BORISLAV PELEVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1956. godine u selu Bublje kod Peći, gde je završio osnovno i srednjoškolsko obrazovanje. Zvanje profesora za borilačke sportove stekao je na Fakultetu za fizičku kulturu u Parizu. Uža specijalnost mu je kik boks. Predaje na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu.

Radio je u spoljnotrgovinskom preduzeću „Ineks Intereksport“, a kasnije je postao direktor „Sportinvesta“, preduzeća za spoljnu i unutrašnju trgovinu i izdavaštvo.

Tokom rata na prostoru bivše SFRJ bio je jedan od komandanata paravojne formacije „Tigrovi“ Željka Ražnatovića Arkana. 1996. godine Radovan Karadžić ga je odlikovao ordenom “Miloša Obilića”. Tim koji pomaže odbranu Vojislava

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga posebna sednica, 26.04.2013.

Dame i gospodo, Briselski sporazum se pre svega odnosi na Srbe sa KiM, a naročito na Srbe koji žive na severu Kosova. Mada nas državni vrh ubeđuje svakodnevno da se on odnosi na celu Srbiju jer će on doneti boljitak celoj Srbiji, to naravno nije tačno.
Suština je u tome da ovaj sporazum izmešta KiM iz Srbije i predaje KiM pravo u ruke Hašimu Tačiju, za kojim je podignuta optužnica od ove iste države koja sa njim ravnopravno pregovora u Briselu. U tome je suština, a sve ostalo je zamajavanje naroda i prikrivanje prave istine.
U ponedeljak sam bio u Kosovskoj Mitrovici na mitingu gde je bilo preko 20 hiljada ljudi sa severa KiM. Vaši mediji su objavili da je bilo samo 10 hiljada, ali to je normalno, jer vaši mediji stalno smanjuju broj, i to po nekoliko puta, prisutnih na protestima u Beogradu.
Nikada se toliko masovno nije okupio narod u severnoj Mitrovici, jer oni dobro znaju da od Briselskog sporazuma zavisi njihova budućnost i budućnost njihove dece. Oni su tada doneli deklaraciju kojom su odbacili sporazum iz Brisela kao nelegitiman i nevažeći.
U deklaraciji piše, citiraću samo jedan deo: "Imajući u vidu da ovaj sporazum krši Ustav Republike Srbije i ukida njene institucije na severu KiM, narod Srbije koji živi u ovom delu zemlje neće dopustiti njegovo sprovođenje, jer bi time potpao pod vlast lažne države Kosovo. Ovaj sabor izražava ogorčenje na činjenicu da su najviši predstavnici vlasti Republike Srbije predali deo Pokrajine, pod srpskom upravom, onima koji su izvršili nasilni čin otimanja KiM. Oni koji su to učinili, zaslužuju svaku osudu jer nisu dobili mandat ni od koga da predaju svetu srpsku zemlju i srpski narod, materijalna dobra i duhovne svetinje, a sve zarad svojih uskih političkih interesa. Zbog svega toga, srpski narod sa severa KiM neće dopustiti primenu ovog sramnog sporazuma". Završen citat.
Taj narod živi dole na KiM i on najbolje zna šta je za njega bolje. Za njega je bolji život u državi Srbiji, a nikako život u tzv. Kosovo. Otkuda pravo pregovaračkom timu i državnom vrhu Srbije da srpski narod na severu KiM ubeđuje da on bolje zna kako će njemu biti i kako mu je od onih samih koji žive na severu KiM?
Šta su dobili Srbi sa KiM ovim sporazumom? Dobili su novu državu, tzv. državu republiku Kosovo, u kojoj ni po koju cenu ne žele, a izgubili su svoju državu Srbiju, u kojoj po svaku cenu žele da nastave da žive. Drugo, dobili su Ustav republike Kosovo i sve njene zakone, a izgubili su Ustav Republike Srbije u kome jasno piše u preambuli da li je KiM neodvojivi deo Srbije. Taj Ustav su prekršili i državni vrh i pregovarački tim.
Dobili su Srbi sa KiM i kosovske institucije, što jasno piše u Sporazumu koji ste vi potpisali, a izgubili su institucije Srbije. Dobili su Srbi na KiM regionalnog komandanta policije koji će biti Srbin i to je u redu. Njega će predlagati zajednica srpskih opština. To su tri kandidata od kojih će ministar unutrašnjih poslova kosova Bajram Redžepi izabrati jednog koji će biti njegov komandant, koji će primati njegovu platu iz Prištine i sprovoditi njegova naređenja. Svi policajci će biti Srbi, ali će biti plaćeni iz Prištine. Dobili su komandire policije za sve četiri opštine, ali u čemu je novost? I pre su i sada su komandiri policijskih stanica na severu KiM u svim opštinama Srbi. Svi policajci će po ovom sporazumu biti u sastavu policije kosova. Dobili su Srbi i jedno odeljenje Okružnog suda u severnoj Mitrovici, ali će ono biti u pravosudnom sistemu kosova, a ne u pravosudnom sistemu Srbije. Dobili su garancije NATO pakta da će štiti Srbe i da neće vojska kosova 10 godina biti na severu. Pošto sam bio aktivni učesnik odbrane Srba 17. marta 2004. godine za vreme progona, video sam da NATO pakt da ne štiti Srbe nego pruža logističku podršku šiptarskim teroristima. Nisu rekli ništa o tome da nije bio na sastanku sa našom delegacijom generalni sekretar Raspunsen, nego da je bio njegov pomoćnik i da ne postoji pismena garancija za to usmeno obećanje.
Na kraju, obraćam se svim poslanicima koji gaje nacionalno i versko osećanje – da li ćete glasati protiv svoje braće na severu KiM i celoj KiM? Da li ćete se kao pravoslavci oglušiti o vapaj naše Srpske pravoslavne crkve koja vam poručuje, citiram – apelujemo na poslanike u Narodnoj skupštini Srbije da pred Bogom i istorijom srpskog naroda i sopstvenom savešću izmere i odmere svoju moralnu i istorijsku odgovornost prilikom odlučivanja o davanju ili uskraćivanju saglasnosti Srbije kao države na ovakav tekst Sporazuma, završen citat.
Na kraju, glasaću naravno onako kako misli naš narod na severu KiM i kako poručuje naša Srpska pravoslavna crkva i sa prezirom ću glasati protiv ovakvog sramnog Sporazuma. Hvala na pažnji.

Prva sednica Prvog vanrednog zasedanja, 12.01.2013.

Poštovani građani Srbije, poštovani Srbi koji živite na KiM, poštovani gospodine predsedniče Republike Srbije, gospodine predsedavajući, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kada se u decembru pojavila platforma o KiM, bio sam veoma prijatno iznenađen. Za mene je ona tada predstavljala prekid pogubne politike prethodne vlasti prema KiM, ali i početak novog političkog dijaloga sa Prištinom, u kojem će biti zaštićeni interesi Srbije, Srba na KiM i Ustava. Svega toga nije bilo u prethodnim razgovorima između Beograda i Prištine.
Bio sam iskreno srećan kada je predsednik Republike uputio platformu, radi dobijanja saglasnosti SPC, SANU, ali i predstavnicima Srba sa KiM i severno i južno od reke Ibar, i na svu sreću, ta saglasnost je tada i dobijena.
Šta se posle toga desilo? Platforma je, u međuvremenu, izmenjena, proglašena je tajnim dokumentom, a odustalo se i od njenog predstavljanja u Skupštini Srbije. Očigledno se to desilo zbog spoljnih i unutrašnjih pritisaka. Vlada je na sednici od 9. januara donela Predlog rezolucije o kojoj danas razgovaramo.
U tački 1) stoji da se Vlada Srbije ovlašćuje da nastavi sa implementacijom, primenom već postignutih dogovora i sporazuma sa predstavnicima Prištine. To znači da je ova rezolucija u funkciji, legalizacije ranije postignutih sporazuma u Briselu. Rezolucija ima za cilj da ova Skupština da pravni osnov Vladi Srbije za dalju implementaciju, odnosno primenu postignutih sporazuma.
Ova Vlada je već napravila granicu između Srbije i Kosova, jer je to uradila primenjujući Sporazum o integrisanom upravljanju graničnim prelazima, braneći se time da zemlja koja je ozbiljna, mora da primeni sve ono što je dogovorila prethodna vlast. To nije tačno. Ozbiljna država, ozbiljna zemlja, mora da čuva svoje granice i svoj narod.
Ničim nije bila obavezna ova vlada da primeni sporazume koji su u Briselu postignuti, jer oni nemaju nikakav pravni osnov, oni čak nisu propisani i nisu u skladu ni sa međunarodnim pravom. Jedino potpisani sporazumi su pravno obavezujući, a ovi su samo parafirani, i to od jednog činovnika Vlade Srbije koji je to samo parafirao, što nikoga ne obavezuje.
Vlada je odlučila da zbog dobijanja datuma za početak pregovora sa EU, da učini sve ono što EU traži od Srbije. Šta znači dobijanje datuma za pregovore za Srbiju? Reći ćete – 170 miliona evra godišnje. Da, ali da li je vredno Kosova i Metohije samo toliko? Da li samo toliko vrede Srbi sa KiM i Srbi koji su izbegli sa KiM?
Ova rezolucija je u stvari rezolucija za evrointegracije, a ne rezolucija o KiM. To jasno kaže tačka 1) stav g Rezolucije, koju citiram – razgovori sa predstavnicima PIS u Prištini i svaki dogovor koji bude postignut, treba da daju doprinos evropskim integracijama Republike Srbije. To zaista nije dobro, jer bi u prevodu to moglo da znači da je ova vlast spremna da žrtvuje i državne i nacionalne interese radi ulaska u EU.
U tački 3) se kaže – Republika Srbija je spremna da učini dodatne ustupke radi preovladavanja trenutnog stanja u odnosima između srpskog i albanskog naroda, ali se ne kaže koji su to dodatni ustupci. Ljudi, dokle više ustupaka?
Od ovakve rezolucije su se ogradili i predstavnici sve četiri srpske opštine na severu KiM. U otvorenom pismu predsedniku Republike oni protestuju što je rezolucija u suprotnosti sa tekstom platforme koji im je predstavljen 22. decembra u Predsedništvu Srbije. Bune se i za to što im je obećano da će platforma, u prvobitnom tekstu, biti usvojena u Skupštini Srbije. Oni kažu, citiram – nastavak pregovora na tehničkom nivou i…
(Predsednik: Vreme, gospodine Peleviću.)
Dozvolite samo 30 sekundi, molim vas.
Oni kažu, citiram – nastavak pregovora na tehničkom nivou i implementacija, dakle, primena dogovora, predstavlja direktno priznavanje nezavisnosti tzv. republike Kosovo.
Gospodine predsedniče Republike, obraćam se vama kao predsedniku i kao prijatelju, a video sam da ste i vi mene na jednoj TV emisiji nazvali prijateljem, ne zato što smo prijatelji, već zato što smatram da je prvobitna platforma bila jako dobra, da je ona danas na dnevnom redu, za nju bih glasao, ali ne i za ovu rezoluciju koja ne štiti interese Srba na KiM, koja ne štiti interese Srbije, već suprotno, šteti interesima i Srbija i Srba sa KiM. Hvala vam na pažnji.

DESETO VANREDNO ZASEDANJE, 30.07.2011.

Gospođo predsedniče, gospodine predsedniče Srbije, gospodo ministri iz Vlade, poštovane kolege i koleginice. Vlast je dugo izbegavala da ova Skupština održi sednicu posvećenu KiM. Čak je i predsednik Skupštine gospođa Đukić-Dejanović pre samo dva dana izjavila da takva sednica nije neophodna, da treba dati poverenje timu za pregovore i da Vlada ima dobru platformu za rešavanje situacije na KiM.
Sada mi se čini da Vlada želi da usvajanjem ove deklaracije prebaci odgovornost za situaciju na KiM na srpski parlament. Ono što je neshvatljivo jeste da je deklaracija tako loše napisana da je neverovatno da predsednik Vlade mogao da je potpiše. Zamislite kada u preambuli u alinejama 2, 3 i 4 stoji da se Srbija plaši opasnosti koja preti jer će Kosovo proglasiti jednostrano svoju nezavisnost. To je neverovatno. To se, gospodo ministri desilo još pre nekoliko godina, ili mi živimo u različitim periodima ili vi dozvoljavate da vam neki činovnik samo prepiše preambulu iz neke deklaracije od pre šest godina. Stvarno je neprihvatljivo. Pored toga ja sam danas na Odboru za KiM glasao za ovu deklaracije ne, zato što je dobra, ne zbog Vlade nego zbog onih jadnih ljudi koji dole na barikadama čekaju tenkove i oklopna vozila KFOR.
Potpuno dobronamerno želim da, žao mi je što je predsednik na trenutak izašao, da skrenem pažnju na nešto što dobar državnik ne bi smeo nikada da kaže i da izjavi, a on je rekao na početku ove krize da Srbija neće ratovati. Naravno da Srbija neće ratovati. Svi mi to znamo, ali predsednik jedne države to ne sme da kaže. On može da kaže da Srbija ne želi da ratuje. Mora da kaže da Srbija želi da zaštiti svoje građane Srbe sa KiM koji su u ovom trenutku ugroženi i kao i 1999. godine. Ni jedan državnik u svetu, ni jedan predsednik ne bi rekao tako nešto jer se time šalje pogrešna poruka Hašimu Tačiju, da slobodno navale jer Srbija neće ratovati. Srbija ne želi da ratuje, ali Srbija sasvim sigurno želi da zaštiti svoje građane na KiM. O tome se radi i to nisu dobre izjave.
Situacija ne KiM je veoma teška. Budite sigurni da ti ljudi dole gledaju ovu Skupštinu. Gledaju je i Albanci na KiM. Budite sigurni da ih interesuje svaka naša reč i da ih naša neozbiljnost koju smo u nekoliko navrata danas pokazali, zaista žestoko, žestoko dira u srce. Oni od nas traže jedinstvo, makar upola onog jedinstva koji su oni pokazali ovih dana tamo. Tamo više nema partija. Tamo nema strančarenja. Tamo ljudi imaju samo jednu partiju, Srbiju. Ajdemo da im malo pokažemo večeras da je makar za večeras, makar za trenutak naša partija Srbija. Da zaboravimo ovu bruku i sramotu koju smo povremeno danas pokazivali, rugajući se praktično tim ljudima dole koji su na barikadama, koji su ostavljeni sami sebi. Nema naše policije, nema naše vojske da ih brani. Oni se brane, ali oni brane i nas. Nije to demagogija. To je stvarno tako. Od njih treba da učimo kako se brani država. Moramo i Srbima i Albancima dole da pokažemo vrlo jasno da nećemo Srbe na KiM ostaviti na cedilu.
Zato ćemo danas i mi iz SNS ovu deklaraciju i spremni smo da snosimo odgovornost za to, jer želimo makar za trenutak da budemo jedinstveni i da se borimo za naš narod i za našu teritoriju KiM. Hvala na pažnji.

Poslednji put ažurirano: 20.09.2016, 13:35