DEJAN NIKOLIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 1. jula 1979. godine u Sokobanji. Živi u Sokobanji.

Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture u Nišu, po zanimanju je profesor fizičke kulture.

Radio je u osnovnoj školi “Mitropolit Mihailo” u Sokobanji.

Predsednik je Opštinskog odbora Demokratske stranke u Sokobanji. Trener je Centra za edukaciju Demokratske stranke i član Internacionalnog sekretarijata Demokratske omladine.

Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije prvi put, kada je bio zamenik člana u: Odboru za zaštitu životne sredine, Odboru za omladinu i sport, Odboru za urbanizam i građevinarstvo, Odboru za Kosovo i Metohiju i član poslaničke grupe prijateljstva sa Belgijom.

Narodni poslanik u sazivima 2012-2014 i 2014-2016. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije, i dobitnik priznanja “Ambasador životne sredine.” Angažovan u NVO “Sokograd”.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i italijanski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 39
  • 3
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 14 dana i 17 sati

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ministre, bez obzira što je ova debata od jutros možda bila malo i oštrija, to je duh parlamentarizma. Vi ste iz struke sada prešli na nivo politike samim tim što ste postali ministar, pa to razumete. Ali, sa ovim predlozima, vi ste danas u jednoj prijateljskoj atmosferi ovde. Zapravo, preko dve trećine poslanika će podržati vaše predloge odluka, za razliku od prethodnih vremena, ja sam dugo poslanik, kada su ministri morali ozbiljno da se bore za većinu, uz debatu koja je bila ispunjena svim i svačim, samo ne činjenicama, i demagogijom i teorijama zavere, ali nekako mi se čini da danas će uvek činjenice biti ispred i pobediti. To je ono što raduje i to je ono što je napredak u debati, u diskursu u parlamentu.
Moji lični razlozi zašto podržavam mirovne misije, pa poslednjih 70 godina, ako mogu da kažem, ta kolektivna sposobnost zemalja UN da očuvaju mir i stabilnost je zavisila upravo od tih ljudi na terenu, od njihovih sposobnosti, hrabrosti da se bave svojim poslom u državama koje su obuhvaćene ratom ili nekim sukobima. U poslednjih 70 godine, od Obale Slonovače, Ruande, Konga, Liberije, milion ljudi je učestvovalo u očuvanju mira, u prevenciji od nasilja, u čuvanju života. Ono što je za mene možda i najvažnija stvar, pored toga što oni čuvaju živote građana tamo gde svoj posao rade je to da mirovne misije pružaju šansu tim društvima, tim državama da reizgrade svoja društva i građanima ponude normalan život. To su snažni razlozi zbog čega ja lično i zašto DS podržava učešće naše vojske u mirovnim misijama.
U ovom trenutku nešto manje od, ako se ne varam, ispravićete me, 100 hiljada ljudi, vojske, policije, civila čuvaju mir, čuvaju civile u Južnom Sudanu, obučavaju policiju u Haitiju. Mislim da treba da stanemo u red onih zemalja koje danas salutiraju svim tim časnim vojnicima koji obavljaju svoj posao, težak ali vrlo human.
Srbija učestvuje sa preko 300 vojnika u mirovnim misijama. Treba reći da se naše učešće u mirovnim misijama zapravo nalazi u svim našim strategijama i u Strategiji nacionalne bezbednosti i u Strategiji odbrane, u Ustavu. Svako onaj ko želi da ospori, ne da ima svoj politički stav da ne treba učestvovati, da ospori učešće u mirovnim misijama mora da ospori ova dokumenta.
Ono o čemu želim ja da govorim jesu ti benefiti naše države od učešća u mirovnim misijama. Pre svega, vrlo jasna poruka da želimo da budemo partner sa zemljama Ujedinjenih nacija u izgradnji mira, očuvanju stabilnosti, prevenciji nasilja, prevenciji od terorizma, čuvanju života ljudi. Želimo da sa tim zemljama budemo partneri. Šta to konkretno za nas znači? To je šansa da izgradimo bolje spoljnopolitičke veze, naš ugled, da ojačamo naše diplomatske mogućnosti. Tu dolazimo do jednog ozbiljnog pitanja o kom možemo da debatujemo. Ne znam da li mi koristimo tu šansu. Ovo o čemu ja govorim je šansa, ali da li mi koristimo tu šansu?
Znamo da pre nekoliko godina nismo imali ni informaciju da se sprema Rezolucija o Srebrenici. Da li smo mogli da iskoristimo te diplomatske kapacitete koje vučemo iz učešća u mirovnim misijama da imamo takve informacije, da učestvujemo u tome, da preveniramo i tako nešto, da poboljšamo te rezolucije koje se prave u Ujedinjenim nacijama? To je pitanje o kojem možemo da razgovaramo.
Koleginica Nikolić je pitala da li postoji neki meritorijum, da li vi merite te benefite koje imamo? O tome možemo da razgovaramo i možda možete nešto da kažete što nismo čuli.
Ono što znamo jeste da su 2014. godine, kada se desila katastrofa u Obrenovcu i u Srbiji sa poplavama, prve zemlje koje su pomogle zapravo naši partneri iz mirovnih misija. To građani treba da znaju.
Takođe, benefiti, naša Vojska, 370, ako se ne varam ljudi, vojnika koji danas učestvuju u mirovnim misijama su obučeni po najvećim, najboljim standardima vojski razvijenih zemalja. Oni tako obučeni se vraćaju kod nas. To mogu da implementiraju ovde. To su konkretni benefiti učešća u mirovnim misijama.
Šta je važno reći? To nije niko danas govorio, o tome niste ni vi govorili, a treba reći, to je činjenica. Naša vojska ide u mirovne misije isključivo zato što to želi, isključivo zato što neko se dobrovoljno prijavi da učestvuje u mirovnoj misiji.
Dakle, u nekim zemljama vojnici idu po odluci, to vi znate. Kod nas ne. Kod nas se vojska dobrovoljno prijavljuje za učestvovanje u mirovnim misijama. Nema nikakve odluke. To građani treba da znaju. Ispravićete me, ja imam podatak da na spisku postoji preko 1.000 ljudi i više od 1.000 vojnika koji su spremni danas da učestvuju u mirovnim misijama. Verujem da će u godinama pred nama taj broj biti još veći.
Činjenica je da u mirovne misije ulaze samo profesionalni vojnici, sada. Mi možemo da razgovaramo o tome, ali nisam siguran da bismo bili sposobni da popunimo sve kapacitete i da odgovorimo tim zahtevima da nije bilo profesionalizacije vojske od 2008. do 2012. godine koju je započeo Dragan Šutanovac i završio Dragan Šutanovac. Možemo ovde da razgovaramo o tome da li je sve dobro urađeno. Ja mislim da jeste. Ostali su veliki problemi. Mi ćemo da govorimo šta je on uradio, a vi ćete da govorite da su još neki problemi ostali, ali niko ne može da prenebregne činjenicu da je reforma Vojske započeta 2008. godine kada je ministar Dragan Šutanovac preuzeo, odnosno on je preuzeo 2007. godine, završeno do 2012. godine, takođe, kada je ministar Šutanovac bio ministar odbrane. To niko danas ne može da prenebregne. Zahvaljujući toj činjenici, mi danas imamo punu popunjenost kapaciteta u mirovnim misijama. To je preko 300 vojnika. Nisam siguran da bi tako bilo da Vojska nije profesionalizovana u ovom periodu.
Šta je vaš posao dalje? Dakle, za to ćete uvek dobiti našu podršku, da obezbedite sredstva u budžetu, da dalje ulažete u opremu svakog vojnika. Šta je danas vojnik bez opreme? To je mantra, ja mislim, u Vojsci. On nije vojnik, on je meta, on je glineni golub. Dakle, vi morate da nađete snage da iznađete više sredstava, da ulažete u opremu naših vojnika, da podignete plate Vojske koje su smanjene pre dve godine. To jeste vaš posao. Vaš posao je i da glasno govorite o problemima. Nije sve ružičasto. Ukoliko imate prepreke u nekim zakonima, ovde to treba da kažete, treba reći, možemo da pomognemo. Ukoliko imate problem sa Zakonom o javnim nabavkama, treba reći, podnećemo izmene i dopune, zajedno možemo da promenimo, da vama olakšamo posao.
Bilo je reči pre nekoliko godina, učestvovao sam u toj debati o vašim planovima da Vojska, odnosno da vi možete promeniti zakon, možemo i mi, naravno, u dogovoru sa vama i vi sa nama, o učešću Vojske u mirovnim misijama, da povećamo vaše nadležnosti i da prosto ne morate svake godine da dolazite u parlament, već da onda, kada parlament odobri mirovnu misiju, damo vama nadležnosti da vi prosto radite u okviru te mirovne misije onako kako najbolje znate. Nisam siguran da će se svi složiti, ali o tome možemo da razgovaramo. Ja bih lično tako nešto podražo.
Zašto ovo govorim? Sećate se leks specialisa iz 2012. godine. Umalo smo vratili Vojsku iz mirovne misije. Leks specialisom smo ih zadržali tamo. Sada imamo problem sa Centralnom Afričkom Republikom. Dakle, ovakvim izmenama takve stvari bismo promenili, ne bi se to dešavalo. Dakle, ukoliko biste vi imali nadležnosti da u okviru mirovne misije, koju parlament odobri, radite one stvari koje su u najboljem interesu za našu zemlju, takve stvari se ne bi dešavale. Za tako nešto bismo podržali ovo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 02.11.2016.

Gospodine Arsiću, važite za vrlo korektnog predsedavajućeg. Dakle, radi se o normalnoj diskusiji bez nekih političkih poena. Razgovaramo sa ministrom. Ministar je vrlo korektno odgovorio. Dakle, želim samo da nastavim neke stvari.
Godine 2008. sam isto bio poslanik. Nisam siguran da bismo znali šta želimo sa onakvom vojskom, a ne šta sa ljudima posle 42. godine. Dakle, takva profesionalizacija koja je započeta po vrlo teškim ekonomskim uslovima, gotovo nemogućim 2008. godine, u istom trenutku kada je započela velika ekonomska kriza. Dragan Šutanovac je gotovo bez sredstava profesionalizovao Vojsku, započeo i završio reformu jednog vrlo komplikovanog sistema. Svaka reforma ostavlja neke probleme. Vi ste nam rekli koji je jedan od tih problema. Verovatno ih ima još, ali ako krenemo da govorimo o benefitima, verujem da neće moći da se stavi na tas, jer su benefiti profesionalizacije Vojske, urađene od 2008. do 2012. godine, ministra Šutanovca mnogo veći od onih problema koji zaista postoje.
Upravo zbog takve vrste profesionalizacije, zbog reforme koja je završena, koju je pozdravila čitava Međunarodna zajednica, druge države su dolazile da uzmu primer kako se tolikim izdvajanjem BDP može neko da profesinalizuje vojsku.
Dakle, uspeli smo da popunimo kapacitete u mirovnim misijama i danas razgovaramo o tome da 370 ljudi učestvuje u mirovnim misijama, nisam siguran da bismo to uspeli bez takve profesionalizacije koju jeste sproveo Dragan Šutanovac. Hvala.

Prva vanredna sednica, u Jedanaestom sazivu, 12.08.2016.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, DS će podržati predlog parlamentaraca u delegacijama. Tačno je da je bilo, da budem potpuno iskren, bilo je konsultacija, postignuti su na kraju i neki dogovori i zbog toga ćemo podržati ovaj predlog.
Imam, zapravo hoću da iznesem i nekoliko stavova DS, da ukažem na nešto za šta smo se zalagali i na tim konsultacijama. Naime, broj poslanika koje je poslanička grupa dobila se određuje pod izvesnim količnikom. Taj količnik je ispoštovan, DS je dobila četiri člana u delegacijama, jednog zamenika. Po tom količniku na osnovu broja poslanika, toliko DS pripada, to je razlog zbog kojeg ćemo podržati.
Međutim, ono za šta smo se mi zalagali na tim konsultacijama i mislim da je bilo vrlo svrsishodno, korisno za naš parlament i za Srbiju, to je da DS dobije predstavnike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope i OEBS iz nekoliko vrlo važnih razloga. Mi smo tamo dugi niz godina imali predstavnike, odnosno predstavnice koje su se svojim aktivizmom, zalaganjem uspele da izgrade vrlo važne pozicije. Predstavnica DS je potpredsednica druge najveće parlamentarne grupe u Skupštini Saveta Evrope i to je možda manje bitno, jer ostaviću mogućnost da i ostali poslanici koji sada budu i ostali poslanici koji su do sada bili i bili vrlo aktivni, to hoću da kažem, izgrade takođe važne pozicije za Srbiju i naš parlament, ali je za to potrebno puno vremena i puno zalaganja.
Međutim, ono što je možda najvažnije, poslanice DS koje su bile predstavnice u Savetu Evrope su izabrane za izvestioca vrlo važnih izveštaja u Savetu Evrope, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Nataša Vučković je izabrana za izvestioca za Tursku u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope na mandat od pet godina. To pitanje je sada vrlo aktuelno. Srbija bi dobila jednu vrlo aktuelnu temu i dobila vrlo veliku vidljivost u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Mi danas time što DS nema svoje predstavnike u Savetu Evrope, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope gubimo ovu poziciju i gubimo vrlo važno mesto u možda najvažnijoj delegaciji. Takođe, Vesna Marjanović je izabrana za izvestioca za vrlo važnu temu. Tema za koju je ona izabrana je - Novi način političkog uticaja na nezavisno novinarstvo. Ta tema je u celoj Evropi je vrlo aktuelna. Ona će prekinuti ovaj izveštaj. Mi nećemo dobiti izvestioca za ovaj izveštaj. Takođe, gubimo na vidljivosti i na aktivizmu u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Zato mislim da je bilo vrlo važno, to je argument i činjenica koju smo izneli na tim konsultacijama, zašto je bilo važno da DS dobije predstavnika u Savetu Evrope. Mislim na kraju da bez predstavnika DS, odnosno konkretno poslanice koje smo mi predložili gubimo na iskustvu i gubimo vrlo važne pozicije u ovako važnoj delegaciji. Zato mislim da je i naš parlament i Srbija na gubitku sa ovakvim delegacijama.
Međutim, na kraju jesmo postigli dogovor. Ispoštovan je taj količnik. Na kraju, podržaćemo ovaj predlog. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 13.02.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 106000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:27