Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, iskoristio bi ovu priliku da predsedniku Srpske radikalne stranke, profesoru doktoru Vojislavu Šešelju i svim članovima Srpske radikalne stranke čestitam današnju slavu Sveta Tri Jararha, možda ima ovde nekih koji nisu članovi Srpske radikalne stranke ali se tako osećaju.

Sada da govorim ono što jeste na dnevnom redu, a to je razrešenje određenih nosilaca pravosudnih funkcija i izbor onih koji se prvi put biraju.

Mi personalno nećemo ni osporavati, zapravo ja, kao poslanik Srpske radikalne stranke, personalno nećemo osporavati, ni posebno isticati kandidate, pre svega ove koji će biti u narednom periodu nosioci pravosudnih funkcija, ali ćemo govoriti o nekim pojavama koje i te kako prate ovu aktivnost.

Moram da vas podsetim da postoje dve vrste pravde. Jedna je Božija. O njoj danas neću ništa. Druga je narodna ili ljudska. Ona zapravo i jeste tema, a nosioci ili ljudi koji omogućavaju tu pravdu na osnovu Ustava i Zakona su upravo nosioci pravosudnih funkcija, i o tome ćemo malo da govorimo.

Ima ovde jedna pojava koja mene pomalo začuđuje, sada već vršilac funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda po treći put, ako se ne varam, bio je jednom i pre izbora na mestu predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a ja sam ga video ovde u parlamentu samo jednom i to, ako se ne varam, kada je novoizabrani predsednik Republike polagao zakletvu.

Mislim da je nepoštovanje Narodne skupštine da predsednik Vrhovnog kasacionog suda nijednom nije došao da obrazlaže neke odluke koje predlaže Visoki savet sudstva, tim pre što se zna da je on i predsednik po funkciji tog organa.

Šta bih ja mogao da zamerim vama, članovima Visokog saveta sudstva s pravom? Samo bih jednu stvar upozorio. Ako neko među vama, ne mislim samo na članove Visokog saveta sudstva nego i Državnog veća tužilaca, bio na onoj proslavi rođendana tužioca u hotelu „Šumadija“ kad je pitanje da li je račun plaćen ili nije? Kad je u pitanju ko se tamo nalazio? Taj tužilac je svoju karijeru započeo u Kraljevu, pa se zna da su bili neki ljudi osumnjičeni i zna se da je to područje u Srbiji veoma poznato po ilegalnom, odnosno, svaki promet opijata je ilegalan, naravno, ako to nije na neki drugi način rešeno. Mislim da mi nećemo tražiti nikakav izuzetak, ali mislim da bi takvi ljudi sami trebali da se izuzmu od nekih stvari.

Šta je ono što suštinski zameramo članovima Visokog saveta sudstva, pa i vama, gospodine Jovičiću? Što vam je blaga ta borba za razvoj pravosuđa u Srbiji.

Vi imate velike nadležnosti, i na osnovu Ustava i na osnovu Zakona, i to se ne odnosi samo lično na vas, nego i na ministra pravde, koji je po funkciji član predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i izabranih članova Visokog saveta sudstva. Ja sam o tome više puta govorio, odavno traje razvlašćivanje jedne grane vlasti, odnosno, sudske grane vlasti.

Kada sam rekao da postoje te neke dve vrste pravde svašta bi bilo da ne postoje sudski organi koji to vrlo često realizuju i rešavaju.

Šta reći o ovoj odluci, odnosno Predlogu Odbora za pravosuđe? Lično mislim da tamo nisu samo ta tri kandidata, možda je tu i jedan od članova Odbora i predsednik Poslaničke grupe Srpske napredne stranke, samo sam naveo kao primer, tamo ih ima više, bar po našim saznanjima, postoji jedan kandidat za predsednika suda koji je uz pomoć drugog kolege dozvolio da sudski troškovi koje je on trebao da plati su zastareli. I zato mi smatramo da je dosadašnji, odnosno, u nešto ranijem periodu izbor nosilaca pravosudnih funkcija bio najbolji, ne da je bio bolji, nego do sada što smo imali ponuđeno to je bilo najbolje rešenje.

Ne treba smetnuti sa uma činjenicu da skoro iz svih mesta ili iz većeg broja mesta postoje narodni poslanici kojima je lakše da saznaju i to se saznaje kroz vreme, a vi ako formirate neku komisiju u Visokom savetu sudstva da ode ili na osnovu izveštaja o radu predsednika sudova ili sudova, možda baš u tom momentu kad oni budu to otišli da provere, ustanovićete da je stanje u redu i to da uradite sa najboljom namerom, tu nemamo šta da zamerimo, ali kroz vreme se sve sazna, sve negativnosti, kao i dobre strane i ono što je dobro.

Ovde je možda, ja mislim da je kolega Neđo Jovanović o tome govorio, da je ono što je osporeno, i naravno kolega Petar Jojić, nije trebalo izvršiti izbor tih predloženih kandidata, ali određen broj koji je prošao proceduru kod Visokog saveta pravosuđa su trebali da budu izabrani za predsednike sudova.

U sudu vlada malo i nesigurnosti zbog toga. Ja sam govorio, i to je moje legitimno pravo, ne mora uopšte ovako da bude, mi uskoro imamo izbore, u izbornim radnjama može da bude i određenih nedozvoljenih, odnosno protivzakonitih radnji. U nekim slučajevima će trebati sud da interveniše. Mislim da će sudije tu da budu, kao što su i uvek, ne svi, nego jedan deo sudija, a i predsednika sudova gledati malo blagonaklono u odnosu na vladajuću stranku. To nije slučaj sad, uvek je to tako bilo.

To ništa nije sporno i zbog toga je trebalo tamo gde je situacija potpuno čista i jasna izvršiti taj izbor, a u drugim slučajevima, ono što je osporeno, to nije trebalo ni birati. To je sasvim normalno. Ja tu ne vidim nikakav problem. To nije uopšte loš predlog bio Odbora za pravosuđe. Ja sam član tog Odbora. Nisam bio na toj sednici. Predlog da se određene sudije, odnosno predsednici sudova ne izaberu je sasvim u redu.

Šta bi još trebalo da se vidi? Neko je rekao da je sad sistem pravosuđa mnogo efikasniji nego ranije. Ima toga. Vodi se jedna pozitivnija selekcija, ali ima i nešto drugo, da su sudski troškovi poprilično visoki, pa onda mnoge oštećene strane, mnogi oštećeni građani Srbije uopšte se i ne upuštaju da zatraže pravdu. To možda nije jednostavna stvar, ali bi trebalo imati to u vidu i naći nešto što je… Nikad apsolutna pravda i zadovoljeni svi ne mogu biti, ali trebalo bi da se teži ka tome da to bude jedna bolja situacija.

Šta ovde imamo? Ukupno ih je negde oko 70, kako i gospodin Jovičić reče. Sedamdeset sudija se bira u četiri grupe. Šta sam ja ovde uočio? Ovo gde se biraju sudije u Privrednom sudu, 22 kandidata, njihova prosečna starosna dob je između 40 i 45 godina. U nekim zemljama, i oni se biraju, imaju sudije osnovnog suda, za sudije u osnovnom sudu, u nekim zemljama sa tim brojem godina postaje se i sudija vrhovnog ili adekvatnog suda u tim drugim zemljama.

Ubrzano može da napreduje neko ko pohađa Pravosudnu akademiju. Imamo mnogo i dokaza i informacija da na Pravosudnu akademiju, i o tome je neko govorio, uglavnom se upisuju srodnici već do sada nosilaca pravosudnih ili tužilačkih funkcija. To nije dobro i uglavnom se imenuju za sudije u unutrašnjosti, a to je sve izvan Beograda, pa da kažem i Novog Sada. Imenuju se oni koji su dugi niz godina, 10, čak i 15 godina bili saradnici u sudu, a u Beogradu ima mnogo više onih koji su završavali Pravosudnu akademiju ili su polaznici na toj akademiji.

Mi imamo sada, Bogu hvala, vrlo talentovane i mlade stručnjake u oblasti prava i to možemo da zanavljamo, ali ovde postoji jedan problem i o tome je govorilo više kolega, zbog zloupotrebe. Sudijska funkcija je stalna, i to se ne može dovoditi u pitanje, ali postoje nosioci pravosudnih funkcija koji svoje položaje zloupotrebljavaju i tu bi i Visoki savet sudstva morao da interveniše, odmah da reaguje da se to otkloni.

Malo je za mene bilo iznenađujuće. Jedan od kolega je rekao – zatekli smo pravosuđe u katastrofalnom stanju i onda smo mi počeli da rešavamo te probleme. Da je to neko rekao iz SNS, ja bih to razumeo, ali to je rekao iz jedne političke stranke koja je vlast u Srbiji od 2000. godine. mislim da je to malo nekorektno i zamajavanje javnosti. Hvala vam.

Na samom kraju 2019. godine krenulo se sa šminkanjem izbornog zakonodavstva, a ovo sada što imamo na dnevnom redu moglo bi se reći da donosi neki novi kvalitet, a to je ovo spuštanje cenzusa sa pet na tri procenata.

Ja mislim da ovde ima dosta diktiranih stvari. Naravno, to će doneti jedan novi kvalitet, ali bi trebalo biti oprezno, da se to ne pretvori u svoju suprotnost, što je vrlo lako moguće.

Ono na čemu smo mi ovde amandmanski insistirali kao SRS jeste da nakon završenih izbora, nakon potvrđivanja mandata narodnim poslanicima i kada počnu da se prave poslaničke grupe, da bi jedna poslanička grupa mogla da bude ekvivalentna poslaničkoj izbornoj listi.

Mi smo imali bezbroj puta u Narodnoj skupštini da poslanici koji su bili na istoj izbornoj listi jedni drugima stvaraju mogućnost za repliku. To je jedna veština koja ne donosi poboljšanju kvaliteta rada ovog parlamenta.

Korupcija je u demokratiji takođe poznata i ona se uglavnom sprovodi u vreme izbora.

Poznato je takođe i da neke male greške i nepravilnosti mogu ozbiljnije da utiču na konačni izborni rezultat, pa čak i ako bude tih nepravilnosti koje nisu otkrivene, nije se krenulo u proces procesuiranja, mogu da izazovu nezadovoljstvo kod birača, mogu da umanje njihovo interesovanje za izlazak na izbore.

Srbija nema procenat izlaznosti onaj sa kojim bi mi mogli da budemo zadovoljni. Ovde bi trebalo ozbiljno videti šta je tu problem i u tom smislu menjati to izborno zakonodavstvo.

Ima jedna interesantna stvar, što je meni onako upala u oči, što bi se reklo. Mi smo trebali da biramo predsednike sudova u Srbiji. Bio je predlog za saziv Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i onda na toj sednici nije ta tačka stavljena na dnevni red.

Potpuno se slažem sa obrazloženjem da postoji određen broj kandidata koji nisu dostojni da vrše funkciju predsednika suda, ali ako se ne izabere nijedan sudija, ništa drugo nego mislećem čoveku samo dolazi na um da je to da bi se i sudije…

Evo, setio se predsednik Aleksandar Vučić da bude dobar građanima Srbije i rekao – umesto pet, tri posto.

Samo jedna kratka rečenica.

Pošto je ovde bilo narodnih poslanika, naših kolega, koji kažu da se neko treba boriti za cenzus. Srpskoj radikalnoj stranci nije briga cenzus. Cilj može da bude da dostignemo određen procenat glasova. Nama je cilj Srbija i interesi građana Srbije, pre svega, i to je na prvom mestu. Sve drugo o bavljenju politikom dolazi kao neki alat za ostvarenje određenih ciljeva.

Kada je u pitanju konkretno ovaj predlog zakona, on se odnosi uglavnom na želju predlagača da u predstavničkim telima, kako u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tako i u skupštinama jedinica lokalnih samouprava bude najmanje 40% manje zastupljenog pola. Za sada je to u Srbiji, moglo bi se reći, ne znam da je bilo drugačijih slučajeva, su uglavnom žene.

Mene ovo podseća, ja sam rođen u to vreme i živeo u takvoj sredini, kada je bio ključ, nacionalni ključ, pa je onda morao jednom da bude Srbin, jednom musliman, jednom Hrvat. Vrlo često je to davalo neka pogrešna kadrovska rešenja, samo sa ciljem da bi bio neko ko je pripadnik te nacionalnosti. I ovde možemo da dođemo u takvu situaciju, a znamo i svaki odgovorni činilac bi trebalo da vodi računa o tome da najbolji, a svakako i žene koje postoje određen procenat i čuli smo ovde u diskusiji da je to oko 51%, da zauzmu toliko mesta.

Ova odredba, mi smo predložili da se ona briše, zato što je dosta neprecizna. U jednom delu tog člana 1. kaže se – na izbornoj listi mora biti 40% manje zastupljenog pola po redosledu na listi, a onda se kaže - na svih deset mesta četiri moraju biti manje zastupljenog pola.

Iako se desetica završava, onda nema dileme, s tim što ovo može da bude, opet moramo dalje izraziti sumnju da možda najbolji kandidat bude žena, ali nije na prvom, ni čak ni do šestog mesta. Ovo je pokušaj samo da se nešto uradi, da se bude možda inventivan, a suštini to nije tako.

Šta će se desiti ako se ne završava desetica, pa nema 50 odbornika, nego ima 49, ima 47? Onda možda ne mora ovde da se ubaci ni jedan kandidat manje zastupljenog pola.

Ima jedna interesantna stvar, mnogi od kolega se sećaju. Gospođo predsedniče, mogu li samo jedan citat? Mogu znači. Hvala vam. Jedan narodni poslanik kaže – dok mi ovde raspravljamo o elektroenergetskoj efikasnosti na Kosovu i Metohiji ljudi nemaju struje. Predsedavajući kaže – oduzimam vam reč. Pa, onda ponovo taj poslanik počinje - dok mi ovde raspravljamo o elektroenergetskoj efikasnosti na Ko, misleći na Kosovu i Metohiji nemaju struje, predsedavajući kaže – druga opomena.

Taj predsedavajući je bila Gordana Čomić, a narodni poslanik sam bio ja. Ovo stoji ovde upisano. Ja ne mogu da verujem neko ko je bio spreman tad da ne sme da se spomene Kosovo i Metohija, da ne sme da kazni narodnog poslanika zbog toga, da sada želi nešto više građankama, kako bi vi rekli, Srbije, nego što to žele poslanici SRS.

Da bi se mi baš razumeli, ja moram da kažem da su žene ukras sveta i da je to naše cveće. To je tako.

Možda se gospođa Čomić kao predlagač ovog zakona kreće u društvu onih koji kažu – zauzela moje mesto. Mi se, pre svega, zalažemo za kvalitet i meni uopšte ne smeta, evo, koleginica iz PUPS-a je rekla da je tamo šest dama, a tri narodna poslanika. To je dobro i mi nikad nismo bili protiv toga.

Naš predsednik u raspravi u načelu je rekao da bi dobro bilo kada bi moglo da bude 50% žena u svim predstavničkim organima, kao i u izvršnoj vlasti i to bi bila prava stvar, to bi bilo nešto što je dobro. Ali, ovde po cenu da samo brojčano imamo, to možda nije dobro rešenje.

Srpska radikalna stranka ne nosi kuglu. Predlagač je objasnila i rekla da se amandmanom preciziralo da u prvih pet će biti dve. To je već nešto bolje, ona sama predlaže, odnosno kaže da ovo nije bilo najjasnije rešenje. Znamo mi u deset četiri, ali onda je tu moglo da bude zloupotrebe.

Ovo smo do sada imali limitirano, moralo da bude treća. Možda je trebalo i prva. Na mnogim listama su možda žene mogle da budu baš prve i da na najbolji način predstavljaju i svoje stavove, svoje političke stranke i građane Srbije, a ne čak ni treće, a ovde se, ne znamo, ako bude u prvih pet, dve, hoće li to biti četvrta, peta, prva, druga? To sad više nije ni važno.

Mi zaista samo želimo da razvijamo i programski, a i suštinski se trudimo da žene na kvalitetan način uđu u politiku, da se njom bave. Pokazale su kad jesu, da najveći broj i najodgovornije i rade svoj posao.

Uostalom, u oblasti pravosuđa i u tužilaštvu se to može najbolje videti. Čini mi se da su tamo većina žene nosioci pravosudnih funkcija i da u principu rade taj posao vrlo hrabro, stručno i odgovorno. Hvala vam.

Ja rizikujem da me moja poslanička grupa isključi iz članstva Ženske parlamentarne mreže, ali spreman sam da podnesem to i moj govor neće biti baš toliko inspirativan kao koleginice Marije Obradović, ali nekoliko stvari moram da kažem.

Vi i SRS se ne poznajete iz 2012. godine, uopšte i otkud znate šta su bili naši stavovi..

Ovo je replika.

Nema te prepreke i te visine ograde koju nismo spremni da preskočimo kada je u pitanju naše otadžbine, interes građana Srbije. O drugim ogradama i ne razmišljamo.
Ovde pojedini poslanici pokušavaju od Gordane Čomić da naprave žrtvu, ne znam zbog čega…

Član 2. se odnosi na član 40. važećeg Zakona o lokalnim izborima i uglavnom se tu određuje nadležnost, odnosno postupak koji izborna komisija treba da utvrdi nakon sprovedenih izbora. Pa je tu rečeno u stavu 3. – izborna komisija utvrđuje broj mandata koji pripadaju svakoj izbornoj listi, u raspodeli mandata učestvuju izborne liste koje su dobile najmanje, ranije je bilo 5%, sad je 3%, od ukupnog broja glasova birača.

Mi smo tu predložili da se posle tačke stavi zapeta i da se kaže – a da na predlog podnosioca izborne liste se vrši dalje raspodela odborničkih mandata.

To ima svoj potpuni smisao, zato što ovakav način izbora odbornika, a i poslanika, nije najbolji. I vi sad epohalno govorite o ovom drugom predlogu, o četvrtom predlogu dnevnog reda i o amandmanima koji su podneti na te predloge zakona, a niste imali u vidu da je praksa pokazala negativan odnos prema ovakvom načinu raspodele mandata.

Stranci treba dozvoliti da ona na osnovu sprovedenih izbora, dobijenih rezultata, utvrdi ko će nju predstavljati u narednom periodu.

Danas smo mogli da čujemo tu i hvalospeve i pohvalu da smo došli do dijaloga, da je skupštinska većina bila spremna da uđe i u dijalog, da prihvati predloge. Ja sad ovde ne govorim ništa o predlagaču, nego samo govorim o jednoj novoj praksi da je skupštinska većina bila spremna da uđe u dijalog, da otvori dijalog i da prihvati predlog predlagača ko je iz opozicije. Ali, u znak zahvalnosti predlagač je bio spreman opet da prihvati amandman podnosioca koji čini skupštinsku većinu.

To bi bilo normalno, to tako treba da bude uvek ili češće, kad god postoji bolji predlog nego što je važeći u bilo kojem zakonu.

Međutim, praksa nije bila do sada takva i otprilike može se i konstatovati da je sa usvajanjem ovog predloga zakona, on nije u direktnoj vezi sam zakon, ali sahranjuje se DS. Ja vam čestitam na tome. Obično se tako desi kad neko nešto napravi, da mu taj dođe glave kojeg je on napravio ili porodio. Ne treba zaboraviti da je DS imala veoma značajnu ulogu prilikom pravljenja SNS od ukradenih mandata od SRS, a danas imamo jedan takav odnos i to je dobro.

Mislim da bi Milka Planinc se sada okretala u grobu kada bi videla o čemu mi raspravljamo. Ona je davno bila predsednik Vlade.

Predlagač ovog trećeg zakona, odnosno drugog i četvrtog na dnevnom redu nije rekao da bi moglo i trebalo reći da i u izvršnim organima vlasti, u drugim javnim ustanovama i preduzećima žene treba da zauzimaju značajne uloge i na tim politički rukovodećim mestima i slično. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je predloženo autentično tumačenje član 48. stav 6. Zakona o izvršenju i obezbeđenju.

Prosto, praksa je nametnula jednu ovakvu potrebu i ja lično smatram da se ovaj problem neće razrešiti sa autentičnim tumačenjem zato što bi trebalo 551 autentično tumačenje da bi se ovaj zakon protumačio na pravi način ili da bi se opravdali mnogi, ja slobodno kažem, nezakoniti postupci javnih izvršitelja.

Ovo jeste došlo u Narodnu skupštinu, da Narodna skupština da autentično tumačenje pod pritiskom, na molbu ili sasvim je sve jedno jedne profesije tj. advokatske profesije.

Ne treba ovo čitati ni tumačiti kao atak na jednu određenu profesiju i nema skupine da li je to politička stranka, da li je određena firma, da li neki državni organ gde svi ne valjaju. To, prosto, nije tačno i mi to tako ne doživljavamo i ne želimo to da kažemo. Ovde je problem sa primenom, odnosno, da budem precizan, sa naplatom potraživanja nakon završenog postupka imaju advokati zato što bi trebalo ponovo overavati taj predlog za izvršenje. To i usporava i poskupljuje postupak, ali ima jedna stvar, poštovane kolege, koju bi trebali imati na umu. Sve prolazi, poslanički mandat, saziv, ali ono što mi izgovorimo, što uradimo ostaje.

Evo, ovde ja imam beleške kada je ovaj zakon 2011. godine, Zakon o obezbeđenju i izvršenju, 5. aprila 2011. godine, kada se o njemu govorilo, kada se raspravljalo ovde u Narodnoj skupštini i veoma je zanimljivo šta su o tom predlogu zakona tada govorili poslanici SRS, a šta su govorili sadašnji guverner Narodne banke Republike Srbije i direktor, na primer, preduzeća „Putevi Srbije“ ili „Koridori Srbije“. Sve to ovde ostaje zabeleženo. Ovde je rasprava u načelu bila u skupu tih tada pet zakona, objedinjena rasprava, a ovde su samo diskusije poslanika SRS na amandmane koje smo mi podneli.

Ovo kada sam rekao šta je govorio guverner NBS i direktor Koridora Srbije, govorili su i negativno se izjašnjavali o ovom zakonu. Trebalo je tu pratiti jednu nit. Mi smo to očekivali. Nismo mogli 2012. godine, pripadnici ili vlast SNS, odmah nakon dolaska na vlast, da promene taj zakon, ali su to mogli već, sada da ne određujem vreme, godinu ili dve posle toga, nego tu nije postojalo dovoljno volje.

Ustav na najprecizniji način ne definiše šta je sudska vlast. On kaže da sudsku vlast vrše sudovi i zato mi imamo razvlašćivanje sudskih nadležnosti. To razvlašćivanje sudske nadležnosti nije krenulo od SNS, ali SNS je to u nekim segmentima i podržavala.

Imali smo jedan deo izuzimanja u to vreme od privrednih sudova, pa je oformljen APR, pa onda smo posle imali i pojavu notara. Sećate se koja je uzbuna bila kod advokata kada su notari trebali da preuzmu određen deo sudske nadležnosti? Sada, manji je problem to što nije odgovaralo možda advokatima, ali je veliki problem za građane Srbije.

Neko je danas pričao da se popravlja zakon, da se nešto menja, a ne popravlja se. Osnovna suština jeste pod pritiskom javnosti Srbije, građana i akcije u kojoj je učestvovala SRS i prikupila preko 100 hiljada potpisa i mogu da vam kažem da su građani Srbije prilikom potpisivanja izjašnjavali se veoma, veoma loše o izvršiteljima. Hoću da verujem da od 217, odnosno 214 izvršitelja, plus tri zamenika, da postoje i čestiti ljudi, ali, prosto, ne dozvoljava im ona većina, a zna se dobro da je u pretprodaji jedno izvršilačko mesto, da ga nazovem tako kolokvijalno, koštalo i 50.000 evra. Prve javne izvršitelje je postavio ministar Snežana Malović, čini mi se. Manji deo izvršitelja je postavljen sada pod vlašću SNS, ali to ne oslobađa vas odgovornosti i odnosa tih izvršitelja prema građanima Srbije.

Mi smo poznati, srpski radikali, da volimo da pričamo sa vama i da baratamo činjenicama. Ovde ja imam jedan konkretan zaključak o sprovođenju izvršenja, gde je osnovni dug bio nepunih 30.000 dinara, 29.800 dinara, a troškovi javnog izvršitelja 24.600 dinara. Od toga je 11.400 su za sprovođenje izvršenja, 1.200 dinara paušalno poštanske usluge ili poštanska dostava. Pa, svako od vas je ponekad imao potrebu da pošalje nešto post-netom. Evo, koleginica iz Pošte je tu i zna da to košta do sto dinara, otprilike, ako to nije sada preterano bogat skup… ili do 180 dinara, to ako se šalje najbržom mogućom poštom. Evo, ovde je 1.200 dinara naplaćeno za to. Put izvršitelja od mesta njegove kancelarije do mesta izvršenja, 30 kilometara, tri hiljade dinara. Uspešno završen posao, šest hiljada. Ovde gore stoji i grb države Srbije. Ovde treba nešto uraditi.

Mi smo, čini mi se, jedina država u kojoj izvršitelji pljačkaju i otimaju od svog naroda. Iz Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ovakav kakav jeste, sada je ostavio jednu takvu mogućnost. Ko se pojavljuje kao izvršni poverioc, u principu? Pojavljuju se jako siromašni građani Srbije, kao izvršni poverioci, ali u principu to se ne može osporiti, pojavljuju se strane banke, ređe se pojavljuju, odustala su javna preduzeća u Srbiji, to meni kažu – sramota nas je koliko javni izvršitelji uzimaju od naših komitenata, od naših potrošača, vode, iznošenja smeća ili neki drugi javnih uslova koje koriste građani, pa su neki počeli da odustaju, nego razgovorom i nekim drugim načinom pokušavaju da naplate svoje odluke.

Ovde mi, na neki način, potiremo i francusku buržoasku revoluciju koja je imala za zadatak da napravi tu, izvrši podelu vlasti. Ovde podela vlasti ide na štetu sudske vlasti. Od koga? Pa, od strane izvršnih organa, od strane izvršne vlasi, iako je ona deo i te sudske vlasti gledajući kroz Ministarstvo pravde i slično.

I, onda ovde ko ima mogućnost da dobije, ne onaj ko je jači i u pravu, ovde ima mogućnost da dobije onaj ko je bogatiji i tačno tamo kad spisak, Poreska uprava Republike Srbije kaže ko su njeni dužnici, a onda ko su najveći dužnici, da li se tu sprovodi izvršenje? Pa znate dobro da se ne sprovodi.

Ogromna je razlika između onoga na čemu insistira SRS da se izvršenje vrati u nadležnost sudova. Rekao je neko od kolega da su ti sudski izvršitelji bili uglavnom ljudi sa četvrtim stepenom stručne spreme, ali njihova veština i mogućnost da na najracionalniji, najefikasniji način omoguće naplatu izvršnom poveriocu i omoguće, odnosno zatraže obavezu od izvršnog dužnika da to uradi na najjeftiniji i najbolji način. Da li je to funkcionisalo najbolje? Nije. Da li je tu nešto trebalo menjati? Pa, svakako da jeste. Ali, sigurno nije trebalo na ovakav način to uraditi.

Sad vi možete da kažete, ovaj jedan primer koji ću izneti, koji Boga mi mnoge građane dovodi u zabrinuto stanje. U državi Srbiji brojke su različite. Kaže se da godišnje ode oko 51, 52 hiljade, sada da ne iznosimo statističke podatke, gde je preko 90% roditelja, uglavnom mladih, stručnih ljudi, podržavaju odlazak njihove dece u neke druge zemlje, odnosno države.

Ja sam potpuno siguran da to nije svaki put zbog bolje ekonomske zarade, odnosno bolje zarade. Vrlo često je to i zbog nepravde koju određen broj stanovništva, odnosno građana Srbije doživljava, ne možemo reći od države. Državu personifikuju neki izvršitelji, neki konkretni ljudi od strane tih ljudi. Znači, Srbija je 10 država u svetu kod koje je najbrži odliv, odnosno izlazak stanovništva.

Potpuno sam siguran da to nije zbog nedostatka prirodnih lepota, da to nije zbog nedostatka ili manjka patriotizma ili ljubavi prema svom zavičaju, svojoj državi, nego i zbog nepravde i zbog tih nekih propisa koji ne dozvoljavaju nekim ljudima da budu ravnopravni u odnosu na neke druge.

Mi imamo obavezu i to ćemo uraditi, ne mogu da kažem kada, sve dok građani Srbije to žele i dok oni nama daju podršku i kažu da žele da se javni izvršitelji zauvek izbrišu iz pravnog sistema države Srbije, mi sada imamo kao dualno obrazovanje, imamo i ovde dualni način, odnosno dualno izvršenje. Imamo još uvek i sudske izvršitelje i javne izvršitelje.

Istina, sudski izvršitelji se pominju u neke dve grupe izvršenja, a to su radni odnosi i porodični odnosi. Valjda jedno zbog brzine i potrebe da se brzo odreaguje i znači može, i tu se kod radnih odnosa traži se brza intervencija, a kada su u pitanju porodični odnosi, valjda tu i zbog nečeg što je privatno i što bih ja rekao sveto, jer porodica treba da bude nešto sveto, valjda zbog toga u eksperimentu, pre svega DS nije smela da taj deo ili taj korpus pitanja poveri u ruke ljudima koji su prave haračlije.

Ovde se ograđujem od određenog broja koji nisu takvi, ali da li može, ako može građanin ili stranka u postupku da traži izuzeće sudije, da li može da traži izuzeće javnog izvršitelja? Ne može. Može samo ako mu je određen mesno nenadležan izvršitelj. Ako je mesno nadležan pokriva određen broj viših sudova ili jedan viši sud i jedan privredni sud, e onda on ne može da traži izuzeće.

Primer koji sam navodio o visini naknade ili nagrade ili kako god hoćete, za javnog izvršitelj ne bi bio tako drastičan i bolan da sud nije rekao da je ovaj dužnik u pravu. Dva puta je ovo naplaćeno. Nije jednom, nego dva puta. Pokazao sam vam, ilustrovao koji je to odnos glavnog duga i troškova izvršenja.

Poštovane kolege, ako ste u stanju da ostanete pred ovakvim činjenicama i nemi i slepi, mi tu nećemo. Pa naravno, pokazuje sada da jeste. Jeste jer smo mi od oktobra meseca izašli sa konkretnim predlogom Zakona o obezbeđenju i izvršenju. Najpre, smo išli sa tim da se taj zakon stavi van snage, a onda smo pripremili jedan dobar Zakon o obezbeđenju i rešenju gde ne bi bili favorizovani ni dužnici, a ni poverioci. I ne bi bilo te treće strane koja bi se enormno bogatila kroz postupak izvršenja. Hvala.

Simbolično, kad sam rekao da za 551 član moglo bi se tražiti autentično tumačenje, ne mislite valjda da onaj poslednji, kad kaže - zakon stupa na snagu tad i tad primenjivaće se, da i njega treba tumačiti? To je potpuno jasno. Ja sam na taj način želeo da skrenem pažnju na sve loše posledice ovoga zakona.

Ima jedna stvar, koleginice, koju vi prenebregavate. Situacija je sad lošija po dužnike nego što je bila 2012. godine, kad je zakon počeo da se primenjuje. Jer, podaci o kojima smo mi govorili i gospođa Nela Kuburović kao ministar pravde je iznela koliko je nepokretnosti prodato u 2017. i 2018. godini. To nadmašuje kompletan period pre toga, od stupanja na snagu ovog zakona.

Meni je potpuno jasno, kad se pričalo o reformi pravosuđa, kad su imenovane i birane sudije, da je to bilo kao da radite nekom svom protivniku, nekom svom neprijatelju, kao da ne radite u državi u kojoj vi živite i treba da uradite najbolje što je to moguće. I tad je u pravosudnom sistemu, uključujući i predsednika Vrhovnog kasacionog suda ili u ono vreme samo Vrhovnog suda, koja je bila spremna da kaže - dobili smo presudu. To je bilo strašno.

Mi danas imamo odlične profesore pravnog fakulteta, imamo sjajne studente, imamo dobre pravnike, diplomirane pravnike koje prvi put biramo kao sudije. Evo, samo jedno ime, koje ne mogu a da ne pomenem, a to sa namerom da i drugi požele da se takmiče. Jedna mlada devojka, diplomirani pravnik, Tatjana Tešić, sve ocene desetke izuzev, čini mi se, Rimskog prava. Izvinjavam se ako nisam u pravu. Pravosudni ispit položila sa odlikom. Ona je danas, ako se ne varam, portparol Višeg suda u Beogradu.

Ja verujem da to nije usamljen slučaj. Mi tako dobrih, mladih stručnjaka imamo. Na tome treba raditi. Na takav način se otklanjaju propusti i greške i nas narodnih poslanika u zakonodavnoj aktivnosti, a i sudija prilikom konkretnog donošenja sudskih odluka.

Samo još jednom da se podsetimo da smo mi 2011. godine bili protiv ovog zakona, a da smo već 2016. godine, kad smo se ponovo vratili u parlament Republike Srbije, uporno insistirali na tome da se ovaj zakon stavi van snage. A onda smo imali izjave, ako se dobro sećam imena pomoćnika ministra pravde, Jelena Deretić, koja je 2018. godine, početkom 2018. godine, najavljivala izmene i dopune Zakona o obezbeđenju i izvršenju, govoreći da više neće biti divljanja, doslovno divljanja, izvršitelja.

Ja ne kažem i neću uopšte da se pozivam na primere oduzimanja kolica i slično, to zaista ne dolikuje, i ako se negde i desilo, to neka ide na dušu ili kako god hoćete, onom izvršitelju ili onom poveriocu koji je mogao to sebi da dozvoli i da insistira i dalje na izvršenju. Određene stvari su se promenile. Ali kada? Godine 2019. Godine 2019. je izmenjen Zakon o obezbeđenju i izvršenju i tu ima određenih korekcija u odnosu na neko ranije vreme.

Ali, zar treba vlasnik stana da dokazuje, ako se pojavi kao izvršni dužnik podstanar, vlasnik stana treba da dokazuje da su to njegove stvari da ne bi bile oduzete u takvim slučajevima? Pa, ovde je niz primera gde dužnik, a ponekad to nije ni dužnik, nego možda povezano lice, mora da dokazuje nešto što ne bi trebalo, ni u jednoj normalnoj državi se to ne dokazuje, nego se polazi od neke pretpostavke, a ovde uglavnom i postoji sprega. Vama je to poznato.

Ima još jedan primer, podsetiću vas, vi dolazite iz Niša, da je tamo imovina koja vredi preko 100.000 evra prodata za 30.000 evra zbog namirenja nekog duga. Pa, znate da je jedan izvršitelj, možda je to sad popularno, možda će i drugi poverioci tražiti tog izvršitelja, treći, četvrti stan već uzimala i prodavala ga svojim prijateljima da bi obezbedila svoj neki status. To građani Srbije ne mogu da trpe. Oni su protiv toga.

Građani Srbije nisu protiv izmirivanja svojih obaveza i duga. Istina, ponekad iz nekih razloga koji su možda mimo njihove volje nisu u situaciji da blagovremeno ispune svoju obavezu, ali oni ne beže od toga. Ne žele to. Vrlo često, ranije se to i dogovaralo i pravljeno je neko odloženo izvršenje.

Ovde ne postoji mogućnost. Pa, jel vam poznat slučaj da je načelnik policijske uprave u Čačku novčano kažnjen sa preko 100.000 dinara zbog toga što nije hteo da pruži asistenciju u slučaju gde je greška bila više nego očigledna? Sad ćete reći - pa, nema on pravo da razmišlja svojom glavom. Ja mislim da svaki građanin, svaki ozbiljan i profesionalan čovek treba da razmišlja svojom glavom da bi bilo bolje i drugima.

Ja bih ovu priliku iskoristio da obavestim poštovanu koleginicu Žarić Kovačević, da će SRS samostalno izaći na izbore kao i svaki put do sada, pa šta nam Bog da, a daće nam ono što zaslužujemo. Mi tu nemamo nikakvih problema, možda vi niste ni mislili na nas, ali evo da znate.

Drugo, volim da polemišem sa kolegom Komlenskim, zato što je strogo čovek bio u materiji i otprilike jedan deo o čemu je on govorio odnosio se i na diskusiju poslanika SRS. Mi smo izvršili kolega Komlenski analizu svih zakona obezbeđenju izvršenju, ne Srbije sada, nego i bivše SFRJ i poredili sa ovim iz 2011. godine i utvrdili ogromne prednosti koje se nalaze na strani tog, jel tako kolega Mijatoviću, bivšeg komunističkog režima, pa smo videli da je tada to bilo humanije nego što je kasnije 2012. godine.

Znači, mi smo napravili tu jednu detaljnu analizu, kolega Komlenski. Mi u istu ravan pokušavamo da stavimo i poverioca i dužnika i iz te iste ravni da istisnemo treću stranu, a to su izvršitelji. Opet na osnovu nekih analiza i na osnovu onoga što građani Srbije žive i preživljavaju, a kada je u pitanju alimentacija o kojoj ste vi pričali, ja sam malo i emotivan čovek, možda i zbog specifičnih svojih ličnih razloga, ne mogu da razumem roditelja, da li je majka ili otac kojeg bračni drug mora da tuži zbog doprinosa o izdržavanju zajedničke dece. Nikada to nisam mogao da razumem, ni danas ne razumem i niko me ne može ubediti u to.

Kada je visina u pitanju, mogu da razumem da on može da bude onoliko ili ovoliko, zavisi od njegovih primanja, ali uopšte potreba za tako nečim, to ne mogu da shvatim.

Drugo, pokrenuli ste jednu dobru temu, a mi o tome uvek govorimo, kada je u pitanju pravosuđe, da preispitamo i sudsku mrežu. Mi znamo šta nam se sve dešava, koliko košta državu Srbiju putovanje sudija iz jednog u drugo mesto. Znači, evo konkretan primer, sudija od prvo lo Loznice, jel tako koleginice Grubor, pa se onda vrati u Ljuboviju, zato što taj dan treba da ima suđenje u Ljuboviji. To je nešto što je veliki trošak.

Neke sudije su imale i toga ima nekoliko, ovo ne navodim sada kao pokazatelj toj analizi, ali se dešavalo da su imali čak i saobraćajne udese putujući iz jednog u drugo mesto, koje nije ponekad ni tako blizu, čak i do 100 km. Da vidimo mi o čemu se tu radi. To je neko hteo da potpuno unakazi sistem pravosuđa u Srbiji. Hajde sada da ne čekamo da nam se svi negativni efekti pojave, pa da onda kažemo da ćemo to menjati.

I koleginice, ovo nije pitanje politike, ovaj zakon je materijalno procesne prirode i njega treba kao takvog tumačiti, i tako ga posmatrati i pokušati da otklonimo sve ono što je moguće.

Autentično tumečanje kolega Komlenski, imam prijatelje advokate i oni su mi takođe ukazivali da je ovo problem i dobro je što je urađeno, ali mi sa ovim autentičnim tumačenjem samo jedan, rekao bih manji deo, problema koji proizilaze iz ovog zakona rešavamo, a ostaje mnogo više problema koje još nećemo ni da sagledamo. Hvala.

Kolega Komlenski, mi smo još 2008, 2009, 2010. godine govorili to i to, sve postoji, kao što je i ovo malopre vezano za ovaj zakon. Pa, koliko treba da prođe još vremena da bi mi napravili ovu analizu?

Slažem se sa vama i to je rekao i Muftija dobro - čovek treba da bude u centu, eto, jel vi vidite da mi nemamo problem ako je nešto u redu, da je u redu. Ja sam usput naveo kao neku sporednu stvar finansijske efekte, mada treba i to imati u vidu, tu je i bezbednost onih koji putuju s jedne strane, ali najbitnije je da se sud nalazi u jednom mestu, da je on blizu i da je dostupan građanima.

Pitanje, da postoje sudovi gde su ranije bili, kako vi kažete, su bila sedišta opštinskih i okružnih sudova, da li bi za izvršiteljima i ovakvim načinom izvršenja uopšte imali potrebu? Ja sam siguran da ne bi, a to sad da mogu da se primene neki zakoni koji su ranije važili, ja sam, čini mi se, iako tako ne izgleda malo stariji od vas, pa sam takođe neke principe učio, ali ne možemo se pozivati na ono vreme i ovo, idealan pravni sistem ne može da se napravi ni danas ni sutra. Ne može da se napravi iz razloga zato što mi nismo idealni ljudi.

Kada bi mi poštovali svoje obaveze, obaveze poštovali, onda bi to bilo sve drugačije, manje bi trebali da dokazuju neki svoja prava. Kada bi mi manje koristili svoja prava, znate koliko ne bi bilo saobraćajnih nesreća ili koristili prava drugih da ponekad mi stanemo. Nismo takvi, ne možemo, ali hajte za početak biću zadovoljan, neću se više javljati, da probamo da uradimo analizu ove mreže sudova i svega drugog što je od 2010. godine. To je jedna decenija, jedna decenija od ovakvog načina primene ovih pravosudnih zakona, a to je sasvim dovoljno vremena da vidimo šta nam je uraditi da bi popravili situaciju. Hvala.

Zakon o popisu stanovništva domaćinstava i stanova je jedan procesni zakon i on treba da utvrdi, odnosno ovde da kaže kako i na koji način izvršiti pripreme i sam taj popis.

Amandman koji smo podneli na član 1, on je uglavnom usmeren na poboljšanje teksta, ali iz izlaganja kolege Petra Jojića, vi ste čuli da Srbija dugi niz godina, reko bih, vekova, baštini jednu disciplinu koja se naziva popis i ona ima svoj ogroman značaj.

Nije nama cilj da mi 2021. godine popišemo stanovništvo, stanove i domaćinstva i da to ostane tako.

Nama je cilj da mi posle toga sagledamo šta možemo da uradimo dalje.

Država Srbija, Vlada Srbije izdvaja u ovom trenutku neka sredstva za poboljšanje slike strukture stanovništva u Srbiji, a pre svega tu mislim na starosnu dobu, ali efekti su mali.

Evo na primer, sredina iz koje ja dolazim, Ljubovija, tamo je od jedan dan do 18 godina u odnosu na ukupan broj stanovnika 8,7% i to je podatak sa popisom iz 2011. godine.

Ako Zavod za statistiku, gospodine Jančiću, vi ste tamo dugi niz godina, direktori se menjaju, vi ostajete i ako Zavod za statistiku može da nam pruži samo taj podatak da je to tako, mi od toga nećemo imati neke velike koristi.

Ako Zavod za statistiku bude alarmirao sve one koji treba da se uključe i sada prilikom popisa 2021. godine da daju određen doprinos i da alarmira kakvo je stanje, onda sve to ima smisla.

Šta je danas najbitnije? Otadžbina, svakako i to niko ne spori, to je sasvim normalno, ali posle toga je čovek. Ovo treba raditi, pre svega, zbog stanovnika Srbije, zbog ljudi, a onda kasnije ćemo imati one podatke koje možemo da menjamo, usmeravamo i da od toga izvučemo neke koristi.

Dalje, potrebno je i sve može da se analizira, ako se popis dobro sprovede, da se analizira i kadrovska struktura i sve drugo što nam je potrebno.

Znači, jedna projekcija, šta to mi hoćemo, gde mi vidimo državu Srbiju u nekom drugom periodu. To bi ovi podaci koji ćemo dobiti prilikom ovog popisa trebali da daju odgovor, odnosno da unaprede kvalitet života.

Ako to ne uradimo, popisivanje samo zbog sebe neće imati neki veliki smisao, ali činjenica je da smo mi počeli sa popisom stanovništva, mi Srbija, pre nego što je Sretenjski Ustav donesen, ukazuje da je srpski narod, jedan vrlo kulturan i napredan, ali mi tražimo neke radikalne poteze da bi ovo bilo još bolje. Hvala.

Ministre Nedimoviću, možda je dobro što ste vi baš predstavnik Vlade kada razgovaramo o ovom zakonu, ima i kolega iz Zavoda za statistiku. Unapređenje tehnike prilikom popisa, ona ima svoje prednosti efikasnije, a možda i jeftinije, ali ovo o čemu je govorila koleginica Nataša Jovanović znači da bi onaj klasičan način popisa možda bio bolji, ali kad je ovde gospodin Nedimović, zbog čega sam ja to i rekao, pa vidite, ovo što Vlada sad daje određena novčana sredstva za podsticaj i pomoć porodicama sa decom, to je dobro i kad sam rekao malo pre da u opštini iz koje ja dolazim postoji od jedan do 18 godina 8,20% stanovništva i ako je prosečna starost stanovnika u Srbiji 74 godine, to kada podelimo vidite da je to jedna strašna slika.

I sad će doći možda do povećanja broja rađanja, ali šta nam vredi, gospodine ministre, ako ta deca, kada budu završila srednju školu u mestu gde su rođena odu da studiraju u veće gradove i ne vrate se u mestu u kojem su došli?

Zato bi dobro bilo da vi u okviru politike koju vodi vaše Ministarstvo, prilikom dodele tih subvencija probate da napravite jedanu razliku, diferencijaciju između, hajde da se ne naljute moji prijatelji i kumovi iz Sremske Mitrovice, između Sremske Mitrovice i Krupnja, Ljubovije, Malog Zvornika, Koceljeve, Bajne Bašte, gde su brdsko-planinski predeli, gde jedan vlasnik ima vrlo male parcele, u Vojvodini, u Sremu, u drugim ravničarskim mestima, pa čak i u Mačvi, i ukoliko bi došlo da određena površina zemljišta ne bude obrađivana određeno vreme veliki su kompleksi za državu i za vlasnika, jer mnogo je jeftinije da tu ponovo to zemljište vrati svojoj nameni, nego što bi to bilo tamo gde su parcele jako, jako usitnjene.

Zbog toga bi trebalo, vi ne možete da kaznite i da nekog ograničite i da kažete – ti ne možeš da živiš u Sremskoj Mitrovici, nego moraš da živiš u Malom Zvorniku. Ali, merama koje Vlada može da utvrdi možete da zainteresujete ljude da njima to postane bolje mesto za život, da i oni probaju i svoju kreativnost, spremnost, sposobnost i sve što su naučili primene, ali tu je pomoć države, odnosno, vašeg Ministarstva jako neophodna.

Hvala.