Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Balša Božović

Balša Božović

Demokratska stranka

Pitanje

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, postavljam pitanje Tužilaštvu - kada će početi da radi svoj posao?

U Srbiji je potreban samo jedan hrabar tužilac koji će da izađe i da kaže – ja želim da radim svoj posao i građani će ga podržati u tome. Nije prvi put da se ovakve stvari dešavaju u regionu, nešto slično se dogodilo u Rumuniji, nešto slično u Bugarskoj.

Tužilaštvo je to koje ćuti već sedam godina na ono što se svakodnevno dešava u Srbiji. I apsolutno ne postoji nijedan hrabar čovek trenutno koji će da kaže – da, ja želim građanima da donesem pravdu, ja želim da budem taj koji će poštovati zakon u Srbiji.

Tužilaštvo, zato što je ovo godina u kojoj je ubijen Oliver Ivanović, ova godina se završava. Pre tačno godinu dana Oliver Ivanović negde krajem decembra prošle godine je bio u pratnji svog sinovca u BIA i dao je iskaz ko mu preti, zbog čega mu preti i zbog čega mu je ugrožen život. Godinu dana kasnije, BIA ćuti o tome.

Šta je tačno Bratislav Gašić uradio da zaštiti život Olivera Ivanovića? Zbog čega MUP nije apsolutno ništa uradilo da zaštiti život Olivera Ivanovića? Zašto je ubijen Oliver Ivanović? Ko je odgovoran za političku pozadinu ubistva Olivera Ivanovića? Zbog čega je bio na RTS proglašavan za izdajnika? Zbog čega je bio na televiziji „Pink“ sa nacionalnom frekvencijom proglašavan za izdajnika? Ko je naručio spotove protiv Olivera Ivanovića, a sedi u vladajućoj većini Vlade Aleksandra Vučića?

Šta je Aleksandar Vučić uradio da zaštiti život Olivera Ivanovića? Koliko puta je Oliver Ivanović tražio od Aleksandra Vučića zaštitu? Koliko puta je tražio i govorio o tome da mu je život ugrožen? Ko je naredio da se dokazi sa mesta zločina uklanjaju od strane pripadnika policije srpske nacionalnosti na KiM u severnoj Kosovskoj Mitrovici? Zbog čega je Hašim Tači rekao da nije u pitanju političko ubistvo, nego da je to sukob narko-kartela na severu Kosova? I zašto Aleksandar Vučić ćuti na to?

Kolika je odgovornost danas režima zato što Oliver Ivanović više nije živ? Na kom to sudu je tačno poligraf dokazno sredstvo? I kako predsednik Republike može da kaže da je jedan od glavnih osumnjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića, Milan Radojičić, neko ko nije odgovoran zato što je prošao poligraf i kako smo sada definitivno sigurni da on nije ni na koji način učestvovao u ovom krivičnom delu? Čovek za koga je sam Oliver Ivanović govorio da mu od njegove strane preti najveća opasnost.

Kakva je ovo zemlja u kojoj tužilaštvo ćuti kada je u pitanju monstruozni zločin zato što je ubijen ne samo nečiji otac, ne samo nečiji suprug, nego je ubijen jedan od lidera opozicije?

Koliko je danas veliki pritisak na isto tužilaštvo u primeru Kruševca kada je u pitanju kvalifikacija dela protiv Borislava Stefanovića? Da se slučajno ne radi o pokušaju ubistva, što je više nego očigledno i evidentno? Ako se jedan u tužilaštvu usudi da uradi svoj posao kako treba, u skladu sa zakonom, imaće punu podršku naroda u Srbiji. Imaće punu podršku Srbije, imaće punu podršku ljudi koji žele da nastave da žive u ovoj zemlji. Očekujem od tužilaštva da pokrene istrage bilo protiv najviših državnih zvaničnika, bilo protiv mafijaša koji sebe nazivaju patriotama sa severa Kosova. Hvala.
Zahvaljujem se.

Dame i gospodo, postavljam pitanje ne predsedniku Republike, ne predsednici Vlade Republike već javnom tužilaštvu Republike Srbije. Pre više od pola godine ubijen je Oliver Ivanović. Tada je rečeno da će se za nekoliko dana reći ko ga je ubio. To je rekao predsednik Republike Srbije u javnom obraćanju. Do sinoć nismo imali prilike da čujemo nijednu jedinu reč kako teče istraga, ali smo zato čuli da je istraga definitivno okončana što se tiče jednog od ljudi koji su se u javnosti pominjali kao osumnjičeni, u pitanju je gospodini Radojičić. Osumnjičio ga je Oliver Ivanović javno pred medijima, javnošću još dok je bio živ.

Ono što je zaprepastilo mnoge koji su završili, na primer, pravni fakultet, jeste što je rečeno da je on pristao da bude na poligrafu, da je prošao poligraf i da smo sa sigurnošću utvrdili da on definitivno nije ni na koji način uticao u tom krivičnom delu.

Poligraf nije dokaz na sudu, i to je ono što je istina. To građani treba da znaju. Poligraf nije dokaz na sudu.

Nakon toga, u petak, 23. novembra, prošli petak, izvršen je pokušaj ubistva na Borislava Stefanovića, jednog od lidera Saveza za Srbiju. Doktori su rekli da je samo nekoliko centimetara niži udarac bio u predelu potiljka, da bi na mestu ostao mrtav. Čekali su ga ljudi organizovani ispred sale gde je trebalo da se održi tribina, neko ih je organizovao, neko im je rekao gde će Borislav Stefanović proći, sačekali su ga i umalo ga nisu ubili.

Podsetiću vas da je Marko Parezanović kao visoki načelnik BIA, a to smo upućivali već nekoliko meseci, govorio o tome da smo mi pretnja za Srbiju, da je deo opozicije pretnja za Srbiju, da je deo medija pretnja za Srbiju, da je deo nevladinog sektora i sindikata pretnja za Srbiju.

I sada, nakon ubistva Olivera Ivanovića, kao jednog od opozicionih lidera u Srbiji, izvršen je pokušaj ubistva na Borislava Stefanovića, lidera levice i jednog od lidera Saveza za Srbiju.

Dogodila se u međuvremenu još jedna stvar – da su zvanično, jedan poslanik Srpske napredne stranke, poručio na društvenoj mreži Vuku Jeremiću da će završiti kao Zoran Đinđić. To je pretnja životom, takođe jednom od opozicionih lidera u Srbiji.

Dakle, između ubistva Olivera Ivanovića, pokušaja ubistva Borislava Stefanovića, pretnji smrću Vuku Jeremiću, i toga šta je rekao visoki čelnik BIA Marko Parezanović, postoji veza, između toga što pričaju mediji, između medijske i političke podrške koju ovaj režim pruža ovim krivičnim delima. Nekada na Olivera Ivanovića, zatim, poslednjih nekoliko dana, na Borislava Stefanovića, na Vuka Jeremića, nedeljama, govori o tome da niko nije više bezbedan u Srbiji.

Pozivam tužilaštvo da razume da je ovo stvar koja se isključivo tiče njih, njihovog posla. Od njihovog delovanja u budućnosti zavisi da li će još neko izgubiti glavu ili ne. Nemamo dilemu da je neko organizovao ovaj napad na Borislava Stefanovića. Nemamo dilemu da su Gašićevi najbliži saradnici, koji su načelnici sektora bezbednosti u Kruševcu, znali za te ljude iz kriminalnog miljea, znali njihova kretanja, znali to ko su, šta su, kakva su krivična dela u prošlosti radili.

Ne možete da nas uverite u to da je u Srbiji danas sve normalno. Ne pričamo o onome šta se dešavalo poslednjih šest godina Demokratskoj stranci – prebijanja, pretnje, hapšenja, čerečenja, razaranja. Ne pričamo o tome. Pričamo o ovome što se dešava drugima. Pričam o tome šta se dešava Borku Stefanoviću… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem, predsednice Skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, pitanje postavljam ministru prosvete gospodinu Mladenu Šarčeviću. Prosvetna inspekcija je utvrdila, naime, da su šef poslaničkog kluba SNS gospodin Martinović i zamenik šefa SNS gospodin Orlić nezakonito zaposleni u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji. Ugovori o radu su nezakoniti i inspekcija je naložila školi da se ti ugovori o radu i raskinu. Ti ugovori ne da nisu raskinuti, nego su gospodin Martinović i gospodin Orlić, kao visoki funkcioneri i članovi predsedništva SNS, u nastavnom planu za 2018/19. godinu.

Pre svega, gospodin Martinović i gospodin Orlić su prvo negirali da su zaposleni, ali su u međuvremenu prijavili primanja od 60.000 dinara Agenciji za borbu protiv korupcije. Međutim, ne samo da su prijavili da su taj novac primili poslednjeg meseca, nego su prijavili da su taj novac primali i nekoliko meseci ranije. To je ono što je potpuno začuđujuće da Ministarstvo prosvete, odnosno prosvetna inspekcija ne može da reši pitanje koje se tiče nezakonitih ugovora o radu koje su funkcioneri SNS stekli u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji.

Ono što takođe zabrinjava jeste da njih dvojica zajedno imaju prijavljenih 11 primanja. Pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – koliko još primanja imaju gospodin Martinović i gospodin Orlić koja nisu prijavljena Agenciji za borbu protiv korupcije? Koliko to plata imaju funkcioneri najviši SNS koji su reprezenti te partije u ovom parlamentu, koji su šefovi ove poslaničke većine i vladajuće većine? To je važno iz prostog razloga što građani treba da znaju koliko plata je dovoljno da bi se potkrepile sve potrepštine vrha SNS.

U međuvremenu, za poslednjih godinu i po dana, otpušteno je osam doktorki, osam žena iz Visoke medicinske škole u Ćupriji. NJima nije produžen ugovor o radu, jednoj je raskinut ugovor o radu po povratku sa porodiljskog. Ono što je veoma važno jeste da znamo u kakvom društvu mi živimo, gde vrh SNS učestvuje s jedne strane i dozvoljava otpuštanje žena, doktorki koje su završile medicinski fakultet, koji traje šest godina, neke su završile specijalizaciju, neke su na doktorskim studijama, neke su završile doktorske studije, neke su već danas u Nemačkoj, da se na njihovoj kvoti i na njihovoj nesreći zapošljavaju funkcioneri SNS.

Šta će ministar prosvete uraditi po tom pitanju? Da li će gospodin Šarčević uspeti da zajedno sa Prosvetnom inspekcijom raskine ugovore u toj školi, gospodinu Orliću i gospodinu Martinoviću, jer je zaključak inspekcije da ne samo da ne postoje uslovi nego nisu raspisani ni konkursi za mesta na kojima su oni primljeni. Danas imamo osam žena bez posla u Srbiji. Imamo osam porodica bez primanja, a sa druge strane prijavljenih primanja ima 11, samo dvoje iz SNS.

Agencija za borbu protiv korupcije opravdano sumnja da to nisu sva primanja i da to nisu sve plate i ovo je pitanje i za Agenciju za borbu protiv korupcije, koliko je plata tačno imaju gospodin Martinović i gospodin Orlić i ostalih 11 funkcionera SNS koji su primljeni protivzakonito da predaju u ovoj školi?
Zahvaljujem.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja ću postaviti pitanje koje se tiče kulture, nauke i umetnosti i svega onoga što se dešava ili ne dešava u Srbiji. Ono što je za nas ostalo šokantno u poslednjih nekoliko godina, ali prevashodno u poslednjih nekoliko dana su iznova i iznova novi udari ne samo na zdrav razum, ne samo na pristojnost, ne samo na kulturu, nego i na sve ono što su pojedinci uradili za našu zemlju, za naš grad, što nam služi na ponos i čast, a mi kao društvo to ne da ne znamo da cenimo i poštujemo, nego ova vlast koristi svaku priliku da se takvima prvima osveti.

Smenjen je direktor drame Narodnog pozorišta Željko Hubač, bez ijedne reči obrazloženja, ni od strane Dejana Savića koji je direktor Narodnog pozorišta, niti od ljudi kojima ova ustanova i institucija nešto treba da znači. Čovek koji je u poslednje četiri godine vratio ne samo Narodno pozorište, ne samo dramu, nego Beograd i Srbiju na mapu regiona i mapu sveta, čovek koji je u poslednje četiri godine osvojio 107 prestižnih nagrada na raznim festivalima, čovek koji je nakon toga svrstan u možda one koji su najuspešniji u 150-ogodišnjoj istoriji Narodnog pozorišta. Zato što daje neposlušne intervjue, zato što ukazuje na loše stanje u kulturi, na loše stanje u budžetu, ukazuje na sve ono što…
Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, postavljam pitanje predsednici Vlade Republike Srbije, gospođi Brnabić. Pre nekoliko dana učestvovala je na jednom tzv. bezbednosnom kvorumu koji je organizovala Nacionalna avangarda, organizacija za koju se ne zna pouzdano ko je finansira i za koju se pouzdano ne zna, ko stoji iza nje.

Na jednoj od cesija pred predsednicom Vlade Republike Srbije, gospođom Brnabić čovek koji je došao iz BIA koji je visoko pozicioniran u istoj, Marko Parezanović rekao je sledeće – da je najintenzivnija pretnja Srbiji prikrivena od delovanja spoljnog faktora koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi. Na taj način se vrše određene zloupotrebe i stavljaju se u funkciju pojedinci iz redova opozicionih političkih partija, pojedinih delova medija, deo nevladinog sektora, a svi zajedno utiču na sindikate.

(Aleksandar Martinović: Sve je tačno.)

Pošto gospodin Martinović kaže da je sve tačno, ja bih pitao gospođu Anu Brnabić da nam ona kaže imena i prezimena iz BIA koji su to opozicionari koji predstavljaju opasnost po Republiku Srbiju i njenu bezbednost? U kojim strankama se tačno oni nalaze? Da li se prisluškuju? Da li se prate?

Želimo da znamo na osnovu čega neko iz Nacionalne avangarde i BIA tvrdi da je loš uticaj na Srbiju od strane pojedinaca iz opozicije, a da sa druge strane apsolutno se dopušta da jedna organizacija koju je formirao gospodin Uzelac, koji je na Bezbednosno diplomatskoj akademiji u Moskvi finansiran od strane Ministarstva unutrašnjih i spoljašnjih poslova Ruske federacije? Kako to nije uticaj spoljnog faktora na Srbiju, a jeste uticaj spoljnog faktora na Srbiju ako ste opozicija u Srbiji?

Želim da mi gospođa Brnabić odgovori, koja je sedela u tom trenutku pored Parezanovića, zbog čega je ćutala i zašto se prećutno saglasila sa njim? Zato što građani imaju prava da znaju otkud ovakav način borbe od strane vladajućeg režima prema opoziciji, koji nas vraća u devedesete godine?

Moje drugo pitanje jeste za tužiteljku Višeg javnog tužilaštva, takođe za sve ministre u Vladi, uključujući i gospođu Brnabić. Nataša Krivokapić, tužiteljka Višeg tužilaštva koja je postupala u predmetu Savamala, koja je postupala u predmetu helikopter, svi znamo kako se tužilaštvo sramotno ponelo prema tim predmetima, izjavila je, dobro zapamtite to ime – Nataša Krivokapić, izjavila je da je izgubljena krivična prijava protiv Nikole Šešelja koji je pretio smrću Đorđu Žujoviću, javno, sakupljao novac kao nagradu ako mu se nešto dogodi i ako mu neko, citiram - skrati za glavu.

Ta ista tužiteljka Nataša Krivokapić, koja je učestvovala u svim ovim predmetima, sada tvrdi da je izgubljena krivična prijava protiv Nikole Šešelja. Dakle, zbog čega je ta osoba i dalje na svom poslu? Zbog čega ta osoba i dalje obavlja tako važnu funkciju i ulogu u ovoj zemlji?

Đorđe Žujović je inače jedan od zaposlenih u ovoj Skupštini i ne bi apsolutno bilo zgoreg da se makar jednom u ovoj sali pokaže elementarna solidarnost prema zaposlenom u Skupštini Republike Srbije. Preti mu se smrću javno, a Nataša Krivokapić koja je postupala u predmetima, ponavljam Savamala i helikopter očigledno gubi krivičnu prijavu i ne želi apsolutno da po službenoj dužnosti postupa u ovom slučaju. To je sramota i želim da Ana Brnabić i tu odgovori.

Pod broj jedan – zbog čega se opozicija smatra neprijateljskim faktorom u zemlji i pod broj dva – zbog čega je Nataša Krivokapić i dalje na svom poslu? Hvala.
Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Pitanje postavljam predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću i Tužilaštvu za organizovani kriminal Republike Srbije.

Pre izvesnog vremena ubijen je jedan od kriminalaca, kažu da je bio jedan od najperspektivnijih u ovim tabloidnim medijima, izvesni Sale Mutavi, koji je ubijen a predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je izjavio da je to svojevrstan napad na državu. Pre nekoliko dana imali smo oslobađajuću presudu za oružanu pobunu Jedinice za specijalne operacije, a slavodobitno je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić rekao da je to svojevrsna odbrana države, s obzirom da je sudstvo, koje perfektno funkcioniše, bilo u ovom postupku veoma nezavisno i da on kao predsednik Republike Srbije nema nameru da komentariše sudske presude.

Postavljam pitanje – ako smo već imali prilike da čujemo u prošlosti šta su određeni političari govorili kada je u pitanju pobuna Jedinice za specijalne operacije, koja je bila svojevrsni uvod u ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Zašto Tužilaštvo za organizovani kriminal, a u presudi jasno piše – konstatuje se da Tužilaštvo nije uspelo da dokaže da je pobune uopšte i bilo, nije pozvalo Vojislava Koštunicu da da izjavu, kao jedan od onih koji je politički podržao i opravdao oružanu pobunu Crvenih beretki, što je bila stvar koja se na kraju završila time da je ubijen Zoran Đinđić?

Citiram Vojislava Koštunicu iz 2001. godine: „Posao koji oni obavljaju je takav, a neko od njih je i rekao, da nemaju druge uniforme osim one koje imaju. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju odeću, a oni su se pojavili u onome što je njihova radna i svakodnevna odeća.“ Zbog čega Vojislav Koštunica nikada nije pozvan od strane Tužilaštva za organizovani kriminal da da izjavu pred sudom, na šta je tačno mislio, zbog čega je podržao političku pobunu Jedinice za specijalne operacije?

Ako samo bacimo pogled na proces suđenja za ubistvo Zorana Đinđića, zašto Vojislav Šešelj nikada nije odgovarao, a najavljivao je ubistvo Zorana Đinđića? Zašto Tomislav Nikolić nikada od Tužilaštva nije bio pozvan da da izjavu, s obzirom da je rekao da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom? Zbog čega predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, i dan danas u Vladi Republike Srbije drži prijatelje zemunskog klana, jedan od njih je ministar Lončar, koji je bio veoma veliki prijatelj i visoko rangirani prijatelj Dušana Spasojevića, vođe zemunskog klana?

Vučić može da bude ponosan na državu što ovako besprekorno funkcioniše, na sudije, na koje svako ima uticaj, osim njih samih, osim zakona, ali, da bi sudstvo bilo nezavisno, presude ne smeju da imaju bilo kakav uticaj sa strane i one moraju da budu nezavisne.

Sudstvo se odreklo svoje nezavisnosti na ovaj način zato što je presudilo Đinđićevim ubicama da su bili u protestu, a ne u oružanoj pobuni, a građani Srbije su to imali prilike svojim očima da vide. Na ovaj način se zataškava politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Na ovaj način oni koji su se radovali kada je Zoran Đinđić ubijen, imaju prilike da se raduju i danas. Neki od njih sede u Vladi Republike Srbije. Aleksandar Vučić je danas odgovoran za to. Nekada je tu političku kamarilu vodio Vojislav Šešelj, zatim posle njega Tomislav Nikolić, danas je vodi Aleksandar Vučić.

Možemo da razgovaramo o podelama grana vlasti do sutra. U jednoj od njih sedi Vojislav Šešelj, u izvršnoj, drugoj, sedi Zoran Lončar, a svi oni koji su politički podržavali, poput Vojislava Koštunice i Tomislava Nikolića napad na Zorana Đinđića i najavljivali njegovo ubistvo, oni su danas slobodni građani i apsolutno ne snose nikakvu odgovornost.
Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Poštovani građani, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje upućujem Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić. U pitanju je već pet meseci od kako je ubijen Oliver Ivanović, a građani Srbije, porodica Olivera Ivanovića apsolutno ne znaju ko ga je ubio, zašto je ubijen, a imali smo pregršt izjava predsednika Republike Srbije kako će sledeće nedelje biti otkriveno ko ga je ubio, kako ćemo u narednih nekoliko dana imati mnogo više informacija ko stoji iza ovog ubistva, kako će se mnogi iznenaditi šta se zapravo dogodilo. Zatim, insinuacije od predsednika Kosova Hašima Tačija, koji je rekao da mnogima neće odgovarati kada kosovske vlasti budu rekle ko je ubio Olivera Ivanovića i zbog čega. Hodžaj, potpredsednik kosovske vlade je optužio Srbiju da opstruiše istražni proces koji se vodi od strane Specijalnog tužilaštva u Prištini.

Moje pitanje je za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednicu Vlade Republike Srbije – ko je i zbog čega je ubio Olivera Ivanovića i kada ćemo saznati istinu?

Skoro će šest meseci od tog ubistva, kako je Oliver Ivanović bukvalno streljan u Kosovskoj Mitrovici. Prva dva meseca je Osnovno tužilaštvo pokrenulo istragu u okviru koje su uglavnom radili pripadnici srpske nacionalnosti. Nekada su bili u sistemu države Srbije, sada su u sistemu Kosova. Mnoge informacije su curele i državni organi Republike Srbije su imali sve na tacni.

Šta se desilo u međuvremenu? Zašto Specijalno tužilaštvo u Srbiji ćuti i zašto se nisu pokrenule široke istrage o tome šta je prethodilo ubistvu? Šta je Oliver Ivanović rekao svega nekoliko nedelja pred ubistvo u BIA? Kakvu je izjavu dao? U koga je pokazao prstom kada je u pitanju paljenje automobila neposredno pred ubistvo? Kada su u pitanju i pretnje i njemu lično i njegovoj porodici bile upućivane, šta se dešavalo i šta je BIA preduzela da zaštiti Olivera Ivanovića, s obzirom na sve podatke koje je on izneo u nekoliko prilika pre nego što je bio streljan u severnoj Kosovskoj Mitrovici?

Zašto Tužilaštvo Srbije nije pokrenulo istragu protiv Marka Đurića, protiv Željka Mitrovića, protiv ljudi koji su neposredni izvršioci političkog progona Olivera Ivanovića i političke pozadine ubistva Olivera Ivanovića? Zbog čega niko nije saslušao vlasnika televizije Pink ili Marka Đurića koji je govorio na RTS u nekoliko navrata najstrašnije uvrede na račun Olivera Ivanovića, kako je izdajnik Srbije, kako je neko koga Srbija treba da se stidi, da je neko ko razbija jedinstvo Srbije na Kosovu, srpskog naroda na Kosovu, da je neko ko ne želi dobro Srbiji i Srbima koji žive na Kosovu?

Zbog čega i sada dobacuju neki ljutnju zbog čega pitamo šta se desilo sa Oliverom Ivanovićem i zašto je ubijen?

Ko je Radojčić? Potpredsednik Srpske liste na KiM, podržane od strane SNS, koja podržava Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja. To su pitanja na koja građani Srbije imaju pravo i porodica Olivera Ivanovića ima pravo.
Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije.

Kao što smo imali prilike da vidimo u prethodnih nekoliko dana, „14. oktobar“ u Kruševcu je prodat neposrednom pogodbom Vlade Republike Srbije i investitora. Pri tom, nema nikakvih informacija u medijima o kojoj se ceni zapravo i radi, iz prostog razloga što je ovaj veliki gigant u Kruševcu iz petog pokušaja, neuspelog, otišao u bescenje, po rečima onih koji predstavljaju predstavnike radnika iz te fabrike. Firma kojoj je prodat „14. oktobar“ je nesporna i ima ogromne firme u svom vlasništvu. Međutim, ćerka firma koja je nedavno počela da posluje u Srbiji ima očigledno određene ne samo veze nego i posebne odnose sa Vladom Republike Srbije, s obzirom da se spekuliše da se radi o ceni od pola miliona evra.

Ono što je moje pitanje je – po kojoj tačno ceni je pogodbom prodat „14. oktobar“? To je prvo.

Postoje indicije i informacije da je u pitanju pola miliona evra, ali kada bi se samo kovačnica „14. oktobra“ isekla u gvožđe i prodala, vredela bi dva miliona evra. Kovačnica je samo jedan deo „14. oktobra“ u Kruševcu.

Ovo je pitanje veoma važno, zato što nas zanima do koje mere se u bescenje Vlada ophodi i prodaje imovinu Republike Srbije? Kako i na koji način ima povlašćenih investitora, privatnih lica, koji su u određenim čak i rodbinskim vezama sa pojedincima iz Vlade Republike Srbije ili iz Predsedništva Srbije, koji imaju priliku da dođu do ovako velike imovine za ovako mali novac?

Takođe je pitanje u vezi sa tim – kolika je pre prodaje procenjena vrednost „14. oktobra“ u Kruševcu? Pitanje je veoma važno, da bi znali koliko se zapravo izašlo u susret potencijalnom kupcu, koliko se Vlada Republike Srbije odrekla novca, odnosno stavila privatnom investitoru u džep? Koliki je, takođe, iznos subvencija za nova radna mesta? U medijima se govori o tome da će se otvoriti i nekih novih 150 radnih mesta, ali se ne tvrdi o tome da će prethodnih 130 radnika zadržati svoj posao.

Ono što je takođe važno, postavljam pitanje zato što je čak i moguće doći do njega po dostupnosti o informacijama od javnog značaja – kolika je cena „14. Oktobra“ i zašto je „14. oktobar“ prodat za pola miliona evra?

Takođe, da li je ministru privrede i da li je Vladi Republike Srbije u ovom ili nekom prošlom mandatu bilo koja privatna firma iz Srbije ili iz inostranstva uputila pismo u kome je rekla da je bila spremna da da mnogo veći iznos za „14. oktobar“ od ovog koji je Vlada neposrednom pogodbom zaključila?

Da li je istina da je jedan od rukovodećih ljudi u toj firmi u srodničkim vezama sa gospodinom Selakovićem, koji je generalni sekretar predsedništva Republike Srbije?

Da li je moguće da svaki put pre nego što neki funkcioner iz SNS sedne na fotelju ili njegov rođak ili njegov kum, prijatelj ili brat prethodno se na ovako netransparentan način bavi biznisom? Radi se o nekom ko je najavljen da je nosilac liste u Beogradu za buduće beogradske izbore. Zanima nas da li će se na ovaj način ophoditi sutradan ili ima nameru da se ophodi i prema Beograđanima, s obzirom da smo imali prilike da se uverimo na koji način je Vlada Republike Srbije, neposrednim pogodbama izašla u susret i „Beogradu na vodi“ i novom vlasniku „Depoa“, koji je pred veoma sumnjivim okolnostima privatizovao „Depo“ i isto tako kada je u pitanju deponija, odnosno spalionica u Vinči, kojom su milijarde obezbeđene privatnom licu dok Grad Beograd će imati samo štetu i neće imati korist od toga? Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću i predsednici Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić, pitanje oko kojeg se veoma malo vodilo diskusije među poslanicima, posebno među onima koji su samozvane patriote ili samozvani nacionalisti.

Veoma je važno za dostojanstvo jednog naroda i za ponos jedne države, a mislim da je parlament o tome propustio priliku da i razgovara i da postavlja pitanja onima koji vode ovu zemlju. Kako je moguće da nakon svega što se dogodilo Srpska lista, koju je podržala SNS na KiM, podrži Ramuša Haradinaja za predsednika kosovske vlade? Kakvo je objašnjenje što je optuženi za najteže zločine protiv čovečnosti nad Srbima, nealbancima, pa čak i Albancima koji nisu bili poslušni građani, su izvršeni najteži zločini na ovim prostorima?

Da li je moguće da je koalicioni partner Vlade Republike Srbije Ramuš Haradinaj zaslužio i zbog čega i koliko je to koštalo?

Govorimo o nekom ponosu, govorimo o tome kako se ponosimo svojom istorijom, govorimo o tome kako smo ponosni kao narod i kao nacija. Ispred Skupštine, predsednik Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije moraju da odgovore porodicama nestalih čija su lica na plakatima ispred Skupštine Republike Srbije. Oni koji su nestali, između ostalog, nestajali su i u tzv. „žutoj kući“.

Šta Tužilaštvo za ratne zločine radi ako ima nepobitne dokaze i ako postoji informacija da je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije u posedu nepobitnih dokaza da je Ramuš Haradinaj ratni zločinac? Zbog čega Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ćuti? Da li je i to jedan deo koalicionog sporazuma između SNS i Ramuša Haradinaja?

Tokom jučerašnjeg dana predsednica Vlade Republike Srbije govori o dvostrukim aršinima međunarodnog prava kada je u pitanju Katalonija i kada je u pitanju Kosovo, a koje to međunarodno pravo vam daje za pravo da ratnog zločinca, koji je ubijao vaše sugrađane, podržavate da postane predsednik vlade na KiM? Da li zaista mislite, i kao predsednik Republike i predsednica Vlade Republike Srbije, da ima iskrenog pomirenja između kosovskih Albanaca i kosovskih Srba, ukoliko Ramuš Haradinaj ostane premijer vlade republike Kosovo uz pomoć SNS?

Bio je hitan sastanak. Konsultacije koje je zakazao predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. Da li je Ramuš Haradinaj bio na vezi? Da li je on bio deo konsultacija kada su u pitanju dvostruki međunarodni aršini.

Zašto ni predsednik Republike Srbije, ni predsednica Vlade Republike Srbije nisu ni jednu jedinu reč rekli kada je pre dva dana Ramuš Haradinaj prozvao Medveđu i Preševo istočnim Kosovom, i to je verovatno deo koalicionog sporazuma? Deo koalicionog sporazuma je da se stidimo i da sabijemo glavu. Realnost kosovska je potpuno drugo pitanje.

Naravno da oni koji su ratovali za Kosovo i koji su taj rat izgubili danas nemaju šta drugo da kažu, nego da se predstave kao veliki podržavaoci politike KiM, Ramuša Haradinaja i da potpišu sve što se tiče nezavisnosti Kosova, svaki sporazum, svaki ugovor. Govori se o UN i stolici u UN, i to je takođe druga tema, ali odgovore na ova pitanja, zbog čega građani Srbije saginju glavu, duguju i predsednik Republike Srbije i predsednica Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice. Dakle, osnovno pitanje koje postavljam predsednici Vlade, predsedniku Republike Srbije jeste da li će narodni poslanici biti upoznati sa ozbiljnim delovanjem protiv države Srbije od strane Republike Makedonije?

Mislim da je to veoma važno pitanje i da narodni poslanici i građani Srbije imaju pravo da znaju šta je to tako dramatično što se dogodilo, pa smo morali da na konsultacije pozovemo ambasadorku i osoblje Ambasade Srbije?

Šta je to što je izazvalo takvu reakciju, od strane ministra inostranih poslova, da li je predsednica Vlade uopšte upoznata sa tim delovanjem protiv Republike Srbije i zašto predsednik Republike Srbije, taji i određene informacije drži samo za sebe?

Nikola Gruevski, kao veliki prijatelj SNS i Aleksandra Vučića je podržao nezavisno Kosovo sa sve Demokratskom partijom Srba u svojoj koaliciji, koja nakon toga nije izašla iz te koalicije.

Isto tako su glasali i da Kosovo uđe u UNESKO. Sada me zanima zbog čega je ovakav stav Vlade Republike Srbije prema Zoranu Zaevu koji je prvo izjavio da će biti uzdržan po pitanju ulaska Kosova u UNESKO, a onda i po pitanju odnosa Makedonije prema Srbiji, kada je u pitanju, pardon, Kosovo i Metohija.

Zbog čega i na osnovu kojih informacija, iako smo tražili sednice i Odbora za bezbednost i odbranu i unutrašnje poslove, na osnovu kojih informacija predsednik Republike je uzburkao ovu javnost Srbije kada je rekao da se vrše ozbiljne neprijateljske delatnosti od strane Makedonije prema našem narodu i našoj državi? Kome na kraju služi taj diplomatski rat? Da li služi da se skrene pažnja građanima Srbije sa obećanja da će Srbija ove godine imati 4% rasta BDP? Da li su to veće plate koje su obećavane u poslednjih šest godina, od 2012. do danas smo imali nekoliko desetina puta veće plate i obećanja tih većih plata, a nikako građani da to osete na svojoj koži.

Prvog septembra najmlađi kreću u škole. Komplet udžbenika za dvoje dece košta preko 30.000 dinara, a sa pernicama i ostalim priborom je 45.000 dinara.

Da li diplomatski rat sa Makedonijom znači da treba danas javnost Srbije da se bavi svim pitanjima, samo ne onim najvažnijim životnim pitanjima? Da li je u pitanju diplomatski rat sa Makedonijom, da bi se skrenula pažnja javnosti sa koalicije koju Srpska lista na Kosovu pravi sa Haradinajem, koji je optužen za ratne zločine?

Da li se skreće pažnja diplomatskim ratom sa Makedonijom, kada su u pitanju radnici i njihova prava, radnici „Goše“, koji se danas u Srbiji smatraju robovima, a ministar za rad govori da ne može da im pomogne pošto je u pitanju privatna firma u Srbiji. Da li se skreće pažnja sa bankrota „Er Srbije“ koja postaje low-cost kompanija? Da li se skreće pažnja sa današnjeg pokušaja vladajuće većine da strancima prodaje zemlju? Da li se skreće pažnja sa korupcije i tajnim i mutnim ugovorom kada su u pitanju i stari sasvski most u Beogradu koji košta građane Srbije i građane Beograda, da li se skreće pažnja ko je tukao novinara u Srbiji i kako se danas u Srbiji živi? To je pitanje za predsednika Republike, naravno i za predsednicu Vlade, ako je upoznata sa nekim od ovih pitanja.

Nama je takođe važno da kao narodni poslanici imamo pravo da čujemo informacije ko i na osnovu čega je došao do saznanja da Makedonija vrši neprijateljske mere prema našoj državi i našem narodu, mislimo da je sve vreme u pitanju jedan izrežirani scenario, kako bi se samo građanima skrenula pažnja sa osnovnih životnih pitanja. Mislim da vam to ni danas neće poći za rukom kada je u pitanju tenis i kada su u pitanju tajkuni kojima pokušavate da prodate srpsku zemlju i jednom zauvek kako bi osiromašili srpske seljake, a kako bi vašim tajkunima obezbedili sve veći i veći kvalitet.
Zahvaljujem.

Predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, postavljam pitanje predsedniku Vlade, odlazećem predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, šta je to kvalifikovalo Bratislava Gašića da postane direktor Bezbednosno-informativne agencije? Šta je tačno parafrazirano značila izjava – jadan bata Gašić, evo čeka strpljivo već godinu i po dana na svoje postavljenje? Šta tačno znači strpljivost, u ovom slučaju, godinu i po dana, nakon svih skandala, kada je bivši ministar odbrane smenjen, vređajući novinarku u Srbiji, imajući na stotine afera? Šta tačno znači strpljivo čekao godinu i po dana? strpljivo čekaju i penzioneri na svoje penzije, strpljivo čekaju i prosvetni radnici na svoje plate, strpljivo čekaju i vojnici i policajci da im se vrati dostojanstvo, strpljivo čekaju poljoprivrednici na svoje subvencije, porodice nastradalih u helikopterskoj nesreći čekaju pravdu, a te pravde nema.

Istraga za helikoptersku nesreću nije ni započeta, sramno se tužilaštvo ponelo u tom slučaju, a predsednik Vlade Republike Srbije na osnovu nekog ličnog dojma prema Bratislavu Gašiću, očigledno postavlja njega na čelo Bezbednosno-informativne agencije.

Ako uzmemo u obzir, maločas što smo čuli, predavanje na Fakultetu za bezbednost, Aleksandra Vučića, onda sam sasvim siguran, ako je predsednik Vlade svestan koliko sistem bezbednosti u Srbiji ugrožen, postavljanjem Bratislava Gašića na čelo jednog tako osetljivog sistema.

Bezbednosno-informativna agencija, nekada državna bezbednost, koja je bila na lošem glasu zbog nekolicine ljudi koji su je vodili tokom 90-ih godina, zbog onih koji su zloupotrebljavali svoje uloge i funkcije unutar te službe, služba je došla na veoma loš glas, ali nakon reforme, nakon 2000. godine Bezbednosno-informativna agencija ima pripadnike koji časno i pošteno rade svoj posao. Taj posao je veoma ozbiljan, odgovoran, zahteva veliku spremnost i stručnost, a to Bratislav Gašić nema.

Ne znam po kom zakonu predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, postavlja partijskog činovnika na čelo Bezbednosno-informativne agencije, ako i sam zakon govori da pripadnici Bezbednosno-informativne agencije ne mogu da budu članovi ni jedne političke partije. Kako ni jedan pripadnika ne može da bude, a direktor Agencije može da bude? U čemu je ta paranoja i taj strah da na čelo jedne ovako važne Agencije bude partijski poslušnik koji je u prethodnoj Vladi bio poznat samo po veoma velikim gafovima i aferama? Tragedija sa vojnim helikopterom je jedna od najvećih sramota koja se dogodila tokom njegovog vođenja Ministarstva odbrane, gde je sistem potpuno, potpuno urušen, gde su se čak avioni poklanjali iz Ministarstva odbrane Kruševcu gradu, kako bi Bratislav Gašić imao MiG-29, postavljen kao maketa u svom gradu, gde su bili i obilovali sukobi sa Zaštitnikom građana.

Setimo se krivične prijave, majorke Helene zbog diskriminacije, setimo se gradskog novca iz budžeta privatnoj televiziji Bratislava Gašića, setimo se izgradnje zgrada trulim gvožđem, setimo se afere oko lažnih investitora iz Britanije, setimo se lažnih diploma, setimo se aparata za prisluškivanje i da ne idem dalje.

Šta to kvalifikuje Bratislava Gašića da stane na čelo jedne, ovako važne institucije koja se brine o bezbednosti države i u kojoj meri će bezbednost Republike Srbije i njenih građana biti ugrožena postavljanjem Bratislava Gašića, nedostojnog političara u Republici Srbiji, nedostojnog za vršenje bilo koje funkcije u ovoj zemlji, a kamoli da bude na čelu Bezbednosno-informativne agencije.
Zahvaljujem.

Pokušaću da postavim ponovo pitanje koje sam pokušao i prošle nedelje, ali sam bio sprečen u tome. Interes javnosti preteže nad interesima Vlade Republike Srbije da ne odgovori na jednostavno pitanje – zbog čega je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović stao na stranu Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića, a ne stranu policajca Dalibora Karanovića, časnog policajca koji je jedan od najvećih boraca protiv narkotika u policiji danas, u Srbiji.

Iza Dalibora Karanovića stala su dva policijska sindikata, 90 njegovih kolega ga je podržalo potpisima podrške, tražeći od nadležnih organa da reaguju, od Tužilaštva takođe da reaguje. Dalibor Karanović je policajac kome su pretili dileri narkotika iz Bačke Palanke. Dalibor Karanović časni srpski policajac je podneo krivičnu prijavu po kojoj se ne postupa i pitam Vladu Republike Srbije – kako je moguće da se ne postupa po krivičnoj prijavi za ugrožavanje bezbednosti službenog lica? Zbog čega je ta krivična prijava u fioci?

Krajem prošle godine desilo se to da je po dojavi građana nekoliko lica navodno prodavalo narkotike maloletnim licima u Bačkoj Palanci. Dalibor Karanović je izašao na lice mesta i tražio od prisutnih da se legitimišu. Jedan od njih, sin Zvezdana Jovanovića je to odbio da uradi. Po pravilima službe i Zakona o policiji, priveden je na svega 10 minuta da bi se identitet utvrdio.

Ove godine 13. februara, Zvezdan Jovanović piše pismo Nebojši Stefanoviću u kojem policiju naziva besnim psima. Pitam Nebojšu Stefanoviću drugo pitanje - kako je moguće da nije reagovao na pisanje Zvezdana Jovanovića koji časnu srpsku policiju naziva besnim psima?

Dana 14. februara, dakle odmah sutradan, Nebojša Stefanović reaguje tako što iz Kabineta ministra, Sektor unutrašnje kontrole, po prijavi Zvezdana Jovanovića se nalaže da se časni policajac Dalibor Karanović kazni, on se suspenduje i dalje nastavlja da se vodi hajka protiv njega. Svedoci koji su davali iskaze, Sektor unutrašnje kontrole im je podmetnuo lažne iskaze koje su oni potpisivali, za koje su rekli da su lažni nakon toga kada su davali svoje lične izjave pred Tužilaštvom, Osnovnim javnim tužilaštvom u Bačkoj Palanci i Novom Sadu.

Postavljam treće pitanje Nebojši Stefanoviću - zbog čega je Sektor unutrašnje kontrole u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova podmetao lažne iskaze časnom policajcu Daliboru Karanoviću? Da li je to zato što je to od njega tražio Zvezdan Jovanović? Da li je moguće da imamo ministre koji između ubice Zorana Đinđića i časnih policajaca koji se bore svakog dana da se deci na ulici ne prodaje droga, izaberu Zvezdana Jovanovića? Kako je moguće da Vlada Republike Srbije ima i dalje ministre koji su u veoma bliskim odnosima bili ili jesu sa „Zemunskim klanom“ i do kada će ta situacija biti u Srbiji? Očigledno da je Zvezdan Jovanović šef mnogima u Vladi Republike Srbije, da govori i kadruje srpskom policijom, da govori kada i ko treba da bude suspendovan, smenjen, eventualno da kaže Tužilaštvu kada će pokrenuti krivičnu odgovornost protiv časnih srpskih policajaca koji rade svoj posao.

Od dana kada je suspendovan, i ovim završavam, Dalibor Karanović sa svog radnog mesta u policijskoj stanici Bačka Palanka ima nula zaplene narkotika i ovim je otvoreno tržište narkotika u tom delu Srbije, blizu granice sa Hrvatskom gde je promet narkotika ogroman. To je sve na čast ministru Stefanović i želim da odgovori i postavljaću pitanja dok god ne odgovori zbog čega se stavio u odbranu Zvezdana Jovanovića, a ne časnog srpskog policajca? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, upućujem pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije i ministru Nebojši Stefanoviću. Dakle, u poslednjih nekoliko dana u javnosti smo predočili kako i na koji način je časni policajac Dalibor Karanović u medijima na svaki mogući način razapinjan, dok je unutrašnja kontrola policije i Sektor unutrašnje kontrole podmetao lažne izjave i pokušavao da u skladu sa zahtevima Zvezdana Jovanovića, dotičnog policajca kazni.

Ministar Nebojša Stefanović ništa nije uradio po tom pitanju. Naprotiv, on je uradio sve ono što je tražio Zvezdan Jovanović od njega, da časti policajca Dalibora Karanovića, ne samo suspenduje kao što je uradio, već da ga i krivično goni.

U ruci držim izjavu podrške kolega Dalibora Karanovića, njih 90 koji su podržali svog kolegu zbog neopravdanog progona i pretnji koje trpi samo zato što je savesno radio svoj posao.

Podršku su poslali i Srpski sindikat policije, kao i Policijski sindikat Srbije, dva sindikata koja su hrabro stala uz svog kolegu koji se časno borio da zakon u Srbiji mora biti poštovan.

Zbog čega je unutrašnja kontrola policije, po nalogu Zvezdana Jovanovića, pokušavala da podmetne iskaze za 11 svedoka koji su mesec dana kasnije pred tužiocem tvrdili potpuno suprotno? Zbog čega je tužilac, javni tužilac, tražio svoje izuzeće? Samo zato što postoje pritisci na tužilaštvo i samo zato što po svaku cenu Zvezdan Jovanović traži od Nebojše Stefanovića da se časti policajac kaznom.

Dokle će Srbija imati ministre koji odgovaraju Zvezdanu Jovanoviću i zemunskom klanu? Zbog čega Nebojša Stefanović nije reagovao kada je u pismu Zvezdan Jovanović nazvao policajce besnim psima? Zašto na to nije imao komentar? To je, takođe, pitanje. Zašto i zbog čega je između Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića, i časnog policajca, stao na stranu Zvezdana Jovanovića? Dokle će Zvezdan Jovanović da kadrira srpskom policijom?