DUBRAVKO BOJIĆ

Srpska radikalna stranka

Rođen 1953. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je profesor ruskog jezika.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 27
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 1 dan i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Apel

čeka se odgovor 11 meseci i 26 dana i 11 sati

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da medijski propratite izmenjenu odluku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predb...

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

čeka se odgovor 11 meseci i 26 dana i 12 sata

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Opet novi zakon, a priča stara. Ovo je još jedan od predloga zakona koji ilustruje neefikasnost rada Vlade, a od narodnih poslanika se traži da po hitnom postupku prikriju tu neefikasnost.

Dakle, nastavlja se praksa Vlade da Narodnoj skupštini dostavlja predloge zakona koje treba doneti po hitnom postupku. To je slučaj i sa današnja dva zakona o obrazovanju, prvi zakon – Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugi zakon – Predlog zakona o visokom obrazovanju.

Srpska radikalna stranka smatra da ovakva praksa predlagača nije na liniji jedne dobre i temeljne, dugo najavljivane i dugo očekivane reforme obrazovanja. Višedecenijsko iskustvo na poslovima profesora na svim nivoima obrazovanja kandiduje me da na ovu temu kažem nekoliko rečenica. Usput ću sa ponosom pomenuti da sam bio i dugogodišnji profesor nadaleko čuvene Matematičke gimnazije. Svaka srećna i uređena država, kakvom pretenduje da bude i naša zemlja, pitanje obrazovanja tretira kao jedno od najbitnijih, ako ne i najvažnije državno pitanje. Zato mi smatramo da ove zakone nikako nije trebalo objedinjavati, već voditi pojedinačnu raspravu.

Zašto je obrazovanje tako bitna delatnost? Iz jednostavnog razloga što je obrazovanje proces sticanja znanja, a znanje je najkvalitetnija, najtraženija i najskuplja roba na svetskom tržištu. Mi proizvodimo znanje, ali ga ne koristimo, posedujemo znanje kao resurs, ali to drugi koriste, mladim ljudima nudimo radnu nesigurnost, a stalno ih pozivamo na demografsku obnovu. Kada čovek završi školovanje njega ne čeka radno mesto, ne čeka ga posao, pa je prinuđen da prihvati bilo koji posao, i ne u struci, i na određeno vreme, gde ne može da se stručno usavršava, gde ne može da napreduje u službi, gde ne može da konkuriše kod neke banke za kredit kojim bi rešio najbitnije životne probleme. Šta mu preostaje? Preostaje mu put pod noge.

Sledeća naša primedba na ovaj predlog zakona je hitnost postupka njegovog donošenja. Šta je razlog za donošenje ovih zakona po hitnom postupku? Gospodin ministar je juče govorio o nekim razlozima u prilog hitnosti postupka, pa zahtevam da nam još jednom navede makar najbitnije razloge za takav predlog. Narodne poslanike ne treba da zanima gde je nastao kur šlus ili kvar na liniji veze ili prekid komunikacije između pojedinih aktera u celoj ovoj priči. Smatram da je jedan od razloga za ovakvu žurbu i nestrpljivost naših kolega, prevremenih Evropljana, za članstvo u EU i mi želimo da uredimo naše zakone, naš sistem i našu zemlju, ali smo kategorički protiv članstva u EU, u tu naopaku veštačku tvorevinu, koja se i sama nalazi u fazi konfuzije i rasula. Isto tako smatram da je i EU kao takvoj mnogo bitnije i važnije da u Srbiji ima dobrog i pouzdanog partnera, nego lošeg člana.

Kod ovog prvog zakona naveli ste da se u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada pored udžbenika koje odobrava ministar mogu koristiti i dodatna nastavan sredstva koja odobrava Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, ali u praksi imamo slučaj da su nam deca, naročito u osnovnoj školi, preopterećena i programom i udžbenicima. Srpska radikalna stranka se zalaže za obrazovanje u kome se učenici, nastavnici i roditelji neće utapati u moru informacija često i nepotrebnih.

Ilustrovao bih vam to samo jednim primerom, pre neki dan dete uzrasta osam, devet godina na leđima nosi ranac pun knjiga, a kakve je krhke građe prosto se od težine iskrivilo. Na naše pitanje da li su to sve knjige koje poseduje odgovorilo je – ne, samo po rasporedu za taj školski dan. Ne bih sada otvarao pitanje važnih ili manje važnih predmeta, ali je pravi nonsens da deca u tom uzrastu iz pojedinih predmeta koriste dva ili više udžbenika ili priručnika.

Videli smo iz ovog predloga zakona ko sve može obavljati obrazovno-vaspitni proces. Mi smatramo da se u obrazovanju moraju birati najbolji učitelji, nastavnici i profesori koji će posedovati iskustvo komunikacije sa mladim ljudima i koji će biti adekvatno nagrađeni za svoj rad, kako bi i dalje ostali u obrazovanju, a ne kao dosadašnja praksa da svako ko je mogao naći uhlebljenje negde drugde, napuštao profesiju koju voli.

Zalažemo se za školu u kojoj će se deci dati pravo na slobodu više, da ispolje neku svoju individualnost, sposobnost, kreativnost i ideju, za školu u kojoj ćemo učenike nagrađivati peticama za njihove ideje, a ne za naše, za školu u kojoj će deca biti slobodomisleća ljudska bića.

Nabrajajući ciljeve obrazovanja, pod brojem 18. naveli ste kao cilj povećanje efikasnosti obrazovanja i vaspitanja i unapređivanje obrazovnog nivoa stanovništva Republike Srbije kao države zasnovane na znanju. Možda bih i razumeo šta ste hteli reći, ali nekako, prosto, mislim da ste niste srećno izrazili.

Imao sam juče jednu dilemu koju sam pokušao da rešim sa svojim kolegama, a u pauzi sednice razgovarao sam direktno sa ministrom obrazovanja Šarčevićem, a tiče se fonda časova fizičkog vaspitanja.

Mi smatramo da je ovaj nedeljni fond časova fizičkog vaspitanja mali i s obzirom na značaj koje fizičko vaspitanje ima u razvoju mlade populacije, tj. u formiranju skeletno muskulaturne i mentalne konstrukcije čoveka.

Zato zahtevam od gospodina ministra da još jednom izvaga argumente za i protiv, da preispita mogućnost povećanja ovog fonda časova, bez obzira na sva ograničenja koja ima Ministarstvo u pogledu finansiranja povećanog broja nastavnog osoblja, jer da bi se negde nešto dobilo, negde se mora nešto oduzeti. Povećanjem broja časova za fizičko vaspitanje mlade generacije u Srbiji su svi na dobitku.

Kada je današnji predsednik države u svojstvu mandatara podnosio ekspoze pred ovim parlamentom, rekao je da se u njegovo vreme čekalo u redu da bi se oslobodio teren za basket, mali fudbal ili odbojku, a kolega Palma mu je tada dobacio, dobro se sećam, da nam se deca danas ne igraju ni na časovima fizičkog. Nažalost, to je istina.

U ovoj pomami i poplavi interneta elektronske i brze komunikacije i informacije deca su nam prestala da se druže, da igraju i da čitaju, deca su nam počela da žive u nekom svom virtuelnom svetu gde su kriminal, nasilje, alkohol i droga dominantni na društvenim mrežama i medijima.

Deca koja se igraju mešaju se sa drugom decom iz različitih socijalnih i intelektualnih sredina, razmenjuju iskustva. Pasivno sedenje za kompjuterom koji smo im mi odrasli nametnuli kao trend, kod dece stvara napetost i nervozu, a višečasovno sedenje u nefiziološkom, nepravilnom položaju, dovodi do raznih deformiteta na, pre svega, kičme, kvarenja vida, zračenja. S druge strane, dete zanemaruje društvene obaveze.

Kada je reč o Predlogu zakona o visokom obrazovanju, osim izmeštaja Nacionalnog saveta pod ingerencije Vlade, mi smatramo da se novi Predlog zakona i koncepcijski i metodološki ne razlikuje od starog zakona, osim u nekim sitnim detaljima. Mi smatramo da je pogrešna pretpostavka da će novo rešenje sa Nacionalnim savetom pri Vladi unaprediti razvoj i kvalitet visokog obrazovanja. Novo rešenje će u praksi dovesti do nepotrebnog osamostaljenja i otuđenja ovog tela, pa čak i njegove izolacije. Nepotrebno je donošenje ovog zakona po hitnom postupku i iz razloga što se njegova primena u pojedinim segmentima meri mesecima, od šest meseci do dve godine npr. donošenje podzakonskih akata.

Čuli smo juče od jednog narodnog poslanika koji pripada vladajućoj koaliciji, a koji je uz to bio i nosilac sistema u ranijem periodu, da nikakvih problema sa akreditacijama nije bilo, a vi doslovce kažete, pročitaću – u periodu primene Zakona o visokom obrazovanju, koji je u više navrata menjan i dopunjavan, 2008, 2011, 2012,13,15 i 2016. godine, uočeni su problemi u vezi sa postupkom akreditacije i vrednovanja kvaliteta visokoškolskih ustanova.

Pošto sam prekoračio vreme, a kada smo ovde kod vrednovanja ovih tj. kod Bolonje, moram da izrazim naš negativan stav. Čak mislimo da je Bolonja unela mnogo konfuzije, zabuna i nejasnoća i nije se snašla na našem obrazovanom prostoru, čak je dovela i do urušavanja kvaliteta obrazovanja. Znači, donela je mnogo zvanja, a malo znanja. Dobili smo mnogo diploma iza kojih ne stoji znanje. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Kao lingvisti, zasmetao mi je naziv ovog zakona. Čini mi se da je pomalo nezgrapan, glomazan, pa mislim da i onaj ko ga je krstio nije zadovoljan ovakvim rešenjem. U svemu ovome, najbitnije je da je neko ko treba da shvati konačno shvatio da je pitanje svih pitanja i prioritet svih prioriteta sprečavanje biološkog odumiranja nacije, pa je zato i predlog ovog zakona dobra namera da se u tom pravcu krene sa vođenjem demografske politike i pospešivanja nataliteta.

Našim amandmanom smo tražili brisanje člana 31. ovog zakona. Zašto tražimo brisanje ovog člana? Jednostavno zato što je suština ovog člana sadržana u članovima 19, 20. i 26. Članom 19. je predviđeno da nadležni ministar formira tim zdravstvenih radnika i saradnika za obavljanje delatnosti biomedicinski potpomognute oplodnje. Članom 20. obavezan je centar za biomedicinski potpomognutu oplodnju, da se imenuje lice zaduženo za obavljanje ove delatnosti. To je lekar specijalista iz oblasti akušerstva i ginekologije i tim stručnjaka.

Ovde u članu 31. imamo da se formira neka stručna komisija koju još, pored pomenutih članova, čine diplomirani psiholog i diplomirani pravnik. Pitanje – zašto bi se formirala ovakva komisija kada je to stvar unutrašnjeg uređenja i organizacije sistema rada te kuće i kao takva ne podleže potrebi zakonskog normiranja? Mislimo da je nepotrebno dodatno unošenje konfuzije i neefikasnosti u sistemu i proceduri odlučivanja.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Hvala.
Ispred SRS-a, kolega Sreto Perić i ja, podneli smo amandman na član 8 ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima. Zahtevamo brisanje ovog člana 8A, koji govori o ispunjenosti uslova za otpočinjanje obavljanja komunalnih delatnosti. Naime, ministar nadležan za poslove komunalnih delatnosti obrazuje komisiju koja ima da oceni ispunjenost uslova za bavljenje ovim poslom.
Komisiju čine po jedan predstavnik Ministarstva nadležnog za poslove privrede, energetike, zaštite životne sredine, vodoprivrede, saobraćaja, infrastrukture, finansija, državne uprave, lokalne samouprave, veterine, zaštite od požara i ministarstva. Fali samo predstavnik lovačkog društva i udruženja penzionera. Mi smatramo da je ova komisija nepotrebna, da je preglomazna, zato što u njen sastav ulazi 1/3 predloženih predstavnika resornog ministarstva.
Takođe smatramo, gospodo iz Vlade, predlagači ovog zakona, da je bilo jednostavnije rešenje da nadležno ministarstvo prikupi mišljenja od ostalih resora, čime bi se pojačala odgovornost i resornog i ostalih ministarstava u zajedničkoj odluci. Možda je to zbog brzine donošenja ovog zakona.
U paketu zakonskog predloga zapakovana je hitnost donošenja ovog zakona po kratkom postupku, hitnom postupku, koja ne trpi navod, slušajte sada molim vas – da bi nedonošenje ovog zakona po hitnom postupku izazvalo štetne posledice po život i zdravlje ljudi, rad organa i organizacija.
Molim Vas, mi decenijama živimo u ovakvom stanju. Da je sve ovo tačno, kada bi sve ovo bilo istina, mi bi se već odavno našli pod udar člana 2 Zakona i njegove šeste komunalne delatnosti, a da vas podsetim sve koji niste u ovoj temi, šesta komunalna delatnost su upravljanje grobljima i sahranjivanje, ranije je bilo upravljanje grobljima i pogrebne usluge.
Ne znam čemu ova izmena.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 22500.00 RSD 01.01.1999 -
Poslednji put ažurirano: 07.03.2017, 14:17