DEJAN NIKOLIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 1. jula 1979. godine u Sokobanji. Živi u Sokobanji.

Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture u Nišu, po zanimanju je profesor fizičke kulture.

Radio je u osnovnoj školi “Mitropolit Mihailo” u Sokobanji.

Predsednik je Opštinskog odbora Demokratske stranke u Sokobanji. Trener je Centra za edukaciju Demokratske stranke i član Internacionalnog sekretarijata Demokratske omladine.

Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije prvi put, kada je bio zamenik člana u: Odboru za zaštitu životne sredine, Odboru za omladinu i sport, Odboru za urbanizam i građevinarstvo, Odboru za Kosovo i Metohiju i član poslaničke grupe prijateljstva sa Belgijom.

Narodni poslanik u sazivima 2012-2014 i 2014-2016. godine. Od januara 2013. godine član je neformalne zelene poslaničke grupe u Skupštini Srbije, i dobitnik priznanja “Ambasador životne sredine.” Angažovan u NVO “Sokograd”.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori engleski i italijanski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 28
  • 4
  • 378
  • 6
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 11 sati i 13 minuta

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 2 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 10 meseci i 18 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam zakon kojim želim da spustim stopu PDV-a na računare. Ovo je prvi u nizu zakona na kojima radim sa željom da računare i internet učinim dostupnijim svim građanima Republike Srbije. Ovo sam već podnosio u vidu amandmana kada smo govorili o podizanju stope PDV-a i sada predlažem u formi zakona.

Dakle, o čemu se radi? Godine 2012, ova vlast, u malo drugačijoj formi, podigla je stopu PDV-a sa 18% na 20% i tom prilikom podigla stopu PDV-a na računare sa 8% takođe na 20%. Ovo je stvaralo prilično jasnu sliku o tome kako ova vlast vidi budućnost u Srbiji i ta slika je postala vrlo jasna, kristalno jasna, kasnijim vrlo retrogradnim zakonima iz oblasti rada i obrazovanja.

Na ovakvu budućnost u Srbiji ne pristajem. Samo jedan novi računar u domaćinstvu, u školi, na fakultetu je značajniji za našu zemlju od šest ili čak 66 migova. Odbrana naše zemlje treba da bude stvaranjem društva znanja, prihvatanjem i inoviranjem novih informacionih tehnologija, podizanjem opšte i tehnološke pismenosti, a ne migovima i tenkovima. Ne postoji taj raketni štit koji našu državu može da odbrani od nepismenosti i neznanja, samo jasna strategija ka državi znanja, ka društvu znanja to može da uradi.

U Srbiji statistika na ovu temu je poražavajuća zapravo. Mi imamo preko 30% domaćinstava koja nemaju niti jedan računar. Broj domaćinstava sa internet priključkom je čak manji. Dakle, sa takvom statistikom i kada na to dodate funkcionalnu nepismenost ili opštu nepismenost, naravno i tehnološku nepismenost, dakle, digitalizacija i digitalna transforma naše zemlje nije moguća, naravno, ni korak sa četvrtom tehnološkom revolucijom.

Zato predlažemo ovaj zakon, mislim da je suštinski važan za razvoj naše zemlje i zato vas molim prosto da stavite na dnevni red i da krenemo da razgovaramo o tome, možda ima i boljih predloga, možda ima predloga da ovaj zakon bude još bolji, prihvatiću ga oberučke. Hvala lepo.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

Gospodine Milićeviću, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj zakon jer nije moguće mirno sedeti nad sistemskom diskriminacijom određenog broja dece.

O čemu se zapravo radi? Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja vrlo jasno propisuje stručnu interresornu komisiju, ko nju čini i šta ona zapravo radi. Ta interresorna komisija, sačinjena od ljudi, predstavnika škole, opštine, zdravstvenih ustanova, roditelja, odlučuje o tome kojoj deci je potrebna određena pedagoška, obrazovna ili socijalna podrška u obrazovnom procesu.

Gde nastaje problem? Problem nastaje onda kada stručna interresorna komisija donese odluku da je određenom broju dece ili konkretnom detetu potrebna pedagoška asistencija ili podrška u vidu pedagoških asistenata ili zdravstvena u vidu ličnih pratioca i da to dete i ta deca, broj nije mali, takvu vrstu pomoći ne dobiju. To je sistemska diskriminacija određenog broja dece.

Šta se dalje dešava? Roditelji su onda primorani da za decu koja su dobila odluku o tome da dobiju pedagoškog asistenta prihvate ličnog pratioca, što je apsolutno druga vrsta pomoći. Ili još u gorem slučaju, roditelji su primorani da daju otkaz na poslu i oni budu lični pratioci deteta, kako bi prosto to dete moglo da pohađa nastavu. Onda porodice kojima je potrebna dodatna novčana pomoć ostaju bez osnovnog prihoda kako bi dete uopšte moglo da ide u školu.

Podneo sam predlog zakona koji poništava ovakvu vrstu diskriminacije. Ovim zakonom se stvara obaveza ustanovi, opštini, ministarstvu, dakle, na toj relaciji, da svako dete za koje stručna komisija potvrdi da je potrebna dodatna pedagoška ili obrazovna ili zdravstvena ili socijalna podrška tu podršku zapravo i dobije i da tako ostvarimo jedan od prvih principa obrazovanja, a to je – jednake šanse za sve, bez diskriminacije. Hvala vam.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

Ovaj zakon u svojoj suštini ukida plastične kese, odnosno zabranjuje trgovcima da iste plastične kese stave u promet.

O ovoj temi se tek diskutuje i debatuje. Dakle, mi smo na neformalnoj Zelenoj poslaničkoj grupi o ovome već razgovarali i već dugo razgovaramo. Raduje činjenica da je sve veći broj poslanika koji želi da podrži jednu ovakvu temu i želi da razgovara o jednoj ovakvoj temi. Raduje činjenica da sve veći broj nevladinih organizacija, ako ne i sve one koje se bave životnom sredinom, podržava jedan ovakav predlog ili neki drugačiji predlog, u svakom slučaju temu o ukidanju plastičnih kesa.

Počeću tako što u prvoj minuti želim da vam tom užasnom faktografijom pokažem zašto sam podneo ovaj predlog zakona. Zapravo, u Srbiji se na godišnjem nivou upotrebi preko 2,5 milijarde plastičnih kesa. Za 20 minuta upotrebe vekovi su potrebni da se ona u prirodi razgradi. Kada to pomnožite sa površinom plastične kese koju dobijete u prodavnici, vi možete pet puta da prekrijete teritoriju cele Republike Srbije kesama plastičnim za koje su potrebni vekovi da razgradi u prirodi. One zagađuju našu vodu koju pijemo, zagađuju plodnu zemlju, ubijaju životinje, oko sto hiljada životinja godišnje umre zbog ovoga. To su činjenice zbog kojih ovaj posao moramo da uradimo zbog nas samih, ne zato što je to naša obaveza prema evropskom putu. Ovaj posao moramo da uradimo zbog nas samih.

Kada napravite uporednu analizu toga kako su Evropa i zemlje u Evropi to radile, najbolji efekat daju ili su dale one zemlje koje su plastične kese zabranile ili delimično zabranile. U onim zemljama koje su uvele takse na plastične kese rezultat nije tako dobar. U onim zemljama koje su uvele takvu meru da kupci moraju da plate plastičnu kesu rezultat takođe nije tako dobar. Zato sam se odlučio na ovu radikalnu meru, a to je ukidanje plastičnih kesa. Spreman sam, zajedno sa neformalnom Zelenom poslaničkom grupom, sa kojom zaista razgovaramo na ovu temu, da razgovaram sa svim poslanicima, sa javnošću, da podignemo svest o tome šta zapravo znači ukidanje, odnosno donošenje jedne ovakve mere.

Nemam iluziju da će ovo danas biti na dnevnom redu, ali verujte i morate da shvatite, ovo je posao koji moramo da uradimo zbog nas samih, pre ili kasnije, i mnogo je važno da taj posao uradimo što pre, još jednom, zbog nas samih. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Stefanoviću i ministru za rad i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću – šta će učiniti povodom saznanja i vrlo opravdane sumnje da se u opštini Mionica, dakle, da je iz opštinskog budžeta isplaćeno 1.600.000 dinara socijalne pomoći za tačno 40 lica, po tačno 40.000 dinara, izgleda po nekoj uigranoj šemi onog trećeg lica iz kafane i da će sva ta sredstva završiti za finansiranje političke stranke, mislim konkretno na Srpsku naprednu stranku?

Sve ovo bi bilo vrlo neverovatno da se već nije dešavalo, da već nije dokazano i da ne postoji nikakav sudski epilog.

Pitanje broj dva, za ministra Stefanovića, takođe. Javlja nam se sve veći broj građana iz Pećinaca, koji trpe brutalnu torturu, pritisak. Takođe, javljaju nam se i kandidati sa raznih lista, koji se kandiduju 24. decembra, da odustaju od svojih kandidatura. Građani trpe pritisak, brutalan pritisak, da glasaju javno, jer lokalni čelnici SNS, određeni batinaši iz crnih džipova, više nemaju poverenja u to da će oni glasati za njih, kako i da nemaju, jer gube poverenje u svoje tzv. kapilarne glasove.

Ja postavljam pitanje ministru Stefanoviću - šta će učiniti da zaštiti sve kandidate koji se kandiduju na izborima u Mionici i ostalim opštinama, šta će učiniti da zaštiti sve građane u ovim opštinama i da omogući minimum demokratske atmosfere za održavanje izbora?

Ovo pitam jer se već dešavalo da su u Vrbasu kidnapovani aktivisti Demokratske stranke, maltretirani, u Mionici pretučen brutalno kandidat za predsednika opštine, da su dostavljeni svi dokazi bez ikakvog sudskog epiloga. Šta će gospodin Stefanović učiniti da se tako nešto ne ponovi, i još jednom, da se obezbedi minimum demokratskih uslova za održavanje ovih izbora? I ako ne učini ništa, DS će se boriti do kraja da zaštiti interese i u Mionici i u Negotinu i u Kostolcu i u Pećincima.

Treće pitanje postavljam gospodinu Kneževiću, ministru privrede, kao i gospodinu LJajiću, ministru turizma i trgovine. Naime, gospodin Knežević je Skupštinu i poslanike obavestio svojim Izveštajem o radu da su specijalne bolnice „Sokobanja“ u Sokobanji, Specijalna bolnica „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, Specijalna bolnica „Zlatibor“ u Čajetini, da su sudski sporovi završeni i da su ove specijalne bolnice spremne za prodaju.

Moje pitanje ministru privrede i gospodinu LJajiću je sledeće – kada, u kojim rokovima, po kom planu i da li taj plan postoji i na koji način će se vršiti privatizacija ovih specijalnih bolnica? Ovo pitam jer građani u ovim opštinama dominantno žive od turizma. Oni strahuju prosto od ovakvih poteza, traže vrlo jasan plan šta će se uraditi, na koji način, po kom planu, jer oni mogu dominantno da utiču na njihove živote, poslove od kojih žive, jer ove ustanove imaju, da ne kažem, presudan uticaj na zdravstveni turizam u ovim opštinama.

Dakle, bilo bi katastrofalno, bilo bi pogubno da se ove zdravstvene ustanove privatizuju stihijski, bez ikakvog plana, bez ikakvih kriterijuma i rokova i ne daj Bože da se privatizuju po nekim bratskim ugovorima i šerijatskom pravu, a ne po zakonodavstvu Republike Srbije. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 106000.00 RSD 06.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 106000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 07.12.2017, 15:13