DUBRAVKO BOJIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1953. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je profesor ruskog jezika.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 69
  • 1
  • 201
  • 0
  • 7 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 meseca i 12 dana i 11 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Dame i gospodo narodni poslanici, sumirajući svoju priču na amandmane na ovaj predlog zakona, samo ću se u jednoj rečenici nadovezati na moj prethodni amandman, a koji se odnosi na saradnju čoveka i mašine.

Ovde se postavlja logično pitanje – koliko će se mentalitet poslodavca i osiguranika upodobiti procedurama savremenog informatičkog sistema?

Da ne bude da mi poslanici SRS samo napadamo i kritikujemo, ja ću ovde istaći jedan dobar primer, a to je član 34. ovog Predloga zakona, koji govori da se podaci uneti u jedinstvenu bazu ne mogu brisati i da se čuvaju tajno. Kao što vidite, nemamo nikad problem da budemo maksimalno objektivni kritičari.

Uvažene kolege narodni poslanici, evo, pri samom smo kraju ove maratonske, objedinjene rasprave, o pravoj poplavi zakonskih predloga, među kojima je i Predlog zakona o budžetu, svakako najvažniji zakon svake Vlade za godinu za koju se donosi. Ja postavljam jedno pitanje – da li smo ovakvom raspravom unapredili i poboljšali neki od ovih zakonskih predloga? Ja mislim da nismo. Da li smo doprineli njihovom poboljšanju i unapređenju? Odgovor je isti, ja mislim da nismo. I, u ovom kontekstu, moram da pohvalim predsedavajuće, i gospodina Arsića i Vladu Marinkovića, da su bili tolerantni i dozvolili narodnim poslanicima da se ne drže striktno amandmana, da mogu reći koju reč o budžetu, čime su, koliko-toliko, upriličili ovu raspravu.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je čisto tehnički zakon, a tehnički zakon zahteva i tehničku preciznost i odgovornost.

Iz Predloga ovoga zakona ne vidi se jasno koji su razlozi za relativno kašnjenje sa ovim zakonom, kada je njegovo prvo pojavljivanje bilo 2010. godine, a popravka 2014. godine?

Predlagač je predvideo da proceduru čuvanja sigurnosti i zaštite podataka uređuje ministar. Ali, nažalost, nije preciziran rok za ovu radnju, što nije dobro, pa će biti manje lutanja i grešaka ako se to ne uradi veoma brzo.

Moram ovde da ukažem na još jednu nelogičnost, a odnosi se na kaznenu politiku ovog zakona, koja je upodobljena u rasponu novčanih kazni utvrđenih u skladu sa Zakonom o prekršajima, a rasponi od 10 hiljada do 500 hiljada ili od 50 hiljada do dva miliona, što je 30, 40 i 50 puta više i daje veliku mogućnost voluntarizma onima koji kažnjavaju i presuđuju.

Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je još jedan u nizu onih zakona čiji su razlozi za donošenje sadržani u duhu vremena ovog našeg informatičkog doba. Praksa će testirati koncept zakona, njegove principe, načela, registracije i postupke, ali jedno je jasno. Mašina nema dušu i savest, a čovek ima i savest i odgovornost. Da li će doći do saradnje između čoveka i mašine i kakva će ta saradnja biti u budućnosti, ostaje tek da se vidi. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

U nadi da je sa tehnikom sve u redu i da neću imati osnova da vas optužim za pretrpljeni strah, reći ću nekoliko rečenica o ovom Predlogu zakona.

Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja je jedan od onih tehničkih zakona koji popunjavaju ukupni fond predloženih zakona Narodnoj skupštini od strane Vlade Republike Srbije. Čak sam sve više uverenja da se ova oblast mogla regulisati podzakonskim aktima, tako da zakon u ovoj formi nije bio ni potreban, ali Vladi se broji ovaj mini zakon od pedesetak članova, da budem precizan 52 člana, pa tako kao ovlašćeni predlagač zakona polako namiče na svoj konto jedan po jedan zakon, a to je broj predloženih zakona u svom mandatu.

Zakonom se, makar je tako predviđeno, treba postignuti sledeći ciljevi – poboljšanje kvaliteta podataka, kontrola istih, poboljšanje kontrole naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Sve ovo ako bi prihvatili pitam se da li nam je bila neophodna tehnika i umnožavanje? Mislim da su bile dovoljne redovne analize i bolja saradnja državnih organa na svim nivoima, počev od dnevnog, mesečnog do dugoročnog.

Tu je, svakako, i saradnja i sa drugim centralnim registrima, ali ipak najvažnije je sve ono što se odigrava pre i posle unošenja podataka u jedinstvenu bazu, a ona nikako ne sme biti sama sebi cilj i svrha. U protivnom sve je ponovno gubljenje vremena. S druge strane, povećava i pravi štetu i trošak svim korisnicima socijalnog osiguranja. Preživeo.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 22500.00 RSD 01.01.1999 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:17