gospođo Kuburović, koju sam hteo sa vama da podelim, ali imam jedno konkretno pitanje za vas. Znači, mi insistiramo, pitanje nije teško, samo ako vi želite da odgovorite, a već posle petog, šestog dana, morate imati odgovor na to pitanje, ako niste sami bili spremni da ga ovde ponudite, da iznesete pred poslanike SRS i pred srpsku javnost morali ste da pitate predsednika Vlade, a ono glasi prosto, jednostavno, potpuno precizno – šta će se desiti ukoliko Rasim LJajić i Sulejman Ugljanin naprave koaliciju posle održanih izbora 4. oktobra, da li će on i dalje biti potpredsednik Vlade Republike Srbije i biti ministar u Vladi Republike Srbije. Očekuje odgovor. Hvala.
Mi smo predložili da se naslov iznad člana 4. briše. Zato, naravno, ima dovoljno razloga.

Gospođo ministar, ja bih sa vama želeo samo da razmenim, odnosno da vam postavim jedno pitanje – da li vi imate telefon? Ako imate, ja vam ga neću uzeti, ako nemate, ja vam ga neću kupiti. Ali, bilo bi dobro da imate telefonski aparat i da se čujete sa predsednikom Vlade, da vidite ovo pitanje koje postavljaju poslanici SRS, a javnost u Srbiji je zainteresovana za to, u kom pravcu to ide i kada, predsednik Vlade i predsednik Republike, kada i na koji način misle da reše to pitanje?

Vi vrlo često iz skupštinske većine postavljate pitanja – ko se s kim udružio i izjednačavate one koji su nastali pre nekoliko godina ili nekoliko meseci, sa onima koji su zaista naneli veliku štetu Srbiji. Pokazano, potvrđeno.

Verovatno oni koji se udružuju u taj Savez za Srbiju, oni su svi isti. Ali, kako to uspešno branite? Vi morate da postavite i pitanje – da li potpredsednik Vlade i ministar u Vladi Republike Srbije želi da pravi koaliciju sa nekim ko nije … (Isključen mikrofon.)